Velika Srbija
СТРАНЛ 2.
БЕЈЈИК-А С Р о И ) А
БРС. Ј 2-1'8
■ЖКЕ
ед ^атнчх фронјо шл Француски коминике Париз, 14. новембра.
На фронту Соме обострана артиљеријска борба на фронту А бленкур Пресоар. 3' ПЈа.маањи одбијен је један немачки напад на пашу линију встсчно од Обе' рива-
бардовала је' наш фронт: Курс? 1 лет-Бокур-Хебитерн и у близпнзБасеа- Наша је артвњерија тукла Писије и ровове непрвјатељске југоистбчно од Араса. Наше је бомбардовање проузроковало источно од" Сера јаку експлозију.
На осталом < рон гу дан Је про , .. ! ИталиЈански коминикв шао иа миру. | Солунски фронт — З 7 области ј ^ Ј)М ’ нов ' северно и источно од Битотка ар- На пелом ФР 0НТ У арт.љервјска тиљеријски дуел. Због рђавог вре-1 борба. Наше су батер НЈ е разру-
мена на лево.ч савезннчко.ч крилу пешачких борби пије било
шиле непријатељске одбранбене лвније у зони Тонале и разјури-
Пталијанске трупе оствариле ј ле С У уобичајене непријатељске су нове успехе источно од Тир- Ј нокрете у јтолини Адижа п Астинове. (Северо-западно од Битоља). ка- Непријатељскн аероплани летели су над [нашим положајима и бацвла су неколико бомби на Талмвецо, ве причинивши никакве штете Наша артиљерија и наши аероплани убрзо су их прцморали да се врате натраг. Један непрПЈ’атељскн аероплан је оборен, један Ј‘е пилот убијен а други заробљен. З г једној борби у блн зини Бвтлије југозападно од То рвце оборен је други непријатељски аероплан.
Енглески авијатичари бомбар дОвали су непријатељске логоре у области Неохори. Руски К 0 МИНИК 6 Петроград, 14. новембра Близу станице Пруди северозанадно од Молодечика митраљезима смо оборили један немачки аероплан. Авијатичари су заробљени. На Стоходу пао је други непријатељски аероплан који је оборен. Близу села Појарке за робилп смо пилота једног непрпјатељског аероплана чија су крила изгорела- Непријатељскп су аеропланн летели над нашим положајпма. У борби ваздушној један јс непријатељски аероплан био приморан да се спусти бли зу станице Рудике- Авијагкчари су заробљени. Југо-заи од железничке пруге која води за Золошов, наше претходнс јединице извршвле су са усг.ехом взвиђсња. Сукобиле се на бајонег са непријатељском а вангардом. Заробале су наджввеле војнике те авангарде. У области северовсгочно од Кирли-Бабе непријатељ је бомбардовао наше положаје. На Кавказу, у Трансилванији и на Дунаву ситуација је непромељена. Енглески команике Лондон 14. нсвембра. За време претпрошле ноки јеиан непријатељски одред покушао Ј’е да напредује источпо оп Бо мона-Хамела али је одбијен. Јужно од Араса употреба га сова ииала је добре резултате, на истом сектору одбијен Ј'е не прајатељски напад. У току дана непрпјатељска артн.1.ериЈ’а бом
Румунеки коминике Букурешт, 13. нов. (вече) Север. и севгрозапацнп румун ски фронт. — Па западноЈ' граници Молдавије непријател. је нападао у облаети Олтуза, али је одбијен. У долини Бузеу није било про мене. Код Братосе и Пределуса узајамно арти.љеријско бомбардовање. У долини Прахове артиљеријско бомбардовање и омањи пешадвјски сукоби. У пределу Драгославеле, непријатељ је на падао после артмљеријске при преме, али Ј’е одбијен. Западни фронт. — Један не пријатељски напад управљен на Куртру од Аргвса одбпјен је. Наше трупе, коЈ’е заузимају лево крило од Олта до јужно сд Слатина биле су јако бомбардоване од непријатељске артиљерије Ваше на југу нзше трупе су се бо рпле са успехом против једне не пријатељске колоне, која је вшла ка Роскори. Непријатељске трупе, које су прешле Дунав код .Земнице напредовале су до јуж но од железн. станице СоЈ'мула. Јужни фронт. — Артил еријско бомбардовање и пешздиЈ'ска ва тра дуж Дунава У Добруџи на ша је артиљерија бомбардовала непријатељске положаје.
