Velika Srbija

БР. 320.

СОЛЈИ, НЕДЕЉА 26. ФЕБРГАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ПРЖТПДАТА ПЗПОСИ : »1»оач1.о 8 6 ј.мм», г' о*ес«ч»'о 2 риао, »сјх-:;.: 30 ?оаза»* Д-Ј1А ОГДАСКДА : гз *75»е« 0.20 'рр.ч*. о;г ::етг<г*ог дегд, *ек» I.;* и СОГОДСм. Ио 8 »Ч С« Д{:«\аЖ п

1 .кн 8 :гЛмиГатожЕ» сМСТ ИЗ.'1аЗИ С ВАК т: к.х«т* &?*_», <Г С^аЈу рукогсхсв сх »_4 т.-» жј(Л';'ј Х. ЈГ .мбо т.

' 10 ДШ 1 »Ј!. К0*«уаг»* ; . д.:у ;.'Ј ^Л10В!да»

1;Ј)ех»Г1 Јуојева ое во»у добп. у Са*>А* «о* т» »-/ ; е 1 /Чоо «Г5*п. . еј.о Б^ЈгтвровКч "р, 0. :«н; *н»и' »омпа.

ЖРТВА Г-ЂЕ ХАРЛЕЈ — Поводом смрти велнке српске добротворке —

Јуче су сахрањени у Солуну посмртни остаци госпо^е Харлеј, сестре маршала Френча. Узвишена кки енглеског народа, велика добротворка Срба погинула је на сво 1 ој племенитој и хуманој дужности, у тренутку, кад је раздавала храну сиротим битољским породицама. Зла коб је хтела, да шрапнелско зрно подлих варвара, који још никако не престају бомбардовати отворену варош Битољ, погоди баш ову велику жену, која беше упркос највећим опасностима и са задиввавајуким пожртвовањем отишла тамо, да самом својом смрку крунише своје велико дело хуманитета и доброчинства. Енглески народ задужно насједо сад небројеним доброчинствима. Велике услуге које нам је он учинио од почетка балканских ратова па до данашњих дана не могу се набројити, а српски народ се никада не може довољно одужити за њих. Сетимо се само многих еаглеских мисија, које су од почетка овог великог рата благотворно делале 5 Србији, олакшавајуки знатним делом патње нашим рањеницима и болесницима, па то чине исто и данас, када ми, изгнани из своје отаџбине, водимо гигантску борбу ради повратка т њу. Сетимо се доброте и благости, са којом су многа енглеска друштва и мисије прихватцли српске избеглице и постарали се за њихов живот и опстанак на Корзици, у Енглеској, овде у Солуну, као и у другим крајевима. Сваки дан овог великога рата доноси нам по који нов пример доброчинства народа Велике Британије. Име српскога народа урезано је данас дубоко у срцима синова гордога Албиона, који се готово надмеку у својим доброчинствима према нама. Основана су нарочита Друштва, којима је исн^учиви задатак, да пома *у српскоме народу, како ономе који робује под немилостивим непријатељем, тако и ономе,

који избегао у тукину, жељно изгледа тренутак, када ке сј вратити на напуштено огњиште, у остављени дом. Независно од тога, што су разне енглеске мисије прихватиле Србе, растурене по разним крајевима света и побринуле се за њих, оне су многе стотине наших ученика и наше деце одвеле у Енглеску ради школовања, и старају се о њима као прави родитељи, трудеки се да ублаже и изгладе њихове болове и њихову чежњу за завичајем. Писма наших малишана из Енглеске, пуна најдубље захвалности и тронутости најбољи су сведоци великог и хуманог дела, које британски народ према нама чини. У свакој прилици, кад год се пружио моменат, да се нама може учинити нека услуга, британски народ је меку првима притицао, и такмичио се својом дарежљивошку и добротворношку. И ако су знали, да му ми, малени и немокни, никад не можемо довољно платити учињена доброчинства, Енглези сунам при свем том, ценеки високо наше пожртвовање и наше подвиге у овоме рату, без икакве личне користи приносили своје услуге, одвише награкени благим и племенитим осмехом захвалности, с којим су напакени и потребити Срби примали њихове поклоне. Нема довољно простора у нашем листу, да се посебице поброје сва доброчинства великог енглеског народа. Она су тако разноврсна и многобројна, да би их читаве нарочите свеске једва могле обухватити. Огромна заслуга за ова велика доброчинства припада и племенитим енглеским женама, које су се са ретким самоодрицањем прихватиле узвишене дужности, да нам својом помоку и својим услугама (олакшају изгнаничке невоље и патње. 1 Једна од тих племенитих ккери гордога Албиона била је и госпођа Харлеј. Дошавши, као изасла ница Д ру пггва Ш котских Жена прошлога лета у Солун, сестра великог

