Velika Srbija

-ВЕЈ1ИКА СРБИЈА«

СТРАНА 3.

ВРОЈ 348

< 0 М ватром одбијен. Непријатељ Мч смо решени да оду-јодбране слободе, човечан-, Је пре кекол::ко д?на т:.ксђе на- шевл>ено м одлучно по«а-јства и триумфа правде. Ми пздао нгш полсжај нзм-.ђу уш- жемо нашу владу и одго- см.атра.мо да "је зл нас све кг рек* Ндмхира и села Ерса- ворммо сваки позиву ко]и ■ неоцењива част да потподека ала је био одбнјен арти- сеод нас тражи. :могкемо са целокупномналергјсксм ватром. ј Мм мислимо да јехитно шом снагом нације и наЦрно *оре. и поред *рти- да нлша влада и наш на- роде који не штеде самолеркјског дејстга наши су хид- род што пре помогну Са- пожртвовање, па ма то роплаки бгцали бсмбе к& бсс- везмицима да се продужи било к највеће, да би офорска утврђења. Сви с> се а- рат којч је предузет ргди сигурали свету трајанмир." парати вратилч у њихову блзу, гт--_— .■■ . ' на лађама, које су ндпсднут*; бвле од неприј*тељских аеро . | ТТ ' |> II А К Р Г Т И ал-на. Неш ппсручник авијати-Ј 11 с лЈ 11 V ЈЈ V V/ 1 XI чвр Кулевић издржео је ш*ст »аздушиих борби. и поргд ква Католички Ускрс. ра у апарату, кпијгтачар јг нг-ј Данвшњи празчОк Христовог стазио борбу и одбио три кс- Васкрссња честитамо са нзј

Атина. — Зааннчна депеша нз Линдона /аиља да с\ сумаренн потолиди у току посдедње недељс 31 енгжск, л, ђу и да су 2400 лађа ушле и ; захиле из енглеских пристапншта. Цгрих. — И ако Јв цср Карло потпнсао Д(крет којим се у кида извршење казне на вешалима, аустрискн сф цари м А&ље прнм.њују вешала ратним ззробљеннцнмл за ни/мање преступе.

Немачке интриге Вашиагтон, 26. марта Посл-ник Мнлер открно уе уут? у го*у д- б.те у парламен 1 -гуф :хта о Ц 'мерманово/ за\вери досад држана у та/ности. Немачка је хтела у Мекснку I ствсрити сумаренску базу и пфслужнти се немач шм резервнстнма зз напвд на СЈед. Дожаве. Нем чки резервнстн рпде . сад у Мекснку муницију.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ САОПШТЕЊА

Дгљевкћ учитељ,

свештекик, : I

Слободан Бр. 1600. Пг.ар Поповик Бр. 1620. Елеонора ДимитрЛјеввћ удогај Бр. 1629. Из кгкцеларије Краљ. Срп.ј Ген. Консулата у Солуну 25-111, 1917. године. Г. Светозар Аћ^мовић сбвез-1

иик, позива се да се одмгхјавп

пркјатељска аероллана, који су лепшим жељама иашој браћи, покушЈ*зли да се приближе на- као и нвшкм Савезкицкма кашим лађама. Овај је апарат д<г-! толнчке вере. био 28 мнтргљескнх мстака. „ танифестЕцијау Паризу. КОЈИИ^ИКе Иј Плркза телеграф шу, да Ј- ш , 26. марта ја тамо пркређ;на одушевљена Непријатеш )е извршно једвн макк.фестгцф за Америку прекхапзд у вразцу долине П/тне- Јуче у пгрламенту, х јуче у се -1 ф^.нансиској Делегацији у Со Жакобеии. Нгпад Је одбијен и нату. Председник владе г. Еибо ду^у — уднца Булгарохтои бр. непријатељ се повукао на сво_е ушао Је у сенат с<. вмеричким I 35 ^ ради х и тног саопштењз, по старе положаје. На осталнм сек- амбасадором г. Шарпом усред' акту Бр. 6579. торама сем артнљериске борбе буринх овација. , г . ђа Рада В ‘ П ет Р в.ић позива 8 Л фра К нцускГсу “арн Торпиљкрана ла^а. ј« ** предствне Делегату Минибацили у двд маха тешхе бом ; Из АтинеЈављг у. Г Р чка ла ^ а ' ГбГГб 1Т П ои1ема бена иелрнјатељске батер ф ‘Посеидзк* од 3 700 тоиа на пу- Р°^° н б Р‘ 35 прл Ј ема на боегу Бвжака.

