Velika Srbija
БР. 262.
СОЛУН, ПКТАК 30. ДЕЦЕМБРА 1916.
ГОД. 1.
С ЛВ1Е
Диргктор А. ШБАНОБИЋ
1
ПРЕТПЛАТА 23П0СИ : Мвсечво 3 АрЈВ'*, т' омесечно 9 ^р&лака, год*шн>в 30 фравакк ДКНА ОГЛАСИМА : Сктаж огласх 0.20 Фр&и. од оетктког род», већ» оглгсж о > погодбк. Новкд со оодкжс државвг м комнеар*ма н двиловатоких »оеттсннттвкка. ЛИ'Т ИЗЛАНП СНАКИ ; А! 1 IV' ИОДНВ Ц.ЦВТ'. с/.»г« ореко К[ *љ. С[| 0 . Ге'.,вј;»Ј. КовС)Л»»» у СоЛЈП>Т. рукоииси св цк цга калу Отлн . е.1»кцК;'' Ког к о јд бр. 33 Г»1оа1<]и» иоједвн* бројевн се могу добвти у Солјнт ко« »гокк*)е ,Друштва грчкв штажае* јдикв Будгврокто» 6р. б, бллгу гл»внв соагго. Б1 5 ОЈ 10 сант.
ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉИ Друштво Шкотских Жена — за Србе
»Г1рс рата мало је који наш војникзнао за Шкотску; данас сваки српски војник зна да је 111 котска један саставни део Велике Британије, наше моћне заип’итнице и савезнице, земља у којој живс оне добре, племеннте и јуначке жене, које су дошле да помогну српском народу у великој невољи његовој«. 'Гако је на дан Св. Андрије, народног шкотског патрона, на вечери код »Беле Кулеу, приређеној од шкотских лекара и санитетских официра, начелник санитета српске војске отпочео своју, необично топло примљену здравицу у част шкотских жена. Те речи су само нар тачније констатовале резултат оно 1 ' великог дела, које су шкотске жене учиниле не само за српски народ, него и за своју отаџбину: него су не само указале издашну помоТ српској војсци и народу у тешким моментима, када му је помо! најпотребниЈа била, оне су изградиле и темељно засновале оне дубоке и трајне еимпатије, које је српски народ стекао за Шкотску; оне су тиме учврстиле и везу љубави и захвалности, која српски народ везује све више и више за велику Британску савезницу. Још у Србији, за време страшне епидемије псгавог тифуса, похитале су оне да нам помогну. Неколико санитетских јсдиница дошло је и распо-
развијен. Име »сестре« које оне посе и које им је наш болесник с толико признања одао, нико није с више права код нае понео. Ни у тешким данима наше трагсдије оне нас нису оставиле: неке су остале у Србији да наставе помагати нашим рањеницима и болесницима по болницама, и да их, слабе и нсмо1не, заштите као чланови »едног великог народа при најезди окрутног непријатеља. Друге еу до крајњих граница указивале, где се год могло, помо! нашим војницима у повлачењу: у Краљеву, Студеници, Рашкој, Приштини и даље вифале се шкотске сестре на раду око наших рањеника. И сада овде, на Солунско.м фронту, оне су с нама; похитале опет да нам по.могну, поносеЕи се да са српском војском прве у ђу у нашу ослобођену отаџбину, »сироту малу Србију«, коју су оне тако истински и тако нежно заволеле,да су нашле чак, да Србија тако много подсеЕа на њину драгу Шкотску. Мефу њима има их много од оних које су раније билеуСрбији, и оних које су издржале с нашом војском све тегобе повлачења, које не само да их нису обескуражиле, но су им улиле још више љубави за наш мученички народ. За сада се налазе на Солунском фронту три санитетске установеудружења Шкотских Жена,
редило се на рад, где |е коЈе су неоцењиве помонајвише помођи и ради- ћи указале нашим рањети требало; у Ваљеву, ј ницима и болесницима.
