Velika Srbija

ЕРОЈ 176

В171ИКА С Р Б И Ј А

СТРЛ1 А 3.

Талијан. о$анзива — Г1ораз ауотријских трупа Лондон. 2. окт. Кореспондснтц енглеских ли стова шал>у са тала јанског (Јронта опаЈпрне извештаје о победи талнјанских трупа. •Дејли Мељ* пише: »Зспех шалнјанскОг оружја је веома вејшки. Он се има захвалпти нарочпто надмоћнссти артил.ерије, која сатире непријатељске редове п уништава н>ихове ровове н утврђеша. Аустркске трупе су на Карсу прстрпеле велики пораз.« <Тајмс» јавља : „Талвјанска артаљерпја показала се врло е||)икасна. Цела прва иепрајатељска ланија потпуно јеунишгенг. Аустриске трупеобузела је права паннка. Војницп су се предавалп у масама. Коаанданти су од свих војнвка одузели мараупце,

да их не ба истакли као знак предаје. Међутии војницц су скидала кошуље и ииховим маха»ем давали ззак за предају. Амстердам, 2. скт. Печачкп листовц објављуј)' извештаје о операцијама на талијансшм фронту. У њкма се прпзнају усзеси талмјанских трупа: »Келншие Цајт>ч г» паше: »На фронту Соче командује талнјап ским трупама нов генерал, којн извлачи највећу корист пз гртпљерије. Он хоће дт онеспособи : све паше батеријс. Бомбардују ' се иарочито места, где наше тру !пе копнентрују. Бомбардовгље пе траје више 4, или 50 и 60 часова, већ кад-кад по 200 часова н зише- Огромна потрошља муни ниције, може упоредити 'са потрошп.ом па Соми. Талнјанп упо : требл.ују и врло мнсго блпндн : ранвх аутомобила«

Д Н Е В Н Е В Е 0 Т I!

Отпутовали. Бизшп солукски префект Атп ногенис и бившп директор, преФектуре Даралексис, кбји нксу хтели да признају провизорну владу, отпутовали су за Атину. Геиврал Бзртоле. Јављају нз Петрограда да је француски генерал Бертоле отпу товао за Букурешт у циљу да се споразуме са ру.мунским гепералштабом о извесиим војни.м пи тањима. Пошто је био примљен у нарочиту аудијенцију од пара Нн коле, генерзл Бертоле имао је дуг разговор са генералом Алексијевпм. Немачки сумарени. Јављају из Њујорка, да је ко мандант америчке ескадре приуко наредбу да тражи тајне базе за спабдевање пе.мачких су.чфена у америчтмм водама. Школа у Накади # Допнсник »Морнипг Поста» у Отаза пише да је канздска вгаца решила да отвори школу за авнјатичаре и подише фабрмку аероплана. Канадска је влада добила за то одобр.мве и кооперацију енглеске владе. Атинс^а се влада брине... Атапска је влада решила да се фамилвјама виших официра 4 корпуса који су у Немачкој издаје 75 од сто плате која им припада,

а фа.милпјама нижих офиц ра по ловину пдате. На пољу части, 5" борбп пред Битољ*м погинуо је на пол,у части за своју отаџ бнну 24. септ. ов г. Аптонаје Бе л>ановић из Поргча, учатељ у Прилепу, оцушевљен омладннац н једап од ретко интелшентних про сзетних мученика Нове Србије пао је као јунак на прагу свога краја не ,дочекавшп да га види ослобођеног. Његова је смрт ве лики губитак за наш пациопално проснетнн рад. Слава му и лака српсва земља! 50.000 војиина. •Естија* јавља да ће се војска Народне Одбране ускоро попети на 50.000 дооро снабдевеиих и наоружаних војника. Савезничка контрола. <Неон Аста» пише да ће се савезиичка контрола инсталграти у мипксгарсгву увутрашњих дела Револуционарне проиламациј«. Јављају из Атине да су првк јуче у вече прилепљене револу цгонзрне прокламације у источ иом крају престоннце. Полиција врши нстрагу. 0ткри+»а. Атинска лист <Патрас» пвше да је пемачкз послапство у Ата ни у вези са непријатељским тру

