Velika Srbija

БРОЈ 332

«В Е Ј1 И К А

С Р Б И Ј А

СТРАНА 3,

Цирих. — Јављају из званичмг извора, да ће граф Тиса узети портфе/ министра спољних

послова и да ће Клам Мартиниц напустити положај председника аустријске владе.

Дневне вести

Увек истм. Бугари не престају безразложно бомбардовати Битољ, наносећи само штете вароши и жртве становништву. Прекјуче су бацили на варош 176 гранатз разног кзлибра, од чегаје порушено и оштећено 38 кућа, а погинуло пет граћанских лица и рањено четворо. Изјава кнеза Демидова. Из Атине јављају: Кнез Дел\идов, посланик Русије, изјавио јеу једном интервју-у, да атинска штампа сматра руски покрет као манифестацију за мир. Шта.мпа се много вара, додао је посланик. Нов руски режим продужиће рат до краја. Руски сеје народ решио да победи непркјатеља и његова мржња против Немаца нЛје изгубила од' своје јачине. Германство и Словенство, представљају два идеала који не .чогу ићи упоредо. Пошто је велики кнез Никола Н^иколајевић предузео команду руске војске, рат ће се водити са много јачим огорчењем. Царска фамилија у Петрограду. Једна депеша из Лондона у Атину јавља да се цар са својом фамилијом налази у Петрограду. у Царском селу, али да револуционариа влада управља ситуацијом. Цела је војска пришла ногом режи.му. У осталом, посланиии Споразума опште само са новом владом. На знање. Према наређењу Господина Министра Војног Ф.ТЗ.О.Бр. 5859 од 5. марта 1917. године, досадања овцашња регрутна комисија престаје дејствовати 10. марта ове године, а даљи рад иа прегледу регрута и обзезника и оцену њихове способности, продужбће стална лекарска комисија, која је смештена у згради Краљевско Српског Генералног Консулата у Солуну.

Наредба. Командант Места у Солуну. за 9. март 1917. год. Бр. 192. наређује: По указној потреби забрањујем свилга официри.ма, чиновницилга и обвезницил\а српске војске као и српским грађаиима похађање хотела, ресторације и у оиште свију локала в Хотела Империјала“. Забрана оза важи од данас. Лицима која у хотеду за сада станују оставља се рок до 11 ов. мес. у подне да се иселе. Ко противно овој наредби поступи биће најстрожије кажњен. Командант Пуковник Мих. М. Дуњић. Амерички конгрес. Из Париза јављају: Председ-1 ник Билсон сазвао конгрес на| изванредну седницу за 20. март у циљу да се донесу одлуке о рату. Спорт. У недељу 12 ов. мца даваће се велкка лоптачка утлкмица између Ђачког клуба „Напредак“ ђака телеграфских приправника и енглеског клуба „Калалгериа." Енглези, познати целоме свету као најбољи спортисти — а нарочито у оаај игри — билн су илак два пута побеђени од наших младих и окретних играча, и ако се зна да је овај спорт уведен код нас пре десет година. Како је овај ђачки клуб показао одличан успех, што се је ■идело у прошлим утаклгицама, то се кадал\о да ће публика! својом посетом у великом броју одати заслужено признање нашим омладинцима. Игралиште се налази с леве стране трам* вајског депоа. Почетак утакмице у 3 часа. Из позоришта. У суботу 11 марта, даваћесе чувена драма А. Бисона «Госпођа Икс«. Главну улогу (Жаклину) игра г-ђа Лазићка, — а и

«Ђндо« у Микри. На позиз ко.чанданта деповских трупа у Мнкри — у недељу ће Позориште „Т. Јовановић» лриредити бесплатну представу за војнике, и то Јанковог »Ђиду« — суделоваће и музика Краљеве Гарде. Благодарност. Приложио Владиним Комесарима: Г. Ђорђе С. Мецановић, акт. пешад. ппоручник 50 драхл\и да се поделе сиротним српским избсглицал\а а за покој душе његовог пријатеља м друга Милорада В. Петровића бив. тргов. из Ваљева који је 1915. годике умро у Скадру. Влздини Колгесари и овим путем изјављују у име сиротних српских избеглица своју благодарност дародавцу. Из канцеларије Владииих Комесара 8. Марта 1917. године Бр. 823. Солун. Позив.

