Velika Srbija

Револт Немца Бернштајмов говор у Рајхстагу Жеаева, 22. овт. >Трибин де Женев (1: нубдЕковааа је'у целика значајан говор доји ј 0 држао ка једној седзнци Рвјхотага соцвјаанотички восланик Беркштајн. Овај ]'е гО вор укинуда цензура п забранида је другии листоввма да га кемоатаришу. Говорећа о улозд Еиглеске у ов 1 .'М рату Беркштајн је рекао: >Ако се ми етарамо да примо рако Еаглеску царевкну да приии *вр који Ке мо ми диктираги, бомбардујући небра&ене ва-

Д Н Е В Н Е Пјшзнаљо провмзорне владз. Јтљају из Ашне: Уверавоју, да су аосланици Саоразужа учинили краљу ЈСонсшантичу слецену изјаву: ,,Савезници аризнају цивилпа и војна права аровизорне владе на све области нове Грчне, где се јавно мишљењење отворено изјаснило у њену корист, Генерал Рок. Сазнаје се из Атине да ће француска миннстар војни генерал Рок, који се налази у Солуау, Гускоро оосетити краља Константина у Атини. Бзлестан принц. Пз Букурешта јазљају да је нринц Мпрсеа, свн румунског краља тешко оболео од тифуса. ј Забрзнута краљпца не одваја сс од постеље сзога сина. Демарал бугарскв всјска. Како се сазнаје јсдан бугарски офпцир пребегао је ономад Србима. То је млад потпоручник, ко јп, и ако је стударао у Лајпцигу, мрзи страховито Немце. Као раз-1 ног сзоме бегству навео је: >ми нисмо ваше слободан народ, ми ■смо робови Немаца, принуђени да се боримо за гзихову ствар.» Изјава риеоловаца. Јављају из Атдне ка су риболозца изјавили да су спазили један суиарен на неколико минута пре торпиљиран.а лаће „Квка Исаиа.‘‘ Пзг«иуо. Поднаредник једног нашег најхрабријег пука Сретен Милано кисам веслао, а желео бих мало гжнастаке за руке.... — Како хоће!и, одговори Ана. Али, лекар...., — А .. а-... а... неће ми велика зналгц забраиити једно умерено вежбаше. Небо је ведро. Платна су бела Ја те волнм. Укрцајмо се! Марсел г-ридрж* Ану да у!)е у чуи. Они се удал>ише од обаие, те дивне и сјајие вечера августа месеца. Оиа пресрећна што је њен муж задовољан, чинила је сзе да га још више развесели. Језерски тихи повстарац је ленршао шенЈ ;:еиу косу. !Бепе дивне бистре очи лвчале су на две велвке капље те језерске воде. Неопвсаио је задовољство вб^зимало то уииљато створење кзда покваса руке водом и осве жа депе прсте. Има благословенах момената

рошн и убијајућЕ оекоднао циведннх дица, грдно се варамо о пеихологнји ен 1 ’леског народа. Када ће бктн крај овом беомислонон нрпзирењу. Енгдаска влада има потпуно право да замисди да ми жедимо мир по сва ву цену, пошто тражимо да се образује евронски конгрес на номе ће св уолови мдра утврдитх а на основи демократсках и међународзих права“. Бернштајпје завршио свој го вор, ошгро напвдајући војне немачке партије, што оу закључил-з један здочиначки сцорнзум оа шпекуланткма, да се рат још настввк.

в Е С Т И вић трговац из варошице Крупња погинуо је 9, октобра 1916., по гођен једном гранато.ц бугарском. Покојни Сретен је био веома храбар војник, због чега је на борби код Горничева одликоваи златном медаљом за храброст и предложен за страно одличје. Слава муРегрут«еањв на острвима. Јављају из Атине да се регрутоваше на острву Самосу врши непрекндно. Образозан је на острву Криту још један пук до бровољаца. »Дојчданд к у Дмврнди. Јовљају из Вашингтона, да је немачка Јрговачки сумарен , Дојчланд“ пренео у Америку 760 тона хемијских и апотекарских продуката. I Ооморска П0Л5!ТНКа. У Лондону је одржан велвки јаван скуп, на коме је једнодушно донета одлука, да се тражи предузимање строже поморске Политике и да се за сваку потопљену лађу дају компензацпје. Двпо Сћабдеаања сумаргна Јављају из Атине, да је савезничка полиција пронашла у Елеузи, пристаништу на 2 часа од Атпне у једном подзсмном стоварвшту 28.000 ока петролеума, који је служко за снабдевање немачких сумарвна. Читуља. 11 ог ов. мес. умро је ни положају од задобинеихх рана начелаик ср. крушевдчког Миду« гиа Кокановић, који је к*о резервни кешад. поручнак тешко раљен у борби протвзу Бугара.