пама у Битољу. 9. прошлог месеца, секрстар постанства п један другп чпнов ннк дошлп су из БнтОла нрско Корче у Ативу. 15. кстог месецт ова два чвноБнша срели су ка путу који води вз Јањнне за Битољ једног француског офвцара, која је посумњао у њих н покушао да их ухапси. Алч није успео. Ова су двојица отвшии брзо у Корчу где их је пре*ект примио. Псте ве чери отпутовали су за Бнтољ. Дусманнс и Метаксас Јављају из Атппе да су Дус.машс и Метаксас прпспелп у Ларнсу. Одмах после доласка прегледалп су касарие у вароши. Потребнн пасоши. Из Атвпе јављају да је публикован савезпвчки комшшке по ко.ме свз путници који путују за Тесаллју морају се снабдети па сошвма у епглеском посланетву Благодзрност. Борђе Димић контролор Жел Дврекције и Светолик Димвћ ар тилериски капетан I кл. прило жили су Владиннм Комесарима 120 (сто двадесет) дииара, да се раздели 60 дипзра на сиротне срп ске взбеглице а 60 двнара за ог] жавагБе српске школе у избеглич ком логору, а за покој душе свога оца Алексе Днмаћа бившег трг из Скадра. Илија Стојановић трг. прило жно је В.тадиним Комесарима 100 драхмп да се подела сиротним српским избеглицама, а за покој душе погинулом Јовзпу Степче вићу поручнику и Божи Маџолу редову ђачке чете. Владини Ксмесари и овим пу тем у нме снротних српскпх из беглица изјавЈвују захвалност да родавцима. Из Кгнцеларије Влавшшх Ко месара 2. октобра 1916. год Бр. 1568, 1569. Солун.

на горњем току Мароша. Напротдв, РјМуни су одбили све непрнјатељске нападе ва клапац Предеада. Мопћност >пада на рунувску тервторпју смањује се сваким двном, јер Сазсзници групишу своје снаге в отаано иристижу рзска појача 1 ва. У једном ингервју у вгјавио е генерал Георгеску, да је пемачка пдан сропао. Оа је рекао: »Пккад непријатељ неће усаети дн се пробнје кроз кланце. Ми емо зауставиди Макензенову офан.иву и сами, својевољно, еаакуисали смо Ерцељ и нредузели све мере за одбра ну врепоја. Савезнаци нам укагују сву иомоћ п будућност не удава нИ мало неспокојства. 'Радио). Оф^анзива на Соми Париг, 2. окт. Офаизива, коју смо предузела јуче јужно од Соме дала је важпих резултата. У току једног сјајпог напада прешлн смо село Адепкур и ззузели положај Женермона, Заузеће овог подо жаја важно је га даље нанре

шш ш

Стање на румун. фровту Париз, 2. октобра. Озде је са задовољстзом прим љена вест о румунским уснеси ма. Жоминике саопштава, да је друга румунека армија ододела са »шпехом бееним напорима ве мачким да продру иа рум}нсву територију. Непријатељ не јав ља више никакве успехе изузев

довање, које ће довести до опкољавања Шолна са севера и Бардеа са југа. Од сада пепријатељ врло тешко свобраћл взмећу сва два стаорна центра. Немачки нораз, која је дао 1000 заробљенока тим је значајнији што су у борбу уведена зн.атеа појачањљ (Радпо). Бугари призн?ју Крф, 2. октобра. Прилеком носледњих бсркба пао је у с} пско руке један важан бугарски докумсн&т. У н>ему прва бригада Вдивизије тунџчнскв под бр. 3676 од 7. сеп. упЈћује наредбу комапдапту 30. пеш. пупа Шајновског да спреча пљу.чке и насиља бугарских војнака у грчким крајевимк. У' акту се вели, да се паредба г>$даје на основу лгадби становника оког.ине Лерана п Соровића, како бугарсге трупе, а парочвто 8 бригада, стимнју становништву намврнвпе плаћајући по својој вољи или не плаћнјући ништа и како упиштавнју пуштањем стоке усеве становпи* штва. Овоме не треба коментара.

Српски званкчан извештај

Солун, 3. октобра 2. октобра вођене су бдрбе на целом фронту , али није било значајних догаЏја. Имамо 10 заробљеника. У борбама иоследњих дана код Доброг Поља зааленили смо I митраљез са доста муниције и резеранух делова.

ПОШТА Саопштења Мидутин Мпдосављевић, позава се да одмах предстане Владпним Комесарвма у Солуну, ра ,ти пријема писма од Свстозара Милосављевића. Г. Јован Костић, отудент, ва редник, да се јави овом уредништву ради пријема писма, За Србију — Радоеца С. Михаилозић, рез. капетан бр. пошге 96 , изнештава овоју жену Катарину, учатељицу на Руднику д» је здрав, да је прочитао њеи оглр.о у 150 бр. Београд. Нована, да јој је псслао 1300 крунд, а не* ка се за повац још обрати Пвтру Ристићу, јер о Данилу водим рачуна. Жзви су из општине јармено вачке Јарменовцг; Данило П. Рисгпћ, Живко и Маљко.Ж. Са впћ, ЈБубвша М. Радојевић, Бо гдан В. Крстић, Мата и Драго-