нофилима, смењени су. Први пук, који је помогао Думи у извршењу покретабиоје Преображенски. Амерички кв.чгрес Вашингтон, 10. марта. Председник Вилсон сазвао је конгрес у изванредну сесију за 11. април, уместо за 14., да би се донело коначно ре| шење кризе. I 0 У Месопотамији Локдон, 10. марта Г. Балфур изјавио је у пар|ламенту: Најугледнији арабљан•ски шефови побунили су се про; тив турске владе. Турии су изо|ловани одњиховог главног штаба. Како Турци о ситуацији своје војске обавештавају салло преко британске штампе, није згодно дати детаље о стању турске војске. Може се са.мо рећи: Наш ј положај је задовољавајући.

ПОШТА

Г-ђа Јудита Пуљевић нз Кавадара да се ј&ви Канцеларији Влад(1них Кочесара у Солуну ради саопштења по акту бр, 829Захвалност. Одбору за дочек рањеника у Водену приложили су: 1) Г. Гер. Локлин изасланик американског националног Црвенег Крста 90 драхлш у новцу и у стварима 100 к.гр. шећера 25 кгр. кафе и један сандук конзервираног млека. 2) Г. Драгић Марјанавић и К. трговци из Ваљеза, 100 кутија цигарети у вредности 40 драхми. 3) Г. Костаднн-Дима Утовић трго*ац из Водене 100 др. 4) Ђорђе Кзра Николнћ трг. из Водена 100 др. Владнни Комесари и овим пут«л\ изјављују дародавцил\а своју захвалност. Из канцеларије Владиних Комесара 9 марта 1917 год. Број 834. Солун.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

ЗА СРБИЈУ Молил! известите л\ог таста Милисава Саздаиовића кафеџију из Зајечара да сам ја ЈаћДм Тубић шумар, и Влада здраво молим да л\е извести о мојој жени Милеви и сину Лазару јесу ли здраво и где се налазе сада на пошту бр. 711 Влади.чир Антић арт. поручник. Лука Прокић болничар пошта 84. извештава свога оца Петра Прокмћа Арановац КолубараБеоградски да је жив и здрав брат Драгутин и поијатељ Милорад Катић. Обрад Р. Илић поднаредннк болнич. п. 84. извештава своју жену Персу Илића^Глишић поцерски — подрински да је жив и здрав. Васнлије Ђусловић са браћом Арсенијем, Тил\отијел\, Веселином, Душано.ч, Станимиром и Светиславом јавља оцу Владимиру Ћусловићу из Прислонице срез Лубићски округ Руднички да су сви здрави.

Са нашег фронта — Српскн званичан извештај Солун, 10. марта. 9. л\арта ништа важае Покрет у Русији

Милутин Прокић са братом Миланом и братанцом Василијем јавља брату Стевану Прокићу из села Рековца ср. левачког округа лтрадског да су живи и здрави и да брину о њима и лшли га да му се јави.

Из канцеларије Ђенералштабног Одсека Опште Војног Оде.вењаМинистар. Војног Ф.Ђ.О.Бр. 5859, 7. марта 1917. године.

остале улоге су срећно под«љене, тако да ће ова представг бити једна од најлепших представа овог позоришта.

Петроград 10. марта. Рад у свима фабрикама отпочео је опет. Сви чнновници, којн су сматрани гер.ма-

Војин Тодоровић ордонанс бр. XVI из села Дивостина срез Груж. округ Краг. извештава Г.ј Танасија Тодоровг.ћа ннжињера>

главна улица 194 Краг. да сам његову карту прилшјо и женине две и да са.м се веома обрадовао када су жмзи ми смо сви Тодеровићи живи и здрави и сви с.мо ваше карте добили Дача по изговору његови другова он је прешао овамо и ллогуће да је у Француској. Светомир К. Марковић кафеџија из Гаглова — Крушевац јавља л\ајки Денки Марковићки да је жиа и здраз, моли за одговор нз адресу 3 — I број 98. Мика Д. Тројановић пошта бр. 36 извештава свога оца Димитрија Тројановића Смедерево, да је за сада хвела Богу жив н здрав и моли га за извештај о њему.

