Velika Srbija

БРО.1 535.

Г0ЛУ11. ПЕТАК ћ. ОКТОБРЛ 1917. ГОД.

ГОД. 2.

,Н бКНМБЕ БЕКВ1Е

ВРОЛ 10 лоптп

Уређујс (1 Д Б 0 Р

Ш( Т МЗЛЛ.ТИ ГВ.ЛКИ ДАН по подпг: I П’Г ГП.1ЛТЛ И.ТПОГП : М('СРчио .°> драхмр, тромессчно 1) драхмс. годишн.е ЗВ драчмс. РУКОПИГИ ( I' Н1 Ш‘Л 1.Л.1У (Лгш трсдништпа: X010.1 лКлппдлп (удицл Алскслндрл ВсЛИКО! пр. 7.) БР 0.1 10 лспта

НЕМАЧКЕБРИГЕ —■ Поводом новог ратног зајма

У Нсмачкој сс наставл>а огорчена камлања у корист седмог ратног дајма. По већим градовима Немачкс, ,а нарочито у Бсрлину држс сс стално митинви. на којм.ма |учествују и сами владајући фактори. Сви војни Н1ефови упутили су ватрене апеле народу, у који.ма га преклињу да уписује нови заја.м. Влада је обЈавилл декларацију да од успеха тога зајма зависи спас Немачке од катаетрофе. Цслокупна штампа ангажована јеврло живо у агитацији за нови такозвани »зајам победе«. При свсм том, немачки народ јс врло резервисан прсма новоме зај.чу, који је врло непопуларан. Узроци томе лсже поглавито у тешкој економској кризи и у врло мрач-

ним перспективама за оудућност. Жучна полемика, која се води измефу присталицп анексија и одштста и приврженика резолуцијс всћине рајхстага отежава такође зна-

гно успех мовога зајма. Немачки народ изгубио је веру у победу, и постао Је неосетљив према уверавањима пангерманиста. Он зна, да су немачке армије неспособне да изво<ују пресуднс победе, које би Немачкој уј емчил е терм то р 1 ц а л н о проширсње и потребну ратну одштету. Проблем, који највишс брине нсмачки иарод Јссге, каква ке ситуација наступити послс рата. Као Дамоклов мач лебди над Немачком пигањс, чиме ће се покрити огромни ратни прошкови. који су оДавно прешли баснословну цифру од 100 милијарди франака. Немачки народ је свестан факта, да се ратни расходи не могу накнадити ни с које с гранс. осим у случају да сс добије довољна ратна одштета. А ради тога је неопходно, да се извојује одлучна побсда над противницима. Бсз те одштсте, јасно јс, да јс Нсмачка после рата осуђсна на страховитуфинансијску кризу, која ке потпуно онемогућити миран и успешан развој земл.е. Песимизам немачкогнарода пове-ћавају изјаве њс го п и х ф и н а н сиј с к и х представника. Граф Рсдерн, немачки министар финансија, гово])ећи почетком септембра комитетима, који врше пропаганду за ратми зајам рекао ’с следеке: »Многима задаје периода после рата внше неспокојства него ова садашња. Би ћетс наићм и нз ту

врсту узнемирсмости. Кад се вршн пропагамда, удара се на слсдеће питање: Јесу ли улозн за ратШ1 зајам ујсмчени и да ли ћсмо моки скупити потребне суме да •и.\ платимо?» А г. Хафенштајн председник немачке државне банке изјавио >е у Ф ра н кфурту 7 . септе м 6 ра: »Много л>уди дошло је на свет са песимистичким карактером. Та људи су претоварени бригама и питају се без престанка, како ће ствари гсћи послс рата. Такве песимистичкс идсјс проносс се кроз широке масс нашсга народа, без разлике пол ити ч ких м и ш ,вс ња «. Ко н сервативни лист» Кројццајтунг опусујс овако расположене народа у Хессн\ т : »Меф Сељацима овога краја озбиљно. сс устежу да уписују нови заја.м. Они велс, да не разумсју, како кемо без ратнс одштсте успети да покријемо колосалнс рагнетрошкове и да платимо интерес на своГе зајмовел) Ч у ве н и п а н гс р маи и ста Кертинг спровео је на једном митингу у Берлину резолуцију, у којој се вели: »Ако влада ступи на терсн Немачке патриотске странке,)) ратни зајам је компромитован. Тимс се истиче, да јс неразумно узајимати нс.мачкој држави, ако се она одрече анексија. Во’ђ пангерманиста војвода Мскленбуршки изјапљује, да кс Немачка бита упропашкена, ако сс врати на си гуацпју пре рата. Сви пангермански листови пишу, да јс мир бсз анексија и одштета »мир банкротства.» Кад сс овс чињенице имају у виду н кад сс узме у обзир убефење немачког народа да јс пангермански мирапсолутно неостварљив, може се тек добити јасна представа о тешкој кризи, коју преживљује Немачка. Овакво стање чини, да берлинска влада сваким даном чини веће концесије у погдеду закл.учења мира. Оно ћс кез сумњеуекратити слом Не.мачке и убрзати њену капитулацију.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Берн, 6. — Председник аустријског кабинета није успео да се споразуме са шефопима политичких странака у рајхстагу. Цирих. 6. — Из Беча јављају да еу јужни Словени ретили у току једног скупа да гласају прогнву сваке ратне политике. Берн, 6. — Радикална исоцијалистичка немачка штампа јако иапада Михаиелиса чијп

