Velika Srbija
БР. 292 С0Л7Н, НЕДЕЉА 29. ЈАНУАРА 1917 ГОД.
ГОД. II. ЦРЖТПЛАТА ИЗЦОСВ : Ввеечло 3 Армпги, " очесетао 9 <р&зми 1 , годиш&е 36 фр&иикв ЦЗША ОГЛАСИМА : Оагтиз оглжјш 0.20 Вр&». ОД аетеггиог рдЈ«, »е!« »8д&ов п ) погодби. Зовм о* е()Д'. ио хр*.*.*е н иоииеврии* Н дчмоватоеаи« еаегуцкнитп^иа. ДИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН »'• ЧОЛШ! ЈДожту оллти нрохо Крк.о, Сро. Коаоухвте у Оолуиу. ?ГКОПИСИ 0» 04 НГАЂА-ЈУ Откв '.'Г : 1гел:е Колембо ултал бр ЗМ ла1опЈти«
Дојздикк бројеви '1в ИЈгу добата у Сол?«у мод »геижаЈв „Друвгтва трчке шиавпо улвда Булглроитое ,'.р. б, бдкеу гдаенн пошгг.
БРОЈ 10 еаит.
АМЕРИКА И НЕМАЧКА — ПЕРСПЕКТИВЕ У БУДУЋНОСТИ
Конфликт СЈедињених Држава и Немачке, који је сасвим природна поI следица објаве немачке ^ сумаренске блокаде, данас I је најактуелније војно-по1литичко питање надневI ном реду. Отмени и енергични гест председника Вилсона, којим је без дугих формалности прекинуо дипломатске односе са берлинском владом, ве"ћ је одобрен од америчког I сената и конгреса. Углед• ни политичари велике | преко-океанске републике, мефу њима и противI ници Вилсонови, солидарисали су се у свему са одлуком Беле Куће. Амерички научници, финансијери, радници, једном речју цео народ, придружили су се једнодушно и ‘ одлучно кораку свога председника. Америчка штампа, један од најглавнијих и најутицајнијих фактора у Сједињеним Државама, пропратила је прекид односа са пуним одобравањем и води енергичну и неуморну кампању ради неодложне објаве рата. Гувернери свих држава велике републике телеграфисали су председнику Вилсону апсолутну солидарност свих народа и свих раса у погледу држања према непријатељу цивилизације. Корак Вилсонов није остао без очекиваног деј ства и на остале америчке државе. Све владе јужно-америчких држава наговестиле су, да Ге своје држање подесити држању вашингтонске владе, и предузеле су одмах низ мера против Немачке. Отпочело је осигуравање свих америчких обцла, реквирирање свих немачких бродова затечених у америчким пристаништима. Може се веЕ сад поуздано ре-ћи, да 1 е се цела Америка окренула одлучно и неповратно против Немачке. Дога ђаји, који се одигравлју, врло су значајни не само по решење европског рата, ве"ћ и за буду ћност човечанства. Цснтралне државе, на које пада сва одговорност за ово крвопролиће, западају у све тежи и безизлазнији полож ф Сукоб са Америком доводи их у једну
тешку и очаЈну кризу која прети да ускори њихов неминован војнички и економски слом. Не може се рсћи, да је прекид америчко - немачких односа од пресудног значаја по решење европског рата, пошто је надмоћност Савезника веЕ раније била успостављена и њихова коначна победа дефинитивно ујемчена. Али се може констатовати, да је корак Вилсонов изазвао сграховиту депресију код народа централних држава и показао им јасно и очигледно да нема више ни искре наде, да Ее моЕи избеГи неизбежну катастрофу и умаГи неумитноме суду правде, који им је заслужену казну за њихова тешка недела према човечанству већ изрекао. Несумњиво је од капиталне важкости питање, какве користи може Америка учинити Споразуму у огромноме рату, и какве услуге човечанству у току рата, као и после њега. Америчка и Савезничка шгампа расправља детаљно овај проблем, док га се немачки листови дотичу са највеЕом стрепњом, не могући да прикрију своју узнемиреност и наговештавајуг ћи мрачне перспективе, које се пред централним државама истичу у будућности. Јасно је, да је