Velika Srbija

т. 317

С0Л7Н, ЧЕТВРТАК 23. ФЕБРУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II

БРОЈ 10 сант. **^д^^д»<гиа№ајј-

ТУРЦИ УЈЕВРОПИ Турско, нли такозвано | газили у овај велики и

китање ближег истока, престављало је на Западу један од најкомпликокованијих проблема, за чиЈе решење није никада нафена згодна солуција док не искрсоше балканскж ратови, који сведоше турску доминацију на Тракиско и Дарданелско полуострво с извесним интерландом, али ипак ПЕтање ближег истока није скинуто с дневног реда. 0 њему се и данас много говори, дискутује и пише. И док штампа централних држава истиче капиталну важност овога проблема, који је тако тесно везан за немачке интересе, дотле наши савезници, на челу Руспје, наглашују да •ће се са свршетком овог великог светског рата завршити и турско господетво у Езропи. Противу турског госнодства на нашем контиеекту формирани су велжки савези, стваране су крсташке војне; западна Европа је у томе циљу поднела огромне жртве, алн су ипак Турци, на сремоту цивилизације, о-

крвави рат да ои извоЈевали потпуно право и

Уре-ђује 0 Д Б 0 Р

стима, уложимо своје силе како би једном за свагда очистили Европу од ових опасних паразита, а нарочнто с погледом на факт да су они били

ПР5ТПЛАТД изиос«: Кжечло 8 дрмк«, гоохоеечаа 9 хдива, тоц шаљ« ЗС фргжам* Ц2ДА ОГЛ.и 2 МА : ОаТка вузлвж С.20 Фрах. од аттог ред«, се!х во догодбх. Иокад е« дод&жедршш 1 ■ коагт. екрхка I -ивдоглтехжх еистутаха.-тгх*. ДЖСТ ИЗЛАЗИ С НАКТ ДАН ПС- ПОДИЖ 6о*тт слвш врв*о К;хд, Сра. Гхзер-ш:. Ков«у««в 7 Созуву. еукошиси с* ез в?а>сАЈу Отав г.е.амарце Кохохбо ;лм бр. 88 вНопј^иа Појеу.вта броје*в ое жагу г.обштх у Сохриу *«* ««и» ц#јв .,ДружтЂа срчх* &?Јсг.р<н№а* бр. б. б^*»у твмпгг ио*г«.

БРОЈ 10 сант.

важност начелу националчти, који су осујетили фор ности и обезбедил.и за ве- јмирање српске нациочита времена силу ме-ђу-јналне државе и то у монароднимуговорима, кон-чменту када је ова у свовеицијама, правди ипра-јме полету нагло испољавичности. Ч према томе,!вала у свима правцима у победи нашнх савезни-! државног, народног идрука, ми очекујемо уннште-? штвеног живота велику ње и свих застарелих тра-;способност са свима оддиција и предрасуда којејликама једне велике расе. су базирале на прииципу ј И као год што је заузезавојевања, поробљења и!-ћем Галипоља од стране свирепог експлоатисања|'1урака, који су тиме затуђих народа и племена.; господарили ДарданелиА победа савремених на-1ма, на мах заустављено чела нскључује

вмбасакор г. Жерар бко првјатељ НемачЈсе. Може се напротив реКи, на су Сједааеке Државе бнле послале Еама човека са внше добре воље н који ба тачкнЈе био уочсо нату сатуацвју, нашн снноси са Амернком не бн но спелк нотле, гке су сака“. ,.'Гајмс“: <Сва наронн брн танске кржавг ст-ажу се у томе, ка се не могу ковољно захвалнги према г. Жерару, г. Пеџу и це лом осОбљу вмерачке »мбвсвке на тешком гвкатку, којм су у заштнтн љвжовгх внтересв у Неивчкој Е5вепв са крајњом мврљнвОпзћу: Сума рзна коју су онв нзвршнлв од почетка рата у Берлкзу и Лондону је зеатва*.

