Velika Srbija

БРОЈ 288,

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

ну

не

Ји

*е

имистичне комгнтаре. Они же од влада, да по сваку це изглада сукоб са Америвгом ц ПО ,ратв пређашн,е односе. Немавлада расположена је ка у сг пке, да бв избегла рат, али I не зна на која бн начин, јер може да деде нове инструке командантима сумарена, ко већ операшу у Атлантскои Ошу. Параз, 24. јануара Нз Берна телегрзфвшу: Нема 1 листови који су приспели о в наговештавају да је лржање Сједвнлних Држава много забри нудо јавно нсмачко мишљење и ^Игитсчке кругове. Шга ће ра двти Америка ? То се питаае по стасља свуда. Труде се да остгву Шфнп али се ипак осећа бојаз норт код завнтересованих кру ГОДа ■ Франкфургер Цајтунд« је уверена да ће се неутрални у Ев ро’ I определити прем : држању Сјрднаених Држава. И>Масбоде< пише : Немачка не чуре глас правде. Холандија нема ^ргог гзлаза до да објави рат. »Локал Анцзјгер" вела: Без ^вке сумње није за нас кнди Ирентнс тто је последња вели И нгутрална свла пришла уз јНвезнике протвв нас, што је Иедседник, шампион великог ми ра заснованог на слободнои раз»ићу сввју народа, пришао као ^ранагств коалвцајл која се зала да упропасти Немачку

отклонк опаоноот* сумарепског вум може рачупати исто тако рата. Ма рачунамо много на н на наше финаноиЈв. Наша вој-

нашу фдоту, којн дола?и у прва ока, и ако од мало? вначаја са-

ред светсках флота. Наша ак : д а> умеће *а 4 меоепа или неција прошгрсће ое аа сва мора. шго више понут Енгдег-ке ла се А зттвм, мн »мамо тешкз топо I ди!пе до маднона. Ова војокп, ве од 40, 45 и 50 ом. војн су добро опремљена и обучепа покудиктмо нздмоћнији од пемач-јолаће се у Француоку.

квх и аустрвјских Наше фаб рине, којшх данао нма 50С0, не-

На тај начин, ми ћемо прмауДити Иемачку да гражи мзр, ка

прботано ћз повећавати своју кав ма хоћемо, општи мир *а

нрсааводњу. у колако ми пове јуве ', ооновап на потнуном сло

ћавамо своју делатноот. Спора- му пруског мзлитарвзма"

. дт-тававтаив

ДНЕВНЕ ВЕОТИ

Мере атикске владе. путаика Налаве се сада на мо Иб Атиче онопштавају да је РУ- Озладао је велвкн страх за мидастар уаутр. дела паредво I њахсв У судбзву.

атинској полицији да ухапси сваког грађанен* којв раопроотире лажне веста и да спречиова и окуп анарх*ота. С лруге странв отвормће се астрага протав лкстова који оу паеала да су ое побуњвнаим у Кирацани спремали да в*врше нааад на Агцну. Озе су мере предукете услед орака кнега Демвдова, руеког поолаанка који ое је жалио на атагску штамчу воја отадпо наиада Споразум.

УЛ0ГА АМЕРИКЕ

В Шта би Америка дала

Споразуму

Атентат против Романонеса. Забринутост у Ст. Грч«ој. Атински лвстова изражавају велику забранутост услед пре кида дапломатсквх односа изме ђу Америке и Немачке. Они се боје тешкоће у нитању снабде вања Грчке. У послгдње време је Стара Грчка цскњучаво трговала са Амераком.

Адмпра*втет хоћв нвјпре да предузме мере ирот»в немачких сумарена одлучеае на дондонокој конференцвји. Позквају се. Да предстану овд. Ген. Ксноулату г. г. Нккола Ма) 1 *савл>е в»ћ м Мвлутин Ломовић; ради нријема уверења; Риста Спасић учитољ, Обрад Бискуповић чуаар држ. шуна, Аћим Јелић, М»хајло Оцеввћ, Илаја Дојчипо зић, Миладин Свмић учнтељи; Сава Протвћ арЈвкандрат, Ва сидвје Рлстић, Дамигрнје Теодосић, Тома Јанаћнјеввћ, Др»гвња Симнћева, Стеван Поповаћ, Рајво Ст. Мићић, Наста М. Ннколвћка, Коота Васиљевић, Слободан Дељезић учитељи ра ди попуне увеоења; Јорда* и Зорка Вдбамоввћ учитељи.

Транспорт трула. Атинска шта.мна тврци да је грчка влада предузели све мере да сетранспорт трупа сврши што брже. Војни возови циркулашу в ноћу. На захтев генерала Кобу а офицври пренесенвх трупа у Пе-

Шујорк. — Посада са узап* ћеног немачког брода «Фатер-

ланд покушала је да поквзри машину. Берн. — Турски кнбапет је евстављен коначно. Талат беј је вслпк.м везвр, мвн, спо.љ. послова и унутр. деда.