Америка, прекидом односа са централнимдржавама, показала, да намерава узети активног и директног учешћа великом светском конфликту. Услуге, које је бна у стању учинити, од неоцењиве су вредности. Познато је, на како високом степенустоје техника и индустрија у Амернгци. Многе хиљаде ф |брика готове су да се дању и ноћу посвете производњи ратногматеријала. Од огромног финансијског богаства Америке могу се очекивати неизмерне користи. По том, Америка је истакла да ће она узети и директног, оружаног учешћа у рату. Образоваће се трупе, које ће се послати на западни фронт. Један амерички дипломата предвића, да се за 4 месеца
Уређује С Д Б 0 Р
може мобилисати, обучити и увести у борбу око милион војника. С гиме у вези стижу депеше, ка-ј ко Вашингтонска влада намерава, да уведе општу војну обавезу. Међутим, највећи \ г да р који Америка може задати Немачкој, јесте питање трговине. Вна се, да је трговина Немачке највећим делом везана за Америку. Ако она затвори за увек своја тржишта немачкој трговини, ова је осућена на потпуну пропаст. Немачка трговина и индустрија, које су услед енглеске блокаде у пуноме застоју, осуђене су после корака председника Вилеона на потпуну пропаст. Преко 420 великих немачких б; >дова интернирано јеу : еричким пристаништима, и сад је већ изгубљено за }њек. То је огроман губитак за Немачку.а свакакои смртни ударац за њену трговин\ г . Осим тога неизмерни немачки капитали уложени су у амсричку индустрију и сад су сасвим угрожени. Ван сваке је сумње, да ће Америка, прекидајући односе са Немачком, осгати стална и доследна својој одлуци и после рата. Својим уласком у коалицију Споразума Америка не само што убрзава свршетак рата, већ и доприноси знатно коначном и потпуном слому Немачке. Улога, коју Америка игра у овом тренутку, од огромног је значаја, а услуге, које има да учини човечансгву, од неизмерне су вредности. Светска историја умеће да ода достојно признање председнику Вилсону и његовим земљацима.
НАПОРИ ЕНГЛЕСКЕ Изјаве британских’ министара Лонаон, 29. јан. На једном скупу, који је био јуче у *Сентрал Хал* у Вест миистеру, манвстар рада г. Хендерсон ИЗЈ. 1 ВИО је: »Војна снага Велике Бритннвје мора се повећати и сви се м>рају ставити на расаоложеие г Ч мберлену, ди ректору ва сгвар&ње нових ар мгја. Нега < сио о* орикупљања војника аа актлвну војску вели ки број људ* >« же ,а мора делати на депу Народне Одбране*. Г. Чемберлен је и.-ј ,в.>о: .Ме ра усвојена од нев.чке аладе ка-
I
рактерастична је в доказ је да је ситузцлја у Немачкој очајна. ј Ипак, ако хоаемо да имамо по ' беду, иа морлмо послати на фронт ј младе, снажне људе способне да ; поднесу вслике незгоде модерно ј га рата. Ови људв су сад упо- ј требљени иа раане радове, неоп- ј зсодае за народни живот. Мимо-| рамо наћа качвна, да их заменимо. Нект добровољци притгчу што пре и у великом броју. Ми Кемо наки посла за свакога пре ма његовој спосоонос 1 И. Сваки човек, 16—в(Ј годана мора без оклевања ступпти у општу слу жбу. Он се неке послати на ак тивну војну службу, век ће бвтн уаотребљен на разне гране На родае Одбр не. Овај исти апел одн.оси се а на Ирску, са малим взменама.« Усред фрепетичког пљескања света, узео је реч г. Лојд Џорџ: > »Сраз^ерао пашем становнвштву, рекао јс он, мз смо до сзд узели у војску и марсну мгње људи нгго аједва зграћена велика држава. Француска на пример је освгурала кг.