Velika Srbija
СТРАНА 2.
ВЕЛИКА СРВИЈА
БРО! 221
облаку лакта — чалин је турска реч и значи лакатна кост — издиже над свима осталим висовпма као кајмак на млеку Кајмак чалан је требао да 6у де Бугарвма оно што је за Франпузе бао Верден. Кајмак чалан је у вези са Старковим Гробои и (Рогатицом), требао да затвори врата за српску Маћедонију. I о је један међусобно везан спстем јаких прпроднвх утврђења градова, које су Бугари модер нвм одбранбенвм средствима и одпичним путоввма за брзу комуникацију, подигли на степен формалник тврђава. Кад човек све те положаје прегледа, не треба да буде стручан иа да увиди колако су они за Бугаре били важни! Човек се мора чудвти подједнако и онима који су их нападали и узели и онима који су их напустили. Ја кажем напустили. Не, то је потрешно. Кајиак чалан нису Бугари напустилв- Бугари су ту о стали. То сведочи бојно поле и ровови који су пуни летева тако, да т. р. нема где згазити То је разбојитте — погибија Бугара, па а Срба, које треба вадети, јер се оиисати не може. Па, ипак, покушаћемо да дамо једну бледу слику. Најпре сам обишао »Сиву Стену.« То је она матва глава ове грдне двоглаве аждаје, која се зове Кајмак чалан- То је костурница нашег добровољачког одреда. С тога је Сива стена прозвата и > Крвави Камен.« Ја ћу покушага према ономе што сам на лицу места видео и ономе што сам чуд, да представим ову погибију онако како сам је ја у мојој илузији себи оцртао.... Седамнаестог септембре осва нуо је приЈшчно топал, али облачан, без сунца, дан. Југо западни ветар гонио је облачке сгривајућн врхсве Кајмак чалана и Старковог Гроба. У ваздуху осећала се влага — предзнак ки ше. Велики сури орлови и црни као зифт гаврани, облетали су ниско разбојишта поплашени пуцаасм артил>ерије. Већ од 6 сах отпочела је ка нонада јаче но обично, готово на целом фронту. На левом кри лу код Крушегара дјејствују, из самог села, две наше батерцје. Непријател, их тражи, али туче
саопштиће се....< повест.
гласила је за-
глу, која се час подвже час за стире положаје, севају топовски
Са врха Кајмак-чалана А 2525 пуцљн и расирскавање граната и
чине се припреме за напад на »Сиву Стену« где се непријател, још задржао. Стрељачки строј већ се спушта окомитом и стеновитом падином, са виса Кајмак циља чалана. Кроз наизменичну ма !
шраинела. Као фаигоми промичу пре! о седла добровол ци под заштитом магле. Са »Сиве Стене« пуцају пушке и митраљсзи без у маглу... Наставиће се —
СА 1РАТНИХ
Француски коминике Парвз, 17. нов. Одбијен је бомбама један немачки напад на једну мапу фран цуску предстражу код „Мртве^ Девојке"
војника. Неирлјатељска је арти љерија тукла Геденкур и нзш ф)ронт на обема обалама АнкираНаша је артиљервја бомбард' вала непријатељске линије у шуми 1и [северо источно од Арманти-
Артилери.јскв дуел јужно од Ј е Р а ' Соме н на секторима Биаша и' ИтаЛИЈаНСКИ КОМИНИК0 Пресоара. Јака артилерлјска бор- Ј р им
нов-
ба на ссктору Дуомон — Во. Солунски фронт: (задоцнио). На левој обали Вирдара енглеске су трупе вмале успеха против непријатељских ровова код Мачукова. Источно одЦрне Реке српске' Ј е омело Ј е пок Р ет
сије много оптамистичкије схвата ситуацију, него они, који је не знају. 110.000 Руса у Румунији Атина, 17. нов. У во | аим савезнвчким кру говима кружи вест да ће 110.000 Руса отаутовати са ? неког фронта у Русији да аојачају Румуне. Енглески шефови Лондон, 17. нов. Лорд Дерби, енглески ми нистар војни изј«цшо је у Горњем Дому, да ратна са вет има потпуно повереае у сср Дугл-су Хејгу. Он је рекао: „Ми им^мо јединство два човека, то су сер Дуглас Хејг, који комаидује на б ,]ном пољт и сер Виљем Робертсон, шгф генералшга ба, чија се стручност н
На целом фронту обична арти љериска борба, внтензивнија у зони источно од Горице и поред може достићи. једнодушча рђрвог времена[ Тачно гађање наше артиљери
су трупе ззузеле Један вмс северо западно од Грунвшта. Оне су
ских трупа у долини Фрижиде. На Карсу, радови око утврђи-
одржале вис и поред жучних на- ван > а полежаја настављаЈу се пада Бугара и Немаца, (који су Наша артиљерија и делаил претрпели тешке губгтке непо наших патро :а омеле су активстигнувши никакав резултаг. У ност непријатеља. области северо псточно од Бито ља, зуавске трупе заугеле су, по сле јаке борбе, један брежул.ак источно од коте 1050. Северно од БитОља воде се огорчене бор-
,)е жеља мквистарства војног, да се планови а схватања сва два човека потпомогну и тнме ссвгура усаех нашим армијама". Одликован Хецендорф Амстердам, 17. нов. Карло VIII, нови аустро-угарски цар одликовао је бив. шефа аустријског генералштаба генерала Хецендорфа војним крстом Марије ТерезиЈ'е п титулом мар'' шала.
