Velika Srbija
СТРАНА 2,
В Е Л И К А С Р Б И ј А
БРОЈ 134
»их п живе, да ти наргди устаЈу иротив тих Царевнна, а да ми, уз пркос јаскнм интересима грчког народа и његовим осеКанима, ми стрепимо да их не увредимо. Народ хоће да зна какви нам то тзјанствени споразуми, какве обавезе везују руке, и кој'н су ти м 1 то су те обавезе дали. Требају нам објашњења, али нам требају и одлуке. Није могућно да у овако критичним тренутцима Грчком управља једно пословно министарство, чнје му извешта чено, мехаиичко порекло не да ни из далека да извђе на сусрет критичностп^ситуаци је. Зацело, нико у овом тренутку не
гледа на лична пнтања. Зацело, г. За-
I
; л.у и'.
пмис може и дзлтС остатн на владв Али само тВко ако нојача с :ој но.то-ј жај према вскрслпм питаплм I згодним ' , , Ј 1 1 губили у Оорбама на споразумом с онмма којп представл.ају тежње грчког народа, ако пацртл политику која одшвара потребама 1 ове | I омардовање Варне снтуације, и ако се узвиси до оалука ј Рнм, 22. августа које одговарају кнтереспма у о. асно ј »Месађеро* саонштава телеграм нз стп. Политика кој)" је влада воднла не ј(Букурешта, да је румунска флота бомможе иншс остатн- Она је у супрот- ј баЈЈдовзла Варну. Флота је примећена ј ностп с иародном вољом и са стањем 1 и блпзу Бургаса. (> 1 Ј адио>) које је створнла румунска пнтервен-1
Иемачки губитци лтхерку од 0 мм. (румуЈ скн модел) Лондон, 22. ввгуста н Манлихврку од 8 мм. (аЈСгрнЈ"скм Од п[ вог јула до сада Немцн су нз- ’ модел). Соми 350.000 Артилернја располаже пољским то-
цнја. Или ће се саобразитн с њима, или ! има да уступи месго онима који ће ј то моћи учинити. * II ол Ј1у ј. ј
Румушца у рату Тбкст бјгарске ноте
Ск РАТН4|Ж «Ј»^ОНТОВА Званкчнн кзгаинмкви
ђе долином Веноли и Пракова.. Ш у Е сселенцијзг иа се БугарД^сно крило румунскс војске код ска аалмн ^ иат/ ' са р /му ниМондавије дошло јс у контант ' јом . Нв ј зад * молим ‘ да вз , са Гругхама ген^рала Лешчинског. иолсжаје иа фроити од^ . г , , волиго I „а ’ 'Заузета зона јс оила врло дооро П р ав , „ утврђена од М лдара. Напредује! се стално. Рј си против Бугзра
Са нашог Фрокта Солун, 22. августа. Јужно од друме Баљице—Острово српске су труае одбиле локзлнс бугзрске нападе- Сем обачне канозаде на нсколико места ништа се значајније није де:ило на фрснгу. Француски коминике Париз, 22. авгусга. Ссверно од Соме, аосле јаког бомбардовања , француске трупе заједно ва енглеским нааале су немачке 6 нилометора у области сееерно сд Мореаа до реке. Си јаки к поле том Французи су усаели да заузму све неаријатељске аоложаје Села Форест источно од Мореаа и Кле.ри у рукаха су Француза. Севе; но од Фореста Фракцузи су заузели све немачке ровове између Фореста и Комбла. Французи су тако/је заузели све немачке аоложаје изме/уј Форес та и Клери-а и доста су нааредовали. Један иротив-наиад немачки са јаком снигом јужно од Фљореса одбијен је. Неарујатељ је иретраео огромне губитке. У овим борбам г заробили смо више од 2000 взјники, 12 топова и 50 мнтраљеза. Немци су на целом фронту одбијени са велиним губитцима. Уси.ели су да аотасну Французе са мо на једној тачцу, Очајна борба још траје. Французи су кааали немачке иоложаје источно од Фле риа. После јане борбе они су ус аели да зоузму све те аоложаге У овој борби Французи су заро били 5 официра и 300 војника Бнглески коминике Лондон, 22. августа Блмзу мајура Моке јужно од Гиеп»ала воде се јаке борбе. Наше су тру*е имале успеха северно од Моншм и заробиле су доста војника. Авијатика. — Претпрошле ноћи 13 цепелина летело је над енглеским «балама цепелини су визирали Лондон в индустриске центре у околини. 3 «у се цепелина само могла приближи тм Лондону. Наши авијатичари су гонили цепелиие. Дејсгво наше артиљерије на њих •жло је јако. Један је цепелжн оборсж, а два друга морала су се услед