сс останка сматра као извссна. Оиа тражи да парламенат одреди ноног канцелара који Г.е пзабрати својс сарадникс измН>у члцнопа рајхстага и који 1,о на тај начин, колико јс могућс, образовати коалициопи кабинет. Влада треба да буде одгопорпа нргд народом. Берн. 6. Врши се зближсн.с у овом момешу измећу социјалистичке већинс и ман.ине у рајхстагу. Лна се да је министар мармне фон Капеле дао оставку што је покушао да компромитује шефове мањине. Либерална псГ.ипа парламента солидарисала се са овим последњим и прнморала миниетра да да оставку после које Г.с доћи и оставка Михаелиса.

ИЗ ..БЕЈ1Е КЊИГЕ“ Бр. 3). Телеграм. Г. Ал. Заимис, председник министарског савета. министар спољних поелова, 1 оеподииу .1. Ллександропулу, посланику Грчкс уСрбији Пиш. Лтина, 23 септсмбра Н)15. Посланик Србије оставио ми је препие телеграма своје владс, која сматрајуки да очекивани скорн напад бугареких трупа нп српеку војск\ ства])а кааус </’мфгрис предвифен нашим савсаом. тражи од нае да је хигио иавестимо да аи, сходно наши.м споразумима. грчтса јс војска готова да ступи у акцију протип Бугарске и да, ли јс краљсвска Влада расположена да генералном штабу изда потребне наредбе да би ее споразумео са српеким генсралним штабом ради утврфивања појединоети плана аа заједничку сарадњу против Бугарске. Краљ. Влада јако исали што не може примити овако формулисан захтев Српскс Владе. И на прпом месту сматра да у садашњим прилшсама не постоји калус федерис. Доиста, савез закључен 1913 године, у предшгћању бугарског напада и у циљу да се успостави и одржи, после поделе задобивених територија Туреке Царевине, равпотежа сиага мсћу балканским државама, има и према самом уводу у Угокор, чисто балкански карпктер који никако нс налажс примену Уговора и у перипетијама општег сукоба. Поред све нсодрефености услова у првбме члану, и Уговор п савсзу п Војна конпенција која га допуњава, доказују да уговорнс Гтране има1>аху у виду само претпоставку о усамл.спом нападу Нугарске на једну од њмх. Члан четврти Војне конвснцијс еадржи такоће очигледан доказ о томс, јер, унет да одреди улог једног од савезника који би био заузет на другом месту, предвифа као ка.ЦЈс фсдерис само напад Бугарскс противдругог савезника. Нигде се не говори о удруженом нападу даеју или више Сила. Напротив, макако да је широка у својим изразима, општа одредба прво гчлана Војна конвемције огрпничава гг

на претпостапку о рату изме1>у је-дне од обс савезне државе н гамо јодис друге ( 11.10. \ друкчијс ипјо НИ могло биги: бпло би дело неразумнс уображеиоети кад би ее уговорило, аа е.вентуалан случај рата јсдио стране с пишс држава у нсто нремс, пружање очевидно слабе и е.мешнг номоГ.н од стране војних сила друге стране. Неоспорно јо да сс управо такав случај појавл.ујс дапас. Лко се деси бугарскп напад кога сс боји српска Влада, он •|>е битн резултат споразума са Немачко.ч, Лустро-Угарском и Турском. ИзвршиГ.с сс у вези еа веГ. прсдузстпм нападом иа Грбију од стране Гредишпих Царевина и чиштке епизоду Европског рата.Гама ерпска Влада би!>е да је унапред признала овакав значај намада, кадје прекинула своје дипломатске односе са Бугарском и позвала (у по.моћ) Силе из Гпоразума, европске својс савезнике, а ннје сс претходпо споразумела са Грчком, епојом балканском савсзпицом. После овога је очевпдно да кемо сс наки вап пред 1 пгГ>пн>а као н вап духа нашега савеза. (Гвршике се сутра). Заимис.

ПРИЛИКЕ У ЧЕШНОЈ Говор г. Рашнне Цирих, б. октобра. Дописник »Журнал дс Женсв« у Минхсну пише: када су Крамарж и Рашин осуфсни на смрт онп су били иабрисани са листс профееора на п ра ш ком V н) 1 перзитету. Пошто су сада опс двс чешкс чувеНе патриоте помилопанс, њнма је ш)аћсно одузето право. Том приликом г. Рашин је држао у унипсрзитетској сали врло значајан политички гопор. Ои је истакао држањс Чеха прерага заснопано на историјским правима чсшкс крал>сиипс, истакао је тако1 )с опозицију Аустријс, која јс искључивала све Чсхс од утицаја из аустријскс политике. Опоје •и с кљу’чењс п роуз ро кова ло антагонизам између Словсна и Немаца у монархији. Ова унутрашња неслагања имала су одјека на страни и нису била бсз утицаја на напад чија јс жртпа била Србија. Г. Рашин јс био одушсп.всно поздрављен од странс присутнс публикс. Потребно јс придружити овом факту говорс чешких посланика у парламснту 2 . есптембра. Јсдан од ових Захрадуил говорио је протип Папинс нотс п прсбацио је Папи што јс заборавио чсшки народ, који жели мир. којим би се Чесима приба вила 11еза висност. Цнрих, 6. ОКТ. Има всћ неколико дана кпко чешки листови нр