ЈИЕР1КАНДИ 31 РЈТ — Мјтннг у Ло.чдону —

ту из Шланије за Кардив тор* пиљирана је. Целокупак број

новца. Г. Михаило Ђ. Лукнћ, арти-

грчких тсрпиљнразих дађа до ље Р ИС:<и мајор, да иред.тане јсада Изиосн 48 једвница. ♦- »“нсијској Делегацији ради !при|ема улсжних књижица Уј Објава | цраве Фондова, или да јави своју 1 Издавање поиоћи српским! тачну адресу, ка му се исте

Лондон, 26. марта. Чг.аковк амер. КОЛОНг/-]е ј И з<у еГЛИЦдма почбће 27 ов. кес 1 пошгљу. у Лондону и амер. грађа „ то овим ргдом . I КрГЖ! 1 27 — - Бр - 1 добр - ,5 °' ВАЖНЕ ВЕСТИ ОВОЈ вароши, држали су 2 28 марта од бр>150до бр . 300 претпрошле ноћи митннг 3 29 мартаоцб р.зоодобр. 450. у цнљу да упуте својаче-| 4 30 оа 6 450 до бр . ститања председнику Вил*! 600 и на више< сону и америчкој злади за I Сзаксм

Пархз. — На парискоЈ н лондонској бсрзн лочеле сч др скачу савезничке ереднссти подоа лвцу — избеглицн зумеваЈући ту и руске услед ОД.чуКу ^ ^°;У С У ДОИСЛК • стављеко је прИ упнсу бројспи- кнтервенциЈе Америке, обЈгзљузућн ратно стање ска у пасо па нека се ” ’ " са Немачксм. Кадејепред- томе управља седник мнтинга прсчитао „ „„„„„ п „ ио г јн пре и после подне. кнх агенат'. Рускн тргсвчнски\ Из кзнцеларије Владнних Ко- аташе у Вашинггону нсђен јв \ ме:гр°. 25 мар га 1917 год. бр. раи,г« у свсма Кабинету за рад .! службекв — Солун. I Бери. «ЛЖад-АнцзЈгер

П<Ј Њујорк. — Внше приврже,. . . ннка рата добиди су послсдњнх ј Издввање он- дана П р^ Т( _/у а писма од нсмач-

телеграм који објављује одлуку Сената, присутг.и' су га б>рно акламоаали. Нд крају гдитинга изгласаI на је са одушевљење.цсле дећа резолуција: в Ми, грађани Сједиње них Држава, изражавамо Д'боку захвалност и одобравање аа одлуку коју су ДОН 1 ЛИ председник републике и наша владл оло-јвр, 1535 . стојању ратног стања са Ј 0 ван Зиеић Бр. 1621. Немачком. Ј-.дино је то средство да сеочува част, дсаојан.сгаа нгше земље негависнсст наше нације.

вели: »Америчка интсрвенцгЈП Ј,е арло знача/ан догађзЈ , коЈн ће всомк утнцатн у мор&дном псгледу нг борбу са неприј&те-

Влајко Радовић Бр. 1512. Миснрлић, депеша Игњат Попорић и Јован дановић Б?. 1618.

Гр*

I другоии, али се аиди, да је Јах I снмов главни ,мушгериЈа* Об I Р«н . . . Они су иначе нЦбо I љи другови, из истога су села, Чзаједно су учили шхслу, за ед[10 д.бнјали батине одучитеља ГруЈе; заједно су прескакали |баба Мирјаиин плот, када их је ■ гоннл* с такуше; заједно су | чувади овцо к заједно, касније, »омковалк и јараннли с цурама по селу; Заједчо су Ц војску служили, па су, ето, и ратоаали за|едно, Али чујта шта се догоди при ов ој игри: посвађоше се и у«ало не паде крв! — А ево како то било: ЈоксДм је докачио Обреиа аогом у колемо, и, према томе, с*да |е Обреи требао да миие иа земљу своју капу и д» је Зрани. Међутим, Обреи је порицао да је докачен. — Јок, брате, ниси мо ама такнуо I . . . ~~ Јесам! — рече Јоксим и четну капу на главу. — Мећи с *« ти. - Аја) —. одврати Јексим. —