Лопдои, 22. августа. Бугарски пссданкк у Букурсшту првдао је про два дааа ( предсвдвнку министарског саартиљеријског дејства вратити. Учиње-! в та г БрвКбНу следећу НОТу
не ттете нису познате. Румунскв операцмје Париз, 22. августа Наш дсписник из Букурешта
чРумунаке су друп© прз два д^на преко ноћи, нокушдле, без првдходно објазс рата Бу[герској, да бацч мост инД’Нч, ву, код Кладовз, на бугарској Јзвља да |е румунжа војска Рила| обали 11реМа Турн- Северану. саремна да јђе у акцзју одмах о.тгј .;© акт иореметао паше ре после објаве рата. Она се јеод ј лац! -ј е в Б)гаргка ће то пра- ! ј еД ан батаљон стрелаца, једну артил. мах дохватила кзрпатских пре*, миги К50 свпнгеа ч?н. Према
I повима из Крупов* ф.мбрике који су тачпе копнје француских 75. Брдски топовн су енглеског типа Арустронг и француског типа Шнајдер-Крезо. Мали део тешке артилерије Ј'е типа Шнајдер, остатак је типа Круп. Румунски топовн 75 датирају нз 1904. године. Осим тога шга 100 брзометних хаубица (мтрзер 1912.) три батерије од 150 мм н три брзометне батерије молела 1912. Остала артилерија од 150 брдска Ј - е ели убрзана или мало спорија. Артплериско румунско правило је потпуно француско. Топова има више од 1200, од којих је бар 700 брзометгих. Има преко 1000 митрал.ез& (пола тип немачкн, пола француски). НаЈЈад, грећа букурешка бригада добила је дуге топове од 120 и кратке топове истог калибра. Оба су модела француска. Румунска војска п гдељена је на 5 корова, који чине 1ц дивизија од којих свака кма две г.ешадиске бригаде,
воја код Вапахијц Нл.;ад I тако*
том?, част мг, јз известпги Вз..-
предвтн ми моје ис
Заузеће Рушч,ка Париз, 22. звгуста.
бригаду. Сваки кор има осим тога једну брт.гаду «Караји>, пионире и т. д. Румунија може бацити под оружје 6Б2.0С0 људи не рачунајући ту санитетска, интендантска одељења и др Али кад ба се буквзлно применила два ззкона која смо поменули у почетку написа Ру.мупаја бд била у стању да изведе набојно поље око милнон људи. Али Руцунији недостаје наорудање оволике војске. Распоред корова следећи је: Првои
1 ће еа двв страае аапаста Бу- { Северпну. Другом кору је :едиште у гарску. Не се тачно КОЛИКИ | БукуЈешту. Једна од дивизија је у Тар-
Атина, 22. августа. Јављају из Вукурешга да се !цетскусша руска во'ска одр©Румучске труие заузеле су бу- ђ сна за Бугареку вадаЗи на гарску варош Руњчук гга ■ фј/наву. р., мтнској ТбрИРОрИЈИ. 0’1а свјје седиште у Крајови, главном месту РуСИ } ЗД -ру коацвнтрвшв У ДобртЏ.Т одакле ј Олтеније. Једаа дивазија је у Гурн Лондон 22. авгСазнаје се из Петрограда, да ј е 5 ро ј руске труце са в ликом жести- са&га. ном нападају полсжаје на сек тору Владимир— Волиноки где су ' имале врло важних успеха. Тако исто труае руске прелазе кар-! патске иревоје ааробљазајећи масу војника. Руска аргиљСрлја на! Првликом ступања Румуније у актом фронту тамани редове непри*, ии ЈУ °Д великог је Ен;ереса бацити
целојсупних
РУШУНСКА ВОЈСКА Њена јачина, спрема и распоред
Један поглед на румунску воЈСку. По закону од 1б- марта 1908.годи, не, допуаеЕим законом од 23. априла велику руско-румунску сфанзиву | ’ д у ■ н 1 1913. године, сви Ргмуни од 21 до 46.
