Velika Srbija

СТРАНА 2.

»ВЕЛИКАСРБИЈА«

БРОЈ 382

паке-ге ка једном бескрајном ланцу, која одзлгчи један по један деш помоћу великкх ку к! утврђгних на 60 сантиметара далеко једна од друге. Тела улазе у неку врсту бубља,ј у једхн дугачак,а узак простор, и у њему су, за све време пра-ј лкка, потопљена у купатилу, у коме се једновремено оперу и дезинфицирају. Бескрајни ланац се за тим преносИ у сушниц/, одакле излазе, пошто су, евапорацијом, кзгубили знатан дго своје тежине. Нгјзад их ланац одвлгчи у један огрсма ! металии суд, у који се тела аутомитски бацају, служећи се за откачињањг јед ном вештом направом, У овом суду муљгча и ме-ј шалице прсмешаЈу масу с времена на време. Пзсле кувања у пари сд шест дз осам сати, месо одвојено од костију претвори се у скоро

црну кашу; кости падаЈу на дно а каша се пумпама одвсди у једну инсталацчју специјално одређену за издзајгње масних материја помоћу бгнзина. Масни екстракти одводе се у другу једну грађевину. где се издвајају стеарински елементи. Сте*рин се продаје такав, ка кав се доби>; уља пак распростире такав задах, да се мора подвргнути пречишћавању. ОваЈ се посао врши просто мешањем вруће уљане масе са карбона том соде. НеутралиЈовгно уље је дестилисано, а споредке продукте употребљавају сапунџије, који не налазе втшз масне ки селине, која им је потребна за њихову индустрију. Неутрализовано уље, бзје затворено жуте, експедује се затим у судовкма налик на бурад од гаса. (Из ,Ом Аншене« прееео Ал. Ј П.)

нелријатељски су авијатичари гробље села Ре и ф 1 брике хеб цнли бомбе на Пунта-Стобга миских произзода. Оне су наи ка дрј га места у доњем то-|ставиле своЈе напредовање јуче ку Соче. Наши су аероплани и заузеле непријатељске полобомбардозлли железничку иру- жаје у тој околини на.фронту. Лз н Д<> н * јављж дж. су нетчкн гу код св. Д 1 нила, у долини ре- сд једне и по миље. У току о-\ сс Ч и 1 лл Д< нпкрати поднеди руке Брааизо Фзидиго и Капроте. вих операцИја заробљеко је 700 ском ^омчтету раденика и војИатлн су и у П,љ где су бсм- | воЈника, од коЈих су 11 офицИ бардовали арсенале, проузроко- ра и заплењето Је изтестанброј вали пожар. I розовскгх хзубнцж и митрИ_ !љеза. Руски коминике Петроград, 30 априла 1 плебисцнта у рускоЈ ПољсаОЈ ка ко би сгми Пољзцч нмбзали

На румунском фронту пушкарвње и акгивност извицница.

На кавкаском фронту у обта сти Сакиза Курдн су покушали да заузму наше предње положаје али су на време спречени. Један део непријатељске снаге је унИштен а другн разјурен.

Ечглески су авијатичари јуче уништили 7 немачких аеропла на а 5 других прнморали да се 'спусте на земљу. ^Чгтири наша

ВАЖНЕ ВЕСТИ

Атина. — Једна депеша из

ника предлоге о миру. У том експозеу нем&чка се обавезује да евакуише све окупиране области. Оча би усвојчла васпостављање Белги/е, СрбчЈе и Руму, није и пристала би ла примену

ачарвта фзле.

Са ратних фронтова

Сћ солунског фронта — Фраицуски коминике Солун, 30 априла ПрекЈуче, преко ноћ била је једна серијане 1 ри]атељских противнапада на новозадоб-аече положаје. Сви су ти нападнсдбијени. Јуче аргиљериска борба. Француски коминикс Па?из, 30 априла Немачка је артиљерија била мање акгИвна у току претпрошле ноћи код Шеме !-де-Д !м. Француске су батерије извршиле деструктАвно пђање ка нем 1 чке организацлје и проузооковале експлозиЈу једног депо-а са муницијом северо источно од Жизенкура. Сукоби патрола у области Пангеона јужно од Шони а, у Шамлањи, у шуми источно од Корнилеа и на левој обгли Мезе. Артиљер јака бзрСа у шуми Авокф. Ф-анцуски су одреди продрли у немачве линиЈе северно од Безонво а на вишг месга. У Алзасу на гектару Амерцзила Французи с/ заробнли известа.ч бро'војнкка. Париз, 30. априла (доцније) Јуче ]е била јака аргилериска акција јужно од Сен Кгнтена на платоу северно од Ена и у Шјмпзњи. У области