Одбрана вршаЕ«з Женева, I#. новембра •Келните ЦаЈ’тупг“ признаје да слаби румунски одреди бране Оргпаву. Евакуација Нрајове Према извештајкма зз бугарског извора Ручунн су, евакуишуки Крајову, уништшш деаое живо7нпх намгрница и петролеу:.го и запалвли су варош са четирв стране Ваздушна борба Парпз, 14. ноз Допасник »Либертеа*- докосидетаље о делању једне вазЈђ^.ше Француско енглеске ескадри.те- у току 9. новембра. Ескадрила ј’е и.мала за циљ да лиши непри-јатеља једне саобраћајне линаје на педесет километара нза његовог фронта. Предузеће је било поверена епглеској ескадрилн за бсмбардОва:ве у којој је било 16 аероплапа Овп су праћени са 1& других аероплана за гонење од којих су 7 францускп. Она је бомбардовала једну железничку станицу, која је била главни објект, и два воза иуна са војнгцгма и ратиим материјалом. Док су героплапа за гоне ње пшли за немачким аеропланима они за бомбардовање бацн ли су 80 бомби проузрокујући велику експлозају. Аеропланм су се онда упутили ка једној станвци за снабдевање, и са висане од три стотине метара уништила су један воз са муннцијом. За тим су напали митраљезима једну аутомобвлску комору чија се посада разбегла које куда. Враћајући се, ескадрила је разјурила две немачке ескадриле сасгављене свака од по 10 аероплана. Два аероплана непријатељска оборена су.
Нетгачки фрскт. — Сви непри- С ви консули још 26/13 јула. Он јатељокп су панади код Нара-| би хтсо да м окупацнја Бугара Јовке одбијени. На Карпатима, ј не сматра као ратни акт всго ка0 руске су трупе заузеле неколико висова западно од Кимпелунга. Ручудски фронт — Т од Торубурга водиле се зелике борбе. За време*лротпв напада Румуни су’’ заробжти 500 војнвка, запленили три пољска топа. Код про лаза -<Црзене Куле» Румуни су се мако пзаукли. Јужно од про лаза 13'улкана прва армија била је приморана да се повуче јужно од вароши Крајозе коју је неприја тељ заузеоГ1тал| |јански фронт. — Водиле су се б< фбе па разнпм секторима италијан ског фронта. Е1талијани су заузе лн ров јужно од Биглије. Арабп ја. — Пре.ма зеетима арапске су трупе преаузеле офанзиву. Источн а Африка — Енглеске су трупе наиале непријатеља код Ваме који је- претрпео- велике губитке, Неприја.тељ који је био посео гарнизои у Лум Пембу имао је велике !убитке.
Ратна ситуација Недељни иреглед еиерапија. Лондон, 14. новембрза Запа-дни фронт. — На енглеском фронту на Соми трупе су напредовале северно од Бокура и у области Гранкура, ззробгв ши 800 нових војника Било је авпјатичарскпх сукоба Ооорено је неколико непријатељских аероплана. На француском фронту сви су непријатељска нанади одбијенн. Непрајатељска тешка артиљерија бомбардује сектор Дуомон.
ироста гарантија. Благодарећи томе, пошто Енглеска а Француска остају-аеутралне, сукоб би се »локализовао“, т. ј’. он би допустио Не.мачкој да на првомместу пссгигне свој источна објектив и да се потом окрене противу западног објектива. И тако, силом ствари, у самој одбрани види се призаање* Још једном расмотрићемо потврду догађаја о овом признању. 1). Предумишл.ај рата. Ако нећемо да се позовемо на безбројпе публвкације у који.ма се већ 25 година тврди дајеНемачка у праву да се повећа на истоку и западу, то се бар можемо позвати на два званична документа. Први је говор г. Ђиолптија — за кога се не може рећи да је антигерианиста, — у коме се тврди да је још 1913. године тражена помоћ Италије у нападу противу Србије. Други је разговор из новембра 1913, између краља Белгије, цара Виљема и генерала Молтке а: „Овсга пута треба са тим свршити. Ваше Велнчанство не може више сумњати у с»лво одушевљење које ће по вућа -цео . немачки народ у рат противу Француске». Овај разговор до сада није још демантован, као што се не може оп.рећа ни говор г. Ђиолвтија. 2Г- Припрема за рат. Од 1383 до 1913. ратии су сетрошкови у Француској повећали Г. Ветм?л понавља „Тан> од 12. новембра 1916. У тајној седницв, расауставши рајхстаг, г. Бе-тман погмвља по дев?ти или дегети пут своју добро познату одбрану о одговорности за овај рат. Свако је издање поправљено и знатно повећано. Али се основа не мења а она је та којрј' »ного недостаје. Жалосна шикана на којој се трошвла софиетика шефова секција из Виљхемове улице и коју чак нису емели изнети ни пред рајхстаг у јавној седници, узела Ј‘е за. пр»дмет да докаже да је Немачка та која је нападнуда и да су се немачки противници ти| ви> 2 13 Немачка је лзгла који су већ одавио спремазш јед-, С ала три зојна закаца који.су се ну агресавну и осва.јачку поли-ј_ „Тан“ је то непреквдно докатику нротив њс. Журналистика ј аивао _ >0Г ли објасншп сам. 0 ., им! своје дужности кој® је те- са обзпро.м на оно штв, онп ко рају да комснтарнше дцивне до-;штају, промишљеном намерсм и гађаје. Међутим лако је разуметк одлуком да се зарати. 1914- Неда се човек може само.са одврат- ј мачка је пмала 150 днвизвја за ношћу зауставиги да још једзн напад, Енглесха је имала 6. 1914. пут днскутује о овом безобраз-Француска Ј’е и.мала 104 тешка ном и лажном предмету. ј брзомегна топа: Немачка је има Средишњи артумгнат канцгла-'ла 3;Е00. Од 1905. Цуеија се рОв Јесте руска мо&влизација. Он ^ оцорав.ља од руско,-јапанског би хтео да се Русија уздржала | рата. Оаа. није и.мала довољно да .мобилише и.цоред аудтриске ’ зушака, ни дово.љно тОпова, ни ! довољно желегница. Немачка јесве ово довела до, »аксимума. С« вом упоређењу не треба коментар. (Свршиће се).
