Velika Srbija

БР. 181.

СОЛУН, СУБОТА 8 ОКТОБРА 1916.

ГОД. Т

ПРЕТШ1АТА ИЗНОСИ : М»|вч 2 с 3 фрахх* тромвсечно 9 фрмзхха, тоджшае 36 фраиаза ЦЕДА ОГДАСИМА : Свтаа огдаоа 0'20 фран. од пвтвтгог реда, аећа агдаза г.о аогодбж. Новад ое полагее дрпааги: намеоарапа з дапдоЕатскип еаступвжлгтвхЕД. леСТ ИЗМЗИ С БАЕ И~ДАН ПО П'''ТИ Поа?. едат* ирсдг Крал. Срс. Гег. К Јпвуди-. у Солуау нгкописН се па ргат.а ј: Ст 1 ! 0 )д\ијв К >л гааца '>!>■ 33 >. ЈПишдаа

ц •&****

ПојвАикн бројвз* се могу гобжтв у СсдупЈ код ■ УбУ 1 /д]в „Друатва грчкс штлмпе" ул. 1;^лЛГ19рхо» 6р. 5, бд&ау гджвве аоште.

вРОЈ 10 сант.

Директср А. 108АКОВИТГ

I

БР01 10 сант.

Еорбе па румунском $ронту — Најновији немачки нвуспеси —

Повнато је како је сално одјекнула интервенцвја Румуннје у Берлину и Бечу. То је једно од највећих разочарења, којв је доживела аустро нсмачјса дипломатија. Овај страшан дипломат ски пораз упорздила је америчка штампа са немачким поразом на Марни, ко ји је сааздо Француску од германске инвазије, .а тиме увелико осигурао победу Споразуму. Балканекифронт, који је својим јужним делом био постао већ велика опаеност за везт Немаца са Бугари ма и Турцама добио ја своје бнатно ироширење на северу и савезници Немачке нашли су се угрожени са два фронта. Сасвим је појамно, што су Неици одмах придвли огроман 8начај јрумунској акцији. Нем&чка штампа у низу чланака истакла је велики, чак пресудна 8на чај балканског фронта. Нв одољива румунска офанзива у Ердељу, крунисана у самом почетку врло важ ним регултатима као и непресушан извор појачања из Русије показали су јасно немачком генералштабу, каква им опасност предстоји на Балкану. Немачка главна команца предвидела је фжталае последице Са вевничких триумфа на Бал кану и 8&то је донела одлуку да по сваку цену осујети успех румунске о фанзиве. Два од најбољих немачких генерала, Макензен и Фалквнхајн добишв налоге, да предузму операције про тив Румуније и да ову страховито казне 8а њено »издајство«. Са јакнм турскиЈ> и немачким појачањима предузета Макензенова офанзива у Д бруџи, у почетку са ивгледом на успех 8аврши се коначним поразом и аа глим повлвчењем непријатељ-ких трупа са румунске територије. У томе моменгу би одлу чена офан8ива у Ерделу Румунске трупе беху већ дубоко поодрле на терито рвју М ђарске и т>кући аустро - мађарске трупе у повлачењу беху већ вагро виле, да продру у простра ну рввницу пр&вв М*ђар ске. Немачки генералштаб нашао ее пред ’ алтернати вом или да саречи даље надирање Румуна или да