ПОСЈВД&Е ВЕСТИ

Са нашег фронта — Српекд »акижчаи ж**ешт»ј Солун, 25. јануир* 24. јануара нвшта звачајно.

ВАЖНЕ ВЕСТИ

Из Мадрвда јављају да је при- лопонез биће позвати да вду

Њујорн, 25. јан. ■У једвом чланку под насловом »Шта бн Амерзкадала СпораЈуму« паше »Њујорк Трвбу В<: „Г. Бздсон је најзид рааумео, да Немачка хоћа да нас убијв [префањеавм раЈбојнишВгма. Ната влада наје све уВвнла превидајући двпломатНе озноое. ЈШНемл ваше мссга брбљању, пређимо на дела, објввимо рат Немачкој, нрвдружнмо ое Француској, јуаачком народу, који борн за људска нрава, који задивао сват својем величв м г. шетриогвзмом. Припесимо Ицду ПЈЦ.ћ Спсразуму Н:»иа флота сложно са енгдеском фло м умеће да *н кратко време

преман атентат на грофа Романонеса, председника шпанског савста на путу између Севвља и Мадрада. Минвстар унутрашњих дела упитан поводом тога изјавио је да су, према извештају гувернера Севвља, полицијске власти открале на железничкој прузи, неколико манута пре про лаза воза са председнаком, две велике бомбе в неке греде. Поведена је иетрага.

Глад у старој Грчкој. Према обавештењвма из Атв не, глад бесни свуца по старој Грчкој. Код Науплије, Патрвса и Пиргоса народ је опљачкао ва гоне натоварене житом за по требе војске.

Пзморски саобрађај. И* Лондонв јављају: Слтжба америчких лађа угпнута је Мо ђу Американцвма, који су се задржзлн свло цзлазе сз холандскв пооланик ш г. Розеафелд, п предоедпвк »Екитабла«. Хиљаде

своје јединице. Оштета Звнкзелтима. Из Атине јављвЈ‘у: Влада ће тражити од посланика сила Споразума да одреде једну комисију која ће одредити одштету Веназелистнча. Посланици Споразума насу ј’ош одговорили на тај знхтев. Онн вероватно очекују да се пренос трупа ззврши. Немачка Фабрикуј« лажан новзц. Пз Женеве Ј - ављајг да је Немачка фабраковала ведики броЈ руоких банкнота к пустила у промег у Бугаракој, где нврод врло радо прзма рубље. Британска лловидба. Из Шгонхолма јквљају: Швед ско минзотарствз епољнах поолова обЈ'авддо ]'е, да Ј'е британски адмарааатет вабранио одла Зак сввма дађам^ вз британ ских праотлништа изувев пош таноких и путничкех бродов

Атина. — Званични кругови не искључују могућност, да ће Грчка протествовати протвв немачке сумаренске блокаде. Париз. — Владе јужне Амемерике упутиле су заЈ'едничку протестну ноту НемачкоЈ'. Вашингтон. — Министар марине наредио је да г.е погасе све куле сзетиље на америчким обалама. Атина. — ШпаниЈ'а се при мила заштвте америчквх поданика у НемачкоЈ - . Вашингтон. — Министар спољ. послова г. Лансинг конферисво је дуго са неутралаим по сланицвмаЖенева. — Аустро-немачки папири иали су на берзи усдед прекида са Америком. Н-мачка

Амерћка на делу Вашннгтон, 25. јан. Америчка влада после дуге дискусије са Вилсоном одл} г чила је узапћивање свих немачких ла■ђа. Издавање пасоша забрањено је. Топови за наоружање свих бродова раздати су. Твр-ђава Нонхе у Чистику снабдевена је топовима. Појачане су страже и на жељ. станицама. Листа од 10.000 немачких шпијуна заплењена је код немачког поморског аташеа. (Радио). Припреме Америке Њујорк, 25. јан. Јављају, да Те се три класе америчке одмах позвати под заставу. Уверај вају, да -ће се увести војна обавеза. Влада појачава производњу муницше.

бразилија проткв Немачкв Лондон, 25 јануара БразилиЈ’анска штампа се изјашњава у корист солидарне акцвје

марка пала је од ј'уче за 1,35 од; са Сједињенам Државама.

1,30!

сто, аустриЈСка круна за од сто. Њујорк. — Вилсон ковфери ше стално са амбасадср.чма Споразума. Лондон. — Генерал Фалкен хајн стигао Ј'е у Минстер на 56 км. од холавдске границе. Њујорк.

»Корео де Мохгм« пише: >Ма треба да вату акциЈ'у подесимо врема Вашингтону.« »Разо« вслв, да гест Сједињенех Држава показује пут Бразилији и тргжи узапћење свгх кемачкгх лађа. „Газет де Нотвсиас“ пише:

Снабдевање бел-1 > Нема више неутр*лне државе гијског становнаштва н станов- споссбне да не псђе за гестом ништва сеа Француске обустав-јСједањенвх Држгва.“ љено је услед задржавања лађа ј Бразглијански министар спољ. у америчквм првстаништима. ; послова г. Лауро Мвлер изјавио Вашингтон. — Пре него Ј е > » а Ј е влада убеђена да је дошто ће напустита Немачку, г. шао т У е «У та ><> Д а Бразилија наЖерар је тражио пуштање

пусти веутралност садз, када ^ Немачки упг.ре акцију против слободу ззробљених Американа- ц>ених интереса. Влада ће упу;ца са брода Јаровалдал. тити оштар цротесг Немачкој.

