Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БР ЈЈ 217

Полжтичко вестп Агина. — <Кери< јавља да је Гијемен посетио г. .-Јанмпса ,са којпм је разговарао један и по час.Францускв је посланик затим посетио г. Зографоса, бившег мпнистра спољних послова. I'. Гијмен је сондирао мишљеше г. г Заимиса и Зографоса по питаау о образовању новог кабинета. Г. Зографос је био примљен у аудијенцију код краља. Посета је па разне начпне коменгарисана- Атина. — Холандски посланик Јонкер де Стир, протектор бугарских и турских интереса у Грчкој посетио је јуче Залокас тоса, министра спољних послова.

Грчка штаипа «Фос < Краљ Константин био бп доследнија према себи и сво јој политици кад ба на крун ске савете, место бивших првнх манистара, звао посланигс бу гарског, турског, немачког и ау стријског, те да се с гкама савстује. Чви је кра.љевина Грчка по стала филзјала централних царевина. Круна не може имати друге политичке саветнике ван дипломатскпх представника тих ца ревана. Г. г. бивши председници министарстава били су донекле потребни да заступају посланике централне посланнке под грчком фармом, ради обмане грчког на рода. Али од приличнос времена њихова се улога била ограничила на улогу слуга којп без из говора врше наредбе својих 10 сподара; јер дапас нема никога који не би знао да грчком поли тиком управља једино краљ Константин, према наредбз краљице Софије, према заповестима које долазе вз Берлина, и према сплеткама поштеиих субјеката који опкољазају краљеву кућу. Пзговори немају више никакав разлог за постојвње. Јер је доцкаи, много доцкан да се помоћу њах спасу крагљ и његов престо, а обмана народиа не иожс да мде дубље него шго су је дотерали наснље терорастичко и ко руација помоћу страног новца. Знају сви Грци, и они који се храбро боре, верна до самопожртвовања народној солвдарности з идсалу своје отацбпне, и који су се одрекли свзх светиња људскнх и божансквх, и који

свим силама раде да доврше проиаст расе својих отаца и своје браће, да јс политвка чији је шеф краљ а извршиоци вође старах партвја једно беспримерно пздајство у всторпји. Знају свн Грци да је Грчка проЗана Немачкој и Бугарској као вакуф без господара да би се задовол.ило отровно уображење једног човекз, који није. ништа допринео овом впсоко.м стварању једног народа, за чију су слободу лили своју крв покољења за покол.ен.има. Знамо да је Краљ Констаптин погазио савез са Србијом на најподлији начин, онда и зато што је видео да ће ов ј гажеље донети пропаст Грчке и наду на по* беду Бугарске; али да неће никад изневерити савез са Не.мачком, јер се не боји ввше да ће ншта изгубнти, пошто се на пресголу одржава само помоћу насиља а мисли да сваког тренутка може добити опроштај живота; а цела

Грчка са њеним идеали.ма, њеним сновнма, њеиим наслеђем, не вреди за њега и његову жену које је- достојан натн један квадратин метар германске земље. Стога од Крал.а Консгантина не тражимо ни патриотизам, нн његово кајање, нити призна 1 ге злочинства. Гражамо. само цего ву разоружаност, сквдањесњега сваке свлс, да би се тако Стара Грчка ослободила једног сграног деспотгзма, и да би тако народ могао продужи.в пут свога позива, уједињен п снажан у борби, као у свима еаохама своје историје. II ућуткујемо у својој души свету дужност н жељу за осветом, јер трзање отацбине коју кољу тражи сада жестину храбрости и борбе, и јер ће увек бити времена да потражамо рачун од свих оних који су вршили злочинства прогиву народа. (Дословно из броја 901 ) Пол-Луј СА 1РАТННХ 1»1РОНТОВА

Са сзлунеког Фронта — Француски коминаке Солун, 13. новембра У тску 12. асваибра си туација иоаромењсна. Густл магла је омела активност артилерија. Али ииак игалијанске су труиз водвле на планинама Јв ^ну локалну борбу.

