Velika Srbija

*нја, која је почела 3. октобра, ^мганја се прапилно. Она Италпји оспгурава јадранске гарашије које су јој нсопходне, а Сплама Окоразума операциону базу која 1ае у бухуКности моћи представ љатп интерес првог реда. Поље рада вскрцане војске, којом командује генерал Бандини, корисно се послужило велккин дипломатским гласбм које је уживало дзе годние пре озога рЈата. Оно се може ноделвтп у два дела: област иза Валоне у којој живе Тоске н која је готовО искључиво албанска, са једном незнатном цааином куцовлашком која је више гли маше погрчена и Горши Епар у ксме су гркомакски елементн мпогобројнн. О«е су области од 1912. до 1914. јетко порицале једна другој Грчка и Албанпја. Један спорузум у мају 1914. признао је суверенитет Албанаје дајући тарантије »ерскии и кационалгшм иитереспма Грка из Горн>ег Епира. У понетку овога рата Силе Споразума овластиле су Грчку, у којој је тада владао г. Всипзелос, да окупира Горњи Епир. Ал* се од онда положај изменпо ч италвјанско искрцавање било је логична последица те промене. Наши Савезвици, који су за вренс од шеснаест мссеца мучног нскуства проучила ризик свога положаја на Јадрану, нису хтели да се азлажу ловраћају опасности које бп могле наступитк окупацијом пристаништа јужне Албаније од стране непрпјагеља. З г исто време они су уаели једнб јемство које за истош 1 у војску преставља бочно оси 1 уран,е од иеиобигне вредности. Прнстаниште Санта Каранга заиста је крај једног изврсног иута по коме колг, аутОмобнла и тешка артиљерпја м°гу врло лзко цгркулисатк. Овај пут за унутргшн.ост земл>е везује јадранску обалу са облашћу наћедонсках језера и Витољем. Овај ко држа Сапти Каранту го сподарп Естовремено и јужном Аабанијом и западном Маћедонајом. Довољно је погледати на карту и пратитп операцвје солунске војске па схватита да италијвнска база може постати, како у стратегиско.ч погледу тако и у тактичком, инхересантан елеменат проблема који имамо да разрешимо. Већ петнаест дана италијанскв одреда пигде нису наишли на отпор. Они су се 2. октобра кскриани у Сантн Каранти а истога дана заузсли Тепелинм, Аргиро 1

кастро и Делвпно. 4. и 5. кољи- ] Може се, дакле, сачо честитаца је отишла до Ђоргуцадсса и ' ти до сада постигнутим резултаЕпцскопи у долинл Дрпма. Ђор Јтпма. Али се мора кало дубље гуцадес је тачка рачвања велн ј испптиватп да ли бп се могли нз кога пута у два правца за Арги-)тога извући користи општпјег рокастро и Јаннну. Од онда наОреда. пш су Савезници постали госпо- ј Борба на истоку тек је отподарц Клисме, источно од Тепели-, чела, н не улазећи у појединони и Лесковца Једгп јутрошњн сти, може се рећп да се сад свп телеграм јавља да су три четвр- ] слажу у томе, да, кад је она всћ тпие спсрнс Албаније већ у њи' ] одлучена и започета. мора се воховој властп. Становништво јс , дити са максимумом средстава. Да лепо при.мило Пталијапе. јје Грчка пре годину даиа била Бозелијево минастарство каје на нашој страни, она бп корисно крило циљ који је хтело псста- ] играла улогу бочне заштитнице ћи. Чврсга окупација Валоне за-: коЈУ је политика крал.а Констан хтева да варош нма ваздуха ујтина сачувала Италијп. > овој унутрашњости. А ова окупација јновој свтуацнји веза Јавране је неопходна нашим Савезницз- Гвтољ мора се проучити са сва ма. Месецима већ неколико ау-‘, ке ст Р а11е - Поставпвши шпање, стриских н немачких сумарепа мп неиаЈ *° претензије да иа исто приморавају на непсмвчност рат-, едговоримо. Ми само изражавамо ну нталијанску флоту. Да је Ва- жељ У Д а се 11е стајС, као што јс лона пала у руке непријатељу ' 10 било дуго времена у Солуну,

затварање Јадрана би било ногпуно. Римски је кабинет држао да суседну обласг треба заштитити од сваког покушлја, грчког или другог, да „у овој аони треба створити свршен чни у оно-

пред негативним тврђењима тако званпх техничких експерта, чпја су сва тврђења доцније показела као погрешна. Један нов центар акције родио се на Балкану. Немојмо га за-

п п цемариватп. зецвјп са вољом Сила Спсразума. * , 1

СА РАТНЦХ ^ОН.ОВА

Са ааш&г Фронта Солун, 23. окт. Француски су авајатичари бом бардовалп вароши : Скопље и Велес. Француоки коминмће Париз, 23. окт. Северно од Соме Не.чца су покушали да потасну Французе пз ровова коЈ’е су заузела 19. октобра западно од шуме Сенг Плер Баст, али је напад одбијен. Поједини елементи немачке војске који су успели -д? продру у француске линије били су одбијегга одмах; неки су заробљенп. Француске трупе дрх<е цео ново заузети терен. На десној обали Мезе Фран цузи су напредовали у облгсти Во а, оки држе западни дго села до црквеСеверо источно и нсточно од тврђаве француске су трупе напредовале взше стотина метара па падипама кој’е силазе ка Вевру. Заробљено је достг војника Солунски фронт. — Артиљери ска борба на взше места а иа рочито уобласги Црне 1’еке. Ни Ј - е било пешачких борбп. Једна фраицуска ескадрела бомбардовала је логоре непри-

