Velika Srbija

БРОЈ 175

гкликл СРБИЈА

СТРАЕА 3.

згодан моменат када ће моћп са но повереље бранп своја права

сигурношћу развити сву своју делатност, и да уз припомоћ моћ*

Нпко није у стању одстранити румунски народ од Француске.

иих савезника у које има потпу • Енглеске и Русије.«

Д Н Е В Н Е

ОсвеМе сргсног гробљз Данас у 10 сати прв подне на свечан начин осве Јтено јо срп:ко војничко гробл.6 у 3:јтинлику и извршен помеа изгинулим српским борцима. Служило јв и овоме номену присуствовало г ко 20 српских евештеника мтђу којима су били и овд. рускн војап свештгнпци. Оло гато је овај тужаи алп свечани по мвн највиша уввличало бао је хор руских взјника, који су побожво и складно одговаргли за нреме овог чинодејствовања, а на крају поменз дивно отпевали сри ску химну ! Говорили су игуман Методијв и Бора Ценић. Последњи јв својим дврљивим говором изазв&о празо јвцање код свију при сутних. Озомв помену при сустзовао је као Прзстолонаследвнков изасланак потпуковнпк г. Јуришвћ, велики број сфицира н 1 чалу са ђенералогч г. Гојковићем: доста внглеских, француских и руских офзцира; гзнерални консул г. Вангро вић са особљем, Владини Комееари и окружни начелнипп који св овде налазе. Присуство сгромног броја пзбеглица обојвг пола, као и школв избегл-зчкјг логора пријатна је појава. Нарочито је лепо дирнуло кад су уч^нЕЦЧ-цв из беглачка школе стгквали у кору очвнаш, а пссле овога обишли гробље изгинулвх јунака. Нд гробове погану лих положено је неколико зеленах венаца. Ђаци избегличкз школе положили су цвеће на српско гробље, а обвезници же.љ- шичке ко манде приложили су веом& леп венац са сраском тробојком садирљивЕмнатписом: «Нема цвећа отаџбине наше Да окити свето гробље ваше«!

Крзза у Грчкој Грчка под контролом Савезаина Атина, 2. окт. Изиеђу француских и грчких делегата гостнгнут је потпунспоразум о начину снровођен.а Савезничквх мера и Савезничке контроле. Забрањен је одлазак војницима ц офицприиа са или без

оружја у Тесалпју. Забрањено је свако транспортовање оружја, муниције п намирница у већим колпчинама за Тесалију. Ради тога се уводи контрола на свима ста-1 ницама између Атвне н Ларисе. Све ове мере ступиле су од јуче у жввот. Савезначка контрола над железнвцама лротеже се на линнје Пиреја, Атина, Лш.но Клздау, Демерџн, Ларпсу и Екатарпну. За шефа ове контроле напменован је француски капетан Масе. Политнчки круговиатгнски живе у сталној запетости и узрујаности. Очекује се грозннчаво, да Савезнвци своје мере приведу крају. Француски и румунскн пОсланик конферисалн су јуче дуго сатингкпм послаником епо.љнпх послова г. Злокастосом. Овоме разговору првдаје се велпка важност. „Неон Асти> пише, да је Ламбросова влада прпмила предлог Калогеропулосов односно внтервенције Грчке. Круже најразI оврсније верзпје, али се ке зна нвшта одређено. У круговнма наклоњепим Споразу.му верује се, да ће по сазиву парламента од 31. маја 1915 у Солуну, Споразум признати званично Венизелисову владу и решити дефинитивно сва питања Грчке. 5' старој Грчкој влада права економска крига. Владајућн кругова јако су услед тога забринути. Ламбросова влада држала је спноћ седницу и решавала питање о набавцп намирница, у који' ма влада велика оскудвца.

Интервју румунског крш Лондон, 2. октобра. Дописник «Тајмса» интервујисао је румунског краља који је дао следећа објашњења о држању Румунвје. »Румунија није издала цептралне соле него је хтела па оствари свој нацпонални идеал. Једнодушна жеља свпју Румуна је 6ила да се наш живаљ у АустроУгарској ослободи од туђина. Са продужењем [рат;, Румупија је разумела намеру централних си ла- За љих мали народи треба да постоје у толико, у колико им онн помажу да остваре своје индустријске и трговачке циљевеТај њпхов напор да се успоставп тероризам и неједнакост у принципу међународногправа дирнуо је дубоко румунско јав н о мишљење Румунија је очекивала

