Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 2Ј2.

нистар говорио о говору канце лара који се ни мало не разликује од ноте која је предата Савсзницима »Одговор на ове предлоге биКе један: он ће се дати у потпуном споразуму са свпма Савезницима. >Била је између Савезника измена мисли и сдвојено и незави сно ми смо дошли на потпуно једнаке закључке. Ако би се Савезници одазвали Немачкој да дискутују могуђе услове о миру, док се она објављује као победвлац, они ће онда својевољно себе ставпти у

За тд.м је први енглескн министар изјавио, да ће Савезници прсдати Не.мачкој формалан од говор за неколико дава. Пошто је свршио говср о не мачким предлозима мира, Лојд 1.1 оу 1,1 је учинио изјаву о поли тици нове владе: >У најгорем случају, рекго је он, ситуација Румуније имзће као псследицу продужеце рата, али кеће моћи никако изменитн основ.чу ситуацију. 3 Грчкој су Савезници предузели дефинитив ну акцију и одлучили да празнају представиике у престоницама

мрежу, чији ће конци бити у не- аС П0 Р аз У ма великог грчког државника г. Венизелоса«.

мачким рукама. Услови, под којима би Савез нгци приммли мир, понав;кани су зрло често. То су : повраћање свпју заузетих земаља, накнада за сва недела учшкена свету и гаранције протиз понављања о ваквих стварк. О тој ствари треба најввше да се зоди рачуна јер је у питању лсквот и с*рт милиона људи. До сада Немачка није показала, да је свесна, да је чинила погрешке против права народа. Без накнаде, мкр је немогућан. Зар се нечовечна дела која је Немачка извршила на суву и мору, могу накнадити са неколико бедних фраза, које је канцелар Бетман Холвег изговорио у Рајх стагу? Зар Савезница мсгу стиснути руку ономе, који је почпнко толико злочинства, не давши за њвх накакву накнзду Пако Савезнаци теже за ми ром н то дубоко, јер се гнушају рата. они су одмах увидели да је немачка нота пружала врло сла бе наде за частан и трајан мир Какву ба наду могао давата о бестан дух војне пруске касте, који ба продужно да као и увек доминира, кад бп спровео сада сакат мир. немачком предлоту за мар -чује се где одјекује ко рак пруског милитаризма, који триумфује. Прави смисао и садржина го* вс-ра канцеларова значи негацију мвра, спорење услова, под који ма би овај мир био могућСа8езницн морају добити усло. ве п гарантвје од немачке владе боље, ргзличне и сигурније од онах. к°је је Не.мачка олако по нудила. Ми морамо ставита своје поу здање пре у непобедиму војску, кего у колебљвву веру неприја тељеву. • — изјавио је Лојд 1,1орџ усред одз^шевљена пљескања.

вечанство од ове катастрофе,» Зз тим се г.опео на трибину г. Аскват и рекао је, да је најважнији псдвиг борба на Соми, која је оСЛободила Верден Он је честитао генералу Нивелу иа скорашњој сјгјној Верд^нској собеди. „Постаје све очевилнЕЈе,

палих за правду.

За тим је први министар одмо сјајну част британској војсци, која није престала тући немачку војскуМииистар је рекао, да је он више него икад убеђен у крајњу победу и да не сумња да је на род исто тако чврст и ксто тако готов на жртве, као и велика војска, која се бори у Француској. - Први министар говорећи о маркни рекао је: „Влада има намеру па стави псм рствс, према држави, у исте услове, као и жељез н вце. И зраћени су већ плановн, не само за ефектгвнију унотребу лађа, већ и за брзо граћење у великом броју нових бродова. Проучено је брижљисз пита ње коктроле над руднгцима каменог угља. Говорећи о снабдевању земље први министар је изјавио, да влада апелује на народ да је помогне у подели средстава земл.е, тако да нико, ви жене, ни аеца не мо! у трпети глад. Он је предложио ссим тога на завршетку, да се одмах наименује директор нзродне службе, који ће водити рачуна а о цивилној ц војној служби народа. оа тим је рекао: „Дошло је време да формалније упита.мо за савет и британске колоније односно прогреса и тока рата Било 6и корпсно сазвати царску конференцчју и изложити ситуа цију цред представкшдама коло нвја в сложити се с њима ради ускоравања триумфа. Савезничка политика јединства фронта мора постати све већа реалнссг.« Завршујући рекао је: „Са најдубљвм жаљењем ја сам се сдбојио од г. Асквита, са који.м нпСам нмао никакве личне деференцвје. Од почетка рата мкслио с<м стално само да спасе.м чо-