Пропаст 2 цепелина Лондон, 17. новембра Званично се саовштавају накнадне поједииости о обарању бе. Савезничке трупе напредују два цепелина на енглеским оба- ^ _ . ка коти 1248 , коју непријатељ лаиа Један од Јових, који је ле- ■ 1 /а румун. фронта браниса огорчењем. Италијанске тео нзд сев ист. обалом оборен ј _ Бор0а са огроМг)ИМ тервнСКИМ труие напредују такође у пла-1 је над морем. Он је пао у пламе-) тешКоћама ну 6 минута, пошто ј’е ооажен. | ГБегово падање, осветљено про-| јектовима посмаграно Ј’е са 30! -V- ,. ■ . миља даљине. Други цепелин обо-1 г . . . На ссверном и северо-западном рен је у зору и пао у пламену у Ш,ш осг У> да Ј е Ј е Д ан ма, ' а Р ски официр, рањен у Молдавији
нинској сбласти Гроша-стене. Румуиски коминике Букурешт, 17. нов.
Лондон, 17. нов. Мз Будим Пеште ј'ављају Мор
фронту внтепзивно бомбардОва- море, пред једном великом обалие артиљерије на целом ф>ронту. ском вароши. Оборен је после Одбијен је један непријатељски 20 минута бомбардовања. Хиљаде
напад у долини Прахове. Западни фронт. СатуациЈ’а не- призор. промељена. Јужни фронт. Дуж Дунава пушкарање и канонада нарочито код Олтенице. У Добруџа се ситуација ниј’с променила.
лица посматрале су са
Енглееки команике Лонцон 17. нсвембра. Одбили с.мо један непријатељ ски напад Ј'ужно 'од Неф> Шзте ла. Један је непрпЈ’атељски на свуда село, само не батерије. На пад псточно од Каренси пропао. фронту Сович наређепа припре.ма Ми смо предузели да нападамо за напзд- »Час и време иапада источно од и заробили 21
Румунска ситуација Лондон, 17. новембра. ј Сви телеграми из Букурешга! тврде, да су румунске труае у саеле пре напушгања Крајовада евакуишу сав ратну материјал па чак и тешку артиљериЈу. Уосталом,званични коминикеи
и евакуисан у мађарску престонвцу изјавсо, да се борио наиз. менце на руском и талијавском ооале фр НТ у ( али да нигде ни ј е наи шао на такве тешкоће, као на румунском фронту, дуж ових страшних превоја и долина румунско мађарс,е гранвце. Шуме су тамо густе и мрачне. | Извиднице ушле једва неколико метара, а већ изгину од ватре то пова, скривсних иза густих редова дрвета. Готово никад патроле
нису успеле да се врате у своЈу немачки изЈавл.уЈу да су аустро- (Ј аз у Немачки командант послао немачке групе од Оршаве до А- ј е оноиад, на једном месту у из лександрије заробиле 1200 Ру- видницу целе баталшне и Неици муна и 3 топа. Важно је да ме- су се погубили у оввм шумаиа родавни војни и политички кру- мислећи, да свуд око себе имају г в» Г.нглеске, Француске ц Ру непрнјател,с.
Шуие на румунској гранвци пуне су дивљих животиња, нарочито мецведа и вукова. Непрајатељске трупе врло су често принуђене да се пред чопорима ових зверова даду у дивље бегство. А кад-кад, борбе против људи престаЈ’у и почињу против животињз«.