Ватикан и Аустрнја ,,Ђорнале <)' Италија *Верује се, жа Ватнкан није сасвнм стран акцаји, коју је шпвнскв

И сваку српско ПОЛИТИЧКО УЈвДИпомисао на опстанак тур-! њење а по том про} т зроске државе у Европи, којај ковало и нашу националје више од пет столећаЈну катастрофу, тако се с зпгда нбнвано превузела у Бечу. престављала једну црну флеку на нашем континенту. Јер док су сви народи и државе европске према својим способностима, а у вези са материјалним стањем и ме^у-

народним односима, нагло напредовали у моралном и социалном погледу бележећи сваке деценије велике културне тековине, дотле су Турци начинили од својих поданика бесправно робље, које је имало да ради и

п У но убеђења може за- ј Утацај Ватвкана у Бечу нанас КЉУЧИТИ да ће ови море- Је врдо велика. Нови аустрвјскв

стајали господари толи-|Д а се исртвуЈе за што уких народа и огромних» г °Д ни Ј п живот стамбол-

просторија. Овој истори сквј појави треба тражи ти узрока искључиво у фахту, што су се интереси великих нација и држава вазда сукобљавали и дијеметрално разилазили. У тој чињеници лежи опстанак турске царевине, коју су њеии ривали често лодржавали, потпомагали и штитили. И природно је као што је н логично да смо од тога имали највештета ми Срби, који смо од вајкада насељавали највеће области у њеним државним границама. Данас се понављају историске чињенице. Ми који смо били у вечитој борби са азиском тиранијом, коју су тако рељефно испољавали ТурЦИ, и који смо први начели њене територије и иставили на тапет источно питање, боримо се на страни највећих светских Држава да дамо дефинитивно решење и томе тако замашном проблему

ских олигарха, коЈИма ]е сврха целога живота била чулно \ т живање. Не треба прећи преко чињенице, хсоје је истовремено најкарактеристичније сведочанство турске психе, да је једино ова држава имала министарство за изналажење лепих женскиња и дечака, који су, ради уживања, распорефивани по царским и великашким палатама. И онда не треба се ни најмање чудити што је ово једина држава која је господарила толико векова не оставивши нихаквих к} т лтурних споменика и трагова осим џамија и — купатила, и ако је владала над областима, које су некада биле носиоци античког прогреса и културе. И када се данас у штампи и на бојном пољу покреће ово питање, ми смо позвани нашом историјом и сенима неумрлих Јунака са Стефаније, Ма-

турског господства на на- 1 рице, Косова, Смедерева, ием полуострву. | мишара и Чегра, да и ми, Наши савезници су за- према својим способно-

узи битк отргнути од Турака у моменту који ће истовремено обележити и рестаурацију велике хх уједињене српске државе. То је најпосле и неумитни закон историске правде. ПЈШТНЧ&Е ВЕСТИ Рнм. — Јзвљају из Бсрна, хв је Бгтмгн Холасг јако нзовдну г у рајхстагу. Кон-ерватсвкв послгнгци упуталз су иекорандум кајзеру, у коме граже Хвнден бургсво навменовоње за канце ларв. Парнз. — Прени једној депешн г.з ВагпвнгтоЕа »Њујорк Херадду* у Пкркзу, једзн законскн вројекат одобрен од стране сената да|е пра*о председнвку Вмдсону да регрутује 500.000 добровољаца и да предузне с*е потребае мере радн заштите жавота н ваања Амернканапч. СТРАНА ШТАМПА

II ј ИталнЈа и Русија ,,Утро Росај “ (поводом доласка зваиачне втадијанске тр говачке делегоције): »Долазећи у Москву, вталијански изаславвци долазе у срце ове индустркјске н трговачке Русије, која ће по сле побсре над нагавм заједовч ккм непрајзтељвма кроз отворе* не вратнице Босфора н Дарда нела ступити у пријатељски и нераздвојан трговински однос са Италгјом. Мора удружују. По дитвчки сввез биће основа пробитвчнс еконокске уније иамеђу обадве земље«. Г. Шерар ,,Ј1окал Анцајгер": »Неби се мОгдо тврднти, да је амервчки

цар арло је побожвк, нсто тако аегова жена п мати, које ивају највећа утЕцвј на новог суверена. Зато не ба бвло немогуће, дв уцркос дављачкми намерамз иевесаих берлинских кругоза, сСд утвцајем веутралнах сумаренски рат изгубн карактер; којз му је Некачка хтела д«ти<. Покушај јужне Америке ..Газет дг Лолан": »Сутртдгн по свршетку рагг јужна А» мервка ће извесно предузети мере против Немачке ослабљене н немоћне. Нека би ондв зајквалификованвји народн по ггрвк, срод ству г цивглизацнји заузела тамо лепо несто. Италаја је дсбро успела у јужној Акерппи. Оза ће рагвити бесумње своје успехе и можда ће се Фраицуска придружита одлучнвје кокрету него у црошлостЕ. Француска, коју саД8ШЉН рат пскагује тако великом и стввља је у тако славаи положај имз да вгра такође втжну улогу у васпитаву народа и у ’ њиховсм увођењу у свету н праву културу». ГРЧКА_ШТАМПА »Фос«: Јављају вам за нсву трагедију источне Мекедоније. Глгд а ДЈље сатвре стансваике са суровошћу равном бугарскотурслој, јер сако у Каввлн умире иреко дввдесет и пет дневно. И као дј то није боло довољно, ево где Немда тражећв међу жртвама атипског апсолутизма <месо за топове* регрутују салом људе од 18. до 60. годвне, да би вх одвели на клаввцу за одбрану бугарско турских внтереса. Тако је то хтега гтинска деспотија, која је ове људе на вајбешчаснвји и нвјненоштенији на-

■ чан предала као жртве за кдвае , ггрмако бут^рској брутатаосси ! П несрећан Грци ксточн« Ма ! ћедоније, пуајућ« више рсао.' љубља Евто што је вевахнжа бан’ 1да атвнског впсолут&зма екала : непоште&« и натковзука. вегае ?воле лзвегну смрт по снежЕШ ј планинвма, од глзде, од згме, ов 'девљих зверова, — него дв аа јдагеу оружје прота* кгроЕн;«х } интереса г у кораст гермаао-бујгарских циљева, »ојима могу ка »сдуже само извајвицн в ниткв| вз као они из атвнсте кдаке, ;жртвујући све шго је свето м | и сам народ. Ј Тако се трагично дсвршује у|ннштење хрчког слеиента у оаој |лепој аемљи, за чнје су ослобођење пролавеш! потоцх кр*и. Може ли дакле бити а најмаљег трага милосга & саучешћа црема ксбним творцима овог језогитог злочинства, које је и само довољно да навуче на љ&ма иајстрашнију осуду? И зар нгје имао право вепаки беседнкк нашег устаничксг дела, г, Репудвс, кад је у последаем свом посмртном говору у ссомем незаборавног Фекиора нагласио, да би у тренутку суђења свакн глас мелости према сејјм бедакцп*а било мздсјство према кароду једнако издајству ко|е су они учинвли? (Број 895). »Неа Алитија«. Указомпри гренеце влаже установљено Је у нашој војсци зваае »војних тумача». Озо се ввање добија коакурсом, а надмегата се ногу сано овз којн су најмање свргаили гии>:взију нли друту коју струд» ну шхопу. Зввње нма дза «пгна: чин потпоручннка и чиз ад*у*зна (вЗаставнска«, чен взмеђу подофацира и сфсцира). Оввх дена нзвршнће се **стгвљење тумача ваиеђу ондх који су прошли на стечеју којн је ту скоро бво. Код надлежкнх 5у минкстарству војном влада манЈљење да за сада буде поставље|но свко 15 тумвча, и то 12 са чвном потпоручнека а 3 као ажџудани. Као уааформа за офицвре овог ,новог звлња усвојен је енглески * скстем походне узифорке без »обојенсх еподет«. (Као што се ; ввдв, Грци су боље од вас ре, шилн ово пагаае. Прво у по, гледу квалвфвкаБвја: код нас има 1 тумача којимаје тумач потребан. Друго, што се тиче чина: ко* нас као тумачи немају вакак«в чин вн професори и ниректори гвмназнје. Дв лн не би бшхо добро да се у овом погледу учина штогод? Прев ). Пол-МуЈ

„Велика Ср6ија“ прмма огласе по умереној ценн.