Покушаја незрајатеља да наиада наше прегходне једннице у Добруца заусгав љена су нашом ватрои. Енглески команике Докцон, 13. нсвембра. Непријатељска је артиљсрија бомбардовала наше линвје јужно од Анкра и у близини Хохенцолерна. лервјска борба. У долини Олте непрвјатвљ је у више маха нанадао на цвлом фронту, али је био одбијен. У Олтенији наше су св трупе повукле на лвву обалу Олте у области Дру газана и Слатине. Јужни фронт. — Дуж Дунава канонада а пупгкарање- Непријатвљ се је искрцао кодИсијазаи код Нлмнице и северно од ович места његово напрздовањв )е заустлвљено од неших трупа. У Добрури свтугцлја је нгпромењена ^ Француски коминике Париз, 13 нозембра. Доста јзка гктивност у сблгсти тврђаве Во-а. Обач аа канонада на осталом фронту. Авијатика. — У току 1 1. новембра 1една вазц^шна енглеска ескадрила бомбардозала је радионгце у Дт лингену у области Саре. Бацила је хиљзду килограма експлозива. Маоги су објекти погођени. При цовратку енглески су авијати чари оборили један немачки аероплан. Солунски фронт (задоцнио). Мсгле и кише усаориле су оаерације П. новембра. Срп ;ке су трупе одбиле један бугарски контра напад у области Грунашта источао од Бигоља.

Руски К0МИНИК8 Петроград, 13. нозембра Југо западно од Риге каше су извиднииз уз садејство артвлерије, продрле у неаријате.љске ровове и заробиле војвике. Северо-источно од Смор женз, после јаког бомбардовања, неаријат<љ је извр шио напад на п в тиз положаје са две чс-те, али је био одбијсн и враћен у сво је ровове. На осталзм дедовима фронта обично пушклрањеНа румунском фронту у Трансилванија неприЈатељ је огорчено напао Румуне у долини Олте и погиснуо их јужао од Калименишта е М олдзрошти. Код Крзјове непријатељ је такође напао Румуне и приморао их је да пређу реку Олтез Код Замнвце н;мачке су трун; прешле на лезу оба‘лу Дунава.

Наша тешка артиљерија тукла је разне ва-жне непријатељске положаје. Рђаво време и даље траје. II поред рђавог времена наша је авијатика, уз кооперацију аргиљерије вршила извиђања. Један је аероплан пестао Британски адмнралитег јавља да су ноћу између 10 и 11 нов детројери немачки покушали да се приблнже с јужне страие Енглеској Али пошто су бали аримећена, непријател. је два маха брзо отворио *ат]>у и после побегаоЈедна је граната погодила јед ну енглеску лађу у њен горњи део. Жртава није било. Гранате су пале у близинн о тдорене вароши Рамсгата. Румунски коминике Букурешт, 13. новембра. Ниј© блло промвнз грензци злпадно од давијв. Нх гоапг-цл но од В.ташка Драгоолаввле

Хинденбург шеф аустријске војске Женева, 13. нов. Новј аустрпски цар накменоваћв Ханделбурга за началвика аустриске врховне команде на место Жонрада Хец^ндорфа. ; Америкаи Немачка ' Последице сумзренеког рата Лондон, 13. нов Једаа двпешд „ВорлдЦ' јавља да ће америчка вла јда упугити Немачкој аогу у којој Бв јој стапитп на знањв да нећз у будуће трпетп рушењс мзђувародаог права. ноти ће се истаћа да продужен,'; су‘ааревског рата може по јаућп зате;нуго;т па и пре кзд односа измгћу Немач

па Молсевг рдо обла та ј ке и Америкв. сл&ба нрти- 1 Ториилирање А1Марине»

је сматрано у Њу-Јорку као највећи акт немачке пиратеријв. Међутим на жалост овај злочин ни,је јодини. Дописник „Морнанг Поета“ у Вашингтону пише да је ово ново торпилирањз прпизвело дубоку импресију ва предсвдника Валзона. Предсвдаик ће звааично делвти аошто с» упозна са немачко« нергијом по том иит&њт. Заа св међутим да ће Немачка датп иата извинења као и ран?је. Оза ћв тврдити да. је лађа била наоружана и према томв нпјв могла да сматра њу кво трговачку лађт. Номачка ће шта вишв тнрдити да је лађа пуцала на сумарен. Анеричка влада цржи да трговачке лађв треба да буду наорЈЖ&не. Наджиаели лађе »Мдраие« изјавили су да лађа није ки покушаеала да напада сумарен. .'1ађа је торпилир^на без иретгодве објеве. »Дејлч Тел грбф* комвнтаркшући позледња пиратврека делањд еумарвна и«таче у једном укодном члааку докле може да достигав зл! чинство терпиљирају ћи »Вритааик«. Лтст дале каже да једна оц нзјввћих ужаск који је Нзмачка учанила јесте тсрпилиргње лађз Цовеног Кр:та која јв била пуна са енглескик рањеницима. Извештај из Србије Стааимир Николић из Каоника, Стеван Идчвћ и СтаЕимир Панић да се јаве својима, сзи су здраво. Стевана и Љубомира Николиће тражи Милутин деловођа оп. Зивковић, Гђдник. Стеву Нихолић извештава Зо ра — Бершићи — да је са децом здраво код Боже; новац је примила. Перка седи у њаховој кући, која је празна- Да јави за Рајка, Томовцћа, Светвслава Јовачића, Обрена 'Годоровића и Миливоја Јевтсвића. Гојковићева фамилија здраво. Тиосава и Вндосава Николића из Дрежника тражи Смиљака. Тпхомира Николвћ кап. тражи Милојко, ПиковраћеТому, Милорада, Велимира, Ра-