жртзује балкански фронт. У опрдвданом убеђењу да би ово последње по исход рвта било фатално, би одлучено, да се без одлагања на ердељски фронт пошљу знатза појачања и да се команда повери бившем ша фу нгмачког ггнералштабз, генералу Фалкенхајау. Позват нам је раззој овз фамозне Фалкенхајнове офанзив 0 . Немачка штампа беше је објавила на велика звона, немачки народ оче кивао је, да свога геаерала кроз неколико дана вида у Букур°шту. У место свсга тога, Немци су доживели једво разочарење више. Последњи званични коминакеи из Букурешта јављају, да је Фалкевхајнова о фанзива заустављена. Немачки гбнералштаб престао је да се размсће успвсима сво је ердељске армије. Румунске трупе биле су до душе принуђвне да евакуишу заузети део Ердеља изузев области Предеала, алитоје повлачење изведено у најве ћем реду, без икаквог неуспеха и Румуни су у пркосогорченим нападима Фалкенхајнових труоа успели да се задрже и учврсте на пре војима планинским, који њихову границу осигуравају од непријате.љске инвазије. Сви немачки напори, да пре секу румунским трупама повлачење или да их опколе оропали су сасвим. Румунски геаералштаб је са је динственом вештином избе гао паклени план неиачке офанзиве и јаким противнападима успео да ову коначно заустави. Према посл°дњим всстима из Букурешта, румунске тру ае са нзвим руским појачањима предузеле су сфанзвву у области Предбала. Сатуација се рапидао мења у корист наших Сав^зника. План немачке сфанзиве про пао је дакле и на овоме фронту. За то време ситуација на дунавском фронту бива све повољнија по наше Савеваике. Руска појачања стижу непрекидно, а припрвме јед не велике и снажне оЉзнзиве већ су готове. Нема дакле никаквог разлога песимистичком схватању ситуације на румунском бојишту. Ситуација наших Савезника повољнија је сваким даном. Догађаји најско рије будућностн потврдиће,

са колико разлога глсдамо оптимистички на развој операција на ерд-љском и дунавском фронту.

Политичке вести Атиаа. — 1 рчки принц Ђорђе је поново примљен у аудвјенцију код енглеског краља и краљице. А ина. — Господин Ђорђе Карауа наименован је за начелни ка министарства спољнпх послова на место г. Полптаса. Атинв. — Сазнаје се да ће свле Споразума потпо.мо11а у свему провизорну владу г. Венн зелоса. Шгонхош. — Мпнистарска криза која је требала да избије у Шведској, отклоњена је.

Страна штампа Макензеновз снаге «Тајмс» (пуковник Репингтон): »Макензен са своје две пли три бугарске дивизије, са Турцима и нешто Немаца још се није опоравно од пораза у Добруџи и стално је у дефанзивп. Снаге, којима он располаже не могу бити знатне и он пх може нојачатн највише са 50.000 Турака, пошто су отоманске трупе везане у Анадолији нли растурепе по Јемену, у Сирији, у Месопотамији, Цариграду или Дардапелима Пз овога излази да се на Северу Балкана могу употребити најви 7 дввнзија, од којнх су две већ послате у Галицију против војскс Брусиловљеве. Може се данас стварна снага Макензенових трупа оценити на 100 000 људи, оснм ако не добнје нешто појачаља од Хицденбурга или коју дивизију са солунског фронта.« Румунска тактика «Берлинер Тагеблат« (мајор Морат): »Тактика румунска о снива се на следећем прпнцппу: избећи фронталне нападе и по кушата завести противника. Веш те вође омогућавају Румуннмада ову тактику примењују у плани нама. У бајонетској борбирумунски војник је веома одважан и бори се све док не подлегне под надмоћиијнм бројем-" Брусиловљвва ОФанзива •Руски Инвалид*: »Садашња ситуација непријатеља је таква, да не допушта никакву измену љегова фронта, јер најмање повлачење на једнОм сектору мора немновноЈизазвати повлачење и на суседном сектору проузрокујући тиче неизбежно поколебаност целе борбене линпје од Мочари Припјета до Карпата. У садашњем развоју надчовечанскпх напора на југозападном ' фронту излишно је нагађати, ка-

