Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А 0

С Р Б И Ј А

БРОЈ 297.

патских грана 11 а Немачке бп тр>’пе за какаа иааав на Егиаат иогле бати послате иа аање него за аоловпну онога времеаа за које бл Енглеска могла послаги сој’.чања Егнаатском гарназону. Наје то и све. Гермшске труае путујући железницом кроз Герма ипјујали Гераанизовану теригори ју, путов^ле би у апсо 'утној безбедности; на ше аак тр/пе[ауту јуки отворении мтрем.пуговалеби увек мок иманентниа рискоа о* суиаренског нааава. Под таквим услОвима Гермачији би било лако ■а органиаује какав ,,Соир <1е хпат'' и ца заузме Египат. Да ово није никаква претерава по

сам, пре четири пег говзнз, бзо да Цпригрш) потпадне под Балкана од германске контросак се заарепастно слушајући оласт једне силе која ће има~ ле. животно питање за безна колико је отворен начин ј^дан ши и воље и снаге да- стане бедност британске имперчЈе индијски празник са револуцао-; на нут германским амбици- као што је слобода Белгије за нарским тенденпаЈЈма говариЈ о јама ц Азији. Ми имамо да британска острва. \ иогућносги кооперацаје Инжвја- реализујемо шо да је слобода^ — К р в ј наца са Герианвма. Од како је п ■ |-итт тш I рат отаочео, индијска влада непрестано саио чисги зеиљу од многобројнах андајсках копсав рацаја богато финансираннх германсквм новцеи. Мв можеио сиатрати да је герканскв план за освојепл Индије суввше аисур-

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Француеки комкнмкв Париз, 3. фебр. Изие1)у Соме и Есна Французв кан да вреда о њеиу говорити,јсу изаршили јуче преаад на неали можемо бити увеоени да та-!цачке ровове код Пуизалена. ко на њ не гледају Пан-Герканн Фравцуски одреди надврућа ка

чвје су аибвције једано ограна- другој немачкој ланаји, разруставка, јасно ће бити за све оне. чене П»«Ч™а гекњпае кугле..шила су неиачке заклоне и при који помлшљају на тешкоће' на ' Јввнох стаблирана у Багдаду, . чинили осетне губигке Нец гииа. које сио ми наишли у првим пе 1 са ЖММНВ,КО " коиуникацијои | у Шдипањи, артиљериска јака рводииа рата само да одбијемо 1 скраз ' оси “ ^ 03 ускв ™ а “ а Ч | борба на сектору Турбе Доста чвсто Турски напад на Сујецки Босфорски, Гериани биврлобрзо ј аК а активност патрола у обла„ билз у стању да сиђу Персајскои СХи Ваја, шуме Кориере- Фран Канал, напад непатаомогнут же- _ . '- 1И гЗатону и да ту запоставе једну цузв су заробили војнике. поморску станицу која би била ј Двијатика. — У ваздушној велака оаасност по наш морски борби јуче, оборен је један не ;пут за Индвју У1а Каа. Наш цачк11 аероалан . Апарат је пао I пут кроз Сујецки Канал био би у плацену у ф ранЦуСке лвнв ј е јтакође затворен а Аден веоо-ј

лезничком силом- Једном загоссодаривши егвпатскИм прастаниШглаа Герианија ба могла да нам з«пречи искрцавање трупа, а њсзина контрола Сујецким Каналом ва н»м пресече најважни- Ј ју везу взмеђу Британских О- I стрва и наших источних у Ау сгралоазиј :ких до.манија.

ватно анексиран од страке Германвје. Германско освојење Инднје под лаквнм погодбама ве би никако била немогућност каква,

између Кистиње и Морен. У току 1 фебруара а ноћу из • међу I. н 2 фебруара француске су ескадриле успешно бомбардо-

Али, пошто би освојили Еги- Пошто 6и ОСВојили Индвј у, Гср . * але “"ијатичарски логор код

пат, зашго би Германији застали у својем напредов. 1 њу? један од нланова Цецт Радеса који највише пада у очи био је сгвасане железничког пута од Кзаг во Каира. Ова ливијл није још довршена; али кад би се Гер■мауци ноуздано стаблирти у Кавру, мало бз се одмста што м -гло учини и да се ова спрече | желсзничке силе под управом једног офицара. На десној обали

мани би прошври своју железнвчку силу кроз Барму у Кину, н тамо организовала једну нову империју за себе саме слободау од сваког рнс&а од знтрференцвје поморске силе Велико-Британске или Јапанске.

Колмара до Вареаа и Матињи, ^станицу АтвС и непријдтељске биваке код Киршу. Парнз. 3 фебруара (доцни)е) Французи су извршили два на' пада на немачке рововг јужно од

Ове илустрације довољне су Сент Нарије и западно од Бит д да покажу офомне могућзости Меснилау зарооиаи су војнике к

у обаасти соверно од Вург д Ка оедвно, ааи оу нншом ватром б«ли одбајени. Наша оу одредв ваузеда пооло нсааане борбе је два ров, у коме оу биле ексиаозввне миве, оезерозападзо од Олексааете. Румунокв фронт. — Неприја тељ, пболе јаке артиљервјвке вагре — напао је са в'Д*ним снагама даше положзје иа обс две стрвне друма Жакобеив Квмподунг, нооде једав оернје напада Заузелн су један вно 4 врете нсточно од Жакобена- На оогалом фронту одбнјенн оу еан напндн. Иотога дана ноћу, нашн оу одреан нзвршвлн ссдан протнз напад н пооле огорчене борбе, воја је трајала целу ноћ, всгн сдн оу Немце оа нзгубл.еног иодож»јч. Зг.робила су 7 оф*цвра ■ 156 војнвна. У току ове бор бе убвјен је командант пука, ауковвнк Зосвнеоко. Сутра дан вепрвјатељ је прв

„Н»ујорк Тјјисч »Многоб^; ни су знакови који нагов-шц вају да царска влада же„ и „ взбег е рат са Сјециа-кик Јк. ж»вама. Кратка нота предата ц 0 слачгку Шзајцгрс:;« јагно Пи1(Ј .| зује пут који Нсмачка треб* снсдује да 6и остала у н»ру вама>. •Н>у Јорк Евнинг Сун* вел‘Никакав одговор не маже бит* могућав док јв живот Авердц. каца и других неугралацз у ,,. л сностн ож Немачке". «П»уЈорк Хералд“ заагева ц. треба водаги рачуна о акцд)| Пруске а не о њеним речв«* —„ЊуЈорк Трибин* говорв • лицемерству које је немачка ш иломацијч оргапизовалв.

^дска шџ —Иајаве Лорда МнлнераЛондон, 8. фебпуарш Један тетеграа објављен «• »Тајмса« вели: *Лорд Милаер, говор-ћи на банкету, приређе ок од енглеско руског друптва бретанским взасданицема на Петрогр^дској конференцвји, игјавво је, жа је кокф-р-нција вмала такс добар ус сх, у погледу тесне сараднл изкеђу Савезнака а Јгдвества авжових напора, да се ко

у грађењу нових к; акова и ств*-јј едноГ милитарног десаотвзма у рање ј^дног пута скроз од Кзн- • командовању унутрашавм гео

ра до Капа — не зарад циљева мирне трговине. Ми смо виделв како је једна јужао-афрачка снага уз припомоћ Брнтанске но* морске силе, постепено очвстила Гержзнце гот- во са целе источне Аф жхе. Алв Гермгни, има јући у рукама Ег.шат, и господарећи желе ннчком снлом ненападљивом с морт, могли би нам се осчетиги и упасти у Јужну Афржу са добро опремљеноа војском. Нз ноторно истоветан начин,

графскнм линијама. АкоГерманија задржн ове унутрашње лвнгје, пораз британске поморске силе од стране германске железнвчке свле нетзбежан је- Закључак је јасан да ми морамо по сваку це ну спречвти ширење германсквх домонија преко Бгсфора. Никакве вшие сумњс нема да је оригиналан узрок кавге коју је. Аустрија заметнула са Србијом била одлука Гср маније да добије право напут ка Цариграду са циљем да

