Velika Srbija

БРОЈ 554.

ГОД. 2.

СОЛУМ, ОРЕДА 25. ОКТОБРА Н»17. ГОД.

СН 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

II 1(1 ПгП \АП 1 КАКН Д\Н И(* ПОДИ1 11РК 111.1Л I \ и;!110( II МсГОЧМО .'! фПХМР, Г|)0\|РСТЧМГ| Ч ||\П\ \ 1 о. годитм.г :!(> дрп\\ 1 Г РУ1;0ПИ(Д1 < I’ III ПР\||.\ |\ ( I ; пI \ ррдмммггп;г: \отр I »Клплдм« ( \1ИЦ;| А.гекгммдрл Р.ГЛИКОГ ор. 7.)

ВРО.1 1П лепта

УргНујг О Д 1'> О Р

ВРО.Ј 10 ,топтл

Б У Д У И МИР Од чега зависи безбедност света

•). Питан.с о хмроцимм. крји су пзазиали свстски рат углаином јсскинуто с дновног рсда. Ти узроци са сним су друге природс од оних. који су изазивали ратонс у проц 1 лости. Док су ранији ратрви потица.'III ВСТ.ИНОМ 113 нсрских и династичких разлога. садашн.и рат *с резулгат сукоба многих и разнонрсни.х интереса и проблема. Кад сс има V виду напредност саиромспс културс, постајс разумл.ино, да династички разлози пс могу никако, а нсрскм нрло тсшко бити понод сукоби.ма измеЈзу народа. Нсзаниспо пак од тога остају 10111 многи други узроци, из којих можс резултирати рат измс1;у појединих иарода ил« чнтаних група. Го јс случај са рагом, који сс ноди прс*ко три годинс дана. Компликовам је проб '1СМ ОДрСДИТИ у 11010диногшма п тачно, шта ■ с свс било повод садашп.ој војни. Гу је читава збрка нроблсма, сукоба и конфликата. МсТ,у најгланпијима су сукоби економско-финанси!СКог рсда. Максимилијан Хардсн,прсдни1,ају'1'.и могуТ.нос г енропскога рата тражио јс још 1!И 1. године у »Цукунфту« да сс држа вс од м а х с п о р а зу м с ј у и сведу иа минимум 'