Velika Srbija

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3

БРОЈ 315.

жрамсти вашег несрећног жвв*а хоје Ј« интерввран, а ввдело ',в св и оно што смо толико пулрдилв, да се у ковцептра»вовли логорзна у Аустрнјн сп стехатски раа на нстребљењу фађгЕСКОГ становништва у Ср| Јв јв. (Пресбиро)

јзјаве лојда цорца Јнглесна ће ићи до краја Лондон, 21. фебр. У једном разговору, који ге имао са дописником вПти ГГаризјена« изјавио је г. Лојд Џорџ: »Фран^уска је једина земља Јкоја се увек борила за I евоје идеје, за триумф иI деала. Цела н>ена историја доказује то.« Говоре-ки о улози Енглеске, рекао је први британски министар: »Енглези знају, да се у овом рату одиграва судI бина цивилизације. Ви разумете, ми смо острзо и век од векова наша сјајна изолованост није | била пореме-ћена, од како је неком Французу, Виљему ОсваЈачу пало ка | ум да се искрца на нашим обалама. Има релативно мало времена од тада, и ми смо то време добро | апсорбовали. Свакако, би ло нас је тешко покренути. Али, нема на свету дурашнијег ни издржљизијег народа од енглес ког. Он 1\е ики до краја, па ма каква била цена ње.гових напора«.

ска вредузпма нападе којв су крунисани успехом. Ми смо при> чинилк непријатељу огроине губитке, заробнли Вбше'; од 3.800 војнека н задобила доста терена Међутим, од пре неколнко дана, аод сталном и салаом пресијом вашвх трупа непрвјатељ уступа на фронту од 19 квлометгра. Заузелн смо 12 села и ваше положаја сд велике стратегис е вежноста. Ово повлачење које је натурено Н-мцнма, имаће врло страшно морално дејетво на немачке труас. Изгледа да ће Немцп употре бити нејвећн напср да заврше рат и то пре у њахову корвст. Она ће нматн као одговор непокољебљвву одкуку Бретанске ца ревзне и њеапх Савезника.*

су на француском фронту наше? Из Базела јављају «Матену“.‘ утралноста нвашао је на так У веренл а Новина Творђевић учгакцвје ограничене на мале напа-јЈедан полузваничан телеграм из опструкцвју, да је парламент мо ! тељ рсди саопштења по акту бр. де док међутим француска вој ј Берлпна потврђује немачки план рао одложатп дебату за данас! 661. о савезу Немачке, Мексака и Ја-, по подне. Г. Стон, председвикЈ Да се г. Милорад Лазвк, дапана протиз Сједањених Држава. ксмвспје за спољ. послове, гер- . рвнеки ревизор јава Царннској У том телеграму додаје се: Не манофик, бора се протвв давања | Делегацвјв у којој је болнавд, мачки минвстар у Мекснку добиојпуне власги Ввлсону. Наоружа је нзрвчну наредбу, да не чвни јње трговачких лађа езгласано Ј в | на р е ђ еае У Бр. 303. никакве кораке код мексиканске кпакПариз. — Скуп социЈалн-]

! како би му се могло саошитити

■■ владе, ако не буде био сигуран да ће рат бвти објављен взмеђу стичве странке огпочео је данас. | Сједињенвх Држава и Немачке*. ] Мањина жечи, дз докаже подес‘ ност моаенга за обнављање ме ђународнах односа, већина је одлучно томо протавна. Башингтон. — Кружа вест, да сиеричка влада пма вова ссн зацвона открвћа, која доказују, да је Немачкз покушала да иза

БАЖНЕВЕСТЕ Атина. — Једна деаеша из ■. Беча јавља да ће маршал Хецевдсрф командовата операцаја ма у Маћедонијн, Вашингтон — Предлог ма њвне пацвфвста о оружаној не

зове нереде у једном делу јужно акеричквх републнка.

Ж УЏЈ ге.У ?5.

Л!Н

Жзјаве г. Форстера Лоадон, 21, фебруара. Г Форстер поднео Је Доњем Дому прве пројекте војног буџе та Том преликои је учгнао алузију нл последае ооерацгје на зааадаом фронту и у Месопота мвјв. Говорећи о офанздви војске генграла Моде, Форстер је ре као: »Непрајатељске снаге, које су растурене, приспеће у Багадад у пунои бегству. Г. Форстер је по хвгдго братанске трупе и њихо Мг команданта. Говорећи о оаерацвјама на заиднои фр Јнту, г. Форстер је ре

АУСТРИЈСКА КРИЗА — Поеледње мере Берн, 21. фебр. Да би се могле наћн у зеликој крази угљл, аустрајске су власти објаввле наредбу, којом се гло бом до 5060 круна забрањује тр говцима да дају угаљ позоргш тима, квфешантан 1 има, квнематографима н другим јавним локалииа. Друга наредба ограничава по ј трошњу свећа н уља у верс..им службама. Свнмд евештеницима наређено је да саопште количану свећа н уља, која се употребљује сада у свакој цоква, да бн војне и цивилне власти иогде у споразуму са црквеавм извршати смаљав»ња исге. Трећом наредбои објагљује се конфасковање у целој А гстрија свих пргдмета од бронве и б^кра. Најоре ће се покупитк кетални украси врата а метална делови електричнвх и гасннх лзмаи.

пошда вЕота Са н&шег фронта — Одавп аивс-ап 1 *] Солун, 21. фебруара 20, фебруара нашта важно. Прилрћме Бразид';ја Парав, 21. фебруара. Из Рио де Жанеира јављају »Журналу»: Бразилијанска влада наредила 1 е својим министрима код зараљених држава да позову све бразилијанске "поданике утим земљама, да буду спремни на по-

ДНЕБМЕ ВЕСТИ Пошиљкв ковца га Србмју. зашткту пратив иапгда формули Овдвшњи фанасијски делегвт санвх У говору једног социјали Ј вратак у Бразилију ИЗ добио је извештај од финансиј- стичког посланвка који је тврдиој први ПОЗИВ владе. ског делегата из Женеве, од 12. * а °>»оворност за рат сносн са јгнуара т. г., да су пошвљке нов-: мо старнјд син Ваљем* II. чаве зг Србију, по првом посла- * п ју, V .Пакушај тораиљирања.

ЕЕМАЧКЕ ИНТРИГЕ Енергично дрзкање председника Вилсона

Параз, 21, фебр. Јлљају из Вашангтона «Мате ну*: Председнвк Вллсон, који има других врло важних обавештења сдаосно немачке завере аротав Амервке осам оних сб јаељеаих у листоввма, позвао је све државе јужно Аиер ке дг о том питању изразе своје машљење. Исто тако, предсгдник је тражчо јаено објашњење од меккао: ч Ево већ тра мео*па како ‘ свканске владе.

том списку од 5. децембра прош-!; . ле годнне Бр. 411б,бројевн при Допвсник агекцаје Вестнпк ујј јева признанкца од 1 . до 257. Солуну, телеграфнше »а је не-јј првмљеае п пспослате за Србају маЧкП с У ИЈ Р ен папао 12. фебру-| сем за лвца по признарацама бр. I 4138 у Средиаемном нору руску!> 114. због непотпуне адресе: нпој л *^ у ’О леса ** ЕрвзнанЕцама бр. 35, 40, 138, ј Благодарећи хладнокрвноств 150, 152, 161 , 210 , 212 , 214, 222 ,' Еапетан * Горланова који је вз223, 224, 241 в 248,

Амвричка риоремз Вашингтон, 2џ фебр. Миннстар маркне спрема тепове н предузвма мере, да «е каоружање трговачких лађа сврши за 48 часова (Радао) Нзјава Дуг>аеа Хега. Паргз, 21. фебруара Маршал Дуглас Хег у једиом

ресзнтни налгзе у кестква ја се новац не може даректно

, што се ад-, 'V ° Врл " вел.ге м<невре, ла ђ а |внтервјуу са уредником »Енфор «с Е „ Е I Љ “ е „„„• реио јк „Не бр.ннм 1 борбе лађа :е прасиеда на место« т> .

| борбе лађа је прасиела на место: слатн. За ове је учињен корак ва | оп Р е * слеи,а сл незпатввм штета ј се новац достави посреднпм пу-1 Ма ' биЛ0 Жрта,атем и очекује се пзвештај.

Изтервенција Киие.

ЈБагар у Чикагу. Из Њујорка јављају; Сзвез-

Према вестима из Вашкнгтона, јНачки базар организован у Чиамеричка штампа коментарише • кагу, у корист Фравдуског Црекономске, војне и поморске ко-; веног Крсга а под председнашристи, које ба произашле из ин-јтввм г. Хара Шанона дао је летервенције Кине на странн Спо- пу суму новвца од 470.000 дола-

разума.

ра ■— вкше од дза мииаона франака. Кронпринц извикан. Из Базела сгошнтавају: Узрок ■ Д® јбве. који је прпморао кронпринца да I Да св ја*е канцедврији Вдадисе повуче у једаа летњиковац у[них Комесгра у Сол»ну=г. г Љу Баварској, нзје толико због нер-; ^омир Аазмоввћ учптељ, Душан возе коју је добао за време опе Радојкоаић суднја, ради пријема рзција код Вгрдена, колако због ! СБО Ј их уверења а Љубомир Арнепогољких мамифестацаја који Јсић служвтељ беогр. Дух. Суда мг је оа био предмет при прола-'Зорка В Т< дорвић пз Крушевца, зу кроз Минхен. [Лепосгва РздојковкћвБа и Дичк Мзсг је извакала кронпрпицгЈ Трајков«ћ свештеннк ргди изве

На једаој од последњнх седнапа у Лантагу у Бгварској, Херлзнг баварска мзннстар председнвк био је прнморан да га узме у

сеог саопштења, Драгутин Ма нојловкћ судаја, Петар Ђорђевзћ учлтељ, и гђз Василвја Караџићка р- дн поијема с!ошх у-

се, Ва ћете извесно боље р»дити у Бриселу где ће брнтавсаа војска кроз кратко време ући.« Потврда Вашввгтон, 21. фебруара Влада »е примила потврду да је лађу »Лиман« торпиљирао аустриски сумарен. \ >. Екна пјзоткв Намачка Лондон, .21. фебруара. У Киви огорчење против Немачке нарасло је тако, да змерички лзстова предвиђају акцију Кике на страви Споразума в коментаришу опширно ту могућност. Интерзенција Квне бвла б« огромна добит. Савезнипи ба у економском погледу отели преамућство вемачкој вндустрији у Квни. У поглеву војном Кпна представља неиспрпзн извор. У ф -бракама у Ченг Ту може св нврађивата огроман матервјал в достављати брзо Русији и Јапаву.

јалгста за појсдаае медицакскв фуае. Према томе, болница је подељена на оделења. П>зх нма тра: болесзичко, заразно и хируржко, од кој»х се не гна, које орв да истаквено. Свако оделење ииа свога шефа са потребпсм ®Ројем лекара, за које се незча ко згшс рада. Млади, вреднл и *умгни људв, па се грабе, ко ће грпском војнеку взше помоћи пружити. Бслеенвчко и заразно оделење су под управом мајора Иг Н ^ШаШге, која и поред сллбог здравља, нв једнога часа није вропустио да се и сам лично не заувме око српских болесника, 6а гм се што више номоћи оздрављеае пружвло. 3-хва љ УЈУћи вредноћи и с»вегности гаа Ј'ора в мл.дгх и с мпатичнвх г Деккра и с обзиром »а успех

,у раду постегнуто је то, да је Iморталитет у овој болница про !центално малп, што и докумен\ тује са колвко се воље и труда Јрадило и раде. ! Такође видно место заузима хируршко оделеае. Озбиљан, Јпажљиво изиођсн рад г.г. хврур !га заслужује највећу похвалу, јер веше од хпљиду извршених операција нвјед н случај није биоузалудан Поред заслуга мш • дих и вреднах лекара хирурга, за тако срсћан есход св 1 у оввх опер.‘Ција, највише се нма благодлрити умешности шефа хврур шког од--лења, хладном, вештом и једноч од најбољих енглеских хируога, капетану Бг К V. ЗћШегу чијом су се само проницљ в'шћу и одличнои спре м м м гли постићи овако силвв резултатиОвн болница има бактеороло-

Шко оделење, чнјв је шеф Цг. МШаг, а у оделењу рендгеновпх зракова шеф је капетан Пг. Ко ћег1а, обојгца млада, вредаи в ;свмаатачнЕ људи. Помоћни санитетски персонал (Сечињавају скстре и болначари. Сестре, то су девојке, које с поносом могу да носе тако велико име. Њахов дневни п ноћви рвд н учињене услуге срасквм болесницвма и рањеницима дају нам основа да тврдвмо, да су оне замста, у правом смислу речи сестре. Њвхова брза самарићавска услуга њвхова љубазност, добро| та, благост в благородство, мно I гоме је српском боле«нику или I рањенвку олакшало болест. По< мисао, да кћери Велнке Брита* 1 иије нису имале потребе и нуж !де оставвти свој мвли заввч-ј, своје миле в драге, прећи толвкн

□ут, која не сгмо што је дуг, већ п по жквот опасан, доћн ■ овде и нсговатн га, као што мај јка своје једвнче вегује, још ви!ше је уиањавада болове и убла• жгвала тугу рањвнем и болесним којницимл. Управитељица сеста| ра Ма1гоп М183 М Јопе*, наро1 чнто се истиче као љубитељха српске нацнје. Маленога стаса, лених црта, хитра н увек насме !јана, нгкад, поред свога старања о ссстрама, нвје пропустила при ;лвку, да обиђе шаторе болесника ј и рањеника и пажљвво расмотри, да ли је свакоме пружена потребна помоћ, старајући се увек, да вам и ова са своје стране допри нгсе у колвко је могуће вкше, олгкшавање болова и тугу. ; Болничари су већином мхади људи, хитрг и ведри. Љубав аихова према српским војнвцнма је невзмернв. Лево је ввдетн ем

глеског болничара и сраског болеснвка ила рзњеввка кад ше* тају и на некакав начвн разговају, шале се н смеју. Дивнв су то љуви. И не свмо ови, већ сви од најстаријега до најмлађега, апсолутно свн таква су. У елсбодним часоввма, онн проводе своје време већином у ируштву са нашима и већ су нзучилн неколико српских песама и игарв а у српском је8ику су постигхи такав усаех, да се могу са нашнаа прилвчно споразумеватв. I На челу њкховом стоје подофијцври са одлкчном спремом, који| ма се у многоие вма благодарнти | 8а уређење болнице и ред у и* сгој а на чнјем челу стоја хли, дан, гредузнмљив, врло евергичав ; н озбиљан наредник Ј Н. Јопев, — Свршиће се —