Velika Srbija
СТРАНА 2.
В Е Л И К А С I’ Б И Ј А
БРОЈ 245.
подигнутрг стаља. Место тога Али ннје доцкаи! принуђен је да нзјављује ончиа' Грчки народ са острва својим положаје на обема обалама Брен којн иођу за љим да једпна па- карактеристичним резолуцијама ,'те зли није вршио пешачке на града коју им обе] 1 ава јесте рат. цзложио је Споразуму своју Сиоразум је пак имао у рукама вољу. средство да Вепизелосу прибавиј Споразуму сс сад понова пруонај примамљшш услов. Нажа- жа прнлнка да оснажи борбу лосТ) Споразум није то разумео Веиизелосову и да галванише не номшпљајућн оне којн се већ боре на шеговој да бар опај део народа грчког страии, ослобођавајући грчки нако јн ће се боритп на страни род коначно од династпје Г.угаСпоразума нерадо би пристао да роубијце н обезбеђујућп му пот- Ј е Ј г « ан ' великн немачки С У • 1 _ магАН пг»тг»птг.^н г\гт кра;н буде враћен па чело паро- пуну слободу уреНен.а да кад бн оп на то прпстао и будућег режи.ма. кад би га примили Споразу.м и Ако то не учннн, он ће опет Венизелос. изгубити много у његови.м очима, Споразум је постао жртва сво- мада пеће успети да изменн шеје помирљиве методе, од које се 10В у одлуку. најзад 1 ргао али, па жалост, та,- д шшцијативу за такво решеко трагнчно, илативши своју ио- н>е треба да узме ренубликаиска
пријатељ је бсмбардовао наше. ће једина сгворити трајан мир.
паде- Наше су трупе одбиле непријатељско паиредоваше а наП 1 ем новом положају на коти 1-14 на Карсу. Потогљо ■ сумарен Рим, 11. десембра »Ђорнале д‘ Италија“ јавља
п.еговог * марен потоаљен од тзлијанских |конграторлиљера близу аустриј ски* обалз.
Свака, чак и морална помоћ иата данас Немзчкој имала би као једина ре;ултг.т да ову помогне да се и:-:вуче дипломатијом одговорности за рат и да за будућност задржи слободу напада > (Радио) РУСИЈА И МОРЕУЗИ — Руски листови поводом изјаве г. Трепова —
грешку животом толнко својих сннова.
Француска. риј'е). —
(Број 1,
ИЈ 1 С 0 Н 0 ВА КОТА Утисак у Француској
друге сеПол-Луз СА РАТНИХ ФРОНТОВА
Са еолуиеког Фровта — француска коминике Солун, 11. деце.мбра У току јучерашљег дана енглеске су труБе взвршиле впше препада па турске ровове у зони код Струме. Брвтанска је артиљераја била врло активна. На српском фронту осредња артнљерајска ватра. Узајанно пушкарање па зввијутку Црне Реке ФрВКЦуСКИ КОМИННпВ Париз И. децеибра У Шамчањи, иосле ј*ког бомб&рдовања јед-*н непрчјлтелека одред је покушао да се првближа фравцусквм линијама *ааздно од Оберива, нла је бао гако одбвјен. Ненрвјатељока је артиљервј-. ту*ла облает Ар:о м&на и Шанбрета. Руски К0МИНИК8 Петроград, 10. деп. У области Колдашевски североисточно од Барановића вепријатељска је артиљерија била врло активна п чим је иао мрак непрајатељски одредп приближили су се нашим розовима. Ала су их наше трупе митраљеском и топовском ватрои приморале да се арате натраг. Казкаски фронт. — На 30 врста западно од Гумушеана близу Актумеја наше су извиднице амале успеха и заробљеника. Југо источно од Ванског језе- један мали напад на наше истакра наше су трупе потисле непри- нуте положаје. јатеља из села које се налазе У току јучерашњег дана не
северно од Немтане. Румунски фронт. — Северозападно и ззпадно и југо запад но од Римку Серега иепријатељ је потиснуо каше претходне Ј'е двнице- У области Ковчени водилс су се огорчеке боЈлбе. У о бласти Балачевул једна је наша чета продрла у село • . . чегири топа, и извршила је јуриш на бајснет на јгдан ненријатељски сскадрон који се Ј'е одмарао. Је дан батаљон кој л је дОшао из Кокирг.енке опколио је чегу али је ова избегла поневши своЈ'е рањене в убијене другове. У Добруџи наше се трупе новлаче на север. Непријктељ напредује борећи се са нашим заштитвицама ЕнГЛбСКИ К0МИНИК6 Лондон, 11. дец. Претпрошле ноћи наше су тру пе извршиле ваше изненадних напада на непријзтељске ровове < јужно од Ппра и у блазини Блифа причинивши ненриЈ'атељу тешке губитке. Непријатељ је, после јаког бом бардовања напао наше линије блнзу Боезингена и нанео прилкчне губнтг с. У току дана обсстрзна арта љервјска борба између Анкра и Соме и на сектору Лос.