Позивају се. Дг изволе пседстати агом Консулату ради извесног своп- лнма Неилчке ^ шт?њ ® : Атина. — Посланик ИгвлиЈе Г. Г. Ламбра Тсзкјсзк^ С У* ] нз/ вио Је поедседнику мкннплент Бр. 1515. \ст. рског сзвета да се италиЧедв Макскмовкћ учктаљ. рнско надирање мће шставнтн. Мн смо з узслн 05а меета пз чисто војничких раздога, Атииа. — Један раднограм из Берлина јавља да ,е Енвер пеша ок&ракт рисао немачко по 2.134 ње на фр нц/ском фронту { као велику победу. у ров, трис?а тн гро. л д»ва1? зграну се Јокскм, а усне му задрхгаше и кко да то дрхга ње стресе са њих руменндо, аа место кога дође модрииа. — Б>жао си I — К.д 1 ? = Завш ти кад! . . . Пзслг с\ те нгши заробили заједио св Шжбамв! — Амв зар меке зарсбила моја браћа I ? — Јгст, тебе!.. СачувгЈ нас, Господња Ма ртјо, таиве свађе 1 . . . Јер је >жсно било видети какав изгледаше Јоксим! . . . На очи му-сз навуче нека маглуштина . . . Срце као дв престаде куцати . . . у ушима пнсну... и он јурну на с?ога друга са измахнутом посницом. Али 06рен га дсчека: снажно га дох вати преко средине и подиже твко, да је Јоксим само врхом цокула додиривао земљу. Тада нокуша да га тоесче о ледину, обмањ>Ј‘ући њимв лено и десно. Ати Јоксим се изчигсљи из снажних шака као чиков, од-

Ниси ме кн докачио. — Е? — Неће бкти! . . . Баш си ми ти »промИцла«! . . . — А а I — То тн кажеш! — Јјк само ј* . . . Езо нека и људи квжу. Али Милојко Ачдрић први изјави да је Јоксим одиста докачио 06 ена ногом; то исто одмах посведочише и остели. — Сзи лажете! — рече 06 ен љутито. — Није ме ни такнуо!.. То рече, па се обрте Јоксиму и добгцч сштро: — Рђо!.. И ти си ми неки војникI... Лажове!.. — ЕЈ море! . . . Еј пази, па зи/ . . . — испречи се сад Јок сим — Пвзлде шга ти то дро биш! . . — Ко дробк!? . . . Ја, Је л’ ја 1 ? — Ти, Јест I . . . —■ Не дробим ]а ништа, угур суз*! . . . Да си воЈчик, не би беж-о Шчаби у рое! — Ко ! ? . . .Ја!? . . • — Јест, тк! — Ама зар Ја бежао Шваби

Са машег фронта — Српски званичан извештај Сслук, 26. марта. 25 мартз иишта вгжчо. Аустријанци се боје Ц рих, 26. вгарта »Реан д’ Ллзан« примећ/је да су изјвзе геиерв) мсема Кадорнв про\зроковале нг баљу импресију. С правом се м же вероватн кгже ча:опис >д је италијански генерал ш аб, после подужег држдња у дефиз-њи, спрем’н дп подиесе С 5 д:р у Тркенту и да да кови \дар непркјатељу у областк Трстн. Зна се да Аустријанци не I згледају мирни. Многћ се њиховн листови боје идући < фднзиее и кстичу силно де!ство »ртиллргје као н велике ктадк!аиске припреме. Признање Вилсону Париз, 26 марга. Пр^дседник париске оп штине упутио је у име града Париза сасј* див љење и поштовање г Вмлсону. Прекид америчко -аустријских односа Берк, 26. Мс рта. Амбасадор СЈетињених Држаза у Аустрији напустио је Беч и отпутовао за Вашингтон. Америчке армија Вишкнгтон, 26 ма^ та Министар еојни подн*о !е коггресу законски предлогкој м се уаоди еојна обааеза за грађане сд 18 до 24 гсд -не. Пјил-.еча свог захина даћа С>д. Држааама војску од 6 мил»-она љ ди. О.лобод-ће се во:ске свн ожењени, свк, којм су употреб љеки у ратнсј индуетрији кго И ОНИ, који су ф*;3 1 ЧКЛ И> С: 10 собни. То ће знагно саести по менути брсј. »Њујорк Та!;лс* псчиг: „С ед. Државе позваће под ор-жг*ојску од 3 мклмона љ\д*. Пр»а војска од 50 000 кзвбгаћс се коихом или Нскгм друг. м на чинсм«. маче се корак — д?а нгзлд па се оида устрсми нх др;. гм сз скгурношћу колцз, ко;и помгм но слећа на голишвво пилегце И дох б.ч човек тренуо, Обр>н се нађе под Јоксимав*-м левиш коленом, ко;е му беше чв^сто прктиснуло грудн. — Ама дајте мн нож дв за кољем пса!— цикну сада Јо<сим обзирућк се око себе, к*о да очекује да му иеко дода нсж Војнкци се усквмешаше. Сви су дотле стгјали као укопаии.. ко зна зашто: ваљда шго су људсха чула у тренутцима тгквкх изненадних преокрета у мртвљена. Неки покушвше д свуку Јоксима с д уга, којк Је стењао, пскушавајући да се и сксбеља, али ихЈокскмов стра шан поглед скамемн иа првом коржку. — Нож ми дајте! — цкчао је Јоксим свежешће. —Да видимо ко је бежао Штаби у ров! Војницч зггра вше . . . Теовило Макскмовић повнка: »Не дајте, људи да се сакате ова наЈ боља друга« али не смеда да се

