Velika Srbija

БР. 160

СОЛУН. СУБОТА 17. СЕПТЕМБРА 1916.

ГОД. т.

ПР&ТПЛАТА НЗНОСИ: 3 фраЕКв тронесетло 9 фр»вах>, годишас 36 фравака ЦЗПА ОГЛАСИМА : ОвгнА огдаси 0 20 фраз. од петптног рзда, »е^г огј»јв «о иогодбе. Новац оо полапе држажгвз к:.вооарвн» з динлоиатскг)-: вастЈпцдзитвжкв. /ЧСТ ИЗТАЗИ СаАКИ ДАН ПО Ш'ДН1 0 саагв средо Крај. Срв. 1Чг. КоЕв«в»<» V Ооаувт РУКОШ10И СЕ ПЕ НРАБАЈУ • чј о»д::*двје Кт.оибо улаца бо. 33 За1ов!^са П..';*дп*а Оројоћа сс во:у Добитд т Содупу Вод дг гдајг ,Друштва грчке штаипп“ ул. Ј.удгарот.тоиу 6р. 6, бдазу глаане пошге

БРОј 10 сант.

Клевете против Бугарске“ Посвећено П. Миљукову

У париском Журналу од 8. септемора публикоззк је један разговор са шзфои руских кадета, г. П. Мз ЉукоЕом. У том разговору немв, астиЕа, ни нових и деја, нп непознатих факата, ни нвоткравзних политич кпх формула; али пма мно го тврдоглазоети, неиолра вимз касграности п 8&ста реле г. Миљуковљевз прасграсаосгл Он, пзглвда, још и еада и нвизлвчиво болује од прогрззизнз бу гарофилијв. Ни у ? ;ризгава ње бугареком и8дајом ослободигељке Русије, нл обло зи напада на корекгну Ср бију, рагну савззницу Русијину, ни капљице одрицања Словенетза и елозон скз зајаднице, нз пилуле руских жртава у Добр}Џи и на солунском фронт^, нишга од свега тога није могло излечити г. Миљуко ва од дугогодишњо болести; че к се може казати, да му се тешка бољка кроз дзе годиае рата нагло погор шала. Тешко је одрсдити, да ли је г. Маљуков свој разго вор наметнуо листу или га је лист, својом иницијати вом, од њега тражио. Једво је илак тачно: г- Миљуков је тендевциозно покушао да бранз Бугарв к да сугерира мишљ°њ9 о епрем ности њиховој навајгднич ки рад са Силама из Спо ра8ума, само их трсба рекаојз, другим речкм! г. Миљу-ков, ослободитн о кова владајућих кругова са »царембг Фердиаандом на челу, јер је то, по његову мишљењу, једини разлог садашњег њихова, држ»ња. Да г- Миљуков није веро вао у немогућност овог предуслова још једне бу гаргкв издаје, сумњамо да би њ*гова пргтноставка би ла пот/срепљвна и оваковим разлоеима. Нз Бвлазећи еа пстребно да ‘на овом месгу сами разуверквамо г. Миљукова, пустлћемо овде јвдан чла нак г. Ст. Икономова,*) штамаан у с< ф џском ласту Народни Нрава под насловом Нлевете аротив Вугарске^ *) Г. Ст. Иконо.мов био је, у своје време, осуђен на роби у у оковима као осведочени противиик ондагшвег кпева, а садашгтег «цара"Фердинанда. Многим Београђанима познат је г. Икоиомов из Београда као политичкн емигрант. нзће ла, можда, озај по;л8дњи лек излечзти г. Маљукова, п у кориЈТ њзгову и у енгересу морала у полптици. Ч 16 НИК у верзом преводу глпси: »Кад Саоразум не усае да пожањв оч9киване успехе на разним ратапм но зореицама, ои отпоче са сво.јим интригам! — ако п з можз д)» победи оружјем, рачуна, сгећи ће нг.шго из машлотзнама, да би се створпз јаз између држава четворнога сазеза. II аош то ј- Буг<.рска доцније аришла ЦсЕтралним Силама, то со Споразум мучи да Бугарзку пред њенам савезвицама прадстави таквом, да се на Балкану Немачка ае можв осећати врло сигурно. — — — — — Ми у Бугарској врло доб ро разумемо манире Споразума, који хоће да прзд стази к*које готов да при ми у своју средиау заблуделу Бугарску, чЦи народ нв може да заборавч своје везе с Русвјом. Ну чудновато је како је могубно да се у круговима неких врло добрих бугарских аријатеља не осета значењс интоига Споразума и да се допусти ма и за тренутак нека иоко лебаност у расиоложењу у Бугарској .