Velika Srbija

ВРОЈ 383

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 1. МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ГЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Кесечно 3 франка, тромесечно 9 фра нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДЕВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредннштва улица Коломбо 33 Солуа.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Догађаји у Немачкој

Прета ве;тима ко]е смо добили у последње вреуе стање у Нгуачкој се све Еећма погоршаоа и постаје све критичнње. Узрок овим ио.азауа треба тра жити у оскудици ЖИЕОТ них » амирвиаа чему је при годна псследииа велика глед ко> данас царује по СЕОЈ земљи, а с тим је у везз и губљење нере у дефинитивну победу. Фон Ба оки, дирестор исхране у Не.личкој, изјавио је пре не:<п дзн једг.ом нозииару касо је народ ?а ова три псспеања месеца стављен на тешко искушење, али се гада да се ово сгање неће погоршаги. Међутам о I је и прошле године давго сличне изјаве, ко;е су после с?ме прилике и догађаји деуачтогали. Услед тога се појављују учеаааи нер^ди и велики штрајкови којн се угушују помоћу оружаге силе. Пре де сегак дана берлинским улицгмз је ишло пре.со се дамдесет хиљада ма-шфес аната услед чега ]е бко цео трамзајски и жедешич ки саобраћај прекинут по целој престоници Народ је викао: Дајте нам хлеба, доле са владом!... Ред је успостазљен интервенцијом војске пошто је гало поеко сто педесет жртаза. Сјични шграјкови се по јављују по свима већим местима и што је везма карактерисгич.чо ово се поч ње лренссити и на вој ску. Јер гогозо истоврете но јазља се псбуна у једном драгонгком пуку у

Најсгелу. Војници су захте вали добру храку и тражили да се са њима чо-; вечкије посгупа претећч да' ће напустити касарн\ !. Сад р а.м је појмљибо страхова ње иззесних немачких ко мандангта, који су још од поодаена наговештавали растрохтво и дсл\орализацију трупа, ксје се почињу у масама преда агн кепријатељима. Борбе на загадном фрон ту очито испољаЕају клонулост гезманског милитаризта. Ратки дописник холандског ли та „Тида“, ко.ме се не лложе пребацити пристрасносг у јорист Сазезника, гели да се дтгађаји на западу развија : у све више и више штегно по Немце. Други неутралан лист „Њезс Ванде 1 Даг“ пише: „Од почетка рата никада још нисл\о видели толико забринутости у нелдачким изЕешгајима као сала. Први пут изгледа да и поредчврсте вере у своју војну ска г у и вредI ост команданата, код Немаиа г.остоји сумња о то ме да ли !е бити л\огуће спречити непркјатеља да г.робије фронт". Немачки листовн су отворенији. Тако на пример „Безлинер Тагблат* 4 пише: „Од сада треба гсворити истину па и ако нам она није по во љи. Ми никада нећемо л\о ћи диктираги мир читгв м свету сд непријател а ко и I а: окружавају и који су још пуни е ергије. Здто је готребно гражити мир по разнаља". Ј:ш је интере-

сактнији орган нел\ачких социЈагиста -Форверц" који је у последњем брсју дснео члакак под нгсловсм „Опдта ревслуција« где се између осталога налате и ове реченице: Приближило се време да се гооори о миру, јер је рат трајго доста. Аео дуже г.о раје оЕаго, кећемо моћи рећи да живимо у гоба цивилизације Нчједалеко дан опш'е револуције у Немачкој. Претинам смрт од глади. Ми сенетучемо вкше ни за ка ; аз идезл, него из простог катр.иса ончх који држе држазне узде“. На завршетку овај лист позивље немачки п олетаријат да се побуни и да тражи м\р за цивилизовани свет! Други неуажи лист „Франкф'ртер Цајтунг “ вели: „На ша нсзависност па чак и наш оасганак угрожеч је од стргховите коалици;е нетријатеда. Да ли ћемо попуститк? У том случају гешко Немачкој!. Али, види се јасно да је Езрога сита рата. М р је више но зрео. Од Споразума зазисида га прзкламује“, Као шгосезиди из озих фа слта, дачас Немачкапре живљује веома муч :е и критичне т.енутке и ако сви знаци не варају, ми смо на прагу веома важних и крупних догађаја који ће ускоро наступити. Требз имати само стрпљења итмијш м вшш — ИзЈаве једног италијансасг посланика Рим, 1, маја. »Ђ рнале д‘ Игалија« објаз-

љу;'е интервју са послаником Е<генијем Кизом, кој!! се вратио из Албаније и Маћедоније, где је посетио главне центре. «У погледу ка воЈну ситуац&ју у Албанији Л Маћедонији мсжемо биги потпуно слокојни. На ша марина је стекла великеза слуге у Валони, Санти Каранти и на Крфу. Наши торпиљери в^ше врло моћан квдзор над сумаренима. У Агбанији смо ; полако и истрајно извели велико дело ке само у погледу воЈне сдбране, веђ и сбразовг ња ста ноеништва. Саградили смо 4С0 км. пута организоеали 125 албгнгк! х школа, као и санитег ске сл\ жбз. Дома»!е стаковништво изводн један рад од врло велике важности: грађгње ееликсп пута од Санти-Кгранти до Лерин , ксји доводи у везу Истсчну војску са Једранским морем. Усксро ће се срганизовати е тапна служба ради снаблевања јужке Албаније. Наш је циљ да задобиЈемо нарочито поЕерење муслиманског становништва. Имамо неколико одличних албал с.ч 1 х чета, којима командују и талијански официри. У Албааи ]и је таксђе започет рад на по правцО злравствених пркликв. Изводи се каналкзацИја воде и спрема се једно сјгјно прегузеће искоришћаЕања земље у о колини Влоае. Држање италијанских трупа у Мгћедзнији је једчнствено. Ја сгм слушао гетерала Сараја и грпског Наследника Престола, где говоре о вкчности и хра брости гашкх официра и истрајнссти наше пешадије. Врло искрена срдачност влада изм<ђ/ фракцуске артилерије и наше пеш?дл,е и наше брдске артилерије, који делају за;едно, Интимност између италијансккх и српскгх војкика је потпун8. Срблја, преко људи, који је пред

стављају сарађује у цкљу пријатељског и трајног споразума са Игалијом.

