Velika Srbija

Ш\ 228.

СОЛУН, ЧКТВТ Г ГАК 24. НОВЕМНРЛ 1916.

ГОД. I.

ћРЕТДЛАТА "гПОСИ : ИссечГо 3 **»рлв 1 'л, - омесвчио У у ранака, годи:ин*е 30 фраиак* ЦЈЕНЛ ОГЛАСИМА : Сјгјх* огла^и 0.20 Фра« од де*и;ког {''јо, већ* ЧГД.Ј--Ц ам пмг* дби. Нивац <-** оол»жс држ.:-и « ком^лр»«а а двллолатлкдм васг>Ј;иИ1ап»гма. Л.игт ИЗЛАИИ * ’НДЧ!! ДА!I ПС ПОДПЕ Цодгп слиги арск • Крл.к. -'рп. Г нира.-,. Консулат* 7 Со ч уР,У. ГУКОПИСИ СК НЕ ВГАЋАЈУ Стаи ^едакције Кол>ш6о улнцн Ор. 33 8&1ош<Јпе Појед«аи орнјева се мог у добнти у Солуну код аген„Друштва грчке шгампе> улица Булгароктон 6р. б, бдигу тллавк поште.

:БРОЈ 10 сант.

Диуслтор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

КОВА РУСКА ОФАНЗИВА

По.следњих дана упорно сс одржава верзија, да су најновији покрсти руских трупа у Карпагима, Б}'ковини и на фронту Добруцс преданак, управо почетак јсднс новс снажнс руске офанзиве. Кореспонденхи енглеских листова, који се баве на руском и румунско.м фронту телеграфисали су углавном то ис.то напоминлТ.и, да су н.ихови подаци црпени из нојних кругова. Можс се дакле са правом очекивати развојновс руске офанзиве, која би и.мала да изведе преокрет у ситуацији 1’умуније и да зада непријател.у један од најтежих удараца, који можс бити лако и смртоносан. Главна улога и овога пута пада у део прослав.теном руском ген-ералу Брусилову. Његови сјајни подвизи у почетку овога лета и њсгове задивл.аг.ај\Т,е страчсгијске способности дају пуно права, да се овога лута очекују још значајнији ])езултати. У току последњих месеца рускс трупе, изузсв контингента на румунском фронту, нису билс још ангажоване уборби.; Операције на румунском <ј)ронту бсху се углавном | свеле на јачс или слабије! арти.Ћеријске двобоје, а; с времена на времедола-ј зило је до пешадијских! бораба, којс нису узима-ј ле карактер велике битке. I Отуда је ово рслативно ј мирно времс употреб.т>ено ј на опоравл.сн.е и одмор, и ј на припреме за нове операције. Руски генерал-ј штаб спремао је систе-ј ма гски нову офаизиву широких размсра и крајње! ин гензивности. Момент ове велике офан.зиве, како по свемуј изгледа, дбшао је. Рускај војска је потпуно спрем-ј на да је предузме. оста- ( лом. ситуацпја јс таква,; да би та . о<[)аизива пала ј у веома подесан моменат. С обзиром на положај Ру-. муније, она је и пцтрсб-! на. Немачке трупе принудиле су румуиску војску на повлачсње и окупирале су један део румунскс територије. Фалкенхајнове армије, којс су продрле у Румунију у случају »едне снажне руске офанзиве запашРс у

веома критичан, вероватно безизлазан положај. Изгледа, да је план нове Брусиловл.еве офанзиве напад на лево крило немачке војеке, коме се може врло лако загрозити. Истовремено би дошао општи напад на фронту Добруџе. Са уепехом ових напада не еамо да би се створио преокрет у ситуацији Румуније, веС, би се добили вероватно и резултати, врло фатални по Немачку. Према последњим телеграмима, опсрације у Карпатима, Буковини и Добруџи узимају еве веС.е размере. Изрледа, да узимају карактер нове офанзиве, коЈа Ке бити енажна и неодол.ива. Очекују1’,и њен развој са најве' 1 и 1 .м интерееовањем, ми се надамо, да 1,е њени резултати бити од преСудне важноети по европеки раг.