т шсоновог Америчка штампа
Лондон, 11. децембра. «Глоб« у 1 Бујорку пињедајс садашњи рат био врло обилан у изненађењима. Али је највећи о нај који нам је рез* рвисзо шеф најсилније неутралне земље. Iсвори нам се да обадве стране желе да осигурују права и привилегије слабих народа и малих држава протгв сваког нападача. оар председник никада није чуо да се говори о иовреди и
ГЈариз, П. иец. Јавно мишљење и кругови пар ламента имају осећање да је нота председника Вилсона, упућена ззраћеннм држзвама, п ако је овај желео да се држи сгроге неутралнс сти, редигована повољно по Савезтшке У својој ноти Вилсон је нагласао, да су интереси Амервканаца били пОврсђени ратом Он ту подргзумева иоралне интерејсе од сумарснског рата, гатрај ксва и нереда изазвактх сд немачких агената у Сј-дињеним Државама »Лиоерте* пише о интервенцији Америке: «На ово ми Французи ие можемо дати другн од говор него Лојд Цорц. Ако Нем ци пристану да накнаде и понуде оабиљне гарантије за стваран, а не превремен мвр, мм ( и били срећни, да (^дговорамо на ноту председника Вилсона*. »Тзн< посвећуј« уводни чланак Вилсоновој ноти. Он изјављује да нота сздржи једну ссновну трешку, јер не потиче факат одговојтности за почетак рата. »Али има и више кешто. Г Вилсон
»Биржевија Вједомости«: „Дск за ГусиЈу пОседоваље мореуза предстзвљг осгвзрење историј ског пробема основаног на њеним интересима.од главне политичке :: |пустошену Еелгије? .1ар оц незна
наЈЈаче средство. да се цснтрал: на тај начгн достигне општи жељени ј резултат: победа. Цела РусиЈ'а поздрзввће бурнр.ч пљескатвем рсчи пргдседника владе, у којнма се веле да крајн,а борба протвв Немачке мора бити ке само војнички, већ и е кономска и ссцијална. Таква из јава учшвена први пут са трибине пзрламента с>д шефа руске : уукости човек као што јс г вчаде има нзрочиту важност. [ Вилзон може, да в: рује да ће Изјава испољава велики инте-!сваки корак који он презузме у рес балкакс их проблема за Ру !корист мвра наићи на добар присију, што у садашаим околно- ј ј ем : Требао је да буде свестан ствма објашњава скорашње на I да н,егова кнтервенција наје са поре Руса на јужном фронтуФ ј жељом Г :рихвзћена „Новоје Времја‘ ,; *Потпунсг 1 0 ј Псти лт.сг— као и многи дру рагум Сав^зн та потврђен од г. ј 1И — изражава својс чућење што Треповз обезбе' 1 ава мирно разва- ј Г , Вилсон мвсли да су погледи ће Ру< ије и живозне интересе | СВ0 ј у народа једн.кс.
