Velika Srbija

СТРАНА 1 .

•В1ЛИКА СРВИЈА«

ВРОЈ 428

Оптужени: 11. или 12. <58о сам ухапшеи. Кад сам био ухапшев ја сам молио, да се |ааи г. Д »митриЈевићу да сам ухапшеа. Пред:едник: Па кад си пуш

теа иа затворЈ? Оптуженн: Кад Је у Куршумли]у приликом евакуаииЈе наишао пук. ДЗмитријевић, пушгеа сам нз затвора, б отишао сам с њиме.

Опасност од мвра — Криткчке опаске генерала Малтера ( 3 )

31 нас Французе, задаћа је Још мучнија него заЕнглезе.из разних узрокл које не мсжемо тачно указати, али »«ђу коЈнма Је Једаи од најглавнвјвх про странство фронта на коме деЈствујемо, одСен Кантена до Алзаса, а коЈи Још премаша нашу нападачку моћ. МораЈући да врста на швре или уже секторе, наша врховна комавда мора да сдмерава сво|е де|ство према своЈим средствнма. Та средгтва земт>а јоЈ да]е великим делом. А допуштеао ]е тврдити, да их иаша ратна фдбрика редонно повећава. Али ћемо коначну превагу имати тек онога дана, када вам нашн амернчки савезаици донесу своЈу моћау потпору. К.д човек помислн шта смо урадали од 1914.одолава1ући надмоћностн немачког мате-

тска нам карта казује да је цела среднна Европе сдзоЈена сд осталога света. НнЈедна вемачка лјђ 1 ве излази из пристаиишта ко)а су некгд! била матгцг европске трговизе; само слабе везе постоје у Балтичком мору са скхндинавсквм приставиштима. Али, дхнас, строга блокад* проширена Је и на неутрална пркстаништа, и Приморске др Ж1ве, ,о скора снабдевачи централних царстава, н саме су с*да нзоловане. Улазак у рат СЈедињених Држдаа североамерачких затвара докоее коЈи су Још били на ра сположењу. А цела Америка скоро иде примером С.едиње нкх Држааа. Немачки сумЈреаи помажу у осталом опшгу блокаду. — Наотавиће се —

ријала, даЈући ва таЈ начбн времена Енглеској да учини свој напор, и, помажући чак и друге своје Савезнике у широкој мери, какге извесаости не треба да з&снивамо на нашој офавзивној снази кад будемо располагали, као Енглези, свима топовима и свом муаицнјом потребном! Рдтна карта кпак остаје још у активи Немаца, а акгива ће се обриута брзо у пасбау тек кгда руска воЈска, псвративши своју стару сфанзивну вредност буда праморала Хиндгнбурга да ивдржава (едновремену и весразмерну борбу на свима фроатовима. Руски Дхнгов, Керенски, даје нам наде у то. Сегимо се, да је Брусилов ослзбодио Кадорну јува прошле годкне од аустријске сфанзиве у Трентишу. Кадорна, ове гсдине слакшава принудну Еепсмичност Брусидова привлачећи на Карсо преосгале жустријске диви зије Боусилов ће у скоро, надамо се, олет притећи у комоћ. Према томе потраживању које опада, блокада свакога дана отежава дуговање Немачхе. Све-

ДОГАШ ј? ГРЧКОЈ Атина, 16. — Јавља1у званично из Патраса министарству правде да је васпссгављен ред у свима областима Пелопонеза. Г. Манолидес, државни заступник у епелацнонсм суду у Патрасу телеграфише: „Ја сам пссгупио по вашим телеграфским наредбама. Потлун ред влада у целом мом судском дело:<ругу." Г. Романос, државни заступник у апелационом суду у Науплији телеграфише: „Заступник из Триполне јавља да влада ред свуда. Народ се покорава крзљев ш и владиним наредбн^а. Из Каламаса и других покрајина стижу исте вести. Атина, 16. — Сви листо- ј ви, па и они, који су некада пропагирали германофилску полигику доносе опширно говор г. Венизелоса. Они истичу заслуге г. Венизелоса који се је, пошто је удвостр)'чио Грч- 1

Ф Е Љ Т 0 Н

Инсекти што болест доносе

ГовореДа о тропским болестима око Солуна казао сам до сада по нешто о малараји и о папатачхЈу. Како обе те бо лести нреаосе комарц?, и како инсекти играју велику улогу и у преношењу многих другихза разннх болести, то ми Је згод но да одмах ва овом местукажем б*р оао што Је наЈвхжвиЈе о ингектима хоји у опште болест преносе. Баш понеке од наЈтежих за разних болести поеносе.се Је дино икссктима. Такве гу пегвви ткфус, м*дари.а, ж;та грозниц*, куга. Друге опет кужве болести, као трбушни тифус, Д 18 СВТ'ри.а, кслера и још иекн