| енглеског војсковоке, марјшала Френча, предала се јса највеким пожртвова! њем своме великом и мучном задатку, да као управница лет&ке транспортне колоне врши пренос наших рањеника, скопчан са највеким тешкокама и незгодама. Велики дух племените госпоке Харлеј није познавао умор ни страх. Наши рањеници са Кајмакчалана и других положаЈа, који свој спас дугују летекој колони госпоке Харлеј увек ке се са захвалношку и дивљењем секати њеног пожртвовања, њеног презирања смрти и опасности, њене доброте, племенитости и узвишеностк. За време наше прошлогодишње офанзиве колопа госпоке Харлеј учинила је неоцењиве услуге нашој војсци. А кад су велике борбе пресгале, узвишена сестра маршала Френча уместо да се посвети одмору, прихватила је другу, још тежу и опаснију дужност. Под дубоком импресијом велике беде, у којој је приликом ослобокења затечено сгановништво Битоља, госпока Харлеј се брзо одлучила и спремивши све што треба о своме трошку отишла је почетком ове године у Битољ, заједно са својом млаком керком и отворила кујну за исхрану битољске сиротиње. Свој самарикански посао она је обављала предано и енергично до онога тренутка, када је злокобно шрапнелско зрно угасило живот ове велике Енглескиње. Госпока Харлеј је пала као жртва своје узвишене дужности, у моменту када је под шрапнелском кишом подлог непријатеља делила храну српској сиротињи. Смрт госпоке Харлеј представља за нас огроман, неоцењиви губитак. Српски народ губи у овој великој Енглескињи своју највеку добротворку, која га је својим доброчинствима обилато обасипала. Н>ене велике услуге никад се не могу заборавити. Племенита жртва, коју је ова велика жена зарад нас принела остаке вечна успомена у ду ти српскога народа. Са најдубљом захвалношћу, он ке се увек секати уз-

вишеног дела, коЈе је госпока Харлеј за њега учинила. У бескраЈНом низу доброчинстава, којима нас обасипа народ Велике Британије жртва госпоке Харлеј бике једна од најсветлијих и највеких. Нека би Бог подарио овој неумрлој Енглескињи и великој добротворци српскога народа рајско насеље! Слава госпоки Харлеј!

