Velika Srbija
вРОЈ 43$,
СОЛУН, ПЕТАК 23 ЈУНА 1917. ГОД.
ГОД. И
ВЕЛИКА
т 6КШБЕ 8ЕКВ1Е
ЛИС7 ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ1 ••ссчво 3 драхже. тромесеч.чс 9 цш Ие, годнвтм 3« дркхве ОГЛАСИ св примају по погодав РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈ1 Стка уреднвш^в« »јјвцј Колонбо 33 Сваун
БРОј 10 лепта
Уређује О Д Б О Р
БРОЈ 10 лепта
Пашић и Венизелос — Два Зг.ача на телеграма —
размере. Факст, да је руска аутократија замењена демократнјом учинио је вр ло дубоко де;ство на на роде А стро-Уг«рске Нем !ци и Маџари, у чијим је . ... . ^ Прнликом наименовања г. Вгнизелоса за пред- рукама судбинасловенских хи»у. Њихоа глас почео де кле, изжбрнл« сте ту лааију с
Крф, 21. јун|
ром И слободом, њихова ареме мобилицаЈе и ржт* п; едтежља ва незаВИСНОШНу егђвјући у момеату избор* ове И признањем националних ланвје р*т Зј*чИ, дакле, дб сте права истакли су се ВИСО- ВП ту. лвнију нзибради предваКО И угрсзили б «ТКО на- ђајући да се ту пребацуЈу з* казну хабзбуршку монар- време мобидззашје н рат*. Д»-
седника нове вл&дс у Агкни, г. Никола Пашић, Препседник Министарског Саветл и мииистар Споњних П слсва Србије, упутио је 17. ов. м ца следећи поздрав: „Вест да вам је взш млаа« монарх поЕериоупра-
народа монархије покуша ли су да изведу б леф празним обећањнма лемократ ских рефорама Али, сло'
да се чује слободко И огзо- Обзиром н» р*т, Јер ви сте карено у јавносги, у гарлг- гади. да сте бграли где "да га менту, Н2 покрајинскимса- .пребаците. бориш.н&мигинзима Нем ' Аптужсни пуновник Димлтри-
|веиски народи нис/ тсме ц* и Мађари кемоћни су јр.виЛ. Не, висам ј* имаз д*би-
ку интереса земље, аоздрављена је с највећом ра- (поверовали н уместо да дсшћу од стране иелог српсчог на ?сда. У том важ- 'буду стишагв, они су још ном догађају који ће за цело -отворити нову еру за већма раздражени. Аустрицео грчки народ, срлски народ гледа дефинитивну ски н мађзоскн владајући цу-а и тежња за слободама нашег рата са Турском, кед Је победу здоавнх ме|а дси .хратнјо и праза чиј.и сте кругови изгубили су крму1 сударипе су се 1унои дусри!, о, л1 , 3 .рш.«а «об,ги на]већи поборник. Срг.схи мрод ко|и )е толико *8 руку В-.ћ даа ме :еца, р ’ ои / и Аустро-Уг .рска је,л»з„„1у.