када се од човека удаљава свака тужна мисао и када се он одгје задовољсгву које му присутне ствари проузрокују!!! Од једзред прође поред чамца једна моторна лађица. Аиа Терезија познала је пилота. Није се могла нреваритв, јер се Јљегова строги и свирепи, мстални ногледа авсу мог ли лако заборавити. Ока задрхта и инстнктивно проговори: <Ја се бојим“. И охи ста било је озбиљног ргзлога бојазни. Пошто је нрошао неколико стотина мгтара могорни се чамзц окрену опет натраг и пође право на чамац. *Иазп« речс усплахи рано МарселОи је разумео у чему је ствар и побледе. У трагичном моменту он је себи јако пргбацио што је кавео својим немудрнм речима

Кокановић је оахраљен у војничком гробљу у непозредној близини положаја. Ожвлошћеној породици пок. Ковановића азјављујемо наше најнскреније сзучегпће. Влада шаљз пајачањз Атинска је влада одбила да се успостави једна ланија између обадвс грчгсе војске и наредпла је да се пошљу као појачања два и по батаљона пешадије, једна секција брдске артиљерије, трупамау Екатерини. Бугаргки завсбљенмци. Јуче и прекјуче доведени су са положаја више бугарсквх војника, заробљених у последншм борбама.

Соиеда к Са нашзг фронта — Српски званвчан взвештај Солун, 22. октобра. 21. октобра артиљеријска борбаи месткмично пушкарање. Важних догађаја није било. Командант у ДобрЈџи Букурешт, 22. окт. Генерал Сахаров, командант војске у Галацијн предузео је врховну команду над руско-румуисквм трупама у Добруци(Радио). Немачио-нзрвгшки сукоб Лондон, 22. окт. Јављају, да је нађен начин за регулисавање немачко-норвешког сукоба (Радио). Изјава Хјусова Лондон, 22. окт. Јављају из Вашингтона, да је Хјус изјавао новинарима: *Ако будем изабран за председника, овластићу да се вастази трговина с муницијом са зараћеним држа»ама и укрцаваас Американаца на неутралне лађе (Радио). Н&мачке лажл Букурешт, 22. окт. Званично се демантују вести, протуреве од немачких агената о изменама у румунском кабинету. (Радио), Скоразум и ммр Лондон, 22. окт. Лорд Розбери изјавио је следећс односно мара: *Чуо сам од рђаво обавкштенвх лпчности, да се говори о непосредном закључењумира. Међу мпнистрима Спожену на трагичан свршетак, која у животу наје пмала тужних момената. Махпнално он је почео да се моли Богу... Моторни се чамац прЈиближавао и силпо је својим оштрим кл>унои секао таласе. Од једавиут се десн чудо. Лупа мотора престаде. Марсеи који није био изгубио ладнокрвност поче јако да весда, удаљи чамац од мотора и пође иа пучину. Ана Терезија се прекрсти, а Марссл, који никад у животу није употребљавао гадне речп, изгсворв: »Подлац! < Он није ни погледао непознатог чов-ка, који је унезверено гледао и пратио бесно узрок квара у мОтору.

разума нема нпједног, којв је доволлто слеп и безуман, да закључи такав мир. Ми се борвмо и за Шведску, Норвешку, Данску и Холандију. Ми се боримо и за Америку, ]ер кад би ми били 1[ обеђенп, Сједиљене Државе прве би патиде од стране Пруске. Алн, ми сс боримо против непријатеља са чврстом намером да победимо и радије ћемо умрети, него се потчннити. (Радио). Енглеска и кзаљ Константин Лопдон, 22. окт. Енглеска штампа тражи, да краљ КонстанАн докаже своје добро расположење према Спо разуму не речима, већ делима. Ако би се имало бирати, пишу енглески листови, између краља Константина и Всназелоса, јавно мишљење ешлеске изабрало би овог последњег. Хиндснбург саветујв миа Берн, 22. окт. У једном интервјуу датом кореспонденту „Наје Фраје Пресе“ Ханденбург је дао разумети, да би Аустро Угарска учннила добро, да закључи засебан мир. Немачко призиање Атина, 22. окт. Немачка 1°адиотелеграфска станпца Науен пустала је 18. октобра ноћу у 12 30 коминпке јављајући да је немачки сумарен потопио »Ангелику*. Ово откриће је важно, пошто је атинско немачко посланство тврдило у јед ном коминикеу, да не верује у торпедоваае од сумарена „Ангелике», *Кики Исаје>.