Министри у Солуку. Синоћ ово 6 часова допуто валп су у СодуВ; министар упутр-шњвх дола г, Љубомир Јовановић и мини'тар војни, ђенерал г. Божа Дерзаћ. Допутовали. Са г. г. министрима донутовали оу снноћ: г. ЛСака Лазвћ, окр. начелник, г. У. Јеремић пуковнпк и г. Педвћ потдуковник. Муслнмани у Кожани. Муслимани у области Кожана који су се цридружнли револуцпонарном покрету, предстали су револуцнонарном шефу Плијаки Мухтаридису. Наредио пм је да одреде по неколико т,уди из сваког села који ће почети правити путеве. Рајхстаг аклаглујв краља Констаитина Јављају из Берна да је лри отварању Рајхстага, посланик Басерман врло лепо говорио о држању краља Констаншна. Рајхстаг је френетичпо акламовао грчкога краља. Француски сумарен. Један франпуски сумарен нриспео је у пирејско приотаниште. Укотвио се близу адмирадске лађе »Прованс«. Отаница Шиматари заузета Нз Атине јављају, да је адмирал Даринг ди Фурне, извештен да ће мницвја упућена за Ллрасу, нролазити кроз Шиматари, каредио маринскви официрима да ваузму ставицу те вароши. Бугарске жзне. Из Софије јављају да је миниотар војни донео одлуку, да се, до свршетка рата, не прИмају жене као чиновница бугаровпх ношха п телеграфа. Ово је репкње донето услед тога, што су кан.лидатквње одбиле да иду за чиновнпке у Србзју, где има више од 800 ненопуњенах меета. Зввнични бугарски круговв мисле да ће их се, непримањем жена за чииовнике у Бугарској, примората да иду у Србију.

ВЕСТИ Главни разлог неиспуњавања наредбе јесге, што ~са боје са везначко победс, којаћеихприморати да евакуншу Србију. Револуција Се шири, Пз Атане јављају да се је становнаштво Лапсишта придружило револуционарном покрету. ТреЈги корпус. Трећн грчка корпус инсталираће се у Лариси. Војни ће се суд такођер установити у тој варошп. Зашто се савезиици боре. Јављају из Лондона да се је при пзлазу са бапкега, Конар Лав, овако нзразио о циљу Савезника: «Ми се боримо за мир и за безбедност будућности- Ми пе желимо да наши сннови и браћа у.миру узалуд«.

Трсг је угрожен Париз, 2. октобра. Према једаој ввсти И8 Берна аустријзке су вла ста исаослалв за Беч сву политичку архаву а дрз ге ствзри од врвдности из Трста. Немци разочарани Женева, 2. октобра. Нзмачки листови пишу да су дебат^вања у Р»јх стдгу проузрокозала вели ко разочарење. »Хамбургер Нахрихтен“ признаје да је јавао мишљсњз желело да чује владчне енергичне изјаво о саољној политбци. Шзф балтичке флота Петроград, 2. октобра.

ПОШТА За Србију — Јевгеније Гагвћ јавља Негосави у РибарскоЈ Бањи да је здраво. — Болић Петроваћ ппоручник јав.ља С 80 јзм родвтељима да ј'е адрав а у исго времо тгМатом, Тићом, Маланом и брзт Стевом н Драгославом. — Добравоје Матровић ппор. јавља сзоие оцу Танасвју Митровићу, свештенику у Нишу да су му сзновп зДрави. — Љубомар Пајић јавља сзојој жепи Љубаци у Краљеву да је здрав. — Љ}басав Стаменковцћ јавља свој'ој' жени К&типн у Шапцу да је здраво. — Милутие Лазареввћ јавља своме оцу Глигорају Лазаревићу у Тоиоли да ј9 са осталима здраво. — Радовца С. Мвхаиловић, рез. капетан бр. поште 96, извештаза своју жену Катарнну, учатељицу на Руднаку да је здрав, да је прочитао њен оглас у 150 бр. Београд. Нована, да јој је поолао 1300 круна, а нека се за новац још обрати Петру Ристаћу, јер о Данилу воднм рачуна. — Зорка пок. Нико.те Малошевића, адвоката Шабац. ; Јави ону и мајки да сам жав а здрав тебе и децу нозтравља Јова Милошевић— Панта Ђ. Јовановвћ, нита га евоју жену Драгу и својв родвтеље који живе у Сконлу ( Саватијева 13. Одговор истим ПуТбМ. — Махаало П. Поробић шеф управе држ. монопода, извештава своју браћу к сроднаке да се налази нл дужноста у Солуну—П&саж Ломбардо 12. Загорка је у Гапу, Бранамир у Лиону, обоја у школама у Француској, Војислаз у Монгажи а