рекао је он, да неиријатељев мо цеки одлучан успех и сд Марнерал огшда*. и Изера сна је осуђена на поЗавршујуђи, одобрио је изјаве ' раз _ о н ј е П0каза01 Еа оа англо Лојда 1,!орџа, додавши да нема француске оф^анзиве на Соми, та више опозиције. Он се првдру-1 лијанске иа Ка рсу, руске у Талижио гледишту владе о немогућ-1 Ц0Ј0) ]6плиство акцв ј в | савввв , ч носГи примања мира, којШ^не 6вј к>х војсака је успостављено . онравдао јуначке жртве сојнвкаI ; I 1 улон, сенатор упвтзо Је. [какав ће одговор Сазезничке вла( де упутити на немачке предлоге СА РАТНИХ ФРОНТОВА ■додавши да у заузетим областиј ма, из којих је он изабран, нвко | не иомишља на мир. Са сслунског фронта јПвђања су вмалв успоха. Нало-, г Г)ри ; ан је рекао ' — фравцускл коминике — | В0 Ј обали, Дувава, у обдасти ; , Сат - ласан одговор Савезника Солун, 8 . дацемвра Пардате олбдјени су ! учиниће се ставивши до знања Британска артиљсрија гељ ' Илпади. У Д( 0 руџа гред , да ј е нем 0 Г у ћ е узети озбално у ућуткала 16 натру про- Ј едиЕ и це л0вИи1 ‘ “Р^јобшр немачку понуд", која ТИВНИЧКе арти.тери је код! воли е С У бо Р б У- У 0&лас!И се ' Јзамка и маневар. Немачка и Неохори, на Струми.

Оередња активност артиљеријска иа целом осталом фронту. Снажне вејавице снега зап. од Битоља.

Ј е 'замка и маневар. Иемачка ире|ла Черва п на центру у обла-’ г - Ј јживљује тешке часове, зато тра-

®равцуеки комикикв Парпз 8. децембра Јужно од Соме Немцв јако бомбардују Фракцуске линије у току ј/черашњег дана, нарочито секторе Бело-а у Сантеру, Берни, Пресоар и ОбленкурФравцуска је артвљерија е нергично одговарала. На осталом фронту сбична канонада.

оти села Вмажга ова, су сукоби гг • Ј 1 жи .мир. Крњк за млром је крвк цссТчЛИ врло ј»-.кг. ,, . „ ' ! слабости и акт подмукЛс сги. па,Н( ппи Јнтел.скв ; вао тдани бн ... , , _ јбољи одго&ор Је сЈа,на победа цили су б.мбе в«. Суливу ве; _ ка Вердену < (РадиоЈ. првчвнквшв пиказву шгету. Пв-1 лот Рагозен оборво је елач ненррјатељскв аеронЈнн ксјн је нао у море. Италијаиеки комииикв Рим, 8 дец I У долвни Адиђе наша је артиљерија разјурила непријатељска прикуиљања и ућуткала противничке батерије. На горњем коју су затровали манезри и ла жи иемачки. Последњи канцеларови гОвори покушали су да зл°уоотребе савест у свегу. Двску-

,.Так-‘ од 5. децембра 1916. Говор који је изговорио нови председник руско( маннстарског савега г. Трепов у Думи, унео је чиста ваздуха у атмосфгру

Астмку и на платоу Азијага велика артиљеријска активност. На Сојј/нски фронт. Неколико ј Кл р СУ| Н епрвЈ'агељска је артвљепатролских сукоба. Киша и млла ри - а у р., зм ку јжо тукла наше ј‘ош трају. јистакнуте положаје. Екглееки комлнике I Наше с у иак бате Р и Ј е р 83 *' _ о ; рвле на внше места непри,атељЛондон, 8 дец.

У току претпрошле ноћн про- ! дрли смо у непрајатељске линије ;

јске труае у покрету*

Нгша је пешадија лако зау ; ставила неколико покушаја не ј пријатељског надирања.

у близини Гоменкура, учинили смо велиге штете и заробвли из-ј весан број војника. у једном, Оборе з немачки аврои. ан патролном сукобу ссверно од! Солун, 8. дец Нев Шапела, шеф непријатељске | , . . е . ! ЈавлчцУ. да ]е |едан непатроле јс убијеп а аегова вој- , ■’ ■ ‘ Ј у ♦ Ј Ј мачки аероплан, који јс ници заробљени. јлетео над острвом ТенеНепрвјатељска артиљерија је ј дом< оборен ОД артиљебвла дсста актпвна десно однашејр^ј^ СлШСЗНИЧКИХ ратНИХ ЛЕније северко од Соме и у око I ла ра. лини Фестиберта и Иора. Наше су пак батерије врло јако бомбардовале непријатељске ровове код Гоменкура и у бли зини Лоса и Хилиша.