Крагујсвцу, Младенонцу Обилато снабдевене ле-
НајстариЈа је овде на раду Болница Шкотеких
карским и болничким пер-! Жена у Солуну, под усоналом као и материја -1 правом г-фицс др. А. Лујлом , инсталиране под зе Мак Илрој (Ог. А. Бошзе својим белим болничким! Мас Нгоу). Она Је дошла шаторима, оне се нису' још са првим француским ограничавале само на рад|трупама на Солунски
у болници; оне су вољно и предано указивале помоћ и станонништву, нарочито сеоском и сиромашном, коме су и лекове бесплатно давале. Убрзо са својим преданим радом и пожртвовањем освојише симпатије нашег народа, у коме је осећа! захвалности дубоко
фронт и радила до повлачења у Ђевфелији. Од тада је на раду овде. Постепено она се све више и више пунила српским пацијентима, све махом тешки рањеници, којима је потребна била већа стручни ја хируршка спрема. Сем одличног стручног лекарског персонала,
оолница има и изврсно болничарско особље и снабдевена к‘ иајмодернијим богатим материјалом и свима потребама; поред хирургије, има и сву спрему за радијографију и бактериологију. Каква је истинска помоЈ; која се овде указује пашпм пацијентима, показују речи једног вишегодишњег нашег невољника, који је многе и сваковрсне болнице прошао, али таке неге нигде није имао, нити је и сањати могао да се може на-ћи. На рад и помоћ указану нашим војницима у тој болници Њ. Кр. В. Наследник Престола Александар на Туцин-дан ове године удостојио ју је своје високе посете, и био нсобично пријатно расположен. У знак признања удостојио је чланове болничке управе одликовањем орденом Св. Саве III. и IV. степена, који ће они с пуно поноеа ноеити. Друга је овамо приспела опет једна Нолница ј П1котских Жена, под у[правом г-фице др. Агнесе Бенет (Ог. А§шж ВеаиеИ). Са њом истовремено приспела је и Летећа Транспортна Колона, под управом г-фе Харлеј, сестре чувеног са (Јзј)анцуског фронта војсковође, генерала Сера Френча. Болница се инсталирала у Острову, искључиво за тешке и најтеже рањенике, обилато снабдевена одличним хируршким и болничарским персоналом и материјалом, са радиографским одељењем такофер. За време наших операција на битољском фронту ова је болница, као најближа всћа хируршка установа, учинила Јединствене услуге нашој војсци. Не мање услуге учинила је Летећа Транспоргна Колона, која је са сво 1 им лаким санитетским аутомобилима, са својим, дивљеља достојним пожртвованим женским шоферима, велики број наших рањсника евакуисала од дивизијских завојишта до болнице, прско једва пролазног, вратоломног Кајмакчалана. Сви надлежни одали су не може боље бити поштовање и признање овој Колони за њен рад. На заузимање симпатичне и Србима искрено
јодане г-ђице Агнете Би| чем, делегата Комитета Шкотских Жена (МНк ■ «-' пе(а Кеаисћатр) ова 'ће аутомобилскасанитетска колона бити појачана са још већим број?м аутојмобила и једном аутомобилеком радионицом. што ће за транспорт наших рањеника иболееника при будућим операци1ама бити од велике користи. И болиица у Острову, приликом свечаности ојтварања била је удостојена високе посете Њ. Кр. (В. Наследника Престола Александра. И од свих других надлежних фактора указивана им је ова пажња, коју су оне у пуној мери заслужиле и са пуно признања прихватале, одужујући се за тонајлепшим начином. Оне чланице и чланови Шкотских Мисија који су се, било ради одмора и опорављења, било по свршетку своје дх 7 жности и обавезе овде, вра1али натрагу евоју отаџбину, наетављали су тамо ширење и пропагандусвојих симпатнја за ерпски народ. Навешћемо само као ггример професора Еди н бу р ш ко г Ун и ве рзи тета господина Стебинга (Мг. 8(е1)1лп§), који јс као транспортни официр допратио и инсталирао болницу у Острову, па се по свршеном послу вратио натраг, и који је приредио и прирефује у Шкотској и Енглеској читаву серију предавања, са својим личним импресијама с нашег фронта. Он свуда са великим нагласком истиче љубазан пријем који се Шкотским Мисијама указује од етране наших власти. Нарочи гу захвалност одаје за пажњу указану приликом смрти једне сестре, чланице островске болпице, на чијем су погребу учествовали српски офици|)и, представници Врхов. Команде, Санитетског Одељења, Команде Места са једном почасном четом српских војника, и положена била три венца на њем мртвачки одар од стране српских власти, којом приликом је један српеки официр лекар, одржао на енглееком језику посмртан говор н голико тронуо приеутне да је говор морао бити умножен у више копија и послат Комитету Шкот-
ских Жена, Британском Црненом Крсту и др. Гве то оставља дуооке импреепје на нежне душе оних који нас искрено воле и своју љубан преносе и на оне. ко 1 и за нае нису били заинтересовани. То је у најкрупнијим потезима приказана п<>моћ, коју е} г нам Шкотске Жене досад указале на овом фронту. у борби :ча ослобофсње наше отаџбине. ГТоред помо г ћи коју нам званична Британија указује са својим изванредно уре/ђеним и снабдевеним војним болницама; и оне, коју нам Британскп Црвенп Крст обилаго и стално пружа, и оза помоћ Шкотских Жена је значајна и у самом материјалном погледу, а у моралном поглсду она је још више значајна: она потпуно осваја све наше и најдубље наше симпатије за Шкотску и. кроза њу, за велику Британску Нацију; и она на најузвишенијп начин показује величину и значај улоге, коју је у овом трагичном сукобу народа, раса и начела, сасвим херојски узела на себе модерна жена. Поред неизмерне захвалности коју ми Срби морамо осећати према Шкотскнм Женама, за сав њихов велики труд, помоћ. и негу тако пдеално указану нашим болесницима и рањеницима, ми смо се научили и осећају дивљења за њихов хероизам. њихову истрајност и мужаственост у овој шгантско 1 борби за права и слободу слабијих и малих противу насиља и угњетања од стране силних м великих! Онс су најлепшн примср: да је величина човска у раду за другога, у помоћи коју је он кадар да другом укаже! 29 — XII.—191«. С Са рнмске нонфрренцие Коментжри талијаноке шгампе Рим, 30. дец. ИталвЈАпскА пгглцпа једноиушно ааноож ввжност ионфереа ције у Раму која 1,е решаги оуц бвиу рвтн. СаЈнајо се иа нуго рататавиог извора да је на кон ференццја решено да ое рнав« ју опернцијо н» оппма фронтовинн н нарочито на бацканоком фронту, где Сваеш ци норају концентрионти опе сн.чго ан б«