Velika Srbija
*ГСЈ 45«.
СОЛУН, НЕДЕЉА 16 ЈУЛА 1917. ГОД.
ГОД. II
П(ШМ ЕЛ 6КШ0Е ЗЕКБ1Е
ШСТ И2ЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДИ« ПРЕТПЈПАТА ИбНОСИ* ■ссачвс 3 дџахмФ, гџшпкечве § по, гпдиапа 3$ држгвв ©РДАСИ СЕ ЗРИМАЈУ 86 ЕОГСДЕ& РЗ?КОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАјУ Сткв урвЈВЈШтва улв^х Кошвб« 33 Сааув,
БРОј 10 лепта.
Уређује О Д Б О Р
БРОЈ 10 лепта.
ТРОГОДИШЊИЦА срећан н безбрижан жнвот. Вере к стрпљењж!
кф
Д«нас се навршују пуне три године дана, од како ]е Аустро Угарска насрну ла наСрбмју и наметнула јој рат, којм је оза у ин тересу свзје независности, слободе и части мсрала примитм Сећамо се још живо једкнствених напора на ше Краљевске Владе, као и нашмх садешњкх Савез
Кајмакчапан, Мзлка '.Ниџ 1 ?, Чуке, Црна река н т д. И данас овн херсји насгазљају порбу) после преко пет годниа ратовања, чинећп надчовечанске напоре, да поруше преграде,
ПРОТНВУ Н1МК1 Брошура јсд^сг Нсмцж, Амерниаац* Куда да се удари? М‘лпљ5ње франц;счог полнтлчгра Ж Ренака о главиом стратегијском циљу сааеанкч сих аојсаке,
Мвоги Су Р 53 Л 08 И ЕВКвЛВ Ц 9 -јЦ* Њ 9 Х 01 В НСЛЈЕВ ГСрЧНаОМ » ра вгмвчхбга, аскако око 1912 мржњом, овда кад ]ој ]е лако годвве ва одлуку да загаза у' бипо да од њах стгорв љубавае Парва, 16, ]уаа ! Р«т, пзшто ]е дугс зреме бзо сдвезнвке. Мзђзрв су се поПубликов&на је у ц>у-1кашдндат 88 Нобелову ваграду кааалш всто то.чвко брутадпв КОЈе ИМ прече повратак УЈјорку једча брСШЈ г ра о[ за М “Р ; спадањв његошс комев*!у угњгтавању, као што су биотгџбнну. | р&Ту коју је иаписао а©-!Д 1 | Ј >ш ке популврвоств, успес« Д* ввтреаа поборавцн зн с*о]у Мало је народа У свету, внати V амервчхом свету његовога снма коме |е гомвла рођвау слободу. Бечкв Немца, ш који су К8 кдеалних МО-јОто Как, рођену Нем&Ч-[пљескал» дзк је ои, у своЈвм 8 КО наЈпвтомиЈн *5«ђу свкма
ника, да се Аустро-Угар- тнва,уинтересу идеја праа-: ко| однел^чккх родитеља. ска одврати од своје убн де н слободе, санајчистн-ј Г. Кгн ангажије све А лачке намере и да прмста- ј им патристизмом и еа бес- ј мериканце иемачког коне на решење спора арби- крајном верношћу Савез јрекла да потломогну сви тражом, којн Је пут Србија ницима дапи свз шго су;ма сред:твн»а Сј ду.њене била одмах прнхааткла. имали. Срби су то учинили, Дј жаве, противу прусијау ки]пстпунајој мери. Крозј низма који је, учниио да три гоиине рата онн сујбуде мрска свету, Немачприкосвли неуморно, ке-[ку, ко]а ]е била некада
Али, бечка влада, успора зуму са берлинском одби ла је сваку ингервенцдју,
и један усбражен разлсг,
фиктичан конфликт упо тосблла, да оствари своју вековпу жељу, да подјар-
прест&ко л без оклевања
све жртве, које је иаискивала бсрба права протмв силе, кудтуре лро7ив вар-
вемља мислилаца, умет-
кнка и песннка, Г. Кан напада лицемер* _ , ,, . - , ство,лакошстз(- киестрпеми Србвју. Немачка п*к, варттва Њих, никад ништаЈ ЉИВ0СТ оджичг.'јГ‘ прнпремана з* рат нехолк-јнвје могло скренутц сауз-1 ш Ла иде ја да Немачкаима' л °ј и *•»»<> се»«$>««а ск.гвс: ...акој Сдвпдс^н сво]у ко д&ценија разбуктала је вишенога пута, којим не-| аа мисију да натурисвету ПерсвЈсквм аачаком, |слободу, она (е туслободу сил