кву важнСст има нека друга тачка органпзована поза^и непријатељског фронта п сасвим је свеједно да ли ће Халич, Владимир Волински или Лавов ирви пасти. Важно је, што борба на југо-западном -'фронту прождвре немилосгиво све непријатељске резерве, приморава овога да ту довлачи све своје слободие трупе са сев. западног фронта и да уводи у пгру своје гарнизоне из упутрашњости царевине. Зато, ако гснерал Брусплов пробије још једном аустро-не.мачки фронт, то Иеће значити иогрешку немачке главпе ко.манде, која није умела парирати руски удар, већ ће би ги доказ потпуне исцрпености непри јатељеве». Руси на савезничким фронтовима. •Рјеч«: »Сад је већ очевидно, да ће онај бвтп победнлац, I оји буде располагао до максимума људским средсгвима. У техничком погледу протнвник је доствгнут, а у пзвесним специјалностпма и надмашен. Све се дакле свода на резерве у људима. Не.мачка је се преварила у способност отпора Франпуске и у снагу енглеска продукције у љу дима. Исто тако, она накад није веровала у могућност одашиљања јаког конпшгента Руса у Француску. Али сад увиђа, да има рачуна и са руским елементом, који се борио на Вердену, у ТЈТампаљи и на Соми. НапЈи војн и ци налазе се у Француској и на солунском фрон ту. Како су тамо стигли? Прерано је то објаснитн. Извесно је. да смо их транспортовали морем веома удобно и да су железницом одведени готово до лшшје фронта. Они су се тако добро показачи, да је г. Бријан у парламенту о њима веома ласкаво говорио.« Грчка штампа «Фос» . У рајхстагу посланици су фрепетички акламирали краља Константина. Грчку игнорншусаевим А грчка права, и то не бу I ућа, него стечена, схватају на онај симпатпчни начин на која су објавпла званично да је >бугарска војска заузеле варош Кавалу», само неколико дана после најзваничнијег уверавања да Бугари неће ,улазити у Серез, Драму и Кавалу. Немачки посланици акламирају краља Константина као што би акламирали краља саксонског или маког. другог владаоца немачке конфедерацпје, који 6и јуначки бранио своју веру у немачки идеал. То је награђивање пожртвовања краља Кон стантина, које је, према немачком схватању а и у ствари, слично псжртвовању Макензена вли Хинденбурга, које се подноси не

за Грчку него протпв ње. за величину НемачкеСличне похзале упућују краљу Константину п бугареки политичари п новпнари, а тако исто и турски. II сад долазамо до заипмљиве опаске: Немци, Бугари и Турцн узносе краља Конставтпна као сво 1 а пријатеља, а недабогмекао пријатеља Грчке коју мрзе и вређају. Али тога истог кра.ља уз носе и обожавају п грчки реакцпонарп, дабоше као прмјатеља Грчке а не као пријатеља Бугарске, Турске и Немачке, о којима веле да их мрзе. II сад насгаје питаље: ко.је у обмапи, Турцн, Бугарин п Немца пли Грци? Турци, Бугари и Немци нису у обмани, јер ови имају позитпвне доказе о непријатељству краља Константина. Ево тих доказа : Он им је дао владавану над Балканом, допустнвши уништење Србије. Он је од Туске уклонио опасност грчког нападаОн је снабдевао немачке сумарене и напунио немачко бугарске магаци.че у Маћедонији огромвнм профијантом. Он је без пкакве нужде предао Бугарима псточну Маћедонвју п помогао им свим и свачим да допру до Ларисе. Он данас, присиљавајући Грч« чку на нерад, спасава ГерманоБугаре на Балкану од брзе и ковачне пропасти. Он најзад, разбуцавши грчку војску начинио је Грчку војнички беаопасном, и у будуће презреним супарником Бугарске и ТурскеТо су доказн који имају несумњиву вредност свршених дела. Имају ли сад реакционарн грчки бар један доказ о силном пријатељству краља Константвна према Грчкој? Да то није одбијање Кипра, Мале Азије и бугарске Тракије? Или пргдаја источне Маћедоније и ратнот материјала који се тамо налазио? Или они верују у краљеве речи? Али нпти се политика води речима иити од речи постаје историја појединах народа. Факта стварају а не речи- И док Турци н Бугари имају факта, дотле грччки реакционарн и.чају рсчи краљеве. Не износимо све ово ради кукњаве. Износимо једино ради закључка који се намеће: да народ који је толико заслепио не може сам собом прогледатп. Неће никада првћи нама сам собом. Он ће за нама поћп када му се толико приближимо да осети да га можемо и натерати да пође за нама. (Број од 4. окт.). Пол Луј