ИЗ ЗШАМ ПЛШ Ст^ашна оскуд-ца у Са рајеву Колика је и каква Ј’е оскудица животнпх намираица у СараЈ’еву, најлеише илуструје оза белешка сарајев «Боснише Пост« »Јуче је био за Сарајево великв дан. Продавао се кромпир, па још по максимзлној цени (не каже висину цене). Сзмо сс по себи разуме, да се овај догађај осетио, јер су се људи већ заже лели кромиира, а кад су сазнали да за Сарајево одређена количи на кромпнра износи по три квлограма на особу месечно, онда је услед тога сваки кромаир до био десетороструку вредност. Јуче је дакле на градској станицк био силан промет. Али на жалост наши стражари немају не мало организационог талента. Све се гура око вагона и меша међусобно, а само мали део успева да дође до циља, и то јачи к спретнији. Ко се не уме наћв, тај оде празних руку.« Забрањене књигв Загребачки суДбенв сто забранио је свеску 10 „Хршпћанске књижаце," која је изашла 1904. године у штампарији Мила Ма равића у Загребу под масловом Крсно Име, јер њена садржвна изазива злочин буњењаБан је, на основу изузетних овлашћења за време рата, забранио још и ове свеске Хришћенске Библиотеке и варедао да се одмах избаце из школских књажница : Тешка /е јецо клетт ро ■ дитељска , свеска иреа; У чему је најленше насле^ство за дсц} % свеска аета, Не украдм, свеска осмо: Не лажи. свеска ^евета. (Ои Бга 12-Х).ј Ако овако потраје, онда ћемо ускоро дожизети да његово апостолско величанство Карло осмв забрани и избаци изсрпсквх књижнвца и храмова још и свето ццсмо, катахизис и остале црквене књиге, потто и ове садрже у ссии бунтовне елементе кој’и подсећају тамошње Србе на велико
На саборвма и светковинама даваше се јунацима почасна ме ста Певало им се и причало о њиховим подвизвма и њиховој слави. II свој поглед не смедосмо уставити сами на себа, у друштву јунака А народни гуслар затеже струне до тачке пуцања! . V. } том моћном и грабл.квп завојевач баци на Ј>дну карту све“. Уаали сзет — за ■славу. Н горд са сна1е и величине бгци сјајно опремљене армаЈ> и диже џиновску ногу да згази не мирног суседића. II рикну Цер и одјекиу свет! И изасланик запада посла тсле графски извештај својој и Аскитовој Отаџбини: »Дођох, вадех в скамепих се! В^аех војиике у шубарама и ше-
ширима, у пола голе и босе. Позиндох људе, кад улазе у ред богова II ако се нвкад људска бнтка не може назвати сјајном и славном ову треба назвати Омирском!»... Цео свет упре очи на фамозни Исток... А хвалисави Голијат, поражен и посЈ>амљен баци по други пут гвоздене фаланге у безороју! Вриснуше гаумне планвне и голи кршеви, Гучево, Борања и Јагодк.а. Застен.а мали Даввд, али се прибра. II засветли нож, рикну бомба и Голијат се сурва преко Дринс!.. А усхићени народи подвгоше запрепашћене главе, а њихова штампа удари суперлативом у звонару — славе!... Тада у безумљу, с крвавом пеном на устима и дотле нев. ђгном снвгом и по трећи пут се устре
ми Голијат Запуца > е Давидове кости вли он не пустц гласа. Кр вавећи и љубећи сваку стопу зе мл,е совлачио се гудурама и брдима. Заалакаше пријатељи и су седи и приаремише опело хероЈ’ ском — Давиду. У том Давид прибра све снаге Исправи се Гудник н рикну снагом горостаса: „Стој!“ Ужасни одјек проломи ужичке пла шше и стократно се понови на Космају ц Авали, а Дрина, Сава и Дунав закрл>аше под теретом џиновске лешипе, громовити удар срушене! .. Потамни слзва Атине и Спарте и Термоцили подигоше у чуду главу. А сјајпа боговска породица пренесе престо с Олимаа на — Рудник!.. VI. — Али мој > писмо рече на (кроз) уста човека:
»ћрата — крвника се чувај! Од њега ћеш страдати и пропишгати, и узалуд ћеш преклињати мртве да ти направе места у гро бовима до ссбе Ни та црна жеља неће тв битц испуњена!« II зби се. Сам Антикрст се диже да освети демона Отвори тартар и посла све громове и ватре на Малену Земљу! Помрча сунце, алв се сав бес уставц на вратвма, задржаше га тврде кости хсроја — Мученика, ко сјајпи штитови Леонидинвх другова мглионе стрела отровних побеснглог Ксерксв!... Виде пропзст и сам Антикрст па пружи руку — Кавну А кад Кавн нодиже нож с леђа, сунце окрете лвце од Земље-.. Заплакаше се дввне горе и цветне њиве српске. ТИкрига
косгију нсцуни таму и пустош!.. VII. Тад дивља Албанија отворнг недра мученику — човеку, којк је имао противу себе и ирироду и људе, и зверп и воде и глад и жеђ! Прсдостатком хероја, с просјачким палицама, у грозннмритама елита Српства загрми море, о коме је толико и тако дуго сањала- . И људв н жене и деца спвх доба н узраста напунише кости ма кршеве Албанске. Умирала се без ропца и ћутом.
VIII. Дивно крфско поднебље тридесето дневном кшлом оплака