Velika Srbija

0ГРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

ВРОЈ 23?’,

У саборној цр&зи митиленској присуствоваЛЈ су парастосу фрав* * чускн пукОвнкк Мас и енглески адмврал Ларкен са својвм штабовнма. Митрополит Ћирило др жао је посмртви говор, у коме "с :;зс?.о 'ла грчка сзсссг Слагра краља Константвна одговорнпм за догађаје атинске н за иредкју источне МаКедоније Бугарима, и пзлршго јс казавши да острва Лезбос. сд криком гнева и бола, преко свога духовнот старешине митрополита ссуђује краљаКон стантпна и оглашава га за свргнутог с краљевске власги и са грчког престола. После парастоса народ се упути у општннску зграду. Прсдседник спштине г. Њакос бесе дио је и рекао да народ, скупивши се у свенородни мвтинг, објављује полишчку деградацију краља Константина Братоубијце, који је издао Грчку н обешчастио грчки престо. А затам је је довста следећа Резолуција: „Народ на Лезбосу, пренеражен пред дввљим Догађајииа а тинским, којима се доказало да је краљ Константин укинуо народни суверенитет да би у име бруталног пруског милатаризма наметнуо свој апсолутизам; он који је издао савез према Срба ја и осујегио оријеатацпју Грчке према Силама Споразума; ко ји прави заседе против Савезника а предаје наследнам непријатеЈвима отаџбкне тврђаве, вароши а војску грчку; који се није устезао да грчко оружје обрне против племенитих санова добротвора Елинства и да нареди дивљу сечу над стотаиама грч ких родољуба: због свега тогз, народ Лезбоса оглашава Кон стантина за свргнутог с грчког престола, и мола Силе да осиа же ново народно стање н пре дузегу борбу," Псспе подне била је војна парада, на којој је говорио коман тант дивизије г. Јоану. (Сутра ћемо донеги његов говор). Пол-Луј ПРЕДЛОЗИ МИРА — Коментари штампе. Њујорк, 4. дедембра „Њујорк Гун“ изјављује, да се немачки услови апсолутно ве м*ту гфимити. Не.мачка предтог нрема томе само је један маневар коие је циљ, да утиче на неутралне. Парвз, 4. дец. Немачкп листовн откривају зећ јсдан од циљева маневра о миру. Немци хоће да одбијањем од С*.всзника преговора о миру вмају ч оправдање“ за нове глочине, које смерају протгв Савезнкка и кеутралних.

„Најесте Јајпцнгер НалЈШХ1пен“ пишу: „Ако Савезни-, ци одбију наш предлог, мн ћемо*

То да би германски сан био остварен, јер би Германима била об«збеђена владавина и експлоа тацаја света, за чиме одавно жуде и седа ратују- Томе тежи тев тонски дух. Али план Немачке неће успети. Сада се може са извесношћу казати да ће се овај рат сершити поразом Германа и њихових кратковвдих помагача. Док арма јз Споразума непрестано јачају, протввначке из дана у дан сла бс исцрпљујући се сгално, иније далеко време када ће оне бати дефинитввно побеђене. Го ће битп победа Слободе и Цивилизацнје над Тиранвјом и Милитаризмом. Слом немачког мнлитаризма значиће ослобођепе Човечанства од грубе силе поробљавања. Не мачком народу даће се добра лекцвја о једнакОсти народа и незаборавими наук да је то било лудо сматрати се као И ваши“ и Богом ,,изабрани народ 1 ' позвзн да уређује друге народе и светом уаравља. Немци ће се отрезнити а увидети да су страшно греши ли подајући се егоистпчном матс риалвзму Ничеа и одушевљава

наставити'рат са таквом ог&рче Јкора на Пелоионсн, др-' обезбедио акцију на Маношћу И дављаштвом, које ћејжањо тесалских трупа с кедонском фронту, а звапревазићи сае, што је досад ви- оне с гранс Брала и из- ! нично је потврђенс. да су ђено. Ма ћемо се отрести свих | вина Савезничким заста -1 атинска влада и к|)ал, Конобзира, којм су нас досад оме- вама. Кружи верзија, да; стантин примили захтеве тали «(!!) Ј јс ( шоразум "1’ражио и ултиматума. „И0Је111-:^Ј1П4са)тЦиЈаиЈлг“г\прелпУу ратног материја- Г По предаји улТиматума ла. као и пуштање у сло-! Савезнички посланицибиооду в снизелиста. -Г сна-Ц,и су се повукли из Аком случају, једно је ја- тине на разне бродове и сно, да јс (поразум сво- ру су сачекали одговор јим захтевима потпуно атинске владе. СА РАТНИХ ФРОНТОВА » ВЕ./ША ФРАНЦУСЈ4А ПСБЕДА ј Румукешг коминике Јвиничан фрапцг/еки кпминикс.) Ја-.и, 3. д<цембра (вече) Лариз, 4. децембри На зачадној 1 гјаншш МолдаУ ТОКу претпрошле но-; з«!Је бомбардовање артаљерије и '1»И Немци НИСУ изврши- •ненрвјатељсви нанади у долини Олтуза и вшпе на сев*ру. Један јак напад ‘на бвјонет Одбао је непрв-јател, г.с тену велкких-губитама. У Влашкој пепршјател, је. бомбардовао н н.н:ао снажно наше подожаје ка рецн Бузеу и код Оолмплвзг.ја, али без успеда. На осталои фрошу. нгше тру-