г

Јуче по повне сахрааенв су посиргиа остацп пдеменате н вел®ке ккери моћве Евглеске, гос пође Х&рлеј, која је дошла свамо да нспоља свуколику љубав цреха нашек многовапаћеном народу којв се са беспримернвм самопожртвовааем бори и жрт* вује за најуавгшенаје принцвпе... Дошлз је да сестрвнском љубав љу гхокаже српскнм херојнма ка ко се цене њахсва пожртвоваља у службв сраских и општех вн тереса, а посла ослобођеља Бвтол>а, оеа је притекла у помоћ многобројнвм невољнацвма, која је са Бреданошћу достојвом највећег вгвљен.а, храннла в материнскв помагала и ка тој самарнћанској дужности, пала је од вепрајатељске гранате. Српски народ је оплакао аену смрт ова ко како је оплккввао губвтак вајвећих сзојах великана. Јучерањв дан је то најлепше пссаедочво. Управо то је бво дан када се је на гробу све веумрле Енглескиње, најазразнтвје н највелвчанственвје манифестовала' љубав и оданост нашег народа према народу Велике Брнтанвје. После опела, које је извртено у енглеској дрквн код Свете Параскеве, кренула се је, према војнвчком гробљу у Зејтинлику, велика и непрегледиа позорка народа, који јс вспраћао велЕку покојнвцу до аене вечне куке. Пут је бво с обе стрзне поседнут енглеским војнвцима, којн су са обрнутвм пушкама, прикложбних глава, одавали последву почаст једноме велвком јунаку. Нааред је вшло веколико коалника, за овви српска, тали јанска и енглеска мугика, велаки шпагар војника који су носили преко трвдесет вснаца, за тим ковчег покривен заставом в цвећем, српсха почаспа чета и огромна иоворка народа. Спроводу п сахрани присуствовади су: Њ. Кр- В. Првнц "Борђе заступник Н». В. Краља Петра, пуковнпк Тодороввћ; заступник Њ. Кр. В. Наследника Престола Александр* пуковнак Остојић; Министар Унутр. Дела г. Љубо

БРОЈ 10 сант. кир Јованов»ћ и Мвнистар Војнн ггнерал г. Божа Терзкћ; помоћник начелнака штаба Врховне Команде са шефовима одедељ»; енглескнх генерала в једац зднирал; генерал АртамоноЕ^аред. ставнвцл свих Сгвезничквх штабова; Владвии Комесарв;'наш генервлнн конзул г. Вингроввћ; изасланик Есад пашв: ђаца српске избеглачке школе са наставнацама; огроман број српсквх и Савезначких офвцвра, као и цела српска козонаја у Солуку. Кад је, после религиозног обреда, спуштено тело у раку, пришво је грсбу г. Љуба Јовановвћ миннстар унутрашљих дела аоји се је са велнком покијницом опростио, Он је у своме смишљеном и језгровитом говору нагласио велику љубав и одавост српскога карода према племенитом и велвком Енглеском народу. А у вме срсских учеввка н захвалнвх избеглаца, опростнла се је са покојницом једна девојчица у народном оделу, ученвца из Битоља, која је у своме говору, пуног бола, взразвла дубоку жалост ослобођене Србије, која је у госпођн Хардеј пзгубида једног велвксг добротвора н нријатеља. Ми српска деца, казала је де/ војчица, нећемо никада заборавити дела велике сестре моћпе Брнтаквје, која је дошла међу нас, да нас утеша, ха нас помогпе, да нам утре сузе мученнка, Ми, српска деца, поносвћемо се као што се поксса и наш народ, што смо у сгвезу в пријатељству таквот народа, чао што је вслакв ЕЕГлески народ, који је прихватво наше праведно дело. Говор ]е завршен речима : Слааа јој, тто је тужни збор прнхаатво и тако је једнодушно одао иоследву пошту в част оној вехнкој и пдеминитој Енглесквњи, која ће вечпто зксвети у намк в међу нама. Шутоа зрпска војоке завршко је ову днрљлву и туану овечакоет. На 1’робу је положенз дваде« ееторпоках венаца и то од стрвве Њ. В. Краљв, Насдеднипа Преотода, Нрвнца Ђорћа, за тим ед отрана Врдовна Команде, Вгадннпх Комеоара, Пвбегдичке шаоде и нпогах орпвхвх надзештава и устаноза, а тако исто од страае енгдеске, францусве, италвјаиове врховнв комвнде, од Еоад Пвше а другвх корпо: рацвја. Осим тсга кноги сриови (војници, погдавито онн ив трећег поива, положааи су маде [вевчвке влн бупете цвећа, војв \ оу у внак веахке пажн>е и асај 20сти опрекиди да твке на гкро(ман начин нспоље веаиву оданост н захвплпост свсјој оестри : ксја је своју љубпв ррека на-