зарони проливи, могу истина да се шире и другим путевим*, али ипак и код њвх бива да их и инсекти преносе,на та) начин што се запд* кужним клицам* падајући на измет болесвих људи, па те клице онда преносе ва Јело човеково на које тако загађене падау. И ваЈпосле бива често и то, д* ако извесни васекти н не преносе никаку заразну болест, х онн шкоде чо веку б*р на таЈ начин што су отровни или што му не дају да спава и д& се одмара. Заго и треба све тв инсекте добро познаватн и борити се свим силама прстив њих.

ку, енергично борио противу атинских издајника који су ишли на то, да упропасте земљу. „Патрис" каже: „Цепа је слава гениалном дожавнику који је умео да уједини цел/ Грчку под заставом Народне Одбране и који води политику сао-! бразну високим интересима и племенитим традицијама нације. „Епефтерос Типо:“ пише: „Туга ко]а је сбузимала сва грчса срца услед беде која је била плод тиранске политике, замељена: је дубоком радошћу. Грчка њу осећа јер земљом управља највећи државник који ће поново, одважчо повести Јзлинстзо путем славе и часги. „Есгија* вели: „Прохујале бесе остаће код Грка као успомена једиогстрашног сна. Јака у својој једнодушно) одлуци, Грчка престаје бнти предмет и-ј смевања чашим нелријате-! љима. Грчки се пресгиж понсво јављз, пун светлосги и јачине.“ Атина, 16. — Министар унутрашњих дела отпустио ј је сее префекте у Старој Грчкој. Адмирал Кондури-

отис је ставио на оасположење адмирале: Дусманиса, Дамионоса, Миаулиса и друге. Врло велике се промене врше у министарствима: правде, финансија и просвете. Сва пктања која се односе на снабаевање Грчке зависиће у будуће од иентралне савезничке комисије за снабдевање. Атина, 16 — Г. Жонар је јуче упутио г. Заимису једно писмо у коме је честитао и захвалио бившем пред:еднику на раду који је извршио у току последње минисгарске кризе. Атина, 16. — Германофилски листови су савршено променили тсн. „Атина“ објављује да ће потпомагати политику која ће тежити реорганизацији воЈске и земље. „Еиброс" пише: „Неће бити више резервиста који ће одустати од мобилизације. Треба да г. Венизелос одмах припреми општу мобилизацију. „Скриб* препоручује врло бла гим тоном дасе прошлост баци у заборав и саветује да се употребе сви напори ради реорганизације Грчке.

У Русији Лондон, 16 — Допвсник »Де|ли Њуса« у Петрограду пише: Пошто Је руска скуп кзгласао поверење коалгционој влади прешао је на дискусиЈу пипња о рату. Не постоји никаква сууња што се тнче држања овога тела, које је најсилаије у РусгЈи, н сваки мора знати да :јескуп декларирани непрвЈатељ екстремиспчкоЈ мањиви. Г. Дан Је Јасно изразио опипемишљење скупа: »Судбнна револуци е је чврсто везвиа *а питање ра■ та. З^кључење брзог м*ра Је наш главви циљ. Али ми се морамо прво упознати с* формом мира ко]и ке се закључнтв. Сепаратан мир не може решити проблем пр?д којим се налази руска револуциЈа. Такав би мир могао само ставити Русију под Јарам импер?јалиста в пссле кратког времена Р/сиЈв би отпочела поново бсрбу«. Петроград, 16. — Неколико посланика Думе отпутоеали су да посете оуске арми е на фронту Риге. Неколвко њих упитани од страних дописника взјавилксу, да се руске »рмиЈе спррјм»)у да д*ду )акуд»р НемЈчко] ко]а Је хтсла да взда Русију предлажући селаратан мкр. П риз 16 — Велика руска кнегиња Павловва пише »Фига-

Са ратних

Француски коминике Париз, 16. јуаа Артиљериски ја/ дуел у области Иртебиз Краон Одбвјен Је нгмхчки капад код Ративилиера.Зврсбљево је војника. На падинвмс брда Роша, одбијена је једнанемачка патрола. Немци су претпрошле ноћи избацали 1200 граната аа Ремс. Румуиски коминике Јдш, 16. јуна На румунском фронту пешачко пушкаргње и обичзо бом бардовање. Артиљерија је била активаија у обл*ста Гарлести и Корбула. На Дуваву мирно. Енглески коминике Лоедон, 16. јуна У току воћи нвпријатељска је »ртилераја јвко бомбЈрдовала н*ше положаЈе у блпзкни