»У случају одбајања, ми ћемо наставитп борбу са свом суровошћу оправдана гнева Нска се онда нарСд нодигпе за згхтевом, да се употребе сва борбена средсгвт. Наједна втада неће му моћи одбати ово ззиовољене Ниједна неутрална земља, ваше или мањс 1 искрена ! в треба да нас више

манг.тета • .

ЗАШТО НЕМЦИ РАТУЈУ

витак. Онн који падоше у светој борби, нису узалуд пали, они положоше свој живот не сау.о за спас своје Земље, но и да сачу вају имање својој деци или браћи. А они који Осташе, они тре ба да знају да ће не само осло

ли никакву реакцију на десној обали Мезе. У току јучерашњег дана Французи су иастави ли успешио напрсдовањс V шуми Кој)иер и заузели су сс.то Безонео. Јуче пред вече француске су трупе одбиле једаннемачки бозити своју Огаџбину, него н 1 *-* Поавра ФраНЦузИ

да ће у исто време ослободити и себи илв спојима повратити своје плодне њаве које Немци хоће да им одузму. Старопланинац.

ОПОРАЗУМ И ГРЧКА Атинска влада прима захтеве Споразума Солун 4. децембра И ако је рок ултиматуму, предатом одСавезничких посланика у Атини влади г. Ламброса био истекао у пстак, није се све до синоГ, нишга поуздано знало о одговору атинскевладе. Разноврсне верзије кружиле су по вароши, док најзад нијс са стране потвр-

напад на положаје КО-Ц* повукле су се сек. од реке Јалсмице која тече са зснада на, всток иа 6 мвља јужно.. сд Урзизени). У Добруџа нема важнијих дог гађаја.

јућа се ратоборним теорнјама и јзваничне плановима Бернхордиа и Трајч- 1 'ђена вест, да |с а гинска кеа, н да је опасно отимата туђе . ЗЛаДа примила С ВС УСЛОВС земље у циљу колонизације. наведене V ул гиматуму. Србија је доиста поднела стра Још СС НС ЗНЗ сасвим ховите жртве у овом рату. Тако прСЦИЗНО СадржИНа ОВОГЗ је морало бити и због њеног не-. уЛТИМатуМЗ. ()ојавл,СНС су срећног геогрзЈског положаја и ипак ИЗВССНС верзијс ОД

су задржали нетакнуте све положајс. Заробљеници стал.но придодазс. Њихов број прелази сада 9.000, од којкх су 250 ОФкцира. Пи»е избројанјошзаплењени ратни материјат. Међуткм избрсјаћо јв да еу, квјз заплењени које уништени прзК 9 30 то;»ова. На осталом фронту оби-чна канонада. Солунски фрон г. Никаква значајна промена није се десила на (Цронту савезничке војске. Италијански коминике Рим, 3. дец (вече) У долинг Астика на платоу Азнјзга и на сектору Пла... ар тиљернјска акција, актввннја у прсделу ист. од Гор: це и на Карсу. Непрестанз киша и снст ометали су операције. Рим, 4. децембра Рђаво време спрсчало је сваку

због њених опакех суседа који су хтели да срг.ски народ унигатеАли ми ћемо их с помоћу Савез ника победити, ујединти се и створати државу способну за трајан живот п м?ран културни раз

солунских листова. Из%Ј гледа пак, да се међу тим условима као најважнији налазе демобилиза-

