Velika Srbija

ВРОЈ 411.

СОЛУН, УТОРАК 30. МАЈА 1917 ГОД.

<г

велика ПРЦЈА ==Ун 0 Н«А ЕН 6 КШВЕ 8 ЕЕВ 1 Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН8 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИј 0 Месечно 3 драхме, тромесечно 9 драх ме, годашље 36 др хме ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВ0 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уреднаштба улаца Коломбо 33 Солуи.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОј 10 лепта

Бугари и Нова Русија

ЕЕМАЧКА ПОПУШТА — »Мар помирења.» Жгнева, 30. мвја ИзЕесаи аемачки лкстоаи поситуаиије централн^х др- Софи]и, зозе се по имену[бугарском с брању виси чЕњу^пропоЕвда-д мј, р 6јз *• жава То се најлепше ви-'цара ослободиоца. Свето слика цгра ослсбодиоцг! ј И?КСИЈ * и сдитетг ’ 8 нгки иду ди из преокрета који се у-|уље које је нужно га њене ј Друго. Ооган бивших

настаг.а је;едка бесомучЈа и одвратна хгјка противу свих предмета који су обелсжзвали трагове ослоБугарска је згодач тер- гарских кнежеЕа и царг.ва.'бодилаца или слозенства. мометар за сцену садање Најлепша, главна улица у Међутим сада читамо дау

'чгк и д»ље, те предлгжу, де се

очава у овој :-.емљв од оно- ( бреде б гзрска црдва до- руссф (га ,Мир“ доа о је Т чине " "" ,есне ков«««:« О.о га тренутка, када је Про-’;биза од руоецрпе. Нај- „ЈајеТа протлог удседа је- ' •Р"»«Р*"т.Р»ст и ,н.з,ари1_ * _ ( . : г ј г ■ ј пуке м Нрмрчкпј Таго угпрпии

крске друг* ннтсрнвциов*л>, која створен* 1889 ср)ш- 1 ласе У алгусту 1914, Доиста, илузије имају дуг жиеот. Ако дене- „социјглисте од марке« по* кушају у Ш гокхолму да ускрсну организацију, коју је рат убгО, оки иеће псстићи никакав резултат и даће најхомИчнија

лике у Немачкој. Тако, угледаи ксмачки лист ,Б е рлинер Тгге

визорна Влада козе Русије већи број хуманксгички дац узодни члан?..к о томе, I изјавила, да ће руски на- васпиганих Бугара студи-јкако је у Бериу био верод кастгвити борбу, са рао јеуРусијии Паризу... јлики збор руск^х емиграсвојим Сг.Еезнииима, до де- З а руске литергрне књиге ната га комз ;е гсворано финитивне победе начела образогака Бугарска била о русхој револуцхји и велиј на ‘ некС1,Ја ТЈ * х ( које је истагао савремени је природан погрошач, већ да ;е огромка взћина кри- у њ ' !!;в:)ње ст Р ан! ' х демократизам препорођене и 3 5 0 г сродности језика јсутних Ру:а тражила, да Русије. Познато је свакоме Друштвене везе Бугара с се што пре закључи сепадржање б}гарсксг народа Русијом биле су веће и од ! ратач мир са Немгчком и пр:масво|имослободиоци-;њихсвмх веза ма с којом Бугарском, и још више, да ма од почетка светскога другом земљом на свету.|је на тој^е скун* држао рата па сзе до данас. Овде руски живот био је ватрен говор г. Внкторов ]е важи ^ кагласити чиње 1

Грчка штампа

За нгше ксве

ницу, да ;е такоззана ру-

с д веомавелике призлачне ј дописник „Р;ечи« и дирекснаге за Р-усима сроднејтор рускекореспонд нци;е софилска страчка на чел У Бугаре... У Русији дође до јУ Берну, и што је за нас Гешова и Да тева, а преко| ре волуције. Она је довела најзанимљивије, то је тврдсвога партиског органа к а крмило људе који су ња овога б гарског листа, ка <о је овај Викцт;ров тражио да се Буга има при-