САОПШТЕЊА Да изволи предстати Краљ Срп. Ген. Консулату у Солуну ради извесног посла: Г. Петар Милојковић комтролор поште битољске реди саопштења депеше о фамилији. Из Канцеларије Краљ. Сри. Ген. Консулата у Солуну Бр. 1172. 9. марта 1917 год. Жив. Ди.м. Јанковић поручник брђанин, по \'та 216 моли сваког за изв.штај ко би знао, где се сада налази његов браг МЛливоје Јовановнћ учитељ из Охрида Шабац, са или без снаје Катарине. Молим свакога ко ма шта зна о мом брату Милићу Јанићи!евићу, обвезнику телеграфског оделења 1 армије, да ме извести на адресу: нареднику Милоју Ж. Јеремићу 4 чете 2 батаљ. ПБр. 92. Молил\ командира дотичне јединице да ме извести. Унапред изјављујел\ дубоку благодарност. Љубомир Благојевић при л\ии. финансија да се !ави своме сину Душану Благојевићу типографу преко »Вел. Србије«. Стеван Бојковић управник пореског оделења у Параћину извештава своје шураке Тому и Ацу Поповића, да је евакуисан као болестан у Бизерту. Пантоаић апетекар да се јави Стевану Ивковићу слагачу код Велике Србије, да га из»ести где може добити њего* калодонт. Радован С. Пегровић зојни писар из Крагујевца тражи браћу Славка и Миљка и моли сваког ко шта зна о‘њима да га извести на пошту бр. 40.

чито живети у стубу Нове Велике СрбиЈе' Слава ти' Солун. Фебруара 1917 год. Љубиша Ђорђевић инвалид ШРОНИЛ БОГДАНОВП мтивни г/ешадиски потпоручник водник митраљеског оделења ... ^таљона /ед нога прослављеног пука Има много иаших растурених фобова. Велика је наша ИстоРф. велика је наша Слава. Ве•лика је душа наших хероја. Силн * С У срца наших љутих очеличеиих лавова. Пламене су груди н*ших јунака. Има мнего наших растурених и заборављеинх гробова. у снегу ј*два В ири крст. У Дубоком снегу у нланини крст^

још један, свега два. И на једном пише ; Софроније Богдановић потпоручник... Ах 1 ту је дакле наш јадни, храбри Соћа. И би ми тешко. »Имамо много растурених гробова« Ко је он ? Добар јунак и силан друг. Још од свога детињства волео је војску и једва је чекао да наарши потребан број година, па да ступи у војску. Та му се жеља испунила. У кадру је служио свима за пример послушности & вршења дужности својим друговима N као такав брзо је био и од својих другова и од претпостављеиих старешина завољен; као добар војник увек на висини војничкога позива добијао је редом чннове. у почетку о»е крваве драме њега »идимо као потпоручника. Посматрао сам га у једној борби са Немцкма, у Годомину

код Смедерева где трчи испред стрељачког строја, храбри силно своје војнике, говорећи им из свег гласа »Напред ' напред!« и јурио, јурио храбро, надхеројски. Такав је био и у сзима осталим борбал\а. Приликом нашег повлачења које је било једно и само наше у Историји Света. услед указане потребе одређен је био за командира митраљеског оделења у истем пуку где је се увек прослављав са својим митраљезима. По доласку на Крф и д&ље је остао у мДтраљеском оделењу где је неуморно радио да да се упозна са новим митраљезима који су му убрзо постали омиљено оружје, слатки ратни другови, његов разговор. у 1916. год. у свима борбама које је водио наш славни пук ои је у диван венац који се зо-

ве »Историја нашега славом утенчаног пука« унео једну дквну киту својих јуначких подвига као достојни син своје слатке Отаџбине. Борио се на Кајмакчалану, Кочобеју, Флоци... Срећно је увек излазио из борбе, увек храбар, увек весео. Силаи је био друг. И једне мрачне ноћи при нападу на Рововску косу обилазећи своје митраљезе он паде од зрна, које га је ударило посред чела и његово срце престаде да куца за навек. Снлан је био друг. Храбро је имао срце, пламене груди и пао је за груду напаћене Отаџбнне. Слава му! Слава! И динас он почава на Милетиној Коси. Његов стари отац чика Ива данас и не помишља да је његов син Соћа међу мртвим јунацима.

Не плачи, седи оче Иване.јер си имао сина јунака који је пошао теби у загрљај, а пао на груди своје Отаџбине коју је волео из дна свога херојекога срца. И његова земља га је славно загрлила. Не плачи оче Иване!... Ми другови његови увек ћемо чувати успомену на нашега милога Соћу; нећемо га заборавити. Он ће вечито живети у срцима нашим и даваће иам подстрека на нова дела. Слава ти, Соћо! Положај.. Поручиик Живан Љ. Обрадовић. »Велика Србија« прима огласе по умереној цени