Вгрдена, фраI ц ске су батериЈе успешко бомбврдовале аемачке оргаикзгције у шуми Азо кура. Једча Фрашуска извид ница иззршила је препад у близини Берни Бак и заробила вој нике. АвиЈатнха, — ФранцускЗ су авијатиуари оборили 7 немач К 1 х аероп. а 1 а. Апарати су ууништени. Седам других, јгко сштећених, пали су у сво,е ли није. Сплјнски фоон~. (Задоцлис) — Непријатељ се .ако с дупирао нашим наг.адима и успео е да поврати ^еколико ровога на Ср ка-дИ Легену. Ијтсчно од овог места, грчке трупе.које су у кои|Текгу са француским трупамз 'оперишу, заузеле су иеприја тељски полсжај у близини Л ; м нице и знробиле 30 војника. | Српске труге са своје стране, заузимајући терен стопу по стопу, пошто су одбиле више про тив-напада за.ззле су вис 1824 Ј и настављају напредозање на Д бром Пољу. Италијански коминике Рим, 30 априла Обичча артилериска борба на целом фронту,интвгзчвнија код Аттико, Бренте у зони Горкце и на Красу. Ноћу између 27—28 априла

На осталом фронту пушкаргње. непријатеља к - а д гб ал Хам

будући реж; м Немачка би сем тога. трнжила од Б/гарске да МесопотампЈа. Од 20 апри -1 СТ у ПИ мх ћедонске заузете ола ниЈе било взжних догађаЈа ј бу]АСТИ и (/ ила (/ и готова на уна свсм бојном пољу. Нашеколоне које олеришу у басену Шат ел Адема и Диале потисле

Румунски коминике | Јгш, 30 априла ! Нгшта значзЈније на фрснтуј сем узајгмчо дејство артиљерије ј и сбччно пушкарање. Артиље-ј рија је била интензивнија у о бласти Сураје, Галести. На Дунаву мирно.

рина који се пружа у правцу на северо запад и северо исток, |

60- 80 миља од Бггдада.

НЕШЧКА 0 ПАЛЕСТИНА Угрожени некачки интереси

Риг., 30. еприла СгзваЈе се овде да је вест о при.ближавању Е-:гл. з I ка Јеру салиму изаз'ала у Берлину пра ву узвемиргност па чгк и пре

Енглески коминике Лондон, 30 априла Ншесутруле изтршиле с;ећ-! не операције претпрошпе ноћи.!' _ . , _ Оче су напале X нденбургозу 0за ваглеска победа ј Верлин. Оч има да изврши шку

Р' ђ°.ње француских грзница у ' Лооену, као и стваргње једног срггског пристлништа на цадран ■ ском мору. Иста депешг јзвљз да нико у РуСИЈН не мисли да поклони пажњу сличнкм предлозима за мир. Петр град — Установнће се н:вз енглеска бпнка у Рјсији. Њен капитзл биће од 10 милиона фунте штерлинга. Главни цчљ те банке биће емисија ла енглескоЈ пијгци индустрнЈ ских вредности и зз/мова руских вароши. Амстерддм. — Талаат П ша приспео је са велином свитом у

линију у близчни Биленкура и” Ц ти немачке прсјекте у Си \ ТХЈКу ми: „ Ју . друм Арас Камбре и положаје ри * и * оводом то,а у ' 3 ј х - Т8 ’7ј Лондон. — И) Р/ма телесегерно сд Скарпе. Свуда смо ' е ком,с ' * а ° а сг ‘°^ не послоае , Г ргфишу „Д*јли -Телеграфу: заузтли објективе и заробчли ^ 1 ' 1 тал * кдицчлара .тмача / ; Према и~вештаЈима из турско) |Неколи.ко статнна војника. Вд- Еега с !3 ^ ВИ0 > " а би си | извора, Турска /е известила сводиле су се претпрошле ноћи за немачке гројек. е би ^ с&везнике да уе њено ун^тра-

услеле локалне борбе и препа ди источно од ЛЈмтира и Ксточно од Игра. Заробљечо је зише војнчка. Доцније. —3 ач-ччи дега љи који се сдчосе на нападе који су извршени претпрошле ноћи, пстврђују усгех операциЈа. Примећене су велике јаке

. ла врло озбиљна ако енглеска

шње стање неснс.сно. Услед све

изјгве одлучено /е (дашиљање у Ц фиград у специалноЈ мисији г нерала Ж:новз. Изгл< да да

