Velika Srbija

КР. 237.

7 'Л п I клц. I.

СОЛУН, СУБОТА 3. ДКЦЕМБРА 1910.

ИРВТП.1АТА "ЗПОСИ : Мвсечго 3 *>р*лу», т' омссачно 9 уразака, годвиљв 'V' *-■ ЦКНА ОГЛАСИМА : Свтвк оглисп 0.20 фрак. од пстихаог р-.-да, воћ« огласв по вогодбн. Новац се полажвдржакн л комвс*рпиа и диплодатсквн »аотупнвттвика. ЛИСТ ИЗЛАЗИ свјшГдан пс ;.однв П. П 1 гу си..и цреко Кра.г, Срп. Гваерлл. Ковсулата у Солуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА.ЈУ Сг;.п редвкцнје Колом^о удкца 0р. 33 8а1ов)цае Појпдини бројсва се могу добити у Солуну код агенЕ*јо „Друштва грчкв штаапе» улица Вудгароктои бр. б, бдизу гдавке поште.

БРОЈ 10 сант.

Дирекгор Ј®.. 10ВАН0ВИЋ

БРОЈ 10 санг.

Жнворн Сг. Вндакоекћ.

Гледам те каао псизсит као мраиорна Ф/дпјасов кип пепо бедан стојиш ва развалвнама бугарских угврђења док поглед твој бвуда далеко преко снежних врхога Шзре планвне у твтј мили завачај. Пљусак куршума и квше обзсапа те, али ти то не осе каш: твоје оаал.ено лице обасјао је блажек ссмејнк победпоца. Учинн ти се да чујеш познате и миле гласове отргвуте среће. То твоји мали орлови траже да у крвавом одблеску зорииога рођаја сагпедају мач осветиеков и они, орлићн твоји, кликћу: наши долазе! Ох, веруј! ЗлблејаКе понова твоја дпвна стада, а пастирева фрула оживеће заборављену песму љубави. А сада тамо и суице ладшгје свја, твоји поносни борови спустали су суморно своје огОлело грање, потоци су престали па весе.чо жуборе, — алп не тутки, јуначе. и цела прарода плаче под ногом освајачг. Труба ће ускоро да затрубв последши ју риш А тамо нза он»х непријатељских ровова чекају те пороб љена чеда да их примаш у свој загрљај. Има ли онда утврђењз, којс ти нећеш својим грудама смрввта, ти, непобедни и неумор пи јуначе?! Твоје јунаштво, које су негда са.мо гавранови знали, данас слава цео свет: од леденог мора до у.алог острза Танти, старс симпатије Пјера Лоти-а. И многи, који нису марплп за тебе жи вог данас обожавзју и гробове твоје расејане ок Карпата до наварских села Туниса и Алжира. Шта је онда мртва всторија Јелвна према тв >јим живим делима? Сваки јг твој војник већи и од Леонаде и од Сцсволе, јер он уме не само да славно умре, него и да славно победи Таојим дели.ма загрејаће се читвви векови, а ии, * ца твоја, штосмо оаравли у сенца твојах шумних гора, преллвамо се поносом као сандагово дрво мирзсом. Ти више за нас виси смртно баће Ти си олвчење херојизма, поноса, патњи и искушења- Тн св велпки у нобеди, велики у умнраау, а безиерко велики и у оном најужаснвјеи часу, који успавану животињу у човеку буда — када си са крвавим срцем напуштао све оно што ти овај жевот чина срећним. И други су народа славна јер имају своје велике људе, али ти си н аоред тога славан вато п!то са сам великн. Твојивелики људи насу јсдна хемдсЈ.ера твога мозга — као у других народа они су већином само политурв твоја. Варвара су мислилд, да те као матолошког Промгтеја прикују за албанске дитице, па да тв својим ошгрн« канџамг срце риздиру, али сад а они осећају, да ће твоја челична песнида ускоро да залупа на вратима њихове Софије. Када си велгвно полазио у туђину преко ледених глечсра нустошне Арбанвје та су у еронија горке суабине, ирва пут угледао ујежпвено Српство у хвљадама гробова својих најбољих синова, али ни таца ниси клонуо. Знао си, да после свега стра да!Е>а мора доћа Васкро јер твоја гнезда само орлоге рађају. II када се све ускоро срећно сврши н ионова оживе твоја шг рисна поља, та ћеш као римски Цинцинат да се вратиш твоме старом плугу Ти не тражаш ништа. Тн си, као и сва велика бића, велаки и у својој скрсмчости. ДНННДД83В8РИВ|»№ЈјјЈ1ИИ5И)АЈ|№КЦ||^ј'ДВг!Д?1И1ВД8ВДНН1 иуа | ^Н>1В8 ј5С1НМ88ДВДГО 1> 1и1И1 РУМУНИЈА И СВЕТСКИ РАТ Прилазак Румуније. на-Ј Румунија је, после трошим Савезницима поз- ! месечног ратовања, морадрављен је са великим ла напуштати и жртвовазадовољетвом с обзиром ти извеснс области па и на чињенице, да је Немач- 1 сам Букурешт, чиме еу ка просула многе милиу-ј Немци, нема спора, поне на придобијање њеног стигли извесне политичјавног мњења у користјке користи, али оно што политикс цснтралних др- чини еуштину принципа жава. Тиме је Немачка ратовања — уништење претрпела један велики непријатељских армија политички неуспех, који иије постигнуго и поред јс покушала да поправи извесних губитака румунвојним операцијама и ре- ских ефектива. зултатима, како би тимс Ово најлепше потврђукод неутралних одржала је и скорашња изјава гесвој поколебани престиж. нерала Фалкенхајна, који

