Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА С ? Б И Ј А

БРСЈ 214.

■ ~ даваадавва

да ће поштедети иађарске вође. Али је реч погагио, да би се њахове крви напио. За услугу, коју је руски цар указао Аустрвји и гкеноме суверену, Фраља Јосиф се тако опужио за време кримског рата год(1853—1856.), да је један аустријски министар казао: «Мв ћемо цео свет задввпти својом незахвалношћу!* У току своје крваве владавине Фрагва Јосиф је раговао још 1859. године у Птапнјн и 1866. с Пруском и Пталпјом. Се.м то 1 а његова владавгша бележн чувени кривошијски устанак, окупааију н анексију Босне н Херпеговипе и за нас дпста важан трговински рат са Србпјом. <1'рања Јосиф је имао брата Максимвлијана, који је за жубав престола (мексиканског) изгубпо главу; имао је сина 1 ’удолфа, који је на мистериозан начви завршко свој живот: имао је жену којој је он загорчао живот п која је погннула у Женеви; и.мао је синовца Фрзњу Фердинанда, који је, спремајући садашњи велики рат, погинуо у Сарајеву. г 1ак је и противу њега нсколико пута покушан атентат, али увек без успеха Уопште. цела влздавина Фрање Јосифа I. обележава дугу и крвав\г владавину једног злочинца. Можда то није толико осетио ни један народ у његОвој држави и у његовом сусецству, колико напаћена српски народ. Круна свију кедела Фрање Јосифа несумњиво је садашп.и е вропски рат. Нема злочинства, које он, преко својнх хорди, није починио током овога рата. II сторија ће то забележити кајцрњим словима, али ће, срећсм забележити и златним словима: да је његовом злочиначком владазином завршпла свој жввот и АустроУгарска'

Грчка штакпа т (Грци о битољ;) »Македонија«. Јуче је објав љено заузеће Битоња, ове много напаћене престонацв западне Маћедоније- Колико вслики значај има овај догађај, сваком је познато. Тако су силно Германо«Б, гари били утврдили околину ове вароши, да се није сматрало лако а још мање брао њено пробијање. При свем том неупоредњиви хероизам Срба и Савезннка савладао је

све препреке, и од јуче се српска застава поносно лепрша на начелству ове красне варошп. Поздрављамо са срдачном ра дошћу ову свечану победу савезнкчку, и сзесрдно желимо да савезничке заставе ускоро буду забодене свуда куда се простиру њихове жсже и љихови сновп. (Број 1766.) ‘Фос> : Б и т о л>. Од јуче је Битол. ооет слободан, и далеко иза њега су отерагш варварски упадачи који су десетмесеци скрнавили овуварош. Јуначке савезничке вујске, које се боре за слободу малих народа, савладавши сваки отнор неоријатеља, уз херојски напор војске многонапаћене Србије, по бедоносно носе слободу.и радост знаНим земљама Црне Реке. Четири године — тачно јуче — протекоше од онога дана када је Бито.љ пао у рукс Србима за време оног доба турско балканског рата. II суђено је било да херојски Срби, који од онога: доба нису ни тренутка оставила оружје и за голико годгна нвсу познали сласти мира, поново о

слободе исту варош од другог непријатеља много мрскијег и много горег него прваРаузеће Битоља поздрав.љено је са радогпћу и одушевљењем, јер се може сматрати као иочетак ослобођења Србије. Још мали напор, па ће германо-бугарски звер бити с.мртно рањен Јер ослобођење Сроије неће за Немачку значати само губитак јед не зем.ље за чије је освојењеподнела толике жртве. Губитак Србвје за центра;цге царевине има ће као последицу и прекид комуникације са Турском, тпто ће Немачку и њене савезнпк довестм у телгак положај. Напред херојски Срби и хра бри Савезницв! Пдате путем Победе и Славе. Ма како да је дугачак пут који треба да оређете да бисте стигли до обала Дунава који вас зове да га пређете, В и ћете га прећи с помоћу Божјом- Право Јвек побеђује. А ви се борите само За право, које је погааила једна дедачка амбиција ц једна издајначка политика. (Број 899). ПолЛуЈ

СА РкТИЦЋ фЈРОИТОВА

Са сзлунеког Фронта — Француски коминике Солун, 10. новембра Борбе с.е настав.љају на све стране. Није било важних дога ђаја у току јучерашњег дана. Француеки комининв Парвз, 10. новембра. Јака артиљериска борба у о бласти Во —Дуомон. На осталом фронту обична канонада. Енглески коминике

