Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А СРБИЈА

БРОЈ 104

ске, савезнице наших неприЈатеља. Свако оклевање п бакашњењв била би опасност за народ. Румунија преживљује сад можда најодлучније часове своје историје. Треба да она то зна. Има погрешака, које неу-

вштна судбина нв прашта. Народи, као ■ људи, имају често само један час избора среће у своме жквоту. Остало, добро или зло, логички произлази од решења у томе моменту. Ко нам вели, да сад није наступио -час Румуније а .

СА РАТНЦХ Ф1РОНТОВА Званични хсминнкви

Са нашег Фронта Солун, 23. јула На фронту је јуче била артилеријска борба и сукоб аатроли јужно од Дојранског језера. На тражење генерала Сараја, грчке су се трупе повукле са караула на фронту код Флорине. Бугари су однах заузели многе од тих караула јер су их Грци известили о своме аовлачењу. Талијански коминике Рам, 23. јула Непријатељ је нааао са јаким сна гака на Мон Чимоне али је био брзо одбијен. Једна наша ескадрила бомбардо вала је са успехом у ријечком заливу фабрику торпила Силм и фабрпку сумарена Витехад. Девет авијатичара бацили су бомбе на Драч причинивши огромне штете. Руски КОМИНИК8 ПетрограД, 23.јула Код Стохода, у области села Дубешево п Губвићи, била је велика огорчена борба. У облаоти Норобловка западно од Церни, наши авијатичари летели оу над непријатељским положајима. У области Диарбекпра, на кавкаоком фронту између Мушв и Мамахатуме после појаче борбе на бвјонет заузели сио турсче ровове и заробилн 7 официра и 500 војника. Једна ое турска чета сама предала. Запленили смо 3 митраљеза и 1 топ. Наше трупе гоне непријатеља. Војнаци се стално предају. Руси залазе у Угарску Букурешт, 23. јула. Из Будимпеште јављају: да је председник угарске владе, граф Тиса изјавио по повратку своме из Галиције да Руси пОчињу преплављивати Угарску али да су предузете све војне мере да се непријатељу спречи напрвдовање. Лавов ће пасти Букурешт, 23. јула. Из Петрограда јављају, да руске труае иду на Лавов и да се већ налазе на 22 врсте од вароши. На Бугу Атина 23. јула. Немци концентришући се у области Буга решили су да по сваку цвну бране те положаје. Сви мостови на Бугу минирани су. Нвмцн лажу Јондон, 23. јуда Поводом последњег налета неналжиа над Еаглвоком Немци оу јавош

да су са успедом напали на Лондон п на грофовине источно од Лондона. У ствара пак ови се цепелини нису ни приближиди Лондону. На против они су била приморанн да се врате сзојој бази ае учснивши нинајмвњу штету а камо ди жртве у прибрежпим грофовинама над којим су нпак| летели али на врло зеликој висини. Још два милиона Руса Букурешт, 23. јула. Руси су извршили опрему још два ] милиона војника, која ће бити увршћена у редове активне војсае. ( Цинизам немачког сумарена Лондон, 23. јула. Милански дописник „Дели Телегра : фа< јавља своме листу: о циничномј поступку једног нсмачког сумарена' који је у западном делу Средоземнот мора потонио талијанску лађу »Анголо< од 5.500 тона. Док су капетан и оообље сумарена гледали како лађа тоне у таласима н пљескалв други су задовољно радилн на квнематографском снимању брзо окрећући филм. Бомбардовање авродрома Амотердам 23. јула Немачки хихроплани напали су 20 јула руски неродром у Аренсбургу бацивши неколако бомби. ТТТтнтв су везватне. Немци губе ввру Лондон, 23. јула Дописнвк «Дели Телеграфа» јавља да немачки командантп пукова бирају храбре и одлучне људе да рукују митраље8има при нанаду, доп не иЈнемогну еа свим. Немачке се трупе бвју без ентузиазма. Њихоза нада у крајњу цобеду централнвх сила је са свим пропала. Не судимо само ту појаву по за робљеницима него и по документима које наплазимо код ненријатеља н у чију се истину не можо сумњати. Ови документи јасно показују да је немачка онага ослабила, а то много значи, Неизвесност у коначну победу почела је да обузииа и официре генерал-штаба немачког, као и добро ин формисане кругове. Реорганизација аустријске војске Амстврдам, 23. јула Приликом посете кајзера Виљема на иоточном фронту поотигнут је из међу њега и Франца Јооифа један опо* разум ореорганизацијви командовању ауотријоке војвке. Многи делови војоке отављени «у под команду фолд маршала Хинденбурга.