јатељске сеперно од Битоља и близу Прилеаа. РуМуНСКИ КОМИН^Ке Букурешт, 23. окт. На северном в северо западном фронту западио од поточзћа Вузеа наше су групе напредовале и запленнле ратни материЈал. Код Босда Ваме напредовали с.чо ка Северу. У долини Талбажеу заробљено је 104 војннка и 3 офиЦира, заплен,ена су 6 мнтраљеза. У долини Прахова јака артилериЈ‘ска борба. Заробнли смо 1 офзцара и 27 воЈ’ника. У облгсти Драгославеле јака канонада. Лезо од Олте борба се наставља. Западло од Јула наше трупе стално гоне неприЈ’атеља. Заробиле су 4 тоаа ваше од 20 митраљеза в великп ратни матернјал и заробиле су 435 војника. Код Оршаве артилсријска борба. На јужном фронту дуж Дуназа канонада. У Добруџи сукоби претходних јсдинина. Италијански комииикз Рим, 23. окт. У долини ТразињОла наши су одреди осаојпли Један јако утврђен гголожај под именом „Обсерватоар" на пздинма Чимс-дк-Бич је, удаљен стогину иетара од врха.

II поред јаке непријатељске ватре наше су трупе утврдиле за узети терен. У зони псточно од Горице не пргјатељ је бомбардовао наше положаје вз топова свију калибара. Наша јг артиљери ја одговарала са истом шпензивношћу. На Карсу, трупе јсданаестог корпуса настављају офанзиву. На фронту Фрижидо 49 дивпзија освојила је јаке висове на Волкујаку, коте 126 и 123 источно од Сан Градо. Цоточааје наше г,у трупи засгаао ]Тдан ккдомегар у цубану н дооаеле до котв 291 а аагфедовале су до друмв Оиавијизеди удаљен 200 иетара о.ц^рвкх кућч села Кастваалипв Јчке неириј&тељеке свагв шшаке су у иравпу вч. а 208 Тучскв уаикрсном н&шом с-.тро« новукле су се у нсреау, еста8љ«.]ући инсго легаеза пи, тгсецу. Заробп.та смо 553 војпг.ка од којкх су 10 офицада, четира тоиа од 105 мм са нуницајом (1000 грн,ната од тош>), митраљезе, иушве и иушчннн нулнције и зелики ратни матерзјал равне врств. РЈмуаске опе-рацвјв Лондон, 23. октобра Вестн које ствжу из Букурешта а које се одиосе на офанзиву румунских трупа иобољшавају се све више и више. Румунскн противнапада су многобројнији и јачи. После сваког противнапада румунске трупе задобијају досре успехе. ЈављаЈу из сигурног извсра да су непријатељске трупе пребачене с.а оне стране границе Молдавпје. Ау стро немачки губитци па Карпати.ма огромни су. Цслокупан број војнзка које су Румуни заробили у току од десет дана пење се на 3 хиљаде. Ситуација па Ссми Лондон, 23. окт. Према војним крктичарима екглесках лкстова, Енглези су уда љенн само 600 јарди од Транслоја, који је главна одбрапа Бапома. Англо Французи су сад само на неколико мнља од жел.ез. пруге- Ако се ова заузме, велаки неред наступиће у немачким саобраћајним везама. Руске трулз напредују Лондон, 23. октобра •Морпвнг Пост“ пише да руске трупе нааредују методпчно на целом фронту од Риге до Двинска. Излав Двине приморао Ј’е Немце да евакувшу многобројнс

Ф Е Љ Т О II

Едуард Е«е<ч

Бптна код Кенааа Један да* ва русквмв Фроату.

јму; из близа, то Ј’е ларма нзј'брм<их Еозова, хаос сксплозија, ураган дима, који БСтар расапа ј на све страпе. Небо је всдро, али г ј.чагле се г.пак надносе над самом .] пОвршЕНОм терсна. Јата дивљвх ■ —г.« 'пгица беже изван себе од страха У току наше офанзиве поти- ј љ амо врипрему једне нсодољаве,. в очајава. скмвалп смо сгално Бугаре, чије методске акције. Гледан сл малог узвкшења, цео је десио крило било нарочито у-.; 0аа Ј бцо Ј е асома б УР аи -! предсо нзгледа пуст и празан. грожено. Алк, од како су онг Д*Р овео саи га поред генерала ј јдссго главне команде, уздпгнуто напустилп своје иоложаје Арме- Цвтрихз, који врло ввшто и енер- > на ј едну огол елу чуку, поседнуто кохора и Петорака, да бп се за-| гв ' шо командује руским труцама. • ј« цвзнасстааон офвцнра штаба. бнли у већ одааио спремљене ли-1Д® бих вам дао појам о битци, ;у орсшеној трава телефокнста није Кенала, огупнру сс веома 1 ко Ј 3 се в0 * п Еа Ц ело З Битољској ] достављају пуковкма последње огорчсцо. Својим лсбич кралом равиицн, препвсаћу вац просто ј инструкције. Топовска цаљба не 1 белешке, коЈ - е сам бележио у то'; п реста]’е, али се распрскаваље ку самих догзђаја. | граиата пркмегно н иостепсно Топови грме са великим прас- 1 удаљава. Око гскерала, сви су вом, али је данас бомбардовање ’ неми, стоје, догледа су нм на оузедо ммого жешћн тсмно него чима. Ми вх вадпмо. Р>скв пеобачно. Из даљине добија се у-|шаца не излазе као таласи угутмсак као да се цоворка огром-^стим масама, већ сеодзајају кео