чно од Огнота Турци су напали са јачим снагама иаше трупе. Бороа се наставља. У правцу Буруџара Турци су предузели офанзиву ка Султана Бад али су бплп одбијени са великим губитцима. Гоњење је настав.љено доу ноћНа румунском фронту у долинн реке Жију, румунске се трупе у борои повлаче ка Крајови. Није се ништа значајно десило. У Добруун ситуацвја непромењена. Лондон. 10. нсвембра. Непријатељ је ј’ако бомбардовао десну страну новог енглеског фронта јужно од Анкра. Северно од реке сдбијена је једна немач ка патрола. Руски КОМННККв Петротрад, 19. новембра области Илуцка изврпшли сио један напад, употреблавајући тасове, који су имали добре резултате. Емисија гасова проузроковала је велико растројство у немачким рововима. На реци Стоходу, и области Кухари канонада. На осталим »еловнма фронта обично пушкарање. На хавкаском фроиту југо-всто

Повлачење у Албанији Лондон, 10. новембра Јављају из Ркма ,,Дејли 'Гелеграф>/\ да се Аустри)анци услед иада Битоља ао■ влаче у Албанију. Рђавм аутови отежавају јано стизање кеиријатељских аовлачења.

ПАД БЖТОЈБА - Одјек у стракој гатампи Њујорк, 10. септембра. Пвнин Сун*, пошто је описао све оуерације псточне војске за кључује: „Регуларност пСкрета источне војске, њихова смишљеност као и уштеда снага доказу

Ј‘у да заузеће Бито.ља пада у тренутку, кад је Бугарска сзбиљно угрошена. * *РБујорк Трибун" пише: *Бугарски пораз, поеле пада Битоља може изменити ситуацвју на Балкану. Заузеће Битоља може битн сггас за Румунију. „Њујорк Тајмс« вели : „По паду Битољз, Бугари морају позвати Немце у помоћ, али се ови не могу одазвати, то је сигурно То доказује установа аутономне Пољске са обавезним регрутова* њем и Одвођење Белгијанаца. Ова мера је предузета услед оскудице у људимг. Ако дакле Бугарска Затража помоћ, Немачка ће морати одбити вли ће учинити тешку жртву на коме од својвх фроп това, који је сзд немогуће знати. Али, в/дећемо ускоро< Париз,10. новембра. Француска штамка. сгави пад Бито.ља, који бележи почетак успостављан.а Србије. Она сматра да ће повратак српских трупа у Битољ произвести запрепашћење у Бугарској, огорчење у Немач кој, а велико охрабрење за Србе. >Тан> коментаришући пад Битоља иствче потребу да се спасе Румунија и тражи да Р.Тсија још више појача Румуне. Берлински коминвке бележи пад Битоља- Бугарски пак још не првзнаје. Лондон, 10. новембра. Сва енглеска штампа комента рише са одушевљсњем српску победу код Битоља. > Дејли Телеграф* пише : >Варош Битољ освојена је од храбрих српских трупа. Међутим, право је признати сјајне напоре франпуских и руских трупа, чвји су снажни наиади припомогли паду Битоља.* ‘Дејли Хроннкл* пише : <Савезнвчко напредовање ка Бито љу и пад ове вароши у руке победоносних Савезнвчких трупа р>езултат је у главном снажних и поновљених напада српских трупа и француске арти.љерије, чија је слага знатна. >Тајмс> вели : ,,оаузеће Битол>а значи за Немце п Бугаре уништење сввх њиховвх циљева на Македонију и Солун->

Војвода Путннн о Битољу Наца, 10. повембра. Војвода Путник интервјуисав од једног новинара изЈ‘авио је, да сматра заузсће Битоља као

ти плачеш п тугујегп, као да ти је очевина пропала с турском царевином. Јате, Бога ми, не ра зумем Као да су га ове речи тешко погодиле. Одједнои се нсправи и испрси. — Шга бувцмл? — одговори прилично оштро. — Не гшачем ја за турском царевином, нигде јој трага не остало- Плачем, што ми се плаче; плачем а од радости и од жалссти. — Та какве жалости? — упаднем му у реч. — Е, мој драгп! — настави он. — Ти си изгледа ми, а сувише часозит а површан. Зар тебе ова вест није могла ожалостита? Саслушај ме, па онда суди!... Ја се истински радујем успеху српске војске. То је, брате, наш оцшти успех II толнко се томе радујем,

да ми се и преко моје воље, у * очпва јављају сузе радоснице. Али ме та вест и жалости, само што та жалост није у њој, него је с њо.ч пробуђена. Упамти, молим те, што ћу ти казати. Сад еу, ево. и Битољчани слободни. А ми? Ми п даље остајемо у ропству, тежем и страшнијем, ни мало или врло мало изгледа на скоро ослобођењс. Па зар да н<; плачем и да не жалим над својом јадном судбином? Ех!... II поново се налакти и спусти главу на своје жилаве и коштуњаве руке. Мене обузе иста туга и изазва ми две сузе, искрене и жалосне сузе човека који оплакује своју несрећну судбину, кад Другу ужива нзјвећу срећу своју. 5’ толико нам донесоше бопу шампаљера. Мато је одбије п на-

реди да се не отвара. Затим се | ЧаМ се паш пук формирао и маши у џеп и Езвади 100 круна ј примио оружје, упу4ен је био у Ево ово рече ми — зајГалгцију. Ја и Мато били с.мо у рањсне ослободиоце Косова и,пстом воду. У слободном време-

Битоља!

