Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р К И ј А

«/>•)

&1 \_/Ј л \Ј~Л

' 'Еоји би хтели јести а ми се не вркћамо. Као што се ведн паше одушевљење гадало им је више патње него рздести. А после ваља иматн на уму сспудапу у месу и карте аз ј ја Хумор је пајлешпа (тввр у првим борбекпм ликгј ма Ала кад се чује стравша внтра воја до носи смрт а када ладају вајбо л.и изм(ђу пас, суво пам по кад кад наввру у очи, и ако пам је срамота лв плапемо као жене‘'

Грчка штамка •Патрио Нпсмо сумњали, новине сне, које су сматрале да су Б)гари добро урадили што су заузели Кавалу, нису могле да под исго лсихг.чко и логичко схватање не подведу и народни покрет на чије се чело ставио Венизеаос саКунд риотисом- Мисле као Немцм, ссећају као Бугари а изражавају се као мали партијски шефови. Доследне својој двогодишњој' залста бестидној тактицз, наДазе сада да су Венизелос Кундурвотис бегун ц иП који, бежећи истред гнева грчког народа, постадоше ору ђ а!! туђинаца. Не могу ови бедни увредноцп очекивати да одговоримо на њихова бунцања која само јадан основ имају, а то је масна илата која надахњује њихову мржњу. Поводом твихових б.Удалаштина казаћСмб само грчкоме и роду да никада, одустанка 1821, никакав народчи покрет у Грчкој није био диктиран од ватренијег патриотизма нити од рачуна тако мзтеаатички тачног, као пОкрет Елзефтера Венизелоса. До Рупела, до Кавзле, д > Ј1ерина, германофилска апсолутЕСТцсичка органазација тврдила је да Грчку држи у благсшклоној кеутралности према централним царевинама стога што је имала званичне немачке Гарантијт о цело купности земаљској. Говорали су да взбегавају рат опасан, можда рушвлачки, истина ке добијајућа ништа али ицајући ансолутно уверење да ће сачувати сгечено. Дди после заузећа целе источне Маћедоније од стране Бугара, без пкаквс- стратегвјске нужде а с гаженем обгћања, каква је база остала за германофилску по литвк)? Који поштсн Грк може и даље веровати у Не.мачка обећања, после срама с Кавало.м? Али није само то узбудсло на-

родне старешине Грчке. Није само увгргње да се од месец дзна овамо води политака доказано безумна и ненаровна. Можда би и поргд тога Венгзедос равнодушно могао очекивати потпуно испуњење својих предвиђања. На жалост, није више могао счекивати, јер нвје имао слободу избора. Силазнк Бугара до тесалијских граница стзвио је Грчку у једчу врло трагачну дилему, нарочиго од како су Срби са Савезницвма ослооодили западну Маћедонију, отеравши упздача, коме је Грчка отворила врата. Помоћу пабедоиосних борби ове две последње недеље Савезници су, сами, заузела земљаште које је Грчка била уступвла Бугарској.

Од тога тренутка, источна Маћедонија припала је Бугарима, а западна Србима. Макакав био крајњи исход рата, Грчка, остајући неутралиа, губи, изгубила је још сад, Маћедонију сем Солуна. Грчка се нзненада нађе у непрн јатељству не само према ГерманоБугарима него-н према Спор. зуму. Незавигно од тога Ш (0 је Грч ка била дужна да спере са себе срампо бсшчашће којим је била пОкривлга због зарооЈкегва грчке војске, — Веназелосбл пр- нуђ п да сам, место званичне Грчке предУзме борбу ие сзмо да бл се од Гермлно-Бугара ослободила источна Маћедонија него и рзд г тога да бп се стекла пзвесна права пред Спор-.зумом у г огледу западне Маћедонзје, (Из уводног чланка од 14. сепг.). Пол-Луј

СА РАТНЦХ ф!РОК'јГ0ВА

Руски коминвке Петроград, 21. септембра У области источно од Нове Ллексанаровске, после јаче гр тиљериске борбе, Немци су извршилв нанад на наше положаје, али им је напад потпуно пропзо у области Залурци Волија Задовскаја водиле су сеогорчезе борбе. Наше су тру е гауз<ле више положаја оа непријатеља који се огорчено бори. На реци Цијешоввци и на десној обали Златне Липе воге се огорчене борбе. Непријатељ је жучно напао, са новпм појачањима на Цијенковвцч, алп је одби је н са велшнм губвтцима. У тој обласги и дзље траје јака борба. Ту смо 19. септем. заробили више од 1000 војпика, а целокупан број војника који смо заробили у тој области у б рбама 19. и 20 сегдт. езноси 5 хиљзда војника од којих 8 о фицира и 600 немачких војчикаНа кавкаском фронту ништа значајније.