са 10%, у Русији са 114%, у Немачкој са 229% Од 1902. до. 1913. Француска је-потрошила за своје наоружање 980 милиона, Немачка 2.2(30 милиона. 1905. Француска је смаљвла служење ј у активној војсци. 1907. она је| скратила,. лериоде сбуке у резер
мобилизације, ц поред објаве рата Србији, и поред војиих припрема Немачке за хој’е су јавила
Ф Е Љ Т О Н Туга ћ утеха Разговор Вардара с Моравом Спевао у рову: Миладик Поповић, вОј’ник Срби браћо п дружино драга, јУжасне су, Ј’адне, мрачпе, пустг; Послушајте шта нам песма каже, I Пак ни птице не певају Иако;
Шта ггам каже ова песма малз: Сроија је наша проплакала, Жалосни се г.гаса отуд вију II тамо се вреле сузе лију. Протужила ријека Морава, Протужвла пак је говорила: »Ој Сроајо. зем.љо поробљена, Ево има већ година дана! Од када те Срби оставаше, А гермаиске хорде%зоплавише, У теби нам кестаде весеља, Неста песме и неста попевке, Туга, жалост и плач иасгаж ше; Поља рзвна и те шуме густе
Твоју тугу сад осећа свако; Свадбе нема, ни срискога кола, Српско срце препуно је бола; Српске школе сад су затворене
Увенула ружа необрана, А девојка оста непрошена; Не чује се српска песма мила, Где је некад српска војска била; Нч ми, реке, сзд веселе нис.мо, Ка што некад под Србима бес.мо, Жчлости нас г.рчтискују кове, . Лађе српске по нама не плове, | Вода наша ж лосно жубори, Јад јадује, јаи, је тешки мори!’ 1 Српска река тако јадикуЈ‘е II све мисли, нико је не чује, Ал’ је чује Вардар вода хлздна, Шго проткче кроз Србију Стару,
II тробојке срнске сборене, Свете српске цркве сад не служе, Кроз Србвју, кроз Маћедонију, 1 ' Па Мораву в ду он дозиза:
Српске мајке без престанка туже, Храннгеље своје гзгубии!е II у ропсгву Ј’адне останушг; Плачу снаше и девојке младе, Јер су аине взгубљене наде; Сад девојке не нду на пргла, Неста славе и њиног весеља, За удају даре не спремају, Јер се своме момку не на*аЈ‘у,
„Хеј Мораво, сестро моја мнла, Шго си срца слаба, жалостива? Хај, тргни се из тих својих снова, Јер настаје српска слаза нова! Поздргви ми Саву воду хладну, Дрину вожу и наш Дуиав гглави, II ноздрава Тимок поток златви,
II Липницу и с њом Јабланицу И Нишаву. усред града Ниша; Поздрава ми брзу Косанвцу, Јадар, Пбар и славну Сцгницу; Позвр. зи ми гсмље и градове, Где се српски твори и товоци; Поздрави мн иаш Београд слаани На саставу Свве и Дунава, Крагујевац и славви Крушевац, Смсдерево и гргд Пожаревац, Бели Шабац и депа Лесковац, II град Врзњун наш Пирот тврди, Још поздрави Рашку, Митровпцу И Приштину крај Косова раваз. Хеј Косово, ндш велики јаде, Тебе многе проквињаху мајке, Мајке мтоге на те закукаше, Закукаше и српске а турске, А од сад ће хукат’ и бугарске! Ал’ нек живи српска узжаница Пропојаће твдја Грачзнаца, Реке твоје слободно ће тећи, Јер ће Србзн батд много шећ.д!
Још овако Вардар говорашз; •Моравице, моја супротнвце, Ја ћу тебе н ово молити; Поздрзви ма српске спо\»ет 1 ке, Што су наша стари педизали, И њино је срце пуно. јадз, Гледајући око себ; сада •Члочиначке и гад 1 ’Л взрварв: Мађар Немце и цодле Бугаре. Кажи свпма да не јадикују, Већ нек Србе тамо довикуЈу, Нек' с’ одмећу Србн у хајдуке, Душманвмл нек задају муке; Скоро Ке кх браћа избавитв, Хранитеље децн иовратити, Дезојкама цОмке одабране, Све јунаке ратом прекаљене: Процветаће цвеће необрано, Удаће се што је неудтно. Ево вма неколико дана, Од како се српска војска крену Од Солуиа Дојчинова града, Одеве.иа, добро оружана,