родпу службу која има сразмеру један нв шест ста. новника. А ово сгање ствар« у Енглеској није последвца извеснога страха од рати, већ факат да је наша потпора Народној Одбракн врло велака у игвесним облгстима. Тако, на првмер, наша флота заузама велвки део кашег мушког елемента. „Ја сам сагуран, да ће нам сисгем добровољачки омсгућкти, д* достигнемо сзој цвљ. Али, ако не успемо у овом скстему, треба по сваку цену да народ буде спашен. Требв дакле створвти сарадњу и једансгво целог народа- Влада има прзво и дужност, да тражн, да свакл друштвена класа учествује до својах крајњих Јранлца у напорима за спас отаџбане. Народ се бори колико за свој опстанак, толвко за ствар слободе и циввдизацпје. Држање Немапа према цввплвзованом сгановништву Белгије и Француске, као нторпедовање трговачких и путнвчкпх паробро да без опомене гначи најопаснвје варварство, које је икад човечанство познало до данашњет дана. Ми иорамо саградвта нове ратне бродове, заштптити нашу флоту и доказати свету, да су покушаја убистгва на морској пучини били безуспешнн. Ми то све можемо учгнати. Али, да то посткгнемо треба да се цввнлиззција органнзује против организованог варварства. Као што сам рекао последње суботе у Карнарволу, ниједан човек, ниједна жена нема права да остане прост миран носматрач у часу, када се сви остали боре очајно. Немачкв сум>ренски рат не представља нвшта ново. То је проста еволу ција варварства-
БРОЈ 10 сант.
«Систем уаимања у војску уведен у Еетлеској и милони људи, који су одговорили ааелу Лорда Дербии јесу два факта, кој» ће се забележити златним словвма у нашој историји. Ни један народ није досад био способан да створи војску као што је наша, сасгављену од тоДнко добровољаца. Ми смо истрајали у овом сисгему до дооуштене гранацо у интересу отаџбине. Али, ни сада констатујемо, да је потребно, да Велика Бротанија располаже за бугућност добро организованом војском и створеном н а вовим основима.» Први братанска министгр одао је затнм похвзлу војним органсзацајама Велаке Британоје, које су важан фактор. Он је позвао грађаЕв. да притеку у помоћ Одбрани отаџбине н мора, која је запљускују. Ми амамо да бранимо земљу богату својим земљиштем и својеи руднвцпма. Наша отаџбана је велика и сјајна прошлост Генерације и генерааије борвле су се за ау. Данас, ока кма прошлост склопљену од лепах тра* диција, које дају етановнвгвтву вксоко достојанство и велику племенвтост осећања. <Ово наследсгво ма морамо добро браивтш и његовн наследнвци људп и жене, немају права да осгаве његову одбрану својим су седима в сввовима својих суседжТреба да после рата сваки нма осећања да он није само бравио земљу протвв највећв опаснссти која је вкзд угрозила кену слобсду, већ да је исто тако допринео да његова стаубина одр* жи своје место међу првим народама, која се боре вод заставом цивилизац*је.» Министар Хоц дрмвао је последњи говор и унутво велики и леп апел патрзотизму радника.
ГРЧКА ШТАМПА ,,Неа Алитија 4- : Народнл покрет и Евопа. Несумњвво је да је европски рат, нарочито откако се рашври на Истоку, поставио пред грчку расу велико пвтаае: Хоће ли Она узети учетћа у њему да бн после могла тражкти своја национална права, или ће остатв равнодушна пред драмом која се развија ва Истоку, ва земљвшту превасходно грчкоме? Хоће ли остатв равнодушна пред силажењем Аустро-Немана на Балкан, пргд крваввм вскорењввањем стотвнама хиљада Грка из њнаОвих предачквх земаља у Турској, пред покољем Грка у Бугарској које насилно регрутују в шаљу у прву борбену лиивју, влв ће хтети да помоћу честитог грчког