МИСИЈА ДР. РАЈАНА — Американска Цовенн Кр.т о мискји Др. Рајана. „Њујоршки Тајмс« у једчом сд последњкх броЈева месеца марта т. г. доноси следеће саопштење Аиеркканског Цовеног Крста о мисији нашег познатог великсг пријатеља г. Др. Едвардд В. Р*јана, која се од пре кратког времена налазн у нашој средини у Солуну: У одгсвору на тражење Српске Владе Американск« Цзвени Крст објављуЈе да Је Др. Е*вард В. Рајан који је стекао светски глас хао шеф Америкааске Болнисе у Београду у време заузећа те вароши од Аустро Немачке војске, отпутовао за Фданцуску на путу за Србију, где ће срганизоЕати санитетски и потпорнирад у онсм делу те земље којИ је ослобођен од Савезлика под 1’енера!лом Сарајом. Рад др. Рајана им> да допуни и посгави на сталну ;основу онај рад отпочет од А ■ мериканске Санитарне Комиснје 'ка с)збијаљу е шдемије пегавца у Србији пре две године дана, Први задатак др. РаЈааа кгд прнспе у Солун бхће да образуЈе у Солуну едчу средишну станицу за ратну помоћ. Крсз озо централно тело под >пра вом Америкгнског Ц веног Кр • ста све (анДтетске и болнВчке потребе као и храна вамењена за помоћ становништву биће раздељивана. Сличне сталиц* које постоје у Паризу и Рему сада су ззанични престазница АмерЈканског Ц:веног Крста. Дељење материјала и хране слаге досад у Солун из Америке било је у рукама Американ-

Ф Е Љ Т О Н Д. И. Је јо Звона Јована Крститеља »оо^ооо

I. Тешки кораци прлте Марка тупо су одјекивали у пространој трп?зарији, којом је хздио у тишини м/чне и несане кећи. Старац беше о брван црним мислима, кОјв му одлеше сан. Здто Је сада хадао брижан, пушећи цигару за ци гаром На главу му се од едачпут сручило триста несрећа: синози му отидоше с војском из 0:гџ5иве; кћери, коЈе су биге удате и већ старије же;е, постадоше сиротице, јер и оне отпратише мужеве и синове; па онда, разболи му се протиница л деже у постељу без икакве

наде на оздразљење; непријатељ му одведе сву стоку и однесе сву хзану; поггзше му имање, порушише стаје и упропастише га. 0:таде го 0 увређен, ожалошћен и неутешан. И мож.а би отац Марко СЕе те несреће претурио некако п;е:<о главе, да му синоћ душмани не поднеше нож под грк љан! Дође некакав слугерања из среза и донесе му једанакт. Прота га отвори и прочита, и занеми од ужа:а. У ахту му наређзваше туђиначка власт, да одмах скике с цркве заона и остави у дзориште одакле ће 1 х у осам часоЕа пре

полне нарсчигИ људи натовз рити на кола и одвући за војву употрсбу. А то је седсга проту поразило и убнло вкше него све несреће! Н.-4 е се ни свлзчио, нити је псмншљдо на постељу. Цркве њас Пднта кувао м/ је кафз до поноћи а тада м/ Је прота пожелео лаку ноћ. Сгари цзк вења< изашао је напоље, чудећи се шза се догађа с протом. И ако Је с њиме живео као с другом, ипак није смео ништа да га пита. 31кључло је, да проту прождиру гелике муке, и да би га, л ожда, још више намучио својим питањем. Зето | е покуњено изашао из трпе зарије, готов дј заплаче, и ако, када би запллкао, не би умео да каж*, шта му нагна сузе на оч и. П.сге дугог хлдања прста

запали и пос/.едњу цтарету, што му се затече у џ пиој кутији. Онда гр ђепрозору и по диже тешку завесу, коју је прстЗница некада, још као млада попадија, с песмом изаткала у безброј прекраснЛх бзја .. У малој цркви Јована Крститеља служи прота пред Господњим Олтаром већ пунгх педесет го дина. Ту се звђ:кон:о и 3;По пго; у тој цзкви крстио Је сву дец); тај му је свет хргм помог^о, да нх школује и ижени. Служећи тој л\ало] цзквици, провео је цео век и дочекао дубоку старост... А сад ето, дођсша душмани да му под старост загорчају дане и да му об<сзете Богом поверени храм, који је ево сада погледзо кра дом сузним очима, јер се бојао, да ће му се, тако избезумњзноме, прич нити, ако б. де ру

же на њзму за)сгазио очи, како се љуља псцонели гвоздени крсг, што је усађен у месингану јабуку, како се лагано повија и заједно с почадилим тор њем пада на з\мљу ... Превуче руком прека наборанога чела. па окрете главу ка пространој ливади, што се као огромгн комед платна простирала дал?ко тамо у тихо праскозорје и губила у магличастој са земљзм спојеној дгљини... На ис;о<у се уозивала румсн, кроз коЈу су благо трепериле звезде, што их већ поче полагано превлачити широка једностазна млечза копрена... У селу се чу да овде — онде певају петлави... На уцветаломе багрему чу се песма некгкзе птичаце... У природи владаше нека побож 10 свгчана харл\онија коју је дзпуњазао лаки жубор чесме,