блат* п!:ше: , М -р помИргљ* , ■ једзво Је мог>ћ. Донста, иасил-] територи!*, ; »Неологос«: иародао- су.еда. јсти з ачило бл уништење не-ј Чзпт.чтако втглиЈааскоЈ вламачког јединстЕа. ди што Једчим проглассм гечеПлсле кратксг врсмена сгво- рала Ферера решава днпломатриле бн се кове ксалЈЦ^је и ски спср коЈи је имала с Аустрорхтсзи прбтив Немачке и уни- ј Уггрском у погледу утицаЈа у штилл би Је С друге страае, А;:б 2 нији. Призаајсмо, да смо мир з*кључгн ва принципу ста- ми мислили да )ош није биа тус кво анте не би зедовољио куцнуо час га деобе и за ратННК 0 Г 8 . Оа не би одгсварао ни нс дсбити, јер се ва француском ствараим потребвмг ни генти- земљ/шту још налази безбсж-

и Мира“ одпочела бесомуч-'као шго је на приг/ерслун;г кгмлању протпву свега ц а ј с Миљуково д у Бугаронога што је руско, 1а<0 и и високо да је било веома тешкојпогЈТ^^-чии/ЖЈг« од ноконстатозати ко су већн|пих руских људи наш о германофили, I а ли вла- јг гостољубив пријем и уточиште које га је спасавало Сибира. Ј1 а<о је појмити, према свему овоме што је до сада овде речево, што се баш из Бу-

мевталнкм з»“ ^ остгарљ?" _.,*соне сг миреу ^анцузн не д

- С)Д

с на герм?нска кога, БглгиЈу путоши пруска милитаризам, ».

Ј,

у Г „ОТ11И 13 шли

знају сва освоа ко а су ^. рет> док заколпга... • Н*

с у у\Ј

дајући или опозициони едементи. То је исговремено и најзначајније доба бугарсксг русофобстеа кааа је бугарски народ најизразитије манхфестовго сво]е душевно ра:положење према својим ослободиоцима квалгфикујући их као варварску и бесловесну масу, која ]е одрсђена да робује цив 1 глизозанА'м Ненцима тврдећи, да је само то пут ко^им се може преобразити она ргља од милкона мужикс!.., Али овако су го ворили ови „балкански пруси“ онда када вероваху да је судбмна света и нерода у рукама кајзера, но од како се прилике изменише, а специјзлно од када се одпоче код непријатељске штампс и јавности говооити о васпостазљању Србије, од тада се нагло м:ња и психологија 6} гарског друштв*, које се одпоче присећавати иегдашњих добротвора и при;агеља. Ради кграктеристике, изнећемо све појединссти. У немачком листу „Келнише Цзјтунг«-у публикован је недавна један повзћи допис из Софије, у ко ле се, између остглсга, налаз « и свај пасус: „Пред собрањем налази се споменик Александра II, цара осг.о бодчо Ја. У собрању слика цара ослободиоца виси у

зараћенкх

Бугаре као давнашње наше д * се суседе, мч смо унапред жвљама дсбро појмили ову њих зу смишљену и срачун ту интригу, а није много грошло, ] па та о томе чујемо и са- Стоана штампа мог г. Викторова, који је г

ченЕчка се Срб^Ја налази у }срамниј«м ропству. Одлука <-пи’анске владе покгззла кгм су сђу• н 'ЈЗА* <-х: Втунгродг, и оружја ке; метх дипломатскиим

комбиновгн са слсб?дсм зара ћеаих осигур&о би буд)ћност«.

гарске гдеда данас на Ру-.тим повоаом, д?о у швз;сију са тако гапрегнутомјЦарскомлисту „Новом Ци-

г.ажњо« и заинтересованошћу. Било би неприродно кад би било друкчије!“ Да би се увидело полтронство једнсга народа, споменућемо, поводом овсга, само ова факта: Чим су Бугзри напали мучки на Србију и тиме гришли на страну централних држава, опколила је једна огромна рула зграду Народног собрања, пре шо" ђена бугарском интелигенцијом којз се је васпитавала у Русији о трошку

ришком Времену- овајде манти: „Изјављујем кајодлучније да је ова вест у бу-, ГсфСКОМ листу „Миру“ ОД| почетка дохр ја просто из- ј мишљеча. Јасе чудимшто , се уСсфијисматра занужно да се бугарски нарот, на оваказ начин зазоди у га блуду!" Оаоме не коментгра. Ми смо желели п р° тиб угњетачз.* I »Новоје ВремЈ*»:

Н :ва Русијз »Нзјр. Ф.јзјс Пресе « (граф Аз драши): Од увек су нгпреднч елементи Рус31е мрзела Нгмач ку. Бирократска оенкцнја и азсолутвзам слагали су се са оним, што Је немачко.« « Берлинер Тггеблзт’ (др Ханс Форс' 1 ): »В«.ћ8на руских социјглиста није за мир и призааје треба опрагднност рата угњетених

да се задржимо само на ( констаговзњу нозог курса бугарске спољне полигаке. Ово је истовремгно и еклатачтан доказ немоћи наших противника,

рускога нарола, потом ;е'који прибегавају и оваквим

повећа гомила ушла у со брлње и одатле изкела сли

срествима која су недосто; но оружје држава и нгро-

ку цара ослободиоца, која Д а » који од по етка рага је уз варварску дреку и' 1 ” галаму понепана и комади изгажени. Истога да.?а поЕађеке су табле са улице Александра дрјгог и полупане су уз кајвеће грдње упућене руском кароду. Вреди напеменутии то, да је и спо.меник предсобргњем освануо онакажеч и оскркавде ! на један кедо-

не престају доказивати како је њихова псбеда обезбеђена силом и оружјем. Бугарска је пак заборави ла дз су одавиа прошла она времена када су се извесни политичкиуспеси мо гли постизазати и оваквим средствнма.

«3\р ћгмо чекати ксге ман! фестације у корист мира од стране Немачк»? Време је, да ре*гуЈемо, |ер непријатељ спрема нове вападе. Доста са илузијама о пацифисткчким тежњгма немачке в демократије« Немачка ће прими ти иаше услове мира, само кад е топовским ждрелом нагнамз да их потпише* »Д/ело Нзродг«: »Поверење у владу нераздзоЈно Је од по верења у буд)ћносг руске ре волуције и животне снгге Русије«. »3 мља и Вољг«: »Непомага

стојан иачин ксји је нај- »ВеЛИКЗ. Србија» ге.пше огдедало бугарске П рима ОГЛасе ПО Vдуше; јед ;ом речи, у со-1 г истом реду са сликама бу-'фн,и као и у целој земљн МвренОЈ цени

раз-оворгмз и великгм сдлукама. Силвзгк Италијс на Балкан Нг.је за нас велика несрећа, каа што ће бити сматран у А*гини, нитВ ми сматр-мз да је у несклзду с политиком бореће се Грчке, која одбија сзгки имлервЈализам. Упоређење Албаније са Тунбссм и озЕаничење Једног стања које би се могло сматрати као д* није потпуно у складу с независношћу једног народа, ткче се Албаваца а не Грка. ДиплсматскВ део овог новог протекторатл тиче се европскгх парламената а не нас. Оио што ћемо у овомг члазку испитати то ;'е нвше нова комшијство с Игалијом и одре • ђ?ње албанске територије. Суседи добри б јли смо с И талијом читав нкз година, кгда су велики итглијбнски ф)л«линн не сгмо ПОТПОМ5Г5ЛИ наш нарсдии устзнак него су се и борила за права нг.ше Расе. Такви суседи с италиЈанском Апбакијом мсжемо н остати, јер н кад би нем понудили АлбаниЈу мј бисмо је одбил , пошго ба б.“л ј нзвор слабости за Грчку. И у том погледу италкјааска влзда може бати пстпуно узерена да ће имати искрезог при-

њем влпдг, демскратије би ас пољила према одбору ргд-тчкГх Ј атеља у г вгнизелосу, коЈи нија нккада примао узурпирање тјђег земљишта, коме јечгкпгебгчгно дз је вишб него шго тре-

и војнкччих де егата неаоБере њг које нам изгледа немогуће" Што холмска кокферегциЈа »Дгр Кзмнф« (зрган Лкбкнехтоге групе): »Б«ла би заблуда покушлвага да се Еа:

ба попустљкв. Али ако са тог велика ' гледишта немамо никакав протест против новог балканског