: ну нвсмо се одвајали један од

Примим и спремим новац, да ! другога. Он је сталпо био тужан, погружен 11 ћутаљкв, а ја опет жвв, нервозан и брбљвв- Пзгледало је да су иам прнрозе сасви.ч

га у име његово предам одбору за скупљање прилога за српске раи-енвке. По том се, као по

команди, обојица дигосмо и одо-1 Р азЈ шчите, или, ако не то, да су смо из кафане, не проговорившп , нас различите бриге тиштале. те вечери ни јеине речи. 1 У Галвцији смо били кепре* I „ сгано у покрету. Сваког дак а су Прошло је од тада година и - , , . < нас пребацивали с једног сектора по дана, кад нас )е у Спљету за- 1 „ на другп. 1о је било и досадно текла вест о сарајевском атен-! I и заморно. Молио сам Бога, да тату, а месец дапа доцније и вест 1 .,,_ е . ,. „ , . | нас негде упуте у борбу, како о оојапи рата СроиЈи, па и по- _Г оих лакше нашао прнлику, да зив за војску. Јри дапа по об, . . побегнем из непрв!атељских пе Јави рата био сам у својој ко 1 Ј а ‘* ; - и '' | ' ил манди. Тамо сам затекао и свог дова - ' напред сам се био зарекао пријаче.т.а Мату X У општој * а не п У цам на браћу, ма где нвс жалости, то ми је била једина 1ШСлали У теха - * Покушавао сам, у доколицг,

догађај од одлучне важности односно будућих операција на Истоку- Пошто је пао Битољ у савезничке руке, пад Првлепа предстоји ускоро, јер сви положаји око Битоља су врло јаки н њихово заузеће од Савезника изазваће вероВатно заузиматке Прилепа. Немци ће бити сад принуђекн, да пош.љу П0Ј’ачања Бугаргма, који нису кадри да се без пОмоћи одупру притиску Савезника Оеа појачанж уаеће се верОватно од Макентенове војске и то ће наравно пободлпати ситуацију руско румунских трупа на фронту Добруџе.

Извбштај &з Србије Драгог Николића взвештава Марија из Пожеге да су свн до 5ро. Кум Спира и Милован чИне им велике услуге, али ипак да поша.ље новаца Драгослава Ннколића Драгослава и Серафима Јсвтића траже: Миленија С. Стефановић и Лепосава Јевтића из Текије- Капеџајс- Драгутин С. НикОлић из СмедеЈзева да се јави своји.ма, они су здрава. Драгутина Николића поткивача тражи Мвлена Јовансвић из Мрчајевмца, сви здрави. Драгутина Николић, Крф. Лепша Таурнчић из Крагујевца јав.ља Гити уа је добро. Драгутвна Николића извештава Дарпнка, Студеннчка 82, да су прочитали оглас о њему. Они су сви зараво. Од њега је примила два пута новац. Да шаље и даље, јер је велвка скупоћа. Милка је са Ружнбићевема у Крушевцу; Миле у Атани, Емилија у Ужицу. Чеда нека јави за Будимира. Душана Ј. Ннколића матуран. тражи мати Лепосава, Крушевац. Животу Николића из Азање тражи жена ДаринкаПлија Николић пабкнвач из Крушевца да се јави својвма здрави су. Драга Илије Нпколвћа примала је 179 кр. Са децом здрава. Дана не долази П1та је са Ацом? Јанпћију Николића царин. чиновника. Анка, Беогрзд ул. 42 Шабац, прочитала је оглас [ћ тражи новац. Здрава је. Јелена Николић, из Брешића тражи сина Милуна од 16. годТаса, Сава и Јован Николнћи, и Јован Стојадиновић из Глаглова да се јави својима здрави су. да мало развеселим свога пријатеља. Често сам му говорио да не тугује, већ да гледа како да се што пре преда браћи ЕЧхнма. Доказивзо сам му, д* то неће бити тешко, нарочито не онда, кад аустријска војска буде примо рана на повлачење. Он је слушао и — ћутао, осврћући се увек да ввди да ли нас ко посматра и ослушкује. Једном приликом, кад сам се највише заузео да га приволим на предају, Он се као бесан окома на ме. — Ти си луд! — повика љутнто. — Ког ђавола непрестано о томе брбљаш? Ако те ко чује — а ти знаш да свде и камен има уши — омастићемо обојица конопац. А каква нам корист од тога? Какву ба корист тада Српство ож нас вадело? Шта ја ми-