кад герижскз железнвца досгигне! обезбеди пут Берлин Багдад Багд«д, П нГерчави без сумње'Д« спраччмо ову намеру сада ће тражити на се она продужи и у будућности битно је да преко Персије дотле док Герма- инсистирамо на ослобо%сљу наја не буде у стању да заирегп Јужних Словена под јармом неирвјатеља нз ровова. Индијв нападЈМ сд сува Гермаа ј Аустрије, тако да онп ваепо- ]

Мезе артиљеријска борба у области Дараољеаа и Воа- Французи су одбили немачки н»пад на јед дан њахов нстакнути положај код Безонво-а. У Лорену је француска артич.ерија вршвла д»структивао гађње ва немвчке органвзацгје Француске су ба тераје оборале један вемачки аероплан ксд Бомона. Руски коминике Петроград, 3. фебрПооде јазб артглервјске ва тре Немаи у јачиви од једнот батажон^ напалш су н.гое гдрн де јужно од је:ера Брва јатв в сте.ги оу да нродре у наше ро

же уавтзти са изненађгњеи, каке дувео офанзаву са још већон су Савезниаа могла делатв ззсна "- м прогвз напгпх полсжијк ј једно тако дуто, а дз квје бвге — ЖдВобеаи К«Иаоа> нг. Иосле ј нвједна таква конференцвј* у борбе која је трајала цео даа, * непрајатељ је ваугео два внса 4 вр:те псточно од Жакобенв, где се је утврдио. У облатти Рвге јужно од Фршдрахштата нхгоа је артаав р»ја првморала три нецччка а«

таквз сроШЛсСТИ. Лорд Милнер дг.дао је, да к требиђи д* се Савезнвца, ако се рат продужа састану још једвн нут. Само таквим средств<,иа, Сзвезнпци ће ностићи циљ, за кс }вм теже. Народи Енглеске I

рондана да се спуоте на зе М љу. хрлне у:(а ј амН о осећаје прнјатељства, доји су од везкг«

воае Ази су наше трупе *звршшле цротин нваад и пог, сле

АМЕРИКА И НЕМАЧКА — Коментари америчкв штампе —

Париз, 3. фебруара Цела америчка штампа аола »ира одговор втаде Сједињених Држава на немачки оредлог да се отпочву нсва иреговори ‘Ворлд* пкше: »Немачка влада прелл.же, недељу дана после прекида випјн матскгх сдноса, да јотпочне преговоре с» Сјединени« Државама, за време док се по јтаавае савсзничкех лађа на

користк и самом човечанству-

ставља

У обгастд оела М вунко, Нви-1 ски агенти већ су били предузе и ставе пезависни јижнословен-' цд оу упо^ребшдн вагтшљкве га- • * ун> каже - *Лукавство је те јт 1 , . мачко исчеало. СЈедињене Држаизвесие кор» е у пранрекнњу ску краљевину. Друго, ми мо- ссве Губвтцв^још нвсу ноднвти И ја рамо инсистирати на томе Немпи су предтзелв офивзвву

земљ^п та за ту грилску.

ве нису пале у клоику је припремљена*.

КОЈЗ им

САБЕЗНИЧКЕ МЕРЕ — ЗДеуепех сумаренеке блокаде —

Париз, 3. фебруара »Журнал де Деба* пише: ‘Им* 12 дана, како су Немци објавтм крајљу сумвренску вкцнју Онв нису успели ништа да взведу П следњкх 12 дава потопљено је 72 лвђе, од којих су 25 једр*лице. У октобру су пак немачкд Сумаренм нотопили 189 лађ«Може се дакле рећи, да се гусарство наставља, алн без пиве ћања. »У овој периоги неутрални с/