ексноиске взжности, за Савезни ' да С У ^рби протерани вз њихо ке рат на Балкану представља. вг земље и да су Прна 1сра и .; ГТољска под тешким немачким не селе изолују и да се на тај|ј а Р м0м? Ако он СЕ * овознакако ! може версвати да су Централне ,Силе склоне да заштите мзле јдржаве против свгке најезде? | Није овде у питању лнчно мишљење него једно дело које кије никзда тако жчво утицалО на човечзнску савест. „Евнинг Стандер* са сво.је стране кажг : .Чудновато је иа један * лики државник и велике оштро-
Италијански комикике Рим, 11. дец. У долини Чугано сдбили смо
држи да у скорашњем говору кавцелзрову налази доказ, да се Немачка изјашњава да респекту је права мадих народа и да је одлучна да их очува миром- Да би се судвло о свим изјавама, мОже ли сс сметнути с ума атентат Аустрије проткв Србвје, Немачте нротив Белгије ц најзад многи други злочинв, нзрочито одвођење.« „Тан« насгзвља: »Воља Сједи њених Држава за мир достојна је поштовања. Она је г ре ВО ме сеци бвла и наша као и свих Савсзника. Рат нам је наметнуг од нароца, жељнвх загојевања. II сада, аи хоћемо победу, која
свих ееропских држава, нарочито Румунвје, с обзнром на то ца преквд саобраћаја између при-
Ако је могао да сазна шта о сећају СавезниЈ.и п, к.. а н; би саветовао да снп новере своју
стапишта Црчога и Средоземнога , егзвстенцију шифони та од зртимора повлачи кобне последвцс I је у момекту каза је непргјатељ за главне потребе ц економски | у последњој фа. н :. ; здд је доживот целе Европе
во.љно само неколико месеци па
Руско господарство у мореузи-|да се он унншти * ма значи дгбок мир, мнрно раз«.-.ће економског жгвота за све; !ЈПр|1 СП(1ч11 чДУПЦ наргоде и државена Црноморској ! уЗДЛуП обали и настављање њиховнх
трговиаских односа са западном Европом Осим тсга, уступа^де Мореуза РусвЈ‘и знача јенвно средство д а се у корену униште згресивни планови Немачке, иланови опасни по цело човсчанство а да се тако осигура европски мир за дуги низ година.
У будуће ће се сви огласи пршатн
»Српске Нов:ше“ у броју од 24. новемора објавиле су закон о поступану са лвцама, кој'а нз бегавају вој.-у сбавезу и службу у војсци, а кбји је Нарздка Скупшткн 9 октосра 1916. годвне решила а Наследник Престола Н<К. Б. Алексакдар потпасао 26. октобра. Ргаи обасештења читг опа дОносико прва ,ри члана тога заксна, који сздрже углав ном његсву суштвну: Члан 1. Свп. српски држављани, која лрема члану 2, ззк-о усгројству
Ф Е Љ Т_0 Н_ ' Д. И Јејо. С Р Б И Ј И — Пред полазак на Фронт С грудима крвавим, с болом и горчином Мучном и крвавом крећемо дзљином, Тамо где нас чека поробљена груда! Ох, мајко, да знага Каква преко главс претурисмо чуда ! С Ахиловом снагом ломили смо ланце Кад албанске плачне прелазисмо клаице, Кад пакосна смрт је пркосила нама ! Ох, мајко, да знаш Кол ко пролн суза у тим сс горама !... Никад без уздаха не сретос.мо вече, , Нит се роди сунце к’о са твога неба ! Ох, мајко, да знаш Што су бшш горки комади на.ч хлеба Преко многих мора лутасмо без нада К’о витези бивши из старих балади;
I
Пзгледаше к’о да вгше нисмо људв! Ох, мајко, да знаш Како иоц терето.ч /сахнуше груди !... Ишли смо далеко, кроз прошлости бајку, Али нигде своју не нађосмо мајку, Нит да нам се ос.мех међ борача зачне! Ох, мајко, да знаш Што су нам на души успомене плачне ! Ал нвкада, мајко, нисмо кпак пали, Само смо за тебе свуда живет’ зиали II препреке љуте прегазити редом! Ох, мзј'ко, да знаш Што смо отрозани чечером и једом !.. Ал не плачи, мајко, бесом ћемо свој‘им Раздробити оков на рукама твојим, II до ј.сдног пастп за част мача с;ајна ! Ох, мајко, да знаш Што ће протећ’ крвљу и Дунав и 1’ајна! II дуго ће крв се потонима лити, Па ил’ нашег ропс^ва, ил нас иеће бити, Јер с вером у Правду реч је иаша трајна : Ох, мајко, да знаш Што ће протећ’ крвљу и Дуна» Рајиа !....
ДРАГОЦЕНЕ ЖРТВЕ Три хероја нз кола ваљевске омладине Погољуп Г. Ц»гпи>јеви1, 1,ик />(',!. иешиО. и.иорцчник. Н.тжп II. 1‘ољеии1к 1,ак ниредник. Ми.пт II. Г,ш)п1,. 1,ак ниредник Ва сте бвли покос и дика ваших родитеља. Па сте бали квта цвећа од три струка из надаег лепог Ваљсва. Вн сте били из кола одабране омладине наше. Ј1епо васнатани из честигих ку ћа, нуни идеала, запојени духом слободе, достојни потомци Бир чанина и Алексе, пламтели сте жељом да се осветите душманину и полетели сте у крв .ви 6ој‘, за слободу, за народ свој. Гогољцд, кандндат технике, кроз цело школовање најодлич-