Velika Srbija

БР. 19-.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 20. ОКТОБРА Нчб.

ГОД. 1

КРЕТШитА ПЗПОСИ : Месечго 3 ^раш-а, -; оаесс'-:но 3 , ранака, год,шпље 36 франака ЦКНА 0ГЛАСШ1А : внтни огласи 0.20 фрав. од петвтпог реда. иекв оглаеж по погодби. Новад се полаже држапшаа коносаржма н днплокатскни аастгиаишгви.ва. ЛНСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН 110 ЛОДВЕ Поштј слато цреко Крал>. Ср». Геверал. Копсул: та у Солуну. РУКОПИСИ СЕ НК ВРАЂАЈУ Стан редакцијс Кодомбо улица бр. 33 *а!оп!(|Пе

'Лојодпнн бројеви се могу добити у Солуну код а: гвцвје „Друлггва грчко штакпев улица Ву.ттароктон бр. 5, близу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Даректор А. ЈОВДНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Србвја н Жталаја Поводоги кзјава г. Леонидз Бисолатк а — - —-

ност и повСрс&е у одчопкма кзм1ђу дзбју пријатељсккх и савезничнвк држзва не ограничи само на с.туж* бену форму, него да сс подкгае и очува и у душз двзју народа. Дубоко ско убеђова, де ћо се еаа пнтдња, пз области где са »СЈКобљезаЈЈ« нашп п Етадејавски пзтер«си, кад се оад буду рошааала, рсшигн на ошпго задовољстзо н у обострансм интерагу. И сзаку манифестацију у том правцу

мз ћсмо свзсрдно поздравпт.д. као шгс сдд?. повдрављамо и изјаву г. Бксолатк-а. ПоЈшипке вести ■ Христијзнија. — Норвешкп иосланик у Берлипу присвео је оЕде. Одговор порвешке владе прецаке се у року од 24 часа. > Цирих. — У Немачкој борба против канцелара узима опет о: штрије размере. Очекују се с не-

стрпљењем нове изјаве Бетмана Холвега.

Ђ ЛазаревиЈ!

СА СРПСКОГ ФРОНТА

Из жојих бележака ———

У свом писму, упућеном на адрсеу г. А. Торе-в, посланнка у италајанском парЛАМСНТу, и штакпзном још 1. јула у јвдном од нају гледзијгх италпјаасквх листова, г. Вдлијам Стзд, дкрвктор а» спољвшњу аолитику л Тајмс&“, казаз је, иамеђу осталог: .Нема никаквв нужде или неигбеж не нрзтпвногти измбђу италвјанскггх и југоеловенскнх интересз. Потлун споразум И 8 не+ј 7 Игалијана п Југо* ел*ве;на не само штоје могућ и потрабаи, него јв он европсхи ннтербс првога рвда«. И то, шго је г. Ствд казао, тачно јв и у озом обиму и по својим конзбквенцијсма. Оп јв казао јед ну прозту и јасну кстпну. п својом оштрок пронацљивошћу у суштину ПНТ6ња, својом зрзлошћу И 08 биљношћу у расуђизању Е пвлитнчким ксмбаЕр.цијама, изван доиашаја субјвктквних и освћвјнах угацаја и под непосредном контролом еталожвног убеђења о »п солутној пстреби прашшног и согпуног рвшбња свију постазљенз?х проблема, он је дошао до јвдкног Л0ГНЧН0Г И С0Д2ДН0Г 86 кључка о озблљностн ита лијааско југо*ловвзског патања и о велшеои интервсу да се решд у смгаслу онзмогућавања свију нзсаорааума и еукоба памеђу Ју гвсловвна и Италијаза у будућности. Г. Ствд јв имао н право и дужаоет да то квже, и он јв то казао одважно и искрвно, |с пунин убвђењвм и савзтрааим позвавбњем зтвари. •* Жзмеђу Италије и Србпјв одувнс су поотојали усрдни, пуијатељокн односи. Ждентдчазит интер-згб водила их је јвдном истоа циљу: осдобођењу еународника од једног Естог угње»ана и зашгвта државних и нациовадних прввд од насргљг.зоет јвдног истог нанадача. Рдзклажвња у гашге најз бпло. Ч-као св и с јвдно и сдруга стране момвнат ла се сјсдине сна ге у бајодначком послу. И тај нок^нат је наступко, кад је Игалија, сматр&јући да су вападом ва Србвју поврвђена п њени интерв си, устада противу заједнвчког непријатсља- Србија се томо истински обрадова ла, Еајввше зато, штс. је