ШИТИЧКЕ 8ЕСТИ Париз — Грчки првнц Ђорђе конферисао је дуго са г. Романосом, грчким послаником у Парвзу, којн јс поцнео оставку. Дирих. — Проноси се глас, да иредстоји оставка барона Буријана По свсму изгледа, да ће га заменати граф Форгач, негдаиигв аустро уггрс сн посоаник у Бео граду, који би узео портфер ми нистра споЈБНмх Вослова. Гртка шташпа »Неа АлитвЈа <: Блокада. Споразу.м је објавво најтешњу блокаду над обаг.ама Старе Грчке. Ога се мера зацело није о чекивала после саопштења да су се савезначки одреди повукли и да су од суооте после подне непрвјатељства обустављена Али се морало прпступити блокади по свој прилици с тога што они у Атини нису хтели предати ни ј-дам метак, погазивши по своме обичају обећање дато у званвчном саопи 1 теи.у да су го товз задовољити умеренс захтеве аамврала Фуркеа Адмирал Фурне није могао о трпети озу нОву прсв.тру Ламбро ве влзде, која једног тренутка обећава а другос одриче, ма да је »д.мирал преко споразумгшх г.о сланика знатко смањио своје захтеве и П 1 та више обећзо да ће препоручвти владама Споразума да се одрекиу осталих| захтева, ако би атинска вгада предала

са.МЈ оиих шест батерија брлске артлл,ерије. Али није <^мо ово пвтањс игазвало нову енергију Споразума. Они у Атвни, сс.ме ливши сс због уда.љења савезничкИх одрсда, врше праве оргије над животом и имањем појединих лвберала. Познато је да је Споразум званично ујео под заштиту либерале, које с правом сма тра за своје савезнике Адмират Фурне лично је обећао сву за штиту либералима у Атини и Пиреју, а првродко је да се она просткре в на све либерале старе краљевине Кад су дакле ре зервисги и остали узели као цил, да униште све лвберал*, о н да су неззвисно од в.ругвх иитања, част и достојансгво диктирали Спора зуму да превузме такве мере коЈе 1те мало ргсхладмтм прекомер ну ревност оних којима није ништа свето у љиховој дрској политвци. Блокада је најсигурнија мера за уразу.мевање. Већ је живот био постао проблематичан у Старој Грчкој, а у неким крвјевима нзрод одавно гладује. Помоћу блокзде глад ће се повећати, сн да ће нерви мало иопустити те ће расхлађена мисао мората погледаги у очи суровој стварности. Тада ће Атињани увидети да се не може ии лако ни некажњвко изићи на крај са слож ним и силним Чгтзорним Споразумом. јФос.< Кад атански Бугари ову своју полигмку >спасења< зову полвтиком неутралности, ка ко мо!у трпети да ми према Бугарима будемо стварни пријате љи м неутрални, а они према на ма неумољпви непрмјатељи ? Иако дакле нисмз ратовали, иако нисио побеђени, како нисмо покушали иа се бзр ритнемо чао што би урадио иајнеосегљввији магапац пре него што га сило.м натозаре, — ми смо се покорили најмрскгјем, најодватнијем осва јачу, и с свим ропством ми поднесмо све несреће и сву пропаст једног порвза. Политика која је довела до ових резултата зове се политика >спасења < Али шта је овда из дајство? (Број 809). ПолЛуЈ

СУКОВ У АТИНИ Нанад на савезимчкв трупв Л јидлн , 24, нов. Телегрпми и.ч Пиреја поткрБују изјике лорда Роберта Чечила о издајничком нападу протик Сакезничких трупа. Допменик »Дејли Кроникла« у Пиреју, описујуки доГстђаје у Агини 18 и 19 нок. пише: »У току