да зауставе овај покрет, рвм вего сам казао С5М!) иа кокоји као силка бујица стру- Јвм месту вма дж се пребеци. ји кроз монархију. Реак Он је ту прелмио и за време
реса посгала Је врло акутна, и њој је подређено све. 1 Словени су дана: више Јно Икад свеснији провале, у коју ихгура германско-
сги, њнхова жудњаз»ми-
Аустр. шпијуни у „Црној Руци и
жртаовао за побгД/ истих идеЈа, поздравља у вашоЈ личности боаз*оца великих начела народносги и светиње м;ђу." рјдлих уговора, као и великог државнкћа који Је од увек осећао велику зајепнииу интереса оба нароаа, грчког и српсксг. Ми сви гледа.мо у то) добросхввћеној зајеакици српско-грчких интересд највише гарантије за мир и напредак тих несретних балканских ‘земаља, ко;е су толико страдале услец неслоге и кпвав* борбг њихових народа, које је свесно изазизао грг-.бљивк сусед са севера н које је од увек потлсм.гдла неверна н нздајничка Бугарска. а Г. Вечизепос |е олговгрчо г.'Пзшићу Председ- јтатарскисавез. Њиховгнев нику Срлског Мчннстарског Сазета овим телеграмом; 8 бог вековне потишгено „Молећи Ваше прев?схохст-о за поими моју искрену захвзлносг на н еговом тако љубазном телеграму који ме \е дубоко гачуо, ја Јматрам за своју д\жност да Вз: уверим па иишта тако није м »гло б*ти пријатко јелинс<см народу у тренутку каса је повраћао своју слјЗоду да мсже ударити путем који су му обележиле његове д* жности и ње* гова предања, као околност што види да његово задовољсгво дели и храбри српски народ, пријатељ и Савезник, који је у своји« ^об?доносним б рбама као и у скорашњнм патњама једнако г о<аз;вао да ннкахва жртва није и сувише велика за победу идеја правае и слободе. Осећајући на тај нач*н и:товетно узбјђење, каше дзе земље псказују још један пут више пвгју дубоку и тр?.јну ваЈе.дницу инпреса која ће, по веома тачној прнуедба Вашег превасходства, биги каЈбола и најсигурвија залсга за мир и напредак на Бзлкану. Јелински изрод је то-а свестан сасв^м јасно. Због тога управо он, слсбодан већ у својим радњама, и ставља у п;ви ре \ '■вожх дужнссги верно извршење свога савеза са Сј6ијом. Он је решен &а приступи то.у.е са у т лкко више енезгије и самоарегоревања у колико је до сада био спречаван од стране једне владе чији јетер : ризам трпео али чнј -2 алочиначке оалуке > Ј ије одобравао. Њ му ће лежаги на срцу да докаж* целом просвећеном свету аа не жела бнги заан ан у рец народа који, заб.фављајући аа<легву на верност, сматрају своје уговоре за , гарче харгкје". Грчки је народ д^боко убеђен да ће, извојевав ии победоносно своју слободу, моћи настазити во погпуне н коначне победе борбу са свкма својим материјалнкм и моралним снагама противу заједничких непријатеља а за ослобсђеље неродне земље и заштиту легигимних интереса Грчке и Србкје, прнјатељица и Савезница". (Пресбиро)
министарска криза Ј е “ајдацала у ј?дчу озбиљкуј Председннк П.Шши*: д * се дневном реду У ђечу Н Бу-|поЛИТИЧКу кризу, која МО-' разумемо, да вн будете разуидим-Пешти. Оба пазламен-| же п0 њу (Ј лти В р Л0 тра- ! љи»н|и & е Ја. та моиархије пост .ла су: гичаа Према по:ледњии! Та Је ливија бираваз* мкрио поприште сцена, жешћих вестима кз Шзајцарске ск- \ вреке, алн свда ]е избио рат. но што »е икад био случај туаци ј а се сваким даном) Р*т Је био ту, н ви сте зау прошлости Б. рба инте- све више компликује. Про- »ржвли ту асту лиаи]у и за
вала између угњетача и в реме рата. потиштених поста е све ве-1 Омуженн пуксвник Димнтри • ћа И цубља. МоГуће је. да /евић: Сшд ћу да Еам кажем. Ја смо већ ка прагу велике «м р*т предвиђпо пре, а свима буре, која може као вихср .приликама .