наслањају се врдо чврсто на Преспанско језеро и иастгвљају свој фронт до планина јужно од Прижппа. 1Ђихов дсфанзизни систем вотпуно је астоветан са кемачким у Француској. Иако је прнлнчно опао, морал бугарских тру

на ј’ош се одржава. Ми настав- нвх кола котрл.а по рђавомс дру- малс групе. На жутоме песку,

њихова се униформа једва разликује. Они надиру право ка непријатељсквм рсвовима. Чани се. као да напред јуре ситне груде земље. После 100 до 150 метара мале пеге постаЈ’у нспомичне п расцознају се саао друте, које се крећу у правцу првпх. Бугарска артиљерија успорава своју ватру. Намах доппре до нас зујахве телефона из траве. Топови удвајају жестину своје акциЈ’е. Нове батеријс узамају учешћа, има ихвише око нас. Из гледа да Бугари то примећују, јер њихове гранате почињу учестаио падати око пас. Три од свах распрскавају се у нашој непосредној близани. Чујецо и сговремгно четврту, која полази. Очсзндно, тађају на нас и то са сзам црецизно, пошто се граната расарскава на четври метра од пас. Нико нпје погођеп, ?л* пас

положаЈ’е и да се врло много повуку. Италијанскб операцвјв Рим, 23. октобра ПталиЈТиска штампа одушевљено коментаркше последње италијанске победе које осагуравају напредовање ка Трсту. Италијани у Епиру Атина, 23. октобра Нталијанске ће трупе напредовзти у Епару до Филиатеса. Шт шијанси шкџ — Нак адаз поједн ости. Рнм, 23. окт. Одбранбени систем пепријатељев, поремећен ватром наше артилервје у току дана 19. октобра п идућег јутра подељен ј’е на два сектора реком Фриђидо Випаћед. Сев. од ове ре е палазе се вглвки внсовп Тиволи и Сан Марка, који доминираЈ’у р вницом Горицс и ка којимз се беху зауставиле аустријске трупе од месеца гвгуста, пошто сеху отеране из вароши. Ови положаји имају велпку важност с обзиром на склоп терена и сгрме падвне обрасле врло густом вегетацијом. Јужно оч Фриђидо, на платоу Карса неиријагељска линија полазећи од око 800 м. западно од врха Велики Срибах спуштала се у правцу југа до црвах кућа Логввца—Сордилог. Ова два села припадала су Аустријанцима. Исго тако, АустриЈ'анцн беху 'утврднли великн број малих положаја ка Карсу и претворили их у праве гврђаве. Непријатељска линија скретала је потом у правцу југозапада ка всточнвм падинака коте 114 н ишла ка мору преко мочари Лизерта. Ов*е беху обрззовали двоструку одбранбену линвју од серије ]'акжх утврђења назване ‘Резервештелувг*. Нарочито цротив ошлх утврђења био ј'с уперен талијански напад, крунисан тако сјајнкм успехом. Храбре трупе бригада Напуља, Пинероле, Тоскане, Лоабордије, Спецвјо, Барлете, Фере и берсаљери 6. и 12. пука освојили су прву сериЈу страшних ровова, испред Велаког Срибаха и Пећине и заузели на јуриш ове положаје каоп коте 376 и 308. На овом сектору наше напрсдовање јуче је достигло два км. у дубину на веома ш/мовптом терену и дуж високих падкна. Задобивено је ту преко 5.000 за'

гуши један тренутак велики колут цркога дима. Каионада са обе стране наставља се огорчено и жестоко. Пошто смо одахнула, пратимо опет мале мрке псге, које се ствлно крећу напред. Оае су у дсдару са бодљиковим жвцама, за њима резерве следују. Хука топова мути готово мозак. Впди се а не можс се ништа распознатп. Над пешацвма вију се димови распрскавајућих шрапнела. Потом тишина. Генерал се пење на свога коња и преко пута расконана граватама каса команди једног пука. Сумрак се почпње спуштатн. Каконада је умукла сасвам. Један ордонанс, офицар, стоји, са часовником у руци, са кога ие скида очкју. Не влдимо шшта спше. Али у вечера злукоаи одјекују чистије и силиије. Разликујсмо их, као