Вукашин Ф. Басекић, адвокат Дз Скопљг, моли своје земљаке лозчанике, прејатеље ибив. клијенте, нгрочг-то из окр. ско.чљансксг и хумановског, који су војни обвезници и иалазе се на фронту, као и оне, којИ се као болрсни и рањени н^лазе у бодницама а у новчаној су оскуД И Ч", да му јаве своје тачие адр«се, како би им по могућству послао трошак за наетупгЈуће пргзнкке. — Јавиги се на адресу: Вук. Ф. Басекићу, иследнику П;ка псшга 8 . ВоЈиште. Милан Цветановић штампар наредник, гл>а карту из Београдп код г. 3 (агановића, телегр. одсљ. Врх. Ком. НАЈНОВЗЈЕ ВЕСТИ Петоград, 26. — Руски минвстар војни изјавио је Савезничким војним аташеима, да је он убеђен, да ће РусиЈа ускоро вод ти рат са двостурвом енергијом. Рим, 26. — Савезничка економска когф-ренција одржаће се у м»ју овде. Уз ће уч. шћа к представнгш С едгњених Држвр-а и јалане. Парнз, 26. — БразилиЈанскн мки. спсљ. послов.ч г. Лауро Мллер изажо ;е: Држи се уопшге, да ће Бргзилија данас донети одлуку непријатељства протнв Немвчке ЛИстови Ччле и Перу су зато, да јужно - амгричке републкке стану уз Сјед. Државе прстиз Немвчке. Вгшиигтон, 26. - Огромно одушевљење вл да у Сј>д Држввамз. Огроман број мл»дг-ћа уписује се у добро ољце, Држи се, да ће се уписати до два милиоиа људи. Гоњ.ње шпЛјуна настевља се. Ухи.шено је још 55 немзчких ишијуна и дта Мексиканца. Р^ское Симанс, поглавар Цр ца у Сј.^д Д:жавама кз авио : е на митингу у цркви Лујиззила: »Бгли или црни, кмамо свмг |вдчу дужност; да брачкмо отаџбину. Ја ћу срганизов 8 ти пуковг црноца добровољ. ш.

прибдижи завађенима. Неко вовика да долаза хоманд;-р. — Све ће вас у топ! — викну Марвнко Иконић. — Устојте брзс! Јоксим скочи . . . такође н Обрен, који Је стидко гледао предасе . . . Тада војници испричаме комткдиру шта се догодидо. Командир подзикну: одлазии А Обрен з:борави да рекне, .разумем;* он се самопосрами и сборене глазе оде шаторима . . . Командир се смешн . . . војници такође. Јтксим, међутим, целти . . . тресе гакошуља на њему. Најзад поглгда за Обреном, стеже песи, цу и пружи је за другом као да хоће да му добгци кеку пр*тњу. Али му рука клоиу . . . — Ама зао то да ми ракве побратим 0 '>р*н 1 ?. .— замуца он д хћући — Мени зар то да рекн.! ? . . . Ој пебратиме, побрагиме! • . . И бркзну у плач . . .