Према јучерашњим извепггајима, изгледа да ће генерал Хиндеибург имати под својом командом принна Леополда Баварског и фон Лисишена. Само трупе генерала фон Ботмера и остала аустријска војока у Буковини оотаће под директном командом аусгријског генералштаба Бомбардовањебелгијске обале Амсте^дам, 23. јула Немачки коминике јавља да је једна оавезничка ескадрила бомбардо* вала варош Моаршско на белгпјспој обали; 16 људи је убијено, 8ЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Анка Љубе Кордића из Чачка извештава свсга мужа канетапу Љубу да је са децом здраво и да не бране. Новац у два пута примвла у 400 кр. У исто време модите Гина Ерпћка да се распиташ 8а ЈБубу Ерића телефонвсту, браћу њену и његову као и о осталима. Вукосава Т. Павловићка Шабап, Београдска 55, моли за извешт»ј о Томи, Бори и Мити, Живану, Степану и Филипу Цепаћу, за Ивана Ст»нвћа ез Церовца и Цвеју Исаилозића. Тоиа и Пера да пошљу новац. Јелена Саватић јавља своме мужу Цетру Саватићу нуковнику да је 8Драва и да се са мамом налази у Београху, у њиховом стану Ресавска 3. Моли га новац као и да пошље новац његовој мајци у Нишу. Воја Ћировић ср. писар са Уба, Јован Деспотовић редов, Љубомир Ћировкћ наредник да се јаве Костантину Радтзовићу Араађеловац. Тако исто моле ое другови и пријатељи именованих за иввештај. Њихови су сви живн и здрави. Савка Вранића моли за »звсштај о мужу Чедомиру Вранићу евештенику родом из Нове Вароши и јавља да су код кућа ови здраво заједно са Љубом који је код куће. Вукосава Т. Цавловић из Шапца Београдска бр. 55, молп *а извештај о Жавку Мијаиловићу из Матијевица, Нанко Ђурић из истог села којима јављк да су сви њихови живи и здра-

ви са децом и поздравлају их. Драга М. Митровић из Прилворипе (Чачак) моли за иввештај о своме мужу Милутину Митровићу каплару. Зорка Н. Лалатовић из Чачка моди за извештај о своие мужу Николи предузимачу из Чачка. Роса Богдановић из Београда Краља Александра 83 моли за извештај о своме мужу Божидару Богдановићу арт. капетану. Сретен Стојановић из Паланке окр. омедеревског молк за извештај о Алексавдру Вукосављеваћу из Д. Дола, Радована Глишића аз Д. Дола и Чедомира Нвкодијеввћа иг Азање. Јанићије Бешеввћ трг. из Чачка молп за извештај о Младсмару СтефаноЕићу трг. 03 Чачка, М Бешевлћу жанд. каплару, Вељи Стефановићу механџијв, Јелнеију Грујгнцу паареднику, Николи Перкшићу каф. Све њихове фамилијо жиЕе и здрзве, Цветко Цветковвћ иг Г. Ступња моли за кззештај о Проки Станковићу, Јосифу Милутиасвићу возпру и Богољубу Бабаћу телефонисти. Божидар Милезић из Текије (крушевачки) моли за извештај о Живадину Мидетвћу из Текије. Милорад Васић трг. из Крушевца да ое јави својој жзни у Крушевцу која пита за њега. Чеда Миленковић трг. из Крушевца да се јави својој жени у Крушевцу која цита за њега. Илију Миладиноввћа ппуковника иј вештава његева жена да је са децом здрава у Крушевцу где оу сви заједно, Немају вести о Аћпму, Нати и Жарку. Мајка са Белом у Параћину. 1 Потребан је новац за Параћин Хохенполерн штрасе 29. Олга М. Ракић из Крушевца моли 8а извештај о брату Бошку Павловићу трг. и« Књажевца, сестрићу Боривоју Т. Марвнковићу техничару, поп Милан Степановић извештава се да су његови сви здраво 5 г Књажевцу. Стојан Лукић и Стојадин Лунић из Домана (крушевачки) моли за извештај о Живојину Луковићу капетану, ј Д рашку и ЈБубомиру Лукићу, Чедо- ; миру Лукићу из Дољана и Јордану Здравковићу и?, Вучана.

Д2В2ЕЕ ВЕСТД

Сарај код Поестодонасдедника. Генерал Сарај вечерао је синоћ код Њ. Кр. В. Престолоааследника. Руси и Бугари. Глас о искрцавању Руса у Солуну произвео је опште запрепашћење у Софији. У двору је одржат крунски савет под председништвом Фердинанда и у при _ суству немачког, аустроугарског и турског посланика. Немци за мир. Јављају из Женеве, да су не* мачке власти опет забраниле »Берлинер Тагеблат« због једног чланка у корист мира. Полиција је исто тако забранила један социј алистички митинг против рата.

Румунија против Немачкв. Према вестима из Берна, Мекленбуршки војвода вратио се из } Букурешта у Берлин, пошто је | румунска влада одбила да пре* I говара с Немачком. Каземан погубљвн. Над Каземаном, вођом Прских побуњеника, извршена је смртна казна. Немачки консулати. »Патрис« сазнаје да ће Немачка ускоро отворити своје кон* сулате у Нишу, Скопљу, Призре* ну и Битољу. Француски посланик у Атиии. Г. Гиемен, отиутоваће почет* ком аагуста у Париз да фр аН ' цуској влади изложи политичку