сввчавкм кгруцама, гелевио оц Нхмцвма, људв вгвмктлвх« љумуке, притасхх од страсз ма* багап н благи, показалн су се лвтареца * феудалаиж, оавсвост од ексвомскв крмзв кој*
]е све внше рвсла * ако лсд вндсм двввог вжпретка в бтосгжња А дубокв уарск, којб мождж апак ивје и главни, бво ]в она] велвкн всточни проЈекат човека кајв ]е влхдаевву отпочео оким спо]ем чувеивм пото
г.рцсто иифбмаа пренж Чесвма Јужвссм Словевкма. И вајпослушавја в на|страсљввв]и људв нв свету омрзлв би вз дта душе тнрвнвЈу те бнрокржтоје, исто толвко грамжљтве кодико н бездушвв. Зв то време, Србв]в !в знвтво порседа. То је бнс Чд*ва иврод вв Вал^ану
■вњеи кроз Палествму в Св-|ко|е; ч отерао Турке без пори]у. Још тгда ]е ов вазрео|мо1 в |едзв јодвие ввдикв си» »Хг»?Лу>-г Б*«»ђ*д«. .»».-I--ев« л- т' шћавсхе, И*;*Ј»*и Једизо
псжар и изазкала еаропскл: псколебљг=во греде, пому-| сво ју упраку па било то рег, у циљу древласти над | тити км вдеал, радн кога крљу нл9) руШ ењем настављају борЗу.
светом. На измгкјг су три годн-ј И данас, после трн гсне кргазсга и тешкога ра ! дше рата, Срби негшко* та. У току тога дугог н лебљивовсрујуусвојидеаи: мучног времена српсјси на-;ослобођењесве подјармљерод преживео Је врло мно- не браће н у!еднњење у го. За данина славе и три- [ једчу државу. Кашн моћин умфа долазили су дани Савезиици, хоји су нас у суморнм, мрачзии убастве-јтоку 1 ,целога рата на]ни. Србкја је дала вкше, ! обнл*ткје потпомагали и него што се шсад могло шгитили и који су себи у очекнватн од ње. Она је.задатак ставили ослобође-
у својвш жртвама, усвоме пожртвсшању, својој храбрости н узвишеносгк ндеала ушла у ред легендарних народа историје. У борбн против десет пута надмоћног непријагеља, а после раннја два ратз, она је вадала три крвава пораза ар-мијама бечхога ћесара; задобнла је три славне победе, ксје спадају у најмаркантниЈе уовомера* ту. Судбина је хтела, да после годпне и по дана херојског н победоносног отпора под притнском две царевине, а нападнута и с леђ& оц веролсмн «х Н ддајника Бугара подлегне и вападне у родство неприЈатељима човеч*натва. Апи, м>ени хгројски синовн, њена, војсха повукоше се кроз I лбанске врлети н урвине, и пошто прикупнше кове снаге, угазише у нову борбу ва о:ло*ођг*-е "«012 отаџбане. Слава српског оружја аадчвн опст цео св->:. У го ф јесрпскахпобеда уђЈше нова нмена:
ње сввх потлаченид н?ро-
нес- „ бв НемжчкоЈ само доЕва келккв
Жкво? би био носан — пише он ако бескшслена и злочн-| дсо т Р Г0,вие Истоком, уз нг,чка власт прусн]анигм8 ДИЕав вр * тнц ® 8 * кра 1 љ “ Исток ' управља сзетом, ако пре-
Такво Једно дело, сжко по;во волела ■ ос&ћала се поав*на себа, сбвлгжзло ба в?» вапр*-!да искупв ©ко себ« сву своју дак у цевнлкзацнјв. Али сн ее бра^у всте расв. Оза Је неканк
власт припздие вл&дмкоја ]е напојена доктрниама једне вараарсхе прошлости, и потдомогнута кастем која проповеда обоЖ5зање бруталне скаге и презире демскрацију. Због таквнх доктрина
да, Јвек су као један од н.аша је дужност као гра