однети хабзбуршку монархију. П редседник П. Мишић: То Је ваше личао. Оптужени пуковник Диштри 'Јевнћ: То је моје лпчао . . . Кад ће бити рата: у Јулу, аврусту илв септгмбру, то се нвуг звало. П оедседник П Мвшнћ: И ннЈе требало да се зна. Оптужени п уковннк Димн-
(Из стенографских бележака у Војном Суду за Официре) ИспитивЈње пуковникж Драг. Димитријевића (7) ) П редседник П. Мишић: Ва Председник П. М ишић: Млло онда кажите, да је Малобабић час рекосте, да сте Малобабаћа т Р и Ј евн ' ћ - онда зовнем М«лобио позван Још оида кад се позвали у СрбиЈу твда кад се 38Т0 што висвм с њим ниЈе знало да ће бити рата. још није мислило иа рат н кад *"***_ Р _* 3 _ Г . 0В *^Ј°_ томе > шт * ј Оптужени пуковник Днми- питање о рату ии]е било триЈевмћ: . ^ , даклв, ултима Јдвввном реду . . . тум Је пао кад ]е Мвлобабићј Оптужени пуковник Димм бно у Србији а позеат је Јошјт риЈевмк: За* профанг. кад се ниЈе ни мЗслило на рат. п редседник П. Мишаћ: МаНаши министри су били у Ау- Јђутим, у вашем рапорту од 24 стро УгарскоЈ. Према овоме, квд септембоа
упутио, што Је на тоЈ линвЈа био утврђен прелаа П редседннл П. Миши^: Кахва Је то повереничка служба, кад сви повереници прелазе на јсд вом месту? Оптужени пуковник Дими триЈевнћ: НвЈе бало само иа |едном месту него на неколико места. Ми смо прелазили иа "" Бујуклића аау а и иа другвм Политичка криза у Двој-јзвана још од почетка ру- ме:тима. ној МонархиЈи узела је вр- ске револуције, она је сва- Тамо ]е већ било каиалж за ло озбиљан карактер. Иза- ким даном добијала шире прелаз повереника.
има да ради за време рата, Ја | га, двкле, позовем благсвремеио дг с њ-м уговорзм, дв се оа та»о в*ђ: за време рата.. П редседник П. Мишић:. Ја кажем е»ио то, дј сте усвојили стару лиивЈу, да се на њој пре* , , велите сгсвим^дц^ в вреие рат*. сам га ја послао на лг/нвЈу у Д р /кчи јв и обратно овсме овим, 0пТУЖенн пук0 вник Димиречвмв: »Кад ]е било очигледно трнЈевнћ: 0 а Је вмао тада да се дв ће поћа до рата измеђ/ нас „р ЖТ а и , уједно да нам каже, д* врвтку , Беогр,«, у«Т|и«ту»,е , А,стр,!е. „о«,,о М.ло- „„ ии „„ иож , рослу . б«бвћ* у Београд, да му вздам ж вти 3 за наЈтсже прилеке: за учуства за његов р*Д н њего- време М0 билизацч1е в рвта. вих повереника у АустриЈш за ; ПпедседникП. Мишић: То иам случа) мсбнлизаније «ао и ?а објасаите. рад за време рата« Из овога : Оптужени пуковннк ДимиЈасно взлази, да сте ви Мвло- тријевмЉ: Ја сам МалоСабића Оптужени, пуковник Дими б*бић* позвали у Б-огрвд пред- позвао кад сам ја личпс, као три/евић: На ову линк'у.С8м га:вгђа!ући рат до очигледоости. теф Једне службе, оеетио да ће
питању означену, још ни]е било питгње о рату. По његовом по
био предат и ми смо стаЈали пред мобилизацијсм. Сад ћу да кгжем, зашто сжм га упутио б*ш *а ту лин/Ју. Председник, П. ЈЛишић: П» тажите то,
Криза у Аустро-Угарској — Стално погоршавање ситуације —
Оппжени пуковник Дими- сигурво у кратком времену дотријевић: Дг, Ја лично, ћидо рата између нас 8 АусгроП редседник П Мишић: Да, в8 Угарске. Са Мвлобабићем за олично. јвжкав Један случаЈ висам дотле 0 \тужени пуковннк ДимитрИ- >мао ннкаквих разговор* нити ] евић: То Јесте. ! сам му дао каква упуства, ако иредседаик П. Мишић: . . . ба овакав случај наступио. Заи да сте га у том цаљу и по- то сам га и позвао да му и за звали да му дате упуства зж таЈ случаЈ дзм упуства 8 да се рад за време мсбилизвције и споразумемо о томе колико иам и рате. Премж овоме, ви ст< и ов може са сво)им повереницнзебржлн линиЈу Матровица — ма и своЈим везамж бити кориЛозвица за прсбацивање М*ло*стан за овакав Једаа случаЈ. Кад бабића натраг у АустриЈу за сам Малобаблћа упутио на Дри-