Руеки коминнке Петроград, 8. децембра. На реци Бнстрвци у области Жезупол Силец наше су извиднкце нанвле непријатељске истаквуте одреде, Румунсав фронт. — Пушкарвње н артвљеријски дуел. У ‘иравцу Ре.мнп а — Бувео — нб-

ВРИЈАН 0 МИРУ Одговор на интерпелацију о миру Париз, 8. децемораСеднаца Сената завршена тајним комитегом дала је прилике г- Бријану да одговори на интерпелацију г. Бергнжеа једнимзначајним говором о владаној поли тици и о епољној ситуацијп. Председнак владе је подсетио, да Немачка није никад постигла

сије о циљевима рата, гласови о засебном миру, фантисмагорије о лажној краљевини Пољске имали су за циљ да унесу забуву у јдух и суђење неутралних и на года који се боре за ираво. Сва се ова иодмукла тевтокска зграда руши као дворац од карата гред тако јасним и тако дефшнигивнвм изјазама првог царевот министра. Г. Трепов саатра мсг.од достојанства на немачка узијања ору* екој мобвлизацаји да би се доказало да је сво прави узрок рату. Са тим су сва начвсто. Г. Трепсв неће ваше да # о тои Глискутује. Пред очнгледношћу, > јрезсповања су иагуб.љено време, јНемачка је напала Русвју рачунајући на њену дугу пргпрему и на супериорност свога н.оружа!!,•& да би је прегазила Русија је дигла бачепу рукавицу. На гер манско насиље она ће одгсвори ти ломећи в водити рат до потпуне победе. Прецизирајућа из јаве које су учинили његова прет ходници на трибуни законотвор ног Скуоа. Г. Трепов је прокламовао <да никад неће бати превременог мпра, а утолако више

Ф Е Л> Т 0 Н

Ч. Вукосављевић

„ПОБРАТИМИ — Цртице из рата —

Положај, новембра. У нашем пуку, који је од почетка рата имао сјајне успехе и псстигао одлачне резултате. чија се војници поносе храброшћу својих официра, а утркују се ко ће први улетети у непрзјате.љске ровове, убацити бомбу и заподенути кав’у, десило се једног дана — приликОм једног нашег јураша — да се нађу два побратима — два противника.. . Као деца била су на истом занату, а код истог газде — Србин Лесковчанан и Бугарин из Бугарс^е. Били су оба ученсцв, упозналв се, здружвлв, па к по-

братгмали. По сврнкном занату отишао је сваки насвоју страну. Србин »побратим* са осталом својом браћом свлно јуриша и удара на вратима своје Отаџбине и гонећи непријател,е, чисте стопу по стоиу своје земле од небраће, од Татара, који је лрвти схоше и по њој насвља, пљачке, убаства и срамоте почвнише да ће временсм потоци жуборећи, птице певајући в косги по гробовнма г.реврћући се потомству причата њихова иеваЈвалства и њихова крвава дела, каква ови ! ни од Турака преживелн нису. Једнога*дана код села Арматуша Бугаро Немци покушава

)у силним налетом да наше по тисну, но Србвн хладан као сте на, чврст и одлучан, стоји нспо мичан, задаје смртне ударце не пријатељу, јер зна да брани сво је огњиште, јер зна да их треба отерати и казнити за недела њи хова. Тога дана паде Бугарима у ропство опај Србин «побратам<. Заробише га' Бугари и увукоше у њихов ров. У рову га Бугари посматраху и после мало времена издвоји се један Бугарин, приђе му ближе и рече: >А бре побратиме, ти ли си?* У рову се познадоше и Бугарнн »побратвм, бејаше савсргтан и задовољан што му побратим постаде роб, да би могао и пре ма њему као „побратиму" испољити бугарско неверство, подмуклост и недаљалство и гав блажен довикиваше му: „Тука

седи побратиме" и вређаше га на све могуће начике. Србнн „побратим" приоравши се мало доцније рече као у шали: ,,А бре побраткме, шта ђеш да радиш ако моји сада ускоче у шанац? 1 Бороа се подила крвава и Буг&ро • НемИв, немогући одо гети сианом налету српск«х ооколовв, почегае се новлнчвти н Срби почегае успавати у њн дове ровове. Бугарин <Нобратим« видећи Србе, зграби нобра•гама Србвна и викну мј: „Хвјде, побратнме, да бегамс, ете ги Србите“ и тек да видне вз рова Србвн нобратим дохвати Бугарана и вакцу мт; „Е сад оедч ти тука побратиме!« згрнби га и задржа га, те тако га

кратко вр ие, два ое аобратвма нађоше, нознадоше и авробише и оада побратгм Бугарин у на-

шем ааробљеничком логору раз мишља о својој' иакосној а неваљадој душг, о здочинству ко је зтеде н^д својим побратнмо« Србином извршвта. Но ко ђе ко БоГ? Злсбна, подчукли п неваљалп Бугарв.' Душа вам је затрована свима невал атствима, злобом, подмуклошћу и пакошћу Траг који за вама остаје показује да је то траг пљачкаша и насилника,- која се за своја пакосна дела и своје сенке плаше. Припремвте ее за испаштања, а ваше црне душе спремите за пакао, место које је одавно за њих спремљено, Ј'ер је скори крај вашвх неваљества, јер се сказаљка примиче дванаестом часу, часу вашег слома, вашенесреће, која ће вас постаћи н ко