пилот оборио је не.мачки аероплан који јс пао блнзу Конде 06ри. Наредник Саваж, оборио је свој пети немачки аероплаи у јучерашњој борби. С ч л у н с к и ф р о н т. (зздоц нио). — На леиој обали Струме, еиглгске су трупе одбиле два противнапада бугарска на ново заузете енглеске положаје. Бу гари су имали велике губитке. У области Црне Реке, српске трупе сталио напредују па падинзма Кајм^кчалана. Оне су заузеле прве положаје на Старховом гробу. Запленили су једпу нову батгрију. На крајаем левом крилу обична канонада. Рђаво грече још -граје. Српска победа Солун, 21. сеиг. Сазнаје се из пргватних али сигурних цзвора да су српскофранцуске трупе однеле вглику победу ну балканском фронту.

Француски коммнике Париз, 21. септ. Северно од Соме јзка артиљеркска борба у области Ранкура. Немци су покушали ^а ззузму шуму Сес Вас али су их Французп одбили причанивши пм ве лике губитке. Заробљено је неколико војчикаД о ц н и ј е. — На фронту Со<:е носле једног назада коддрума Перона — Бопом, Французи су зу зели један јако утврђени рок северно од Ранкурз. Заробјвено је 120 војника од којих су 5 офи-

Српскс и француске тругге, предузимајућа офанзиву у области Лерина одбациле су непријатеља на положаје који се налазе око Кеналиа. Ови се^положаји не могу одржати и њих^ов је пад неазбежан. Француско српско на предовање ка Битољу је свра’сн • 'шн. Плд Битоља очекује се. ; Српске трупе гоне Бугаре који се наг.то повлаче преко Црне ре; ке на којој су разрушнли мост. Изгледа да с? повлаче г.а Бабуни. ; Сјајка румунска побсда

цира. Јуж о од реке јг<ка артиљеријска борба. Авијатика. — У току јучерашњ г данаједан француспи

Женева, 2(. септ. Хигне депеше из Букурешта јтвљзју да је руско-румукска војска која опе^шше у Добруџи од

нела сјајну победу. Бугари, десетковани у најзећем су бе 1 ству. Руско румунске трупе задооиле су ваше од 6.000 војника и запленпле много топова и муниције. Румунска војска је заузела Туртукај. Руси надиру Рим, 21. септемора. Аустро Немца врше огрсмае напоре дх орано утзрђ°ну лпкију код Стохода, кој > штитл Ковел. Во се озбчљног нгпадв р^ско рум/нсквх тпуда у Трласллванеји н у Караатлма онл св трудв да јако ттврде ј*дан дсфаадиван фронт гсот. Стохоаи гдо ба мпотррбклп МРН“М-;р БГ\ј ;К.-. \ли еа номачхе трупе на Јаче на тврену КОЈИ км је повољан а* деф«8ивну од >оан у јсј( у т >ј огсолинп имд м-зого рзка, |е8«'оа и бара. Рј ске труиз стално чаагдају и чаде с грсмае губк5кз неарвја?ељз. Италијани се искрцзвзју Атана, 21. сеат. Игалијаноке су се труае вскрцале у Санти Каранти и заузеле су варош Делввко и Аргирога' стро. Грчки се гарнизон позукао а грчке су власги остале. Жртвв цшелина Лсндон, 21. септ. Прз иоследњем лету цепелина над енглеским областима убвјеги су јеган човек и ј-дна жена. Ма теријалне суштеге незнатне. Четнри су куће покварене. Паника у бугарекој војсди Атина, 2). септ. Јављају из Корче да велика паиика влада у редовима бугарске војске. Бугари су напустили положаје који се налазе у бли зани Битоља и нагло евакуишу варош, повл^чећи се журно ка виссвима Бабуне. Напредован.9 Руса Ма целом јужном фронту Руси наЈиру са великим снагама Нарочито чине притисак ка аустронемачку војску која брани Лавов. Овп су сло нли иепријатељс; и отпор и заузели прве линије. Има лч су врго много заробљеника. Русха акција је такође кр,ш сана велихим усцесима на Карпатлуа где су тр.пе генерага Лешчин ског заробнле 130 офииира н 2596 војника и всликн рагнп материјал Код Златне Липе, руске су трупе успеле ра разбију аустронечачку војску која је са о'орченошћу б^апила положзје. Заробљено је око 1600 војника између којих је било и турских аскера.

ИЗ ЗШАЛзА ПЛАЧА Упропашћивање Срба у Босии. Према једном вгвештају из Швајцареке, аустро угарске власта раскЈћиле су и лншвае псвретшх и неиоврегнсх ивања преко Б0 000 (трвдесст хвљада) ■•расиБХ аориДоца у Б-.сшх иХер* цегопнна. Службоии ерга I бооаново-херцеговачке зладе »СаI ајсвоки Лиот< и ноду-олужбени -шсгова »Хрнатсни Дневнил«, ..Босингпе 11ост ; ‘ и ,,Сарајевоер Тагблат* 1 дсаосе редовао, у свакои евси бјЈОЈу, со иеколвко десетвна иодвцвјекох прееуда о воафзокацијама српских ккања у кориет државаог ерара, Свака срнска исродицв, чгји св ма н један чдан надага у ааостракотву, а постеја сумња да са калаза у нсаријатељскзм редовима, унасред јо осгђгна да оетдп8 на куту, О.г ку1е и кућвшта игваа сваке законеке заштвте. По прзватнБН вестимз, сгггдим преко Женево, одсграв лп оу се страховиЈИ прпгора са там јаднвм породацлмз. И сво то, елздзка службена и иодусдужбеии органи бадсжзли су са оввреаин ужавањек, што ће се на тај Еачвн смањити број Срба «, како Штаддерсв „Хрватски Днезннгг' 1 ннше , пбвернлкз, ши зквтиЕа 11 . С патрсотскам бо.тон бележино катње и муге овог дела еагпег нврода, и пстовремепо даг је«о иаражкја над-и, да ће те аатње и МЈне брзо вреетвти и да ће злочанца искусиги зввхужену катну.