последњег ракгокора ик-1 ме г ђу адмирала Фурне и | краља Константина, адмирал је упознао крал>а ( шта Савезници мисле да: предузму у Лтини и око-ј лини кароши. Спораву-! мели су ее да ее ни једна ј мера не еме еилом извр-ј шакати. Мсђутим, еутра дан резервиети еу били позкани и наоружани. Прки чин издаје почео! је одаши.вањем келиких! грчких енага кан кароши,' под изговором да ее пре-ј дупреде изгреди који би ] ее дееили. У ствари, те су снагеј оиле упуђене да заузму, положаје које је адмирал Фурне по споралуму еа краљем, хтео на миран начин да посеДне. У престоници 1 ‘с било око 25.000 грчких којиика. 2000 еакезничких марински.х којиика били су] упуТени да заузму положаје за које је крал, дао' пристана к. Један одред (ђранцуе- 1 ких маринаца који је ишао ка Буфу био је зау- 1 стакл.ен одетранс грчких' коЈника који еу откорили катру на њега. У исто кремс један енглески одред маринаца приближакао се Цапиону где је био нападнут митрал.еском ватром са околних кисока. Грци су отворили тако’ђе јаку ка гру на француске којнике који су по-ј селн брдо код Филипопа-! са. Најзад су Грци са ке-| ликом снагом напали иј успели да заузму вис, за-| робивши француске маринце који су се налазили иа брду. Као одговор за око и:>дајство флота јс избацила неколико граната у близини крал.екске палаге. Дејстко оких граната допринело је да се дође до примирја.

зе у њиве Видимо их како муком извлаче ноге из блага... Кола и аутомобили журио закрећу по пренатрпаном друму. Али један заглибљени тешки камион, и неке тал.вге, пуне избе: личких ствари, спречавају бежап.е. У тој збрци живнх створова и ствари један руски војник гопи пред собом натоварено магаре; из антршеља вари преплашена њушка мтадога кучета. Васоко над нашим аутомобилом'прште шрапнел и просу се у дпвиим, живвм, дугинам бојама...Под ноћ уђосмо у Битол,. Дочекао ме сиви, влажнв, хладни ваздух, з море блата! Извлачећи ногу за ногом газим поред голпх дрвста. У путу, с лева, осврнем се на погоре.ту, откривену црвену касарну; даље, гледам у недограђеау кућу негда намењену за Дом турскнх офц* цира. Г1з ње избаја тамна празнина. Закрећем у улицу Краља Петра, прекјуче авану цара Фердананда! Сива, прљава пусгиња мрачних споредних сокака к иуствх неосвегљених кућа! У тој пустоши, у којој се осећа дах нригушенв жввота, главном улицом шкрипе тешка кола, одјзкуј: клопог кооита в, јурећи се, дрсче аугомобпли, одбацајући од себе пљускове сохачкога блата. ...Варош тоне у кубине тмине. По негде из неке куће, кришом, јави се варљива светлост и одмах је нестане... ИЦ«д иеким зградама назире се силуета наоружана стражара. Из тмизе н.егов поглед осећам ауго на себи... Избијем на Драгор. Шум воде, певајући, долази к мени; за час освежа ме, као што ме је мало пре освежио у краља Петра улици, осмех двају турских малишана, кад сам радознало погкедао у н.ахова безазлена лица. . Ту предамном стрча из мрака, јуче, ударо.м гргнате, порушени .мост. Немвлосрдно својим тешким цокулама гази.м по блату и барацама. Из негдашњвх турских кавана на ивиаи Драгора, уз жу-

Иао Ћепико

Првм утксхк Пред улазон у Бигол, ј. д-ш игалијански офацир даде на« знак руком да станемо- Нв разумесмо га и отјурисмо аал.е. Загпм се нађосмо у вреви и метежу закр чена врума. Пут се протеже рав но у иравцу взрошп и прети о пасношћу. На њ’ и преко њега падају гранагеи, у ваздухуграспрскавају се шрдпнели. Пешаци и коњаници беже с пуха и зала-

бор воде, долази до мене живи, брзи италпјански говор, и одмерено бактање невидљива стражара. Негде ту, прекјуче, пала ј'е сила тешких топовских зрна, изранила и раскинула иеколицину сзвезничквх војиика. Свренем у споредну, тесну у ј липу. )ђа не заааднем сдсма у I блато, вучем се шјнцом пута и, с мојпм швњелом брвшсм воду са зе*л>аних зидова кућг. Дуго, на срећу, идем ив согака у сокак и ништа јасно не мислим Поред мене рсђају се куће свс ман.е и мање, Овде, нг.где ни варл.иве сзетлостц, ни говора, нистражар.