Velika Srbija

1 Р. 172

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 29 СЕПТЕМБРА 1916

ГОД. т

ПРКГПЛАТА ИЗНОСИ: Мсдечзг 3 фразка троиесечно 9 фр!наи годишае 36 фринак* ЦЕПА ОГЛАСИМА : Оитн* огд.чси 020 фран. од петктгог ргд*, гЛ*. огдм* ео иогодб*. Новад ос пода.-те дрЈгихХб^ иоаеоарвп! 1 гидловатсвв^ вастушииггзигс ЛЗСТ АЗЈАЗН СНАКИ ДАН ПС ГЈ 'ДЕ» 0 сдгт» Ерекс Крад. Срп 1’с» к|ЈНс: Ј Солуву Г-УКОЕЛСи СЕ ИК ВРАЂ.иУ ипн оагаацдје Кплокбо улица 6р. ЗЈ ки1ош<;с> Поједиа бројеви се иОгу добити у Сол-ву Еод с?е*д*ј» ,Друшт?» грчке штаиие- ул. Вуагаро 1 то*г бр. б, бдкзу глаине поштз.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈЗ^ДНОВКЂ

БРОЈ 10 савт.

Ко ће победита — Какво ће бити решење рата

Олшга међународна еи туација, резултанта и огле дало развоја ратннх дога ђајг, у8ииа св&ким данои одређанзји каракгзр. У почетку рата она је варирала у својој нбодређ=»носги и дозвзљавала ирзглоггав ко о дефанигивној стабилностл у трима огвореним могућносгама: победа Цзн тралаах Сила, нЈрешзаост рагаипобвда Сала из Сло разума. Чак се може тврдиги, да је почетаи ток ратаих догађаја имао оз биљна утицаја на взровхт ноћу црвз претаосгазкз. Данас она, својим поттупнам раввијањбм у једном јасно обзлеженом правцу, нагиње, уочљиво и поуздано, трећој могућноетп. Пзгледи побзде Цзнграл них Сила ишчезли су у маглн негдашњих њихових успзха. Оаи су оаадали и губали се упоредо мгњању одноеа снага и техничке спремв. Данас, кад је од нос снага у обрнттој сраз В 1 ерв, кад су Централне Силе, у поређзњу с њихо вим протлвннцам!, назуи њиво слабије но у почвгку ратв, кад су, шга више, Силв из Споравума апсо лутао јачв и у свему над моћније, победа Ц^нтрал них Сила отоји изван сввке вероватаоће, па чак и мо гућаости. Њахове савззвице: Бугарска и Турска, чаје снаге немају и не могу имати пресудан утацај н& ревултата великог сукоба, издлеже, свакојако, исто) судбзни, и долазе у једнак, ако не и гори положај, са свима конзеквеицијама њв говим. Цвнтралне Силе имале су у овојим рукама пуну ини цијативу рата. Покушале су до сада све, учиниле су гато год је св дало учинити, извеле су максимум снага и уложилв надчове чанске напоре, и — нису успеле. Њахове протаваи це, Силе И8 Спорааума, у чијем се друшгву и ми еалавимо, изненађзне дрзк^м и деценијама спрсманим нападом, налазиле су се за то време у стади.јуму спремањ»; кад с/ га иввеле у извесаој мври, оне еу поча ле, лагано и поуздано, оти мата иницијативу из руку својих непријатеља, и отеле су је. Мвђутим, спрг,мање, јачање и подизање своје снагв нису прскину лв. И док с/ снвге Сила