БЛННДИР. АУТОИОБШ Допгснчк “Дсли Тслеграфа« на британском фронту у Француској даје ове нове појединости о блиндираним аутомобнлииа која су за време бритавске офанзтве од 15- септембра чуда починили: Нов један тнп блиндвравих аутомобила појавко је се па сектору и војници су били усхићена подвизима ове својс »ужаске играчке.* Тајна нове справе строго се

Ф Е Љ Т О Н Фрзнспа де Ниси Натриотски стшх једног детата

Првчх дана непријател.ства измсђу Немачке и Францус е у се лу Н ... владала је потпуна ткшина када се један француски батаљоа иојави у улицгма с оскг 1 м заустава ис.Јред опчгтине и поче се спремати да се мало с дмори. Док су се војнвцн, и ако укорћи, журили д 1 шго пре одахну, наредннк Роберт Тома приблнжи сз каиетану по војни чки и не прсговори ништа О фицпр који се бпо замислао нагдо се тцже: — Шта ви желиге, ви? — Господине капетане, ја сам Вас јуче молио за хозволу, у случају проласга кроз село Н....

да обиђем моје дете које је у ОВОМ СС 1у. БиЛО би МИ ВрЛО МчЧО да опудл прођеа а га не пољубим — Ја сам чздао наредбу да нико несме да се >■ даљава с д места оаредедења. Би то дозро знате. Тг.мо, Немци нас гоце. Мсиа је ааређгно да остагеч озде до ш<*ст часова увсче. Мм нсмамо времсна да кошмо шаичеве, јср се непријагељ приближује. Али ћемо се имак са отпадцима од дриа мгло заклонита. Ми ћемо имати врем-на само да једемо. Према томе ви не можете обвћи паше дсте. — Господане капетане.... послс овога, ја га више можс бити

никад^нећу гид тн ... Круане сузе почете се котрл.ати н ! з лг це вој ггка; гфицвр примета и реч?: — Слушајге, ја змам да сге пи храбар војник. Ја сам такођс отац фзм Јлије, и разумем вас. Отздите, али се брзо вратвте. — Хвала! много хвала! одговори вој птк. * * * Мали Петар, с?н Томим, ста позао је у једкој' удобној кући сз ирвеним завесама, која је ма и е више личила ка вилу. То је тај дечко, који је војник — агент осигуравајућег друшгва у мчрнои добу — изродио са својом женом Лсиом, кој 1 је пссле д;с године брачног .дквота умрла, оставља јући му то нгјако бићс. Уз пут, и^ући ка своме дегсту, Тома се сећаше некадашњег живота који је провео са сином. Њихове су

мнсла биле заједничке, њихОве жеље и паде с: нчие. I I када је Тома са својпм снном правио ек скурзијс на бициоету, није мо гао да замисли дч цостоје аруга бкћа на земљи која су срећиија од њих. Слика Линина, која је у његовом духу као м ланхглич на магла билз, исчезавала је ио стенено. Пије се могло одредичг го кога више волг : да ли отац сшм или син оиа Онн су престављали је дпу дуп у а два тела. Раст.пак, који је морао пастунитн после мобилизацијс, дубоко је дирнуо обојицу. Али дете знајући шта је отаџбип , у.чдржало се од пла 1 -апа док он није отишао. Долазач војип а оживсо је цело село. Тома нађе сво е дете па капиЈ'и, у кошуљи тек што јс устало са с аиана. Наредник узе сина у наручј' и љубећи га стра

сно, г.ође ка кући г-ђе Гатије' не ) о ја је васпнтавала дете. Добра старица видећи Тому, од узбуђења није могла ни реча проговорит. — Драга Гатијена. рече Тома, Мемци 1е кроз неколнко минута доћ-и овде- Ја мграм пћи у батаљон који ће бранити . село. А си, поведите Г1етра и склоните се псгде — Али како, господине? Нсма шгедна кола у селу. Ах, Боже, Боже! — Ма ) ако било, у.митедете и бегајте Немци су беснг; огш пљачка'|у и ус нјају. — Слушајте, слушајте, иовиче старица. Од Јсдагтут се зачу, кго тути.ава ол»је која се приолижава, фаја 'едне војске у марч у. Тома устадс, и, Сез иједне речи остави сина на земљу и изађе