добила још један доказ взшв да. слободаа к ујвдињвна Италија остајо дс-следна ранцјим сзојим поглвцима. А;ш, одиах по уласку Игалијв у акцију, почвлв су се ј&влати тенденцијв супротнз ономе шго је IIталију Д0В8Л0 до ујвдињзња- Њеној аки,чји приписивалв су се тожње, про* тиву којих је ранијв пролила море крви, да би дош ла до свог ослобођења II опда нијо чудо, што су такве, тен (.енцајв почбле да етаарг.ју забуну у шарим слојввима дв»ју суседвих аарода. Да би е® умирила јавност, погребао је било да се с компзтетаије етра Еб кажз права иегина. У згодан чаа ,јазио се италијавзхи мзаисгар г. Лвонида Бнсолатп. Оа јв досга јасно пагласио политику Италије пвема нама и аашем народнои ујвдињењу. У разговору с дописнеком париског »Матена“, г. Бисолати је рекао: „У иностранству се боје да ми не респсгтујемо аспирације Југослозвна. Игадијанска раса аревише је трпела од при* тиска, да би могла угњета вахи друге. Ми нећемо дозволити да се створи нредентизам у нашој кући. На источној обали Јадрана извамо да иссунЈШо једну плс менкту и саивим јасну задаћу. Аустрија је увек угушивала трговину Срба, Хр вата и Сховенаца, постигав* шг од Евроае да се запзоре с»и њаховл *аж*зи на морв. Ми ћемо им, међутим, отворита ове излизе и ставити их у кошгакТ са западним жиеотои. Тако ћемо моћи створиги неку врсту моралне н економске заједаице на југу Европе. Наш сопствени ингерес саветује нам пошго бгдсмо заузелв игалијанске земље а постагли потребне стратегајскегсрантије — да пошаљемо на Балкан пре свега зрговце, поЈавЉујући се на тај начин тамо не иао угњетачи, него као васпитачи. Да би Ига лкја могла у сввту од сутра з&узимата место које она намерава да заузме и очува, потрсбао је да између Француске и Италијб влада братство, а ивмеђу Словвна в нас поверење". Комветаришући ову изјаву г. Бисолатн а, италијански лиет п Ил Секохо«, додаје: п Било је време да је-

јдан ауторитагивнк глас ргI стурн непозерсњт и узвеми|рености, које су владале у !ј.'Дном дслу јавпог мишљгња у Фцанцуској и Езглеској у поглвду умашљеннх наљвра и осећањц Италије према [угословезима. Оза неповерења п ове узнсмаревости произишле су, а то нб сасвам непромшпљено, из неумерености наше иацноналистичке штампе, и после су биле намврно увеличане и експлоатнсане од 1угословенскЕх агитатора, која су их. узимајући манифестације малих група за осећаје и адеје земљг и владе, окренули тако да су приппгиаали Итдлији фавтасгичнс програме ексаанзије и влад? нд другој обалп ЈадраЕа«. •* Ми, Срби, у својим тежњама и у исторбјској цисији своје огбцбиае, стајали смо у гранкцама своје на ционатте целиае. Наше симпатиј© према Игалији, увек су се, због едентнчноста ингереса, подударале с иа шом љубављу пр?ма слсбз ди н нзродном уједпњ«њу. И зато изјава г. Бгсолатија, као и коментар »Сехол&», дају нам још ввше права, да те скмтатзје и прај&тељску усрдност задржимо ка дирнуте и нспомућене. Ако се доцније, кад се будудефинитивзо решавала ова питања, јаве кавва разилажења, она ће се, на осаови поглсда г- Бисолатија, моћн лако изравнати. Изјава Манистра Предсвднвка, г. Пашећа, коју је овзј учннао пред једЕнм петроградским иовиипром : да СрбиЈа не спори превласт Игадије у Јадранском Мору, али да то Италија може себн обезбедити и без звузин&њ?. теркторија са претежаим сло венским живљем, да је. с друге стране, довољно убедљи вости за дабар споразум у питаЊу страгегијсках гарантија. Озакве и слнчнб изјаве увек могу корисво шслу житв за одзосе дввју иријатеЉскнх, по оружју братсккх и у будуће сузедсжкх држава и народа. У појединостима, ако буде потребво, увек ће се моћи извршити коректуре, кад се погледа дијбиеатралнз не пазилазг. А баш вести о развлажењу погдеда потргбно је било двмантовати, и г. Бисолати је учинио дсбро, што је на се примио ту дужност. Ои је, својом нзјавом, допринео, да св усрд-