Ф Е Љ Т О Н

И 3 Д А Ј Н Ч К

ке и вивљгчне ^Казнене експе Ж 0 Ц је“ 6и е и проаадише. Српска в| јс-а малена н замирена од два])ек саршена рата у цва маха до ноге потуче ћесарову многвброј

Два моћна напада, две страш бтјонета. Ступање на Србинову га с е ГЈрес^уао Стари ћесар ув) де ва је јепг немоћан, в одусгаде од св,.је намерв. Дана су пролазили. ч Србин је чувао свој'у домовтну и счоје ог ку и добро опремљену војску. О њгште. Ттес»рева војска од муке едеме Перл, Гучева и Р/дчи<а и бола од доб»јен»х ударапа заразбише се усвјане главе ћеса- Довољавала се дивљачким бомбар рових војсковођа, који се уна- ^ 0 * 111 *** отворених српских ва пред хвалише да ће за неколико 1 '' ЈШВ| а ста Р и нодмукли и лука даза целу Србију прегазитв, да ВИ нес| р потајно у своме двору . кроЈво Је паклене нланове про ће само за неколико дана т»ј ТЈев Гр6ина већ по целом свету .ц очу-ј у вк „ В ши да је аеговв војска вен херојскв народ пгбеввти. немоћна сама дн се бори са Ср Бесни и охоли нгпријател. убрзо бином, тражио 1е нвчива да се осетити страшче убод српског на Србију ударв са више страна.

О\о му је пало на небрата Ср. што сам обиш»о војнгке — за ;дах у команд.ра. Команд р ** бввока — Бугарсна. Удешавао довољан шго је сваки на гвом | разумг де н забринуто одговар* је стари ћгсар *» ( угаре прмдо мссту, - дође ми ордон«нс и , Изгледа! Свв смо бели јако зд бије уза се. а кој'н ће на дати донесе командирово наређење да знак и по др>ги пут издап* бра- се спремим га смену. Дотази једта свог и забости му нож с леђа. на чета јсдпог кадровског пука * * , Да ме сменг-Ј ја пак одмах доЕећ 10 месеци како се нала- У састав чете. Згчудато ме

сеое не вздаје; преко целога дана нијгдан се вијник не впди.

зим на заузетој вгпријагељској откуд то сад изненада! Синоћ саи териториЈ'ц — на Дринн на нред , с комавдиром и командантом. стражи. Непрејатељ г,и гласа одјо томе нишга нису 8нали. Сменио сам се и дошао у састав чете Видим комагдира за Тако из дана у дан и на фронту иншл . еног „ озбНљног. Помислио уопште нема никакве промене. ; са1( на напад кепријатељски на Освзнуо 10. септембар Де.ван неком фронту и уштаи команјесењв д.н. Благо јесење сунце дир а : „Пма ли што ново на фрон беше већ далеко одскочвло кад т> ?‘, Окговорн ми: да нема, уира сам се прсбудио. Од дугог вре- В о не зна; али се чује, говорвда мена не зна човек шта да радн, ћемо ићи негде на бугарску гра већ мора да спава, и ако је не [ннцу. , III а Цемо тамо?! занитах пријатељ ту — с оте стране се у чуду , Д* ли није.., ■ не Дрвне ва 100—150 мегарз. Тек довршвх питање зачуђено по<ле

бранути једано на тај иачиН о збвљном сгвиренои слтуацпјвм. „Па зар и по други пут в«' братски да нас изд.?!“ — , П* зар овок ирилигои диже свој> нсблаговарну руку и иа ослоб* диоца свот?! 1 ' О псдлаца! О *Р вавог брата — издајкика!* Истога хана увсче кренусмо се Целвм путем гов ,рвло се са*о о ситуацији. Ианооле прето« ставке, рцгне комбинације. Нв»° ништа нозитввно није знао. аЛ * је сваки у души сссћао неку тС гобу, «еку тугу. На граници све мнрно; нвк*' кве проиене. Нестраљење в н«Р| воза мучите су свакога. Свакв очекгвао варсђење за н< н»Д, ссиегу небрату. Одушевљење