из Саоразума сада у подизању, снаге Цзатралзих Сала су у озадању. Можв ла ту бити говора о иобеди наших вепријатзља?! Долазе на ред друге две могућности: нерешеносг рата и победа Сила из Спо разума. З 1 Ценгралпз Силе, после њахова неусаехз и немогућносги да победе, пр ва би бала врло повољча. Оне би је, извеснс, с местг и без устезања првхватиле; онб су је, како је познато, већ и нудале. У њој им је једааи спас и једини излаз из садашњег тешког поло жзја. Ц што се јсш боре, може се објасниги надом да ће избећи пораз. Оне се не боре сада да добију де финитивн/ победу, него да сарече потпун слом и пораз, да нз изгубе овај рат и не приме његове последЕце. За Силе из Споразума таква је могућнссг неприхватљива, тешка и опаснаТерете овог страховитог рата мораде бн, у том случају, делиги с Ц шгралаам Са лама. Право и морал, и у призатаом живогу и у мсђународним односима, осга ли би без икакввх гарантвја и бзз санкцаје; сила би се наметаула праву, тиранвја и насиље слободи и моралу. Али има п нешго горе, мож да најгоре. Из нерешености садашњег рата потекл 1 би сграховата опасносг, да се он, у т жгм, опаснијвм и ужаснијем издању, 1ош једном понови. Пргд таквим изгледима, за Силе из Споразума нема размишљања. Имају да би рају изм»ђу продужења рата до дефинитивне победе и одлагања рата са изгледима за нове ковфлвкге. Од два зла оне ће, свакојзко бгра ти мање- Сумњати у то, звачило би немати пред очима садашњу м< ђународну ситуацију, не познавата Немачку и њене мегаломанске прохтеве, и верозата у највгћс глупости н^ших пријатеља. Потребно је онемогућитв Централеим Силама и њахо вим савеаницама — ако ове последње, из какве неоправ дане болећивости, уопште буду постојале — сааку по мисао на реванш и проши рење. Озе ће, и после потпуног пораза свога, тежити и са најв ћим напорима ра диги да се освгте за пред зтојећи пораз и да себи из

војују превласт у сзету. Закључење мира у стању нереш носта рата обезбедзло бл вероватно, Централним Сала?аа остварење таквах тв жња у најскоријој будућности. Силз из Спзразума знају то врло добро. 3 1 то оае и продужују војне приареме, зато и продужују рат, зато и не примају предтсге Цен тралних Сила за 8акључсње мзра у стању нерешености рага. Онз могу да победе, оне морају да победе, и оае ће побвдити.

ПоЈштилке вести Вашингтол. — Пре пего што је прнигш грзфа Бернсдор,!)?', који носп кајзерово ппсмо ЈЗвлзон је пзјавио новинарима дг је тражно од Немачке ва одржа обеКаша која се односе на сумареаски рат. Лодон. —* Јавл.ају из I Бујорка да је на берзи насгала велпка паника услед акцпје Јемачкихсумарена поред америчкнх обзла. Агина. — Саппјесе из снгурно 1 ' пзвора да ће Споразум ускоро празната Веннзелосову владу као звапичну. Силе Споразума општпће са атвнском владом сгмо око извр шења ззхтева који су стнпули сани у предходним нотама-

Страна штампа Казцедаровв изЈавз «БерлинерТагеблат»: У беседн канцеларовој всома често се види академска резервисапост. Канцелар се трудио, да своје изјаве што више умери, да се ис би из његових речи могло што више назрети. ',Та ћутлшвссг је намерна. Сам је канцелар нагласно, да би стране државе могле разумети н,егове взјаве (бјс!)>. «Ф о р в е р ц» : «Казцел? -т го■вор ннјс се допао никоме. 1Бегов општи карактер састојн се из негодоваил и неоаређевости. Овага пута канцеларов говор није пропраћен на најмањпм пљескањем". „Минхен. Најесте Нахрихтен": „Канцелар пије нншта рекао од онога, нјто се од њега очекивало. Очекипали с >0 открића о будућности, жпве одговоре нашпм непријатељима, ножда чаД н канцеларовим противницнма. Нпшта од свега тога нијс било. Прошвно својој ранијој навици каниелар није рекао ннједну реч о будућности. Он није говариа нн о цил.у рата, нн о миру ни о Пољској. Шта значи то ћутање?!' 1

,,Ф ран к фурт ер Цајтунг«: ‘Канцелар је говорио о Енглеској сз горчвном, која одговара мншљењу које влада у Иемачкој. Пзвеспе полатичке групе видеће у томе тр»умф]преспје, коју су оне вршвле иа владу. Будућносг (ће показати, да ли њим! треба прнписатп преображај качцеларов*, Пораз Нзмачкв »IБ у ј о р ш к а Т р н б у н а«: «На крају треће периоде ратне избија јасно следећм факат: нема више сумње о нсходу рата; за цсо с !ст је очевмдно, да је Немачка потучена> »Фадерланд« (холандски, генерал Стал, германофилЈ: < Ситуација централнвх држава је врло огбиљпа, готово очајнз.> «1Б у ј о р к Т а ј м с>: Немачки коммшкен лажу, јер рећи сада народу кстику значило ба деморалисати и упронасгити ратпи зајам. Берлин је принуђен да прибегава отманама Уосталом пораз на гст. фронту, страховитп ударци п губипи поднеги на Соин, неповерење у земљи, које све вшне расте сувише су прегећн фактс^ти за Немачку «

