Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 2б(5.

Оио што остаје да се учини и што је одавно требало учини ти, то је проста објавз рата. Атинска држава спрена се одлучно за позитнвну акцију про* тив Савезнпка. Оштри свој нож и крије се кОлико мо>ке да би га што поузданије забола у леђа зашгитницвма Грчке. И то је осетио, и то је гласно изнео грчки народ преко својих резолуција против тираније. О аом осећаи,у, овом критериуму сав^зног елемента, слободног Е линства мора се поклонити пажња а аатв аадовољеља. Мп смо 1 а Грци збацили с престола Савезници треба ради својах внтереса да у њеиу виде свог нвјподмуклвјег непријатеља и да га ударе. Удариће јеану од глава аисолутистичке аждаје. У дариКе благовремено једног опа сног непријатеља. (.Број 2 друге серије). Пол ЛуЈ

СПОРАЗУМ И ГРЧКА После предаје Савезничке ноте аАтина, 22. децембра. Нова Савезничка нота взазва ла је велико узб)ђеље у Атпни. Владини листови нападају оштро Споразу.м- *Неа Имера* скреће атиаској влада пажљу, да не забор»ава да мзмеђу Грчке а Споразума постоји у ствари рат но стаае. Остала листовп изјављују, да се нота Споразума не може примити. Многобројни манифег.танти но сећа слику краља Кснстактина, обишли су главнаје улаце вичу ћи: „Доле Споразум!« «Доле нота!‘ «Жавео краљ!» Листови јав* љају, да су се чули и уаваци : •Живео рат!» Јављају за многс матинге у унутраспкости против Споразума, као Пиргосу, Теба, Воници, Егоону, Едеузи, Капарисији, Гитиону. Параз, 22. децембра «Ехо де Пари» држи, да ће важносг ноте заеисита од зоље Савезника да наиетну н,еко респектоваае. Исти лист предввђа нове компликацаје. „Матен« иазива ноту ултиматумом и одобрава је. «Голоа» истиче попустљивосг ноте упућене Грчкој. ‘Ексвлзнар* иствче умереност ноте и савстује пооттреље бло каде Он изражапа сумљу у по кораваље Коистанткново. «Пта Паризјен" држи, да је

нота блага и желв еиергвчне мере у случају љеног непримања. <Агеацеја Хввасска« сапштава: ч Ластова једнопушно тврд', д»

је нота Споразума проста и одлучна. Она пвје ултиматум, али подсећа на енергичну ноту од 1. дгцембра.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Француеки коминнне I Париз, 22, децембра. Артвљервјски дуел северно п јужко он Соме у области Рувроа и у Области Вердена код Мортома и Безоиво а. У ППмпањи француске су патрОле заробиле војннке. На осталом фронту почигке канонада. Енглескз коминике Лондон, 22 дец У области Сушеа а и код Ипра, непријатељска је артиљер- ја била врло активна. На осталом фронту обострана артиљеријска ватра. Месопотамија — Од 14. де ! цембра рђаво је време окело о ј перацаје па фронту Тигра Али поред таквог вршења сстварена су велики успсси на десној оба-; ли Тигра и северо-источио од КутелАмаре.

Женева, 22 децембра. Аустријске војне пласти овта стиле су штампу, да објавз без огракичења, да су Руси и Румуни уништили дспое намирница у Ру.мунији. Ова вест изазвала је [ код народа огромно разочарење.

■Там/ЈИ

Пропао немачнм пхач Лондон, 22. дсцембра Према информацијама из Париза изгледа да наје тачно тврђење Немаца да су потиснули Русе ка мосту Браиле Иствна је да су се Руси, ца би сачувала свој фронт, повукли у току ноћи на запад на јаче положаје. Непријатељ није успео да их гопи. Према последњим вестнма, главне се операцаје врше дуж железпичке пруге Бузе-а Фоскани где се Русо Румуни саремају да даду јак отпор Фалкенхајну. Бсрдости је прелазво из руке у руку и пај* зад су руске труие својим силвим против наиадом успело да га задржеНа левом крилу Нсмци су напали Савезнике близу Браиле без усиеха претрпевши велике штете. Непријатељ је закржан на целој ленија. Очигледно је дакле, да су немачки покушаји да опколе савезнике потпуно пропале. ПХаИ у РуМуНИЈИ Цирих, 22. дец. »Минхенер Нахрихтем* објављују допис свога кореспонд*нта на румунском фронту, да је француска војна мисија извршила систематско рушење свих нетролејских бунара као и резервоари беиз^на, да се овима не би непријатељ користио.