о вемаш да ми даш пасмо, дај | Ш! доб.р гласI Понуда и пошгара дуваном, али овај одби, јер је, као монон;лски чввоаник у миру, научио да пуши дворскн. Сад, вели, кр »у неће да меће у уста. I Чуло се да комавдир шиче, и С10 тако а благајвик, тај суво њави дугачки благајнвк, што се у анчво као вретено доказујући, треба укинути пекарску и мерску чету,

Спава и поштар десна, а његов друг с лева и п Коста тек што внсу заспа

Сад баш личе на светлост ,»ше, која се гаси.... Још мало Јотраја, пж се и они смирише. Па жомесар као жа ће скоро да се [ври. Ои још, лежећи полеђуш к^, вуче димове из цвгаре и пу мислима да лагано блуде широкој мофској пучинв, ко М је пред њим н на коју се мо

рм бацитв. Осећа се сасвим у годно на своме лежишту, баш као дг Ј'е под њиие онаЈ' свемотућв појас. Чини му се да Ј'е на не кој огромвоЈ’ гаииЈ’0, коЈ’а клизи лагаво огледаластом пучинои си њега мора. Велика и пространа лађа, пуна војника, који држе у рукама веке »елике хлебове беле и реш. Никада се није осећао тако угодно. Волео би да се та прекрасва вожња продужв тако у бесконачност. Луд је онај ко би му казао, да је на мору тако страшно. На прОтвв, на мору је врло приЈ’атно, безбедно и занимљаво. Занвљиво је посматрати тај безопасни сумарен, што се, као Посевдон, пробија кроз морске дубине и вреба узалуд свој плен ■■■ Ено га како изби на површину изненадно као рончева глава! Шта би хтео тај кукавни сумарев! ? Хоће плен, хоће да баци у чељусти морсквх зверова толике племените живот* в

жив т пуковскога комесара! Али међу уха и потиљка, онде где на : С них острва, не, мален је он и бедан! .. Ту је челниковвца има прекрасан млапод комесаром чудотворна пој'*с деж, који пада јако у Счи, Ј'ер која ће га сачувати сд смрти, је поникко ва завидноме мссту:

која га маме себи и нуде му спас Ала он веће ни да их погледа, Ј'ер он жели да се титра с тви швроким морем и с тим

провести преко плачнога мора и на простору која је украшен с је-; немоћним сумареном- Жели да опет вратити у загрљај брижне дне стране буЈ'ном прном косом,! та ко беспреквдно путуј'е, путуЈе!.. жене, која ће чак и бисерни те- а с друге скупоценом минђушом, У даљвни као да се виде и неке пелук метнутв на главу, да све- тто је окачена о ружачно ухо-. ј фдосијв, што живе у дубокоме чано дочека свога мужа. Ту ће Тамо кад стигне пуковски коме Мј РУ- Онејуре кроз воду тамо бити и комесарова деца, та ле- сар настаће рајскв дани: грљење, па, паметна и шкслована деца.... љубљење и весеље! Дара је у шестом разреду, а Ми- у осталом, ко зна да ли ће ца у осмом. Саша је одавно сту та ј С умарен да пуца на ову ве дент права. Ту красну децу обо лачанствену галиЈ’у на којој се жава цела варош. Начелниковвца , ози пуковски комесар!... Ако не их и сада љуби у образ кад до- пуца> ннје Н0ШТа ни било; ако пуца, спас је свгуран, комесар је већ узјахао на појас и лагано блуди задовољно преко слане воде... О томе дивном појасу аиј’е

ђе у посету, тако Ј - е навикла још кад су та паметна децв била мања. Љуби и Сашу, па се после извањава Сашиној мами и ка

же: „Слатка, навикла сам тако се ни распитивав: каквога је облијош кад је Сашвца био дериттеФ. ка Е одчегаЈ'е. Он је замишљао, Међутим, на журовима се говорв, вероватно, да ј'е то обична тка

амо, жељне људскога меса. То су те проклете ајкуле, које хране они бездушни људа са сумарена... Али ако оне чекају да утоле глад крвљу и месом нуковскОга комесара, све ће полапсатв! Комесар Ј'е ван сваке опасности, тај комесар, што му тога часа испаде цигара из руке... Угаеала се, утишала је свој дан као и комесар свој... Јер он ће сад да заспи.

да и Саша пољуби веки пут начелнвковицу у ону белвну на вржту, што заузима простор из-

ница, коју је тако Бог благосло"пролаГГреГн^вх првкр, МбрвНОј ЦвНИ.

„Велика Србија“ прима огласе по у-