до.1азс V ШпгГш,арс1су. Изглсда да нацнонални покрет од воликог замаха улива страх бечкој плади, која то хоћс да сакрије од неутралиих држапа. Чеш ки делегати, којм су били учество-

вал и иа мсђу 11 арод!шм ко 11 гресима, нису добили дознолу да префу границу. Прсма нсмачкг.м листопима др. К'рамарж јс изабран за прсдседника националпо) чешкоу друштпа. УСЛОВИ МИРА — Изјава кардинала Гаспариа Рим. К. октобра, Кардинал Гаспари државпи сскретар код Ватикана, у јсдном интервју са дописником »Унитед Прес Пп Америка® и.тавио јс слсдскс: »Снсти Отац п ја - рскао јс кардинал уверени смо да су тјјп битна услова за закључење трајног мпра н да ес избсгне попратак рата у будут.ности, следећа: 1 . ) Укидање војпе обапсзне службс иуспоставл>ање добровољне службс, онако како је постојала п])с рата у ЕнглескоЈ п у Сјсдињенпм Државама т. ј. од])жавајући у снакој држави дово.кап број л>з’ди за полицигку елужбу. Пошто су садашњи ратови могући само употребом огромног оружја потребно 'с да сс уништи Марсои мач; 2 . ) Успостав.љање једног међуиародног суда арбитраже којн ће казнити снаку држану која сс нс буде покорапала његовим одлукама или која будс покушавала да оствари војни систем опасан за мир; Г>. ) Потребно јс одузстп пладаодима прерогатипу да објав.пују рат. На тај начин — рекао јс кардинал — избећи ћс сс да једна нација будсупучсна, погрсшком спога владаоца, у рат који нс желн.

ВЛАЛА И ,.ЦРНА РУКА“

.Гедпо јс питање о уре1>ењу нових обласТи. На супрот Владином гладишту, (да се поступно иови крајеви и.чјсдпачс са старим) они су износили и својс по комс у повим крајевима трсба лапссти илулетап, војни рсжим, онакав какав је првих десетак година био у Боснн п \срцегонини. Они су шта внше успели да њихово гледнште нађе одјека и у Народној Скупштини. Друго је питан.с о т. лв. приоритету илмеку војне и цивилне власти. Питан.е о опој обичиој и формалној административној мери, они су дохватили и распирили и мора се прилнати, водили га са доста всштинс н елсргије, тако да је оно, и ако ситно и безначајно према другима, посталоједно од најглавнијих и њлјтежих. Треке је питаи>с о офпцирској задрузи, где су се, из чисто матернјалних разлога, били сконцентрисалн главни чланови друштва. Везавши врло вешго питањс о офнцирској задрузи са питањсм о приоритету између појне и графанске власти, оии су успели да рошењс пигања о официрској задрузи упуте тако да су показали отворен пркос Влади, јер су у управу увели скоро свс Владиие протипнике. Да би слика била јасинја н потпунија, треба напоменути да јс свс ово овако рафено баш онда, кад је српска г.лада. порсд свих дртгих брнга и\ала дл брине и

једну псома озбиљну и тсшку бригу. После наших првих успеха у борби с Турцима, Аустријп је одмпх лаузела тако отворено непријатељскн положај према Грбији, да је требало са.мо с наше стране дати макар и најмањн повод, па да нас она нападне баш онда када смо пајмање билн кадрн да је дочекамо. Аустриски листови држали су тада Србију н Грпску владу под сталиом и јаком ватром. Преко својих агсиата она је пазила иа све што сс у Грбији нс са.мо радн вск и шта се мнсли и шапуКе,- грудећи сс да нафс разлога да нас оптужи и напддие. Поред крупних питања (на пр. питање о границама Арбаније и о железницама у Ст. Грбији и МаТедонији) она јс тражила објашњен.а и задовол>ења н због тога што сс у јсдно.м старо.м земљопису за основне школе каже да су Босна и Херцеговина српске земл>е! На1ш начина да сс од опаквог непријатсл.а, као што је Аустрија, спасс држава и њена част и да се избегне оружани сукоб био јс за владу проблем од највећег значаја н тежак преко свакс мере. Тај бн проблем бно тежак и онда, када би влада била слободна од свих многобројних унутрашњих питања. Не може се рећи да ови прсвратници иису за ово зпали, кад јс то знао и осећао цсо српски народ. Па ипак они су бесомучно нападалн Владу и њену странку. Зашто ? Гамо зато што