— Ћмра Симоновић, председнкк општ. групчинеке, да оо одмах јавв Влад. Комеслрима. — Мидорад Богдановић моди Стевана БојковЕћа иоревникада се састану. Хотел »Телеграф« ооба бр. 26. — Гђа Христина Зазаријевић, позива се, да предстанв Владинвм Комесаркма у Солуну ради пријема писма (3), — Данило Ристановић, учит. пз Царевог Дзора појивв сз, да овоју адреоу јави Вдадиним Комесарима. 2 3 — Коетћ Костић нач. среоки, Милан Јов. Поновзћ писар ср. придвпског и Драгомир Бечејић нсапц. писар, да се јаве Владинин Ксмесарама у Солуну ради пријема писама. Сеетолик урошевић пешад. ка петан молн свога брата Михамла К. Урошевића војника који се налази у болнаци, да му се јавм <преко Драг- Костића штампара (у уред. овог .листа) у којој се болннци сада налази. ЈАГОДИНЦИМА. Проф. Е. Ј. Цветић, ценаор 504, саопштава Јагодинцкма, који су «у се поаиву одазвалн, да је спиоак њихових икена еа саопштс-ЉЕма уз њих, стигао преко Боогр. Новина у Јагоднну ■ д«ч всћ из Јагодине стижу одговори. Нена се Милутвн Стсвзновић — Гребенаровић, пз Јагодине, јави оа својом тачном адресом астоме. Проф. Цветића пвта Милошевић да ди је примио и послао извештај о њему. За СрбмЈу

Завзра против квдива Женева, 22. окт.

У Лозани је ухапшен Мухамед Јеган оптужен, да је шеф завере против мисирскнх власти и кедива.

Саопштвњ« Г. г. Александар Јовановић к Васа Ст. Поповић, чиновкице Нар. Банке, позивају се у Генер. Коисулат, ради пријема чепа. Сретен Гнегић, полиц. писар из Смедерева има карту од своје жене Драге, у канцеларијн Владипах Комесара. Старчевиђ управник поште из Тетова, Ввл. Ашковцћ суд. чановнск п С. Милосачљевић ров. капетан да се јаве Владиним Комеовркма. — Богдан Недељковић полиц. пнсар, взвештава своју жену Надежду у Прокупљу, да је жив а здпав у Солуну. Моли за и»вештк-ј о њој а детету пвеко Беогр. Новина, јор до данас ненз никакзог азвешћа. 2 2 — Милнцу Мнће Црвчанана тражи брат Милорад Ј. Ненмароваћ, тумач, да се одмах јави како су и нека кзвести шта је са Маром, зашто се никако не јављз. Известнти истим путем што скорвје. Милорад. — Миловбн Д, Лазовић ре»срз. паредник извештава св*га оца Двмитрија Лазовића као и све своје у Чачку и Београду да је жив и здрав, моли 8а извештај истим путем на број поште 76. Све много иоздравља. Мирку Дамњаповићу, професору — Женева. Молвм те, драги колега, јави на адресу: Сте-

Хмандена нралнца и рат ј — Писмо једног холандског 1 уметника Јсдан млад холандски уметник, по вмену Хагемајер упутпо је не давно холандској краљици нисмо односно опште војнс обавезе. Подсе 11 ајући краљвпу на н>ене речи распрострањене у свету: »Христос пре скега!« он кстиче да хришћаксгво неномирљиво са војном обгвеаом и да су за њеГа оротивркчиостм речи краљпчпнс и њена дела као државног погларара. Краљица Внлхелмина одговорн ла је младом уметнику преко свог личног сскретара једним писмом, у коме се између осталога вели: „Треба да знате да ни са каквог разлога одбијање војне обавезе ие м< же бити одобрено од стра не ј<-дног државног поглавара. Нема никакве противречности између речи: »Христос пре свега!«

и приареме, ако је потребна, за одбрану свога властитог народа и свога огњипзта. Напротив. Чини ми се, да Свего Писмо, од почетка до краја, учи да је најсветија дужност човекова, да брани своју жену и своју децу, своју земљу п своје огњиште. То се ссећаље налази код сваке животиње као нагон дат Богом, Цела црироаа томе се покорава. „Допустите мн, да Вам дам једаи савет, младаћу': Не заносите се театралним речима и мислвма. Имајте вере у онима, који вама управљају. А, ако их не разумете, чините мирно своју дужиост, коју Бам не само влада, већ и Ваше човечанско достојанство и приропа намећу. Будпте спремни да браните отаџбину. Вршите своју дужност и служите Христа, чувајући увек законе љубави, оданости и ножртвоваља. Одстраните театралне речи и дела. Још јеаном, следујте моме мишљењу без страха од протввречности у Башнк делима.“