Адмарал Номеаин, на.‘т-! ви _ поздрав-*а све своје п мо; меаовав Је за шефа рускв 1нх да се јава балтичке флота. Српски звакнчан извештај

Солуа, 2. октобра 1. октсбра водиле се озбиљне борое на и,ело.н фронту. Наше су труае отерале Бугаре из неколико ровова на левој обали 04 Црне реке и одбиле неколико непријатељских арстив нааада.

узнеинрава њвхову душу. Другу групу чен,1 трговачки свет, који је више навикнут да размишља в да аспитује ствари. Овп би хтели да се рат без одлагања заврши. Н>пх више пе држи палриотизам већ интереси. Њиховп послови иду веома рђаво, капитали им се псцрпљују, банкроство је тако рећи на прагу. Она у извесним рздикалним листовима развиЈ‘ају пропаганду не толико па цнфистичку, колико практичну. Онп прокламују, да сошто су Руснја и Србија «кажњене> за нихоћ «перфидан напад», Немачка може сад метнути мач у корвце без опасностн по своје достојанство. Али данас се у Берлину, као и у целој Немачкој не води рачун о онима ( који не вуку сабље улвцама или не говоре бомбасто и охоло о немачкпм топовнма п ми-

трал,езима. Када сам папустио Берлин, да бвх се кренуо за Манхен мој портфеј бго је олакшан га 156 80 марака. А провео сам само че тври д: на у Берлину, станујући у «Бјнстолу„ где се готово нисам ни хранио због његове неве роватне скупоће. ГЈа ппак, ни Ј'едан обед ме није стао мање од 12 до 15 марака- Обеди су у свему одговарали онвма, које сам пмао у Хамбургу. Пре негз што завршим овај свој чланак о берлинско.ч жпвоту нека ми је допуштено да речем још последњу реч. Не треба из моје анкете извући превремсни закључак, да се Немачка већ налази на издисају и да Ј'е навек готова да се побу ни. Војнвчки елемент још увек држи народ чврсто у шкрипцу. Док год народ у страху од ре-

волвера или митраљеза нс силази на улицу, док год раднипи из квартова Североистока и Истока пе буду сигурнп у помоћ буржоазиЈ‘е, Берлинци ће и даље впка ти против глади и гладовати у исто време, а у свој'им домоввма ће грдиги кајзера и протестовати против ратних недаћа. У КОМБЛУ и ТИЕПВАЛУ Ономад су Англо-Франнузи на фронту Соме освојити вео.ма важна и утврђена села Комбл в Тиепвал, које су затекли готово сасвим у рушевиеама. О томе прича у «Дејли Мељу« Бнч Томас, ратгш кореспондент: •Немци су напустили Комбл, пре него што је град — тврђава био порушен. Улице се још виде и ако је највећи број кућа попорушег. Подрума су још у од

личном стању и пуни муницвје, коју ту Немци беху нагОмилалв. Нашн војницн нашли су у тнм подрумима чак и цагаре и веома освежавајућа пвћа. У подрумима замка у Тиепвалу запленвли смо сдтичну збарку рајнскпх вана, још у запеча ћеним флашама. Од пре две гсдипе Твепвал је бранвла једна виртембершка брнгада, која се најзад сасвим одомаћила у њему. Они су пајзад саградили у селу подруме, који су требали да буду такмаца старим шпанским подрумпма у Арасу. Кад би гранате падале, Немцн су силазили у ходнике и галерије, на које чак и најстрашније гранате од 420 чине утисак као да пада ситна киша по крововима. У току борбе око Тиепвала, једна чета од 160 Немаца, зароб љепа побунпла се против два ен-

глеска војника, који су је спроводнли. Дошавши у подножје једног брежуљка и не примећујући никога у близнни, Немци се бацише на ова два Енглеза и ранише једпога Од њих. Срећом наши војница, који се напажаху у близнни, па узвнке за помоћ дојурише блашвремено. Они су бвла без милости према заробљеним Немцима и побнше их све до једнога.

Разне зести — Амерички прваци и бивши председници Сједињенпх Држава Рузвелт и Тафт, до јуче огорчени противници измирили су се, ради заједннчког делања да Хјус буде нзабран за новог председ ника.