битннх ццљева ратз исти цали пуно задово/ћење тежњи срлскога, као и њему братских нврода хрватскоПв и слсаеначкога. Они данас нмају пред собсм и план будуће државе Срба, Хрвата и Словенаца, израђен у дехлаоацијн* Српске Краљевсхе Владе и Југословенског Одбора. а која је јуче сбјављена и у на шем т?ту. Ова декЈђарација истиче опрхвдаке и неодстугпне теж*>е нашег троимечног народа, од чнјег задовсљеља завкси не само будућа незавксност и безбедност Срба, Хрвата Н Словенаца, већ и будући светски мир. .Наша вера у победу бн* ла је и осга[е увек чврста и непоколебљква. Ддн ове победе није далеко, иако је пут којк к њој води че:то трновмт. Мл смо убеђени, да ће трнужфправде нгд нисиљем дочетн и гашем троименом народу оства
ђанима Амернке и слугама човечанства, дарадчмо на тсме да спасемо демокрацију. Ја се не колеЗам да изрхзим своје дубоко узерење да ће Амераканци немг.чког псрекла, бацајућн се у ову бсрбу којујеземља предуаела даослобћди Немачку, Сједињене Држазе и свет од страшних сила ко;е су, кахо каже председкик Внлсон, непријатељи човечан:сву, више слу жити самом немачком Ш!рОДу.“ У једном пксму пис&ном 1915 годинеа које ,е ,ЊуЈорк Тајмс“ објавко Н. јула ове године, г. Кан је израз^о игтс идеје. Он је осуђивао немачку полиги ку и злочине ко]е је учиннга Бег-гији идругкм државама. Он ]е сбЈавно да
Тј»рчбву препречвиа пут за Зч* пад. Оаа 1в свд Немцу преоре* чжвала пут за Игток. Са еказомсквн утнцаЈем вде! Пропжсг њена одлучвиа ]е »а свуд* напсредо н полатвчка вк јсастЕику у Кокопишту, вамеђу џија, иврочито у земљгма нжјнемачкога цжра и престсваследЛгеавту. Немгчка јецар нствна ј нКкж аустроугврског. врло добжр трговсц н врлс добар! индустриЈелац, алМ цнљ комв је| ои тежво билн су ®пак прв све | КбВ^ЧКЗ I БбЛГИЈЗ га престаж н моћ, Оа је »]У1оргев Пост“ о изјавв г. гледво себе свмог како са па*| Асхввта с*на по корлв ћв св пслсжети ] шаге његове жедезивчке пруге] Лоадош, 16. Јуле. господара лвтвнским расамавжв БерлиНСКИ в МоргенГ1ост“ западу, Словеевма ва встоку, в јј П ублиХОЗбО је дугачак ЧЛапрехо пстшњене му А^стрнЈе ] К д К ка0 оДГОВОр Н8 НЗЈаБалквацама н Турчиеом, као 8 у к о]у је Г. А-ЖВКТ учи-
вазслннм свграпнјамв. Требадо иу ]е дакле дв дође у тешњу »езу са АустраЈсмкего што су то урадзлб Бизмврк а двд му, да ]» »ачвив сжучесннком у својвм жмбнци]аиа, да Је занЕтересуЈе за њах » према теие да Јо] преда Балкаа н ут»рђу]ућв ]е на Јвдрану дв ]е гурне кв ЈегеЈскон мору. К јко је Аустрајж »ећ од пре пола
НКО ПрОШЛОГ Ч2ТКР7КЗ, Ј ко{о] ]е позвао кемачку владу да одрвдн своје држање цре«а Белгији ,Моргеи Пост“ кажг: „Збиља кахво ]е држање наше владе према Бепгкјк? Шт« значе рачл канцелара: да гралкце Немачке морају бнтн за увек дефинитнвко осигуране? Пошго се сво
гека била д»гла рукв од тогв|десило и угозору Бетмана да се борн са Пруском о хеге-|Х0ЛВ€Га, МН0Г6 Су преТПО* стааке могуће и бквши се енглесхк премијер .базкра ка противургчнеинтерпретације ко]е немачка штјмпа износи о говопу кан-
моннЈу у Немвчко! н задсвеља»ала се улогом авжа гардв ао»ога гзрманског царства, то ин то] операцнЈн, с номччхе тачке
геедвшта, иије кмало инштв Да св звмерн: с»е је бнло чнст!ц?Л8ра. Н« КОуИ б« НаЧЧН &ар. |дакле, једач странац, моМгђутам, д»о'р« <« мон»рх9!« - гао таччо гамерз /м;осп>а | VI* ј^> да ј о а је Немачка одговорна за б * дв учнвнлж, »змсђу с»н]у о-Јнвшг владе? I . Асквкт ра? сталах, Још н ту ]едву погг*и»^тражга да Белгија буде ' •'у д< пв 1 та»е тежак терет га ва'.постаРл>ен* внез*ва г на 1сна]в словевске нсроде 6 джср-’К&0 и пре рата. Речгииц*