**) Стара је лаж, коју данас понављају од Споразума инСЈирисани листови, да се бугарски народ не слаже с владином политиком. Оаа лаж се оаозргава на бојним аољима, и данас се иобија гошовошКу сеега народа да брани своју домовину од сва кога неаријатеља, ма ко то био. Осећања бугарског народа осећања су једног народа који је одлучио да чврсто вде изабраним путем те да обезбеди резултате аобеда и да у мирно доба, аомоћу својих моћнвх савез ника, ради на својем народ ном благостаљу. Листови споразумних др жава врло су иаивни, кад мисле да се у БугарскоЈ неко можз преварити онда кад се бугарске њиве и бу гарски градови варварски п ле са енглвско фравцг с ких аероплана. Они могу да доведу у сумњу само не ке људе, који су далеко од **) Курзив је свуда наш. Уредништво, Бугарске и нз познају добро садашње располсжење бугарског нгрзда, али нашта гнше нв»могу да поСТИГН} Г . Усаеси руски у Карпатима, каже Њурнал де Женев , подигли су дух у правзх Бугара, који еу прстивни влади и — на крају додаје — Бугарска Ке се м.ћ? саоразумети са Сгпразумом. Све је овз сасвам смешзо. К?ји је тај Бугариа који би хтео да се одрекн; Македонпје, за коју је хаљадама жртава дано, да би се изиирио са Споразумом? Која су ти људи у Бугарској који би хтепи да бугарски народ остави взабрази пут, који даде овакве резултате, и да крене другим иутем, зато што је ђенерал Брусилов орешао једну или две реке и 8аузео неку територију? Зл Вугарску је аитање коначно решено. Она је у савезу с централним државака и биКе с њима и данас и сугра и много година. Озо ми знамо у Бугарској. И што ове редове пишем, то чиним зато да сдбијем једну клевету од Бугврске, која н“ тргује као Игалија са савезииа и са везништвом. У Француској, у којо) су оојмови о бугарској души сасвим погрешзи, могу и даље да остану у нади како је за савгз несигуран поло жај на Балкану, и како ће ђ нерал Сврај без битке постати гссподар полуострва. Исто тако се у Паризу врло много варају ако мисле да службеним ширењем гласова, како се у Бутарској о сећа нско колебање у по литици, могу нешто стварно поствћа. Нити ће у Атизи поверовати, нити ће их у Б)курешту послушати. (Прввграо се г. Икономов у овој аруго! поставци! — Ур-)Сап нски мехурићи парис ких службенах саопштења врло брзо ће ишчезнути и остаће само сгварност: Ву горска иде смело изадра■ ним агутем руку под руку са својим савезницииа. Тамо је њено место , јер су тамо , 74 тамо бе и бити , њени интереси. Бугарској вису потребни аеклони Сиоразума. Бугар ски војник је узео оношто |о бугарско, то ће и осга ти 6угарско.“ П >сле овог чланка коректно би било да г. Млљјков осаедочвни бугарски арија тељ, престане »клеветатв« Бугар ку и бугарски народ!

Политичке вести Атина. — Краљ је позвао да се врати прннц Анреја. Аткна. — Генерал Москопулос неће одмах кскориститн одобрено-му одсусгво. Он је изјавио да пада још није пзгубљена да ће Грчка интервенисати. Атина. — Кружи вест да ће крунски савет бити сазвзн кроз тра дана. Берн. — «Пести Хврлап* орган графа Апољија јавља да ће се пре свршетка године, сазвати аустрискн парламенат и делегацоје. Поводом овога, граф Тиса ће предузети кораке у Бечу. Ова вест наје звзпично потврђена. Атина. — Сазнаје се пз доброг извора, да ће влада дати оставку, ако у року од трл дана Споразум не одговорп на грчку ноту.