Поеледњи успеси британских трупа Лондон, 22. децембра. Један дописник енглескештам пе на фронту Твгре телеграфише да турске и енглеске трупе држе положајн ва разним тачка ма на десној обали Тигра — две миље уз Шател—Хан. Наше трупе доминирају сао браћајним линијама куда 'Гурци довлаче намирнице и појачања која прелазе реку у току ноћњ Авијатика врши врло добре операције. 8. децембра девет екглеских аероплана бомбардовали су Рањолу, турски центар заснабаеввње који се налази 20 миља од Куга. Авијатичари су бацили десет бомби. Једзн авијатичар је пронашао барку која је служила за пренос трупа и материјала на Шумарг. Он је бацао бомбу са доста велвке висике, погодио барку и потопио. Пошто је Олцао некодико бом би и на моот, аввјатичар св је зратко у аеродром За време ње гове оаерацзје оа јв б*о невероватно лјто у а*з,гуху. Н ша јв коњица напндада на саобраћајпе неаријатељско лв нзје 10 миља од Кута, као а турски одред, којк је ттвтио турску војову. 'Гјроии заробљеници изјављују да је војока претраел« вели ки страт ва време бомбнрдовања Сука в Хат. 12, децембра пашх је коњица еишо пааала ца утврђење Грус«бе у облаота источно од Тнн Вера. Ми омо аапалили утврђење и заадепвлм авв дађе којо су бм ле укотвене у блвзиаи.

ДНЕВНЕ ВЕОТИ

Немачка но^а Српекој бло^И. Поводом нашег јучерашњег уводног чланка ,.Важна Формалност“ добили смо обавештеше са надлежног места, да је бнла нетачиа наша претпоставка као да Централне Силе познату ноту за мир нису упутиле и малим државама, па ни нама. Напротив, Немачка у име своје и својих савезника понудила је мир и Србији ф љену ноту о томе Председник Републике Северо-Америчких Држава г. Вилсон доставио је нашем Министру Иностраних Дела на Крфу преко отправиика послова америчког поеланства. О овој важној чињеницд проговорићемо засебно. ВМкаг.аз авијатпке. Из Лтндопа јављају званично да јс лорд Каудрсј навмснован за мгнистра енглеске авпјатгке. Сигуација у Ативи. Допасикк «Тајмса» у Атпна јавља да ће се сва чиновнкци ве низелисти отпуститв из админи сфативних служби. Дописнак »Дејли Кроникла* те леграфише да се мнлитаристичка странка узбуркала п тража рат сротив Споразума. Он тврди да су гснерал Каларпе и многи офпцири већали в изгласали резолуцију којом тра же рат прогив Споразума. Трговачки су кругова ужаснути блокадом Оеи предвиђају пропаст целе земље ако се прилике поторшају. Савезнмчка иота. Ламброс је изјавио новпнарама да влада није првмила у првнпипу захтеве споразума, али их ивје ни одбацила. Нота се мора дубоко проучвта. Сви листовп пишу да је пспи сан гњев народа и војске иротив ноте Споразума. Нетеачка у нрнзи. Из ЛондОна јављвју да је про фесор Шафар изјавио да све пре дузете' мере да се Спорззуму са крије прзва финаисијска свтуаци ја морају бити напуштене. Он тврди да и у најбољим при 1лика.ма немачка индустрија и тр

говпна не могу се успостава.ти за дуго година и додаје: ниједлн иротивник не може да вздржа оред јаком енглеском одлуком. 0/СОвар Грчке. Атински листови се надају иа ће одговор грчке владсбати пре дат у току Ове недељеКра.љ ће са-вгги мсгшстарски савет и већати поводом тота. Ои ће тако исто консултирати иосебине све бивше председнике манистарског савета и све шефове партнја. Најзадће сазвати крунски савет. В°да у ^гфрекој. 11з Цариха’ јављају: Првп акт новот двректора исхране у Мађарској била је наретба за општу реквазкцију свих намтрница. Резултат је био мршав. Стансвништво је пракрило послсдње о статке намарвица Тада је ииректор прпбетао вругим средствима Он је одредио појединим окрузима. варошвма и већим радљама. колико намирпица морају двти војним втаствме. Варош ДеОрецин вма да да 200 вагона жи та, округ Хаџу ВОО вагона. Гргђа с а бел . а у Битељу. Француске калуђерице, које су у Бетољу имале своју болницу уступиле су исту са целокупним нахештајем и нрибсром окружном начелству за лечење грађанског станоанвштва, аопеоташле на нову дужност. Рад у овој болницн предузео је г. Др Ван Дејк, холандскп лекар са холандским болничар кама, послати од холандсксгЦрвеног Крста. Побожне кћери велике а племеннте фравцуске нацаје овам су поклоном учиниле велико добро битиљском становништву, које су и досадахдвм радом задужиле, примајући на лечење многобројна Лаца, рахвена у Битољу зрни ма непрлјатељске »ртиљерије Хвапа им! Кбнтееа де Шабан. Поввата нријатежнца сраскс-г нарсда, која ое бава на Јашем 1 фроиту, обишавши у Батољу грађннску болпицу у којој ое лече грвђанс.ча дица рањена овако-дненннм бомбардовањем Бвтоља, прдложила јо 100 франава дч се за ту суку набкв* млека рањенвццш«. У име невпвкх жртапа нема