фровгова ЕФонтен ле Кроазвла. Успешно су одбиЈгни непрнјатељски иапеди на наше полсждЈе код реке Кожела. Једав непријатељски одред продро Је у наше ровове источно од Вгрмелиа али је одмах одбачгн. Ј/че су вЈше трупе постигле огрсгмие успехе. 3*робљево је војннка Јужго сд Сушеца. На том сектору смо напредовали две мнље и достигли до Аваоаа. Наши су авијатичври обори ли један немачки героплан а два су приморали д* се спусте на земљу. Нвша Је артиљериЈж сборила два немгчка апарата а два пр 8 морала да се спусте ва земљу. Четври н»ша апар&та фале. Потопљена лађа Лондон, 16 Јуна. Грчка лЈђа ,,К*тарина“ од 5000 тона тарпиљнрава Је код шпанских обвла. Посада је спашева. ру“ из Ц«рскоје Село и протестуЈе протнву неповољних изЈхвк н* рачун царске флмИлнЈе а коЈе приписуЈу њвном супругу. То је гадна клеввта кажг ова Мени је врло тсшко д* су у ФзанцускоЈ, у нашој другој отаџбини могли повероватв, па н момеатално у те клевете М4 живимо у таквоЈ атмосфЈри где су сва средствж добра рвди дискредитовања царске породице. МД се надамо међутим да ће наши драги приЈатељи из Француске чнтајући интервју коЈи припнсуЈу велвксм кнезу, разумети одмах да Је хнез бно жртва клевете«

ГРЧКИ УСТАБ — »Тајмс« говори о његовој ревизији Ловдон, 16. Јуна „Тајмс“ пише: Пошго је сада краљ Александар обећао да ће радити као всран чувар >стазне монархије, имајући гаранцију счла заштитница, ми се на-

I Инсектн ко'и преносе болестзагађујућн храиу вли створене ране. У болести, које се поргд о сталих путева и тим путем шире долазе, као што рекох, трбушни тифус, пгратвфуг, дв зентериЈа, колера и пролив. А инсекти којЛ кх на та] начин разносе, јесу у главном муве. Клко мувм преноси бопест ?Мува је велики непријатељ чо веков, и у прљавој неуређеној вароши иссл/, иу војнЗчком логору. Свудв се твмо налжзе гомиле свакоЈаксг ђубрета, а мува не пада само на ту нечасто ћу, него се врло радо бвви к у кујни и у трпезариЈи. И отудв и бива врло често, дасесвв у отворензм нужшку или ка другом ђубрету прво загадВ кужиим клицама које су тамс доспеле са болесног чзвеха, па

затим те клвце пренсси на јело које ће Јести друга, здрави Љ уд». Живот мувнн. — Мува леже Јаја у коњском ђубрету, у човечЈем измету, у свињском ђ/брету, а оскм тога, и вко ре ђ 5 , у друго! нечастоћи око куће и шаторв, око штале и око куЈне, Свака мувв може да снесе по 120 Јај* одЈеданпут. Н» топлоти ђубрета које превере, та се Јаја брза развијаЈу, и већ после 12 иди 24 сата могу из њих да се излегу лгрве, црви. Те ларве живе и хране се и д*ље ту у ђ/брету, и за 4 да на могу потпуно д* одрасту. Т*да мењају место: излазе ез ђубрета, долазе на његозу ивкцу, и ту се претварају у ним фе, л/тке, била на с 1 мој по»р шини земљииој, било под зем-

љом, под квкзим каменом глч даском. Тж периода тра]еЗдо10 дана, и из намфа излећу т?д 1 млаце мушице. Н* тај нжч *н, од тренутка кад мува саесеЈаЈа па до момента кгд из њ х измиле младе муве, има дв прођг 8 до 15 дана. Мере за сузбИЈЗње мувж, Према свгму тоже шго је до свда речеио, човек ће најуспешнг.је сузбаЈати вапаст од мува, ако им стане одузиматн могућзост да се пате. А кад ге има ва уму ж^вот њихов, онда излази да тога ради треба да предузме ове мере: 1) Да склања и увиштава шталско ђубре. Најбоља мегоца за то мсжда је ова: Распрострти ђубре по равноЈ земљД, и то тако д 1 слоЈ ђубрета не б>де нигде д бљА сд .0 сантиметара Зтддшк га ч«м седо*