љуб Симићи, три брата Ђ. Миливојеввћа Светозар, Живојин и Малован М?лввојевић, Ватомвр и ВладЕмир Грковић, Светозар. Никола и Радоица Томићи, Живота, Мизија в Ава Весићи, Урош и син му Радосав Петроввћ, Добрвша Ж. Петровић, Владан В. Алексијевић, Добросав М. СретевоБПћ, Радосав С Пантић, ЈБубомир М. ВаоилБЈевић, Војеелав Алексиј^вић Ђорђс Н. Савић, Јовиша К. Кретвћ, Милоје, Светозар и Владимир Томићи, Милсш М. Недељ' ковић. — Божа Ђорђевић трговац из Рор. Милавовца, извештава своју жену Наталију да је »драво и тражп да му се она јави прево Београд. Новина ва пошту бр. 216 , да не брвне новаца иаам, Светолик, Мпјавдо, Којо Аноквн. Јовица Владимпров, Љуба, Велз, Којн, Ђорђе сви здрави а Мидован. Влзјо, Дееамвр умрли. * 1 — 2

љу. Држас.мо пушку у десној, бомбу у левој руци и трчасмо, јурнсмо, жељни непријатељског слома, жељнп ааздуха своје отацбине, своје драге Србије- Око нас и преко нас фијукале су гранате, а пушчана зрна, својии пснчући.м звур;ом, комбиновала су песмунепрајатељске немоћи. Сунце се већ појавало и својим зрацима златило врхове високих плавпна. Артилерзјска ватра, ко ја је позово почела, појачавала је панаку у непрпјатељским родовзма- Ми смо пшли папред, ие наилазећн на незијат^љев отпор. Наш пруг Душан, кога смо сви волели, кога смо тако рећп сви слушали, одједпом застаде, показа прстом нешто пза нас, и падајући на земљу, взкну: — Србија..! Махинално, као да је то морало бити, као да је то његова

заповест, коју треба по сваку цену извршиш погледасмо иза себе и корак уназад приметисмо камен, који обележава границу, праг наше отаџбине, наше Србије. II.. падосмо сви на колена, посквдасмо шлемове, ирекрстимо се и своје усне приљуопсмо к земљи, к светој земљи мајке Србије. Зајецас.мо, заплакас.мо се, од радости, чсжње неугасиме, усплачтеле, и кроз сузе радоснице, с коЈ’ама с.мо кваснли сзегу зе.мљу, оте пам се топла, нстнпска, ратпичка молитва: Ој' Србијо, мајко мила, У своја нас преми крила! Многи смо имали воштане све ће, повадисмо их као под коман ди, запаласмо и усадисмо ’у гемљу, поред или испред себс, како је коме згодније било. II онда, одједном, подигосмо у внс своЈ'е пушке и почожисмо свету за-

клетву:

гове отаџбине.) Непријатељско

— Кунемо ти се Србијо, мати' зрно просвпрало му је чело. Спунаша, да те нпкад више остави- ј стисмо га поново на земљу, потп нећемо и да ћемо те бранитн,скидасмо шлемове и помолвсмо од свакога и до посдедњег даха! ; се Богу. Дигосмо се, затим, у највећем ј Одмах-и на исто.м месту исоо узбуђењу, нуштајућн сузама на ј пасмо раку и сахранисмо Душавољу, га капљу на земљу, да је’на уз музаку успорене топовске оросе, освеже свежино.ч свете ј пуцњаве, која је обележавала слободе- А кад се загледасмо, ви- ’ к Р а Ј борбе, предузете да се отдесмо да се ј'ош није дшао онај воре врата у отаџбину. кога смо измећу пас наЈ’вцшево { На крстачи му испислсмо: лелн. Он, Душан, још је лежао ’ *Овде, на овом месгу, ушао је и држао своје усне чриљубљене У своју отаџбину, у свзју драгу уз земљу. Приђосмо му, зсвну- Србнју. 5 њој сада борзва сласмо га. Ааисеон не миче, непо-; *ак вечни санак!» мичан је, непоколебљив у својој ј љубавн према земљи, према ро-1 ђеиој грудн својој'. Одједном прнметнсио крв, скоро већ згуснуту, усирену. Окренусмо га, подиго:мо му главу и погледасмо му у очи.

Разне вести

— Аустро угарскн конзул у

мерике у АустрнЈ‘у снабдевши их пасошима купљеним по скупепаре од швајцарских поДаннка. Поводом овога скандала, америчка влада тражпће уклањање овог конзула. — Немачке војнг властп у Гану осудиле су белгијског калуђера НпЈ‘гена на 10 година тешке робвје што је једпу француску броширу превео на фламански. — Два француска посланика поднела су парламенту предлог да се ратни крст даде сввма без разлике, који су две годнне цровели у борбеиој линији. — У Бран Орму у Француској услед непажње експлодпрала је једна земљосадничка локомобила, убила шест лица, ранила више њих.

Она су биле склозљене, а усне Њујорку успео је да пошље мному обложене прашком земље ае-. ге аустрпјске резервнсте из А-