ском кОмзнданту Воји Ст. Павло ваћу и о страшнич непријатељским гуоитцима причало на све стране. Хваљен је и од великих м о* малзх; честитали су му и приватно и зваиично. II, док су нама малим и си ћушнам те хнале годиле, — дотле је велика душа неумрлог јунака Воје Ст Павловића, крема свему т >ме остајапа равнодушна. Гајећи дубоко уверење: да смо сзз, колико нас год има дужношћу по звани, да за ослобођење своје земље уложимо све своје моћи па и своје животе за њу да положвио, — често би том приликом говорао: «на што хвала љу дама, која само своје дуи<ностњ врше!» Како је била велика душа пуковнака Воје Ст. Павжовића! Ка ко ]е влсоко појнмање дужности

код пуковника Воје Ст. Павлови ћа! Колико је великм луковник Ст. Павловаћ! После тако херојског отпора и погито је задржано надирање пеиријатеља, — дошло је време наше офанзиве. Пук Воје Ст. Павлсвића у друштву осталих добио је за свој објекат чувени „Кајмак чалан..." Гледајући га, како на челу на шег пука под кишом пешачких, матраљеских и гртиљеријских зрна хита да се дочепа првих падипа злогласног »Кајмак чалана«, дивилисмо ну се, али и бојалисмо му се. Брига наша за њим из дана у дан а у дугим борбама на »Кајмак-чзлану« повећана је, в бвла је достигла свој врхунац онога даза, када је у једном љутом окршају ударен парчетом гранате у леђа и којом приликом

није хтео напустити пук н из строја повући се. Зато, сматрали смо се примораним лично а и преко пријатеља молити га да нам се боље чува и да на себе оорати већу г:ажњу. Несретници! Пзсмо нн знали да ћемо га тпме и невољно увреднти. Јгр, на све то, он нам је с горчином одгодоруо: „То нећу вшне да чујем? - *..-. Н>егов п п.етовог храброг пука напори урс>д! 1 ла су плохом- Уз садсјство осталих » Кајмак чалаи« је пао и гоњење упорног против ника настављено је...‘ II тако, после тромесечне даноноћне борбе у низу осталнх дошао је положај, звани »Чуке«, којш је по своме топографском склопу такав, да представља једну неосвојиму тврдињу. Будућв свестан стр л тегајског значаја ко

ја тај положај нма, а ПГажовао је све своје личне и свога пука моћи да се псложаја дочепаН, под невероватно тешкам услОви.ма (јер је услед одсечних стена и литица муниција и храна дотурала шаторским крнлима и на конопцимаЈ 1 ; са јако проређеним и премореним људством у пуку, — вешто је маневровао мање пред под ноложаје, док нај зад нпје освојен и главни положај. По паду „Чуке“, кренуо је се ка несрећном селу Пвену, чију је северну ивицу непрнјатељ држао раније јако утврђену. Освану и 1. новембар, дан. када је требало продужити напа* и наступање.... Као а обжчно пред заказани час напада ваааао је у прве редове да лдчн* иада и последла

наређења. Када је дошао у први ров свога стрељачког строја, и у моменту догледом вршио осмзтрање претерена и утврђену непријатељску линију, — непријатељ’ ско тане просвирало је племенмте груда јунака ц ритера пуковнвка Воје Ст. Пзвловића. . . Драги наш пуковниче! 1ежак је и неизмеран је бол за тобом! Гвоја је смрт поразила твоју велику и многобројиу по родвцу;' гжалостила многобројне твоје прајатеље! Али, твоја је погибија пала као гро.м из ведра неба и међу официрвма и војницима твога пука, које си много волео и који су те обожавали м волели. Ти си знао за њихову љубав према теби а и сзм дао си им доказа о твојој љубавк и бриаа за љима.