војска мора остати дуго«. Е)цбер'е?, икф каколичког ц^нтрв, показао се нарочиго разјарен и захтеаео је да се Бугар:ка хсћз да спречи одме■ пред\ зму кере за солуцчју ко | гаље Турске об.ћгвуући јој веја би била саобразна немачким лиие корист«, а у случа/у ако интересима. • се она покгжз уг.орна да ће бу ■ У бгварсксм Ландтагу, граф гврска всјскл загрозити Ц<риснаге у блкзини Билекура у ка- Хертлиаг, упиган, није сакрио граду. мерн да ерше протиз напад. На- С8 °1® чуђењ*, у толико пре, шгО| Локдон. Г Локал Анц'јгер ша их је артилерија опгзИла и Ј е ^колико дана раније Јазно призча\е потпуну пропаст неуспешно тукла Нелријатељски из ази0 те верује у тако на* мачке иде/е са оне стрле.е океанапад није мо:ао да се развије. п Р е З° Ег!Т>е » ј иа заузећем свију немачхих ко• Мгло дгцније неше су трупе на-ј Нвјзед пригц Лгсполд Бавар ! лони/а и хуком нз Немце ко/е ^ пгле, и после јаке борбг, иаста ски, који Је на лкиу места про-ј се врше у држ взма Јужге Аниле се |уче у селу Билекур, учдвао терен за всђење рата у мерике. Ова мисао убиЈа монзргде се борба ваставља. Ј, че по- пргвцу Сина а и Е'ипта, изра -. хисте - 7исг не криЈе да над• народне исчезгваЈу и да /е несле пддне непри]атељскн на !гд зио се да жалн што ниЈе по ■: при , атељ преД у 3г о иницчјатиау на полсждје коЈе смо заузели, стулљено по његовкм сазетима борбе на западном фронту. био је спречен нгшзм *ртиље-;тј, што није пргд/зета кампгња ј Амстерд\м. — *Телсграф» ри,ом..На друму А а:— Камбре у јесен 1916. ггдине. »Сада — сззнаЈе дл /е турска гарда заузели гмо иеколико хчљгда додзо је прбнц — сасвим је Пал&те П отсдама пОЈичана. Од метара немачких ровова до ма- !доцкан«. кзко су војнчци дандштурма .... „ ... „ 'одбчли да ПУЦЗЈУ на м асу зж Ј>ра КавалериЈа. Севсрно од воеме штроЈКоаау Берлину, влаСкарпе, нгше су трупе освојиле

Ф Е Љ Т О Н

Абдикација Николе II, — Ј дан историјски догађај —

Генерал Руски ушао је у томе тренутку. Он се извинио цару, што нвје стигао на време, поздраЕио нас и сео горед мене, односно према цару. Гучков је говорио. Ја сгм се бсјао, да он не буде аемилоствв, да цару т.е каже какзе тешке V. сурове ствари. Ускоро самсе охрабрио. Г^чков је говорио доста дуго, лако, делови његога говора били су у потпуноме реду. 0.ч се није дотисаз прош лссти и излагао је Једно сгдгшње дзпђге, пскушавајући да убедч цара, докле је земља пала. Говорбо је оборених сччју, ! ослоњеч десном руксм о фоте- 1

љу. Нчје вкдео царево лице, в тгко му је било лакше да 1 зведе с оЈ мучни говор до крзја. Он га је завршио }в?равањем да је јединн мсгјћи излаз вз ситуације адбикација царева у корист малога Агессија, са великим кнезом Михаилом као регентсм У тренутку, кад је Г}чков изгоЕарао те речи, Рус ки се окренуо мени и шапнуо мД је: — То је ! ећ решено. Погом јер цар узео реч. Ње гови покрети били су много мчрнији и простиЈи, него што су били акценат и речи Гучкокова, који је био узбуђен ве

да немж псверење у њих.

личином момента, који смо преживљввали. — Јуче и данас, ја сам дуго размишљао 0 одлучио сам се да адбкцирам, ре.сао нам је Нчкола II тоном, којч 60 уоптре био, као да говори о сасвим о бичној ствари. Дв три часа да нас, био сам гогсв да то учи ним у корист сасга сика, »лИ свм после схватио, да сене бкх могао растати с њиме. Ту је цар учинио малу пзу зу и потом је настазиомкрним гласом: — Ви ћете ме раз^мети, надам с< I И н је настазис: — Зато сгм се решко, да:б днцкрам у кор.ст свога брата Цар ућута, као да је чекао одговор. Ја тгда рексх: — ТаЈ предчог нас изненађ/је. Ми смо сјмо предв!ђалч абдикацију у корист царевкћа

Алекскја. Зјго тражим овгаш ћење да разговарам некслико тренутака ндсамо са Алекгандро.м Ивановићем (ГучкоЕО.м), да би дали сложан одгозор. Цар пркстаде. Не сећам се в! шз начина, на који је сбновљвн разговор, али знам, да смо се ми без тешссћа одговори ли новој ситувцији. Гучков је рекао, да се он неосећа довољ но храбар, да се бори против осећања једнога оца и сматра да је немогућ сзаки притисас. Ччнило мч се, да је при овИм речима лице цар«во озарило неко зздозољсгво. Ја сам пак изјлвИо, да је жеља царева, иа ко се противи дзнетој сдлуцн, сасвим укесна. Рдздаајгње оца и сина гтворчло би доиста де ликатну ситуацеју. Али цгр би мислио сталко на своЈе одсутне рсћаке и можда би због тога

потхрањквао осећаје мржње против он!х. који су га расгавили од његова сцз и мајке. Осим тога, зар би могао регент положити заклетву верности на устав за малога цара? То ]е било вел0ко питање. Све те компликациЈе пак изоавнале би се подизањем на престо великог к(еза Мхаила који сам може да положе тражену заклетву и да буде уставан владалац. Псд таквим о-олностима, ми примисмо решење, предложено од цара. Тада нас цар ушЈтг, да ли ми можемо узети на себе одгоаор ност, д 1 ће у извесној мери акт гдбчкације повратити мчр у темљи и да кеће напротив и зазЕатв ново комешгње. Одговорили смо, да се м0, уколико се даје предвхдтти будућност,