Енглееки коминикв Лонцон. 3 дец. (вече) Једаи напад прошле но»и на наше положаје у околини Ле Бе одбијен је нашом артиљеријом. Јужно 04 Лрмангјсра и источно сд Фирстрита ваузели с.ко усаешно неиријатељ... ске ревове. Неп р и ј атељ с к и н а п а д јужно од Сент Елоа сломио се о нашс прве линије. Одбијени су и други напади. Наша артиљерија бомбардовала је Ашио Пети и жељ. пругу јужно од тог села. На осталом фронту артиљеријска активност с прскидима. Фрснт Мссоаотамије. Нашс трупе, које оперишу на Тигру предузеле операцију на фронту Трентила. С у офанзиву' 30. НОВемНа фронту Јулвјансквх Алпа бра и 1. децембра. Же-

артиљериска борба у зони источно од Гораце. На Карсу, н по ред рђавог врсмена паше су тру

ЦИЈа грчке војске, прено-јпе наставл,ају утврђивање пошењс елемената 4. и о. I

1 ложзја.

стоко су бомбардоваци турски положаји Суна-иЈата на левој обали Тигра. Нођу су британске трупе дости»’ле леву оба-

штац са неваљалим и свирепим непријатељима и после силних и одлучних напаца, ти сп дожввсо *а ти се поклони изасланство бугарског краља, која је понзно молио за опроштај, јер је мрља сливничког срама опрана и покајана!... Брегалница је посгала најре читаји сведок једног демонског вероломства, које је српска ми шица, једним снажним и сјајнвм замахом достојно казнила, а њени окрвављени вали, у своме тајанственом жубору, Бричаће нара штајииа о титанској моћв срп ских армнЈ'а н велмчвни душе наших и твојих вмтезова, које си ти увек и ваздв предводаО из борбе у победу а мз победе у славу!..,. II II ти, када см ма челу својнх ративка улааао у сјајном трм-

умфу, који ти приреди твоја драга пресгоница, наш дични Бео град, тада се заклињаше прна демон нашег народа; седи ћесар Ј'е казао: Србија не сме жввети!... На нашу малену отаџбину устремн ае једна од највећих европских држава, која је распо лагала са стотинама хгљада од лично опремл.енвх војника, то су били пукови и корпуси о којима је са пијететом говорио цео свет. II када се силни легиони непријатељски сручише на тле Србиново, опда када се ова сила као бесни уркан поче кретати ка срцу наше домовине, тада, када се поколебаше чак и велики умО' ва, тада је будући краљ испољио свуколику прпсебност, одважност н велвчину свога ума, и посведсчно да је достојни потомак великог творца садање Србије.

Ма морамо побепити, јер се борвмо за праведву ствар, кавао јс тада будућп владар. Ми ће мо победити, одговорила је сложно војска а после Европа је доживела једно чудо, какво се пије до сада дссило од како је народа, света и ратова! Малена српска војска, испо љившн своју всполинску моћ и снагу, и не питајући колики је вепријатељ, баци се свом жести ном на осионог непрвјатеља и армиЈ - е седога ћесзра биле су по тучене, скрхане и уииштене... Стародрсвно царство пз теме ља задрхте, апостолско величаи ство, охоли ћесар, пао ј‘с на колена пред непобеднкм витезом српског* геније.. II ти си тада, будући краљу, доживео да ввдгш плодове твојих напора и пожртвоваља и са гордим понссом могао сн ноказатм

целом свету да си ти чедо и вођ тога великог народа!... • * Србвја се мора казнити, рекао је понижени ћссар као ра њена звер. Србвја не смс више жавети, фмео је охолп кајзер. Србији се мора исчупати утроба и срце, јер сам жедан крви, шапутао јс подмукли Кобург. М тзда се па малену и ратоввма изнурену и истрошену зем љу кренуше три царства са тра велике и силне армнје — војске, којА су биле снабдевене најмо дерпајнм оружјем м Силном тех нкчком опремом какву свет ј'ош нвје видео... А посде! .. После знамо шт* јс било. Ратни летопмси забеле жили су да је српска војска о држала једну такву победу как-

ву није запамгила ви једна повест од како је света и века! .. Повлачење! Напушта се оно што је свакоме најдраже и најмилије, оставл,ају се домови и чељад, мили и драги, напуштају се светиње нашег дввног завачаЈ'а; али, ко је у стању да опише и представи све празоре и грозоте, силне патње и паклене муке, које су скопчане са повлачењем? Оставља се колевка нашег народа где је зачело прво са знање и ирва љубав према својој домовини, напушта се оно што је нераздвојни део нашег срцл и живота, Ј'ер је српска војскм решеиа да својим новпм подвизима и сјајним' победама задива ј'ош једном цео свет.... Чује ее јаук нејаких и уздисај матере помешаи са врпском не