је, лред кореспондентом »Американа« казао да за н.ега пема мигс!ћсвс иажности освојење Букурешта н нових гериторија док се неприЈател.ска војска потпуно пе уништн п не елимипише са ратнс позорнице. Мсфугим то нијепостигнуто, што признају и сви немачки војни стручњацн као и публицисти, је ј) је иајвсћи конттп снат румунскнх армија пзбегао пепријател.ска опкољавања н тако се је успело да се ове упуте у нове концснтрационе базе. одакле ке се мо-ћи са успсхом држати у дсфанзиви до општег н истовременог еавезничког напада на евимафроитовима. Ако претпоставнмо и најгори случај, а то !е, даје румунска војска претрпела великс губитке. ипак остаје онолико, колико је потребно да са извесни.м руским појачањима штити повс одбранбене линије. А полазећи од Фалкенхајнове констатације, да за Немачку немају никакве вредности оевојене територије које им шта више задају и извесне бригс збогадминистрације и исхраМе, онда је ипак и овакво стање Ј)умунске ситуације од знатне штетс за цснтЈ)алнс државе, које еу на крају ових операција моглеконстатовати у најмању руку бар три корпуса, својих властитих губитака. Прсма овомс резултат је овакав. Армије ■шгшх савезника су у овом моменту, појачане са преосталим румунским дивизијама, које су се повукле на иовеположаје; док јс снага цснтралних држава смањена са најмање гри корпуса, избаченмх из строЈа. То је прва страна румунске ситуације; али ако расмотримо ово питање са чисто нашег и савезничког гледишта, онда ће мо констатовати да су ови догаћаји од великих корисги по наше интересе, што ће мо овде нарочиго истаћи и нагласити. Пре свега ове појавесу проузроковале читаву револуцију и преображај у војним м дипломатским погледима, схватањима и гледиштима свнју наших савезника. И у место прсдочаваних депреси ја, којс су Иемци с особитом е-

нергијом припј)емали,они су код својих многобројпих непјжјатеља констатовали једну нову, силну и тако јаку акцију, какву је ретко кад забележила п констнтовала ратна хроника. У Русији се мења кабинст. Долазе л.уди јаки, са непоколебљивом енергијом, одлучни, који ће иаставити рат до потпуног триммфа правдс. То исто видимо у Енглеској гдс се на крмилу државном испољава најјачи државник, Ф|)анцуска кида са старим традицијама, која истиче на чело својих армија јсдног младог п одушевл.еног гемерала, италијамеки премијер изјављује да ће сс цео на])од боригп до дсфинитивне победс руководећи се принципом народности. Ово су поЈаве којс пајречићије испол.аваЈу силно поуздање, непоколебљиву олдучност и велику енергију наших савезника, који су се решили да иетрају у великом започетом делу. И полазећи с овог становишта ми са пуно верс и стоичким поуздањсм гледамо у користан и срећан исход овог великог светскбг рата, за чије је резултате везана и наша државна и национална егзиетенција. Овчепољски.

ЛОЈД ЦОРЏ И ПАИЖ

иностраних дсла, г. Николи Пашићу, поводом евогнаименовања за председника министарског савста Велике Британије, овај телеграм : »Пошто ми Је Н])аљ повсрио об])азовање новог кабинета, хитам да упутим Вашој Ккселенцији осећања свог пријатељства н дивљсња 11ашем јуначком народу, и из})аз моЈе воље за сложан рад са нашим Савезницима док нс буде обезбеђена коначна победа и успостављена независност Србије«. Госп. Пашић одговорио је овим телеграмом: »Са највећим задовољством дознали смо, да је Ваш Узвишени С\'ве{)ен, Краљ и Цар, поверио Вама образовање новога кабинета. Ми смо наоружани чврстом надом и непоколебљивом вером. да ће славна и хуманитарна Енглеска и њена храбра армија, под Вашом про. свећеном управом и споразумно са Савезницим«, обезбедити коначно победу за т])иумф мећународне правде, слободс народа и за мирно развиће света. Срца су нам потресена одушевљењем и признањем, што смо чули из уста првог Енглеза, да ће жртве нашег верног народа и наше храбре војске бити иаграфене независношћу Србије и, ако Бог да, ослобоћењем целог српског народа«.

ИЗМЕНА ТЕАЕГРАМА

КрФ, 1 децгмбра. Председник енглеског министаретва, госп. Лојд Цорџ, упутио је предссднику српског министарског савета и министру

ПСШТИЧКЕ БЕСТИ Лопд н. — Лојд Џору, услед бопести, це може изложвти свој ирограм у паоламенту пре угорника. Бонар • 1 ј потражпће крег.ит од десет милвјарди

ЗАШТО НЕМЦИ РАТУЈУ

Таква и гора судбина чекала би Србију када би, по несрећа, иобедили Немцп, потгуно г.ороб љење варода, прсгољење народног имена, католичење, колонизација и понемчаваље- Не би он да црошло ни двадесет година а оптомо Поморавље, богата Мачва и равно Косово било би за сејано немачквм селвма. Нзше .емше Си биле распарчане и раздате управу немачким првнчеввмл, графсвима и бзронима. Најбол,а земљишта препЈп би у немачке руке, фабрике, рудни- ^ иици, свт лукратизна предузећа имали би Немци Потчиљеним Ср

бима остављена бз бала најгора занимаља ц најгежи послсви. Извлашћени би се ксел.авали, и цсељаваље би бвло олакшавано; а :и Америка је већ пуиа радника Речју, очајно време стрздчљз, пагљи и исгребљеља кастало би за иаш народ. Го]1ко се преварише они јздни наши војницн који изнгверише својс заставе мнслећи да ће остати код својих кућа — ено их где далеко од куће кулуче Немцима, Вугарима и Турцимл, и гину од болештина, са и од к; рту* ма на ратиттима, само срамго