Страна штампа Негоачки песимизам «Келнише Цајтунг«; »Упрксс речима Хинденбурговим, којп је изја-вио да је ситуација дг.бра круже гласови о новим међународним заплегима и уласку у борбу новах противника. Али има још нешто више. То је држање буржоазије, која се прнликом четвртог зајма устезала и није хтела да уписује под изговоро.м, да јој с не допада владина полатнка у пптању сумарена. Ова опструкција протиз царске владе почпње већ узп.мати шире размерс«. „Берливер Тагеблат«: „Олерације на фронгуСоме узпмају веома озЗи.љне намере. Под силном навалом наших противника морали смо се повући са извесних по ложаја. Наша војска има пред с.бомтежак и мучан задатак, да паралпше непријатељску акцију и да осигура успешну де фанзиву«, Солунскм фронт «Дејди ТелвграФ*: „Савезничка офанзива н-. солунском фронту врло је добро предузета и страшној артиљериској припреми по следњих дана следовали су победоносни иапаап на више тачака дуге линије фронта. Овај новп и победнички напад ваља сматрати, да је у тесној вези са непрестанкм ударцама, која се свуда пзводе против непри јатељске снаге. «Деј и ХрОнИКК: „Ми не треба да претерујемо у надама које нам допуштају да имамо озбиљна напредовања савезничких трупа на солунском фронту. Ваља имати на уму, да су врло знатне при одне сметње, које спречавају рзо напредовање нашим трупама. Арлије стављене под команду

генерала Сараја боре се против непријатсља, који није за орезираае. Офанзнва гснерала Сараја овлично је спремљена и све показује цовољко, да је генерал један од најспособнијих ше«1|Ова за извођење овако тешкогзадатка«.

Грчка штампа »Македоникос Кирикс : II мам о м и у с л о в е. Потврђује се вест да је краљ изразио расположење да поштује глас народа. Али то само ннје довољно, нити се тиме постнже сстварење иароднвх тежња. Народ тражи две стварп: Да нација пође пргродним путе.м, којп вода остварењу народних снова, и да има за првог министра творца народне лолитике Венизелоса. Да буду кажњени политпчари који својпм ненародним саветима датим Круни постадоше узрок да изгубимо источну Маћедонију, да гледамо како се н,ена војска растура и како у руке непријатељеве прелазе њене тврђаве и .материјал која је коштао милиоие. То двојс тражи народ као суверен и захтева да ти услови буду примљенн. Могућно је да данашља влада хоће да приђе Споразуму без услова. Могућно је ца хоће да прпми и наш програм без услова. Али ми саа имамо да- постављамо услове! А то су отпуштање данашње владе, кажаавање издајника и очишћење престонице од стзропартијске нечистоће да би се тамо сместио и судбаном народном упргв.љао нови Ираклис (Херкулес) Елефтериос Венизелос. (Ови лојални услови пзнесени су у броју вд 15. септем,). >Фос«: Света Софија или Тато ј. Обешчашћеност и катастрофа дело су краљ<°ве политике а не његовпх влада („К и р и к с“ тврди протнвно. Прев ), које су бвле прости саучесници. Краљ је стигао до тачке код које је некада стао Праклис: пред њиме је отворгн пут врлине и пут порока Ако се није потпуно угасио вид његова ума и његове душе, он вндп јасно да се на крају једнога пута налази Свега Софија; а на почетку другога пута налази се утврђење Татој, и вза њега и свуд около. један пожар различан од онога који је уништио његову шуму. Изм' ђу једног и другог тоенутка слободан је да избере који пут хоће. >Неа Алитија«: Последњи а п е л. ОдлаЈећи из Атине, г. Вгнизелос је пустио да његова рожо-