Грчка штампа (О г. В е н и з е л о с у). „Г1атрис.“ Ако је Венизелос с прзвом посгао политвчкп вдол ове земље, узрок његовој полптпчкој величпни не требз тражити у унутрашњем преображају Грч«.е нати у великом делу њеног удвојењл. Венизелос је велн ки државник, који с правом зау зима европско месго, због тога шго је усред светског рдта умео да се уззаса ндд локалним грч ким и балканзким схватан>лмд и да јасно види како ће Енглеска на крају свега осгатн арбатар васелене. Кдд! су нудрацп атпнскОг гермднофилског генералштаба предвиђдли унтнтење енглеске светске влдсти, кадд је цео политички свет Грчхе веровао да је еиглеска полнгика у бдлканским пптањима претрпела иеусиех, Венизелос није престао нп за тренутак да проповедд како игла грчке бусоле трета сгалзо п марно да буде уирављена према велаком бритапском полу. На жалост, ова основна нствна тачна као Галнлеова догма о крегању земл.е, алп неприступачна ограниченим главама, бмла је грубо презрена. Грчка, која је чатапе године ишчекивала просту наклоносг Енглеске, Грчка је фебруара 1915. одбацила предлог велнке светске господарнце о с а в е з у е н г л е с к о-г р ч к о м! Грчка, која је цео век мољакала за енглеску заштиту, Грчка је у септембру 1915. увредила Енглеску која је понудила Кипар, јер

је опа, Грчка гермаиофилско: апсолутиз.ма, псповедала мвшљсње да само Немачка може бнти у стању да нам да Кипар п Дванде:т острва!! (‘Додекаииса-). Пол Луј.

Криза Грчке — Игра св приводи крзју Атвна, 2’Ј. се::т. Догађајц, који се од прекјуче однгравају у Атшш од недогледног изгледа пресудног су значаја за регулисање прилика у Грчкој- Полнтичка краза пооштрена је до те мере, да је, чнни се, њепо решење већ ту. Иезадовољап одговором на своју прву ноту, прекјуче је адмнрал савезничке флоте у Пиреју Дартнж дч Фурне предао новој грчкој влади другу ноту, која има кзрактер улгиматума са кратким роком до подие. У овој нотн тражена је предаја цгле 1 рчке флоте п контрола Савезвкка над свима грччпм железпипамв, као п царинарницом пирејскомПостоји верзија, да се исто тако тража и предаја грч е артиљерије, као н да и.м! и још других хахтева. Ова тражења оправдавају се сумн,авим трансаортима грчке артнљерија у унутрашњости као и нодозривим кретанем грчке флоте. Пзвештсн о предаји ноте и њеним тешким захтевима краљ Константин је одмах дојурио у Атвну и настало је грозничаво саветовањс. Вндело се, да се нема куд и у редигованом одговору првмљени су сва захтеви вдмпрала Фурнеа. Предаја флоте је већ отпочелаСа велвких топова поскадапа су затвзрачи, а мала се имају иредати кетакнуги. Псто гако предате су бктерије утврђеи.т Пситалије ка епнрској обалз, а сва грчка утврђсња рззоружана су. Одузета флота концентрнше се код Керацанн. На в-ликим јединнцама осгао је један део посаде, на малам само по 3 мрнара. Посаде са грчке флоге стигле су саноћ у Атнну и прошле улацама вичући «жлвео краљ>. Узбуђење је у вароша велико. Сходно захтеввма прве ноте адмиралове сви офицнрн, чије је уда.њење из Атнне тражено напустнлн су варош. Г. Зелос, минунутр. дела саветовао је председнпку лига резерваста, да ове одмах ргспуста, како се ситуација не би јол погоршала. Јучс пак посланацн Споразума предалн с/ од своје стране грч^ој владн улгпматум Од 4 стра. не, чија је садржина још непозната. Озај ултиматум довео је запрепашћење втадзјућих кругова до максимума. Узрујаносг овдашњпх полнт-