Д. Кларвои

Ф Е Љ Т О Н

1

:

АНаЕО СА ЗЛАТНОМ ЛАМПОМ

У једном Оелги јском сслу била је једна стара црква у којој је отац малог Жака био звонар. Они су жавели у једној соби направљеиојод сгарих федаиаполовини заонаре, одакле се је на земљу салазило ва мрачне и влажне схсаениае. КаДајеЖику било тр ; - годане, он је изгуоио мајку. Он се јв сећао јасно слвке његове пОкојие мајке када је на самртничком одру са скрште ним руккид лежала као кад се госпође м 'ле Богу на црквенсм гробљу. Он се је гве сећао и кадд је била Жвва, када му је иаслоњепи на прозорчету в*ла

[ког стана, иоказивала село све у | магли, реку која пролазн кроз трад, поједине главне зграде. Сада је мали Жак био потпу но усамљен. Када је било леио време он се је, аабаае ради, пе њао уз звонару, лутао по ввлијн које куда, а по кад кад сео би па балкон, Остављајући да му ноге писе у празиину. Када је пак падала киша он је одлазао у цркву, клечао вспред разних слика, иснитујући вх и разиишљајући. Иа тај начин јв малп Жак сте као доста прг.јатеља: разке ста ј гуе које су нвмештене ван цркве разне насликане лвчностн у уну

трашњости цркве било на виду било на прозорвма. Између оаих памаланих фвгура био је један мали аиђео кога је много волео. То је анђео обучен л.убичасто плавом хаљином али који је скоро избрисан са зида Ок је имао лаку и коврчасту косу, држао је у руци једну златну лампу. Мали је Жак волео оаог анђела јер је будио у њему слику хвегове мајке. | Многобројне је часове он пробаиљао пред анђелом посматрај јући га. Он је представ.љао слику његове мајке каква је на небу 1 нреображена, различига од људских бзћа. Малп Жлк замишљао ■ је своју мајку обасјану ружијчастои и сввом бојои које су свмболи мистериазиих пејзажа неба. Али у томе наступише бурии

Је дворани остао .чали Жак са својим оцем који није швше вр

догађаји Немци су заузели Бел- ове речи ј ер ј е био обузет са гију, посели село у ком је стано- ј њарвјама. вао /!<-ак- Чам су они ушли у; Жак је се више часова свакосело, затворили су цркву у чијој' дневио бавио у управи у коју |нико внше нвје улазко. По нек (пут је тражво узрок овот напу шио дужност звонара. Са проао ј ШТЈт , а . Кад год је помислио на ра њихове издигнуге собице но •свечан одблесак свећа, на мприс сматралв су на улацама прола- ‘ аак нруских војника са иотамне лим лицем, пролазак ескадроиа коњице и дефсловање топова и 1 бонала цело њетово биће и кола. На врху звонаре Немци су | боравио је иа све остало. били одмах, по њихову доласку ј Једиога дала, док се је он мо истаклв заставу црнобеле и пр*ј дио Богу, отворише се, у дну не 6 ојс . цркке, ћрата са всликом лупња Стари звонар, посматрајући за во “- 1 о је С » једаи прускп војник Оа се з, фТвам

томЈана на мвло звучие мелод«Ј‘е оргуља — сузе ба му потекле, Ала је најзад слик.т анђеиа апсорза сгаву са стиснутом песницом го вораше: „Да немам сииа ја бг х запалпо ону краетхшу. Немци бп ие онда стре.љат.и н мој малн Жак остао би у ппхоппм рука ма * Жак нкје добро разумео

хред малвм Ж кпм н рече му' „На поље!« Жак је клпмруо гтаву и не покрену се. Нзлазц ћалоље, поп ви Немап Шта чекааУ*