II. На полсжајима. У 13.50 сах. био је другп напад,коме је претходила арт-ватра. Наша пешадија непрестано се, појединце, пребацЕвала у напред. Добијајућв у терену, пешадпја је, на тај начвн, вршила притисак на предње непријатељске роЕове. У ошите, пешзд. п митра* љеска ватра, бнла је релатввно и с једне и с друте стране сзаба. Главну улогу вршила је артиљерија. У целој овој пакленој арт. ватрн, ја сам се узалуд доглеаом, са врло блиског и прегледног положаја, трудао, да видим непријатељске топове, војнике и т. д. Видио сам само непрвјатељскс ровове, дим од граната и шрапнела, наше ровове, у којима ред плавах шпљела, поједине војзике, који претрчавају неутралну, ватрену зону, бирајући заклоне. Све се то види за моменат. Међутии само чујете в видите: пуцаљ топа, фијук зрна преко главе, ра :прскаваае и дим. То је модерни рат тако ужасан по жртвама. Главну улогу ту играју топови. Ко има више топова и артиљер зрна, тај ће победитп. А ми свега тога имамо. На нашим сандуцима артиљ муницијс пвше: „не штедите муницвју." Пешадвја данас има улогу само да прихвати, ззузме и утврдв иоложај, који је артиљерија зато својим дејством прапремвла. Ја сам непрестаио по разним положајнма. Свука наилазнм на гомиле артнљ. муницнје, кзре које преносе муницију до слагалвшта млп, где је згодно, и до положа ја и мааге које износе по 10—12 и 16 граната на врдетним положајима. Врло ретко видим сан дук пешад. мувжције. Утрошак је пешадиске муниције, у срав нељу са нашим мннулим ратовима, минималан. Сад се пушком пуца онда и онолико, колико је кад потребно. Алн о томе писаћемо доцније опширније. ..

У 15.40 сах. отпочета је по нова брза паљба из свију артнљ. оруђа. Предњи непријатељски ровови били су Ј , ормално исаретурани. Дејство је морало бити ужасно- Хаубице су дизале чвтаве облаке црног п црно-жутог дима. Шрапнелске лопте низади су се ниско пад рововима, једна *о друге Требало је имати нерве на да се не излуди. Овога пута Бугари ннсу моглп внше издржатн, Под пакленом ватром и притиском нагае пешадије, која се, вајпре пој динце, бацајући бомбе, а затвм читави редови кренуше отпорност бранаоца ровова би сломљена. Сад се јасно вздело њихово искакање из рововг в бе* гање ка главним положајима. Њнхове силуете оцртавале су се на ивици гребенз, према хоркзонту, ускакајући у главне ровове. *^ртиљермја је одједНом ућутала. Чула се је само поједзначна пушчана паљба и потмуо пуцањ бомби. Све је то трајало једну четвртику сах. па је тада наступжла гробна тишива на положајима, која је тим јаче падала у очи у колико је наступила после ураганске артиљер. ГЈЈмљаввне. Наши заузеше положаје По некк пуцаш још довршаваше по неког задоцнелог бегунца. Бугарска артвљ<рија, из срџбе ваљада, избацила је, једно за другим неколвко шрвпвела и разорннх на зрна наше положаје, али без циља и реда-... По положајима тпшина. Нек-олико војника запсс.ленвх било везом телефонсквх жица, било шиљањем наредаба елп враћајући се са судовкма од ручка, синазвли су одозго са положаја- Доле на р. Броду неки ?су пралк рубље, други око ватре пеку корење... Коњоводци се џевељају око поделе вечере или беру пасуљ по њивама. Сваки гледа свој посао. Све се то вршп на двз километра од места несреће и јвда — од места где лешсва леже