јатељске воЈске. . Руски војни кругови оч^кују
протев Мацарске. Концентрацгја трупа за тај цаљ, отпочбла је Пред Битдисом Петроград, 22. аогусга.
гошне потчињени су војној обавези. Служба траје 7 година активно, 12 у I резерви, 6 у посл г дљој одбрани. За 1 иешадију је рок у кадру две године,
руских говистс-ну. Трећем кору је седиште у Галцу на Дунаву. Дивизијски гарнизони су у Бузеу и Фоскани. Четвртом кору је седиште у Јашу, а дивизијама у Роману и Ботосани. 5. кор, чије је седнтте у Косганци на Црном Мору подељен је но главним тентрима Добруџе. Румунска војска у*ива глас добре војске. Дасциплина је веома јака, а војник је одјшчног морала и веома родољубив. Офиц> ри су добили спрвму у румунским војним школама, органмзоваиим по утледу на европске. Многм су пак допунили својс сгудије по страним ратним школама.
.
„ за остале родове оружја три годвне. Руске авангарде налаз- сена; „ 1 Румунска коњица приВлтча нарочиту
пажњу. Млади сељаци који имају своје коње слуље обично у коњици, као што је уосталом и код нас у Србији. Они су обавеззи да п° служењу рока од 3
миља ксаред Батлиса. Евакуисан Кост^р Агина, 22. августа. Јављтју из Ларисе, да су Бу „ ТГ ЈЈ године сваке шдине са својим коњима гари свакуисали варош КостурА „ „ „ ^ . ^ издрже вежбу од о—о мссеца. ОваЈ Оборен цепелин нарочити кор румунс<и зове се «КаЛондон, 22. августа ! ла Р а Ј и> - У »оба мира он броји 600 Једна ескадрила цепелина летела је °Ф Ш1И Р а и 8000 коњаника. Међутим прекјуче ујутру над западном енгле-, сва к ° 1ћкц * У *°6а мира обухгата две ском обалом и приближила се Лсндо * ивизи Ј е са по 3 6 Р ига « е *Росиора» ну. Наши су авијатичари пошли у по ^ х ' са ^ а ^ и Ј ^ршаДа »Калараји . тсру за њима. И уз припомоћ дејства °^' ави Р ата руиунска је војска топова за аероплане успели су да о- бројала одмах 7000 официра и 332.000 боре једаи ценелин који је пао на луж* (од којих су 280.000 пешаци, а обалама Темзе. Велжкж део цепелина 32.000 артжлврци). је кеош,е|.е 11 . [ Војсеа ама ква аоаела „ушке: Ман*
ИЗВЕШТАЈ ИЗ СРБИЈЕ Глигоријевићу Љубомиру ив Гополе војнику, Лазаревић Глигорнје из Тополе гражи 1 а. Глигоријевићу Цветку трк помоћ. Да се јави Зоркн Јевтића из ЛозницеКод куће свп здраво. Глигоријевићу Душану из Ниша мнж. капетана Глигоријевић Зорка из Нива пита за мужа је ли здраво. Гајића Перу шефа станице кобувничке тражи га Зора Гајић преко Аце Димића Женева. Гајићу Наталија јавља Савкн да је Ната са оцем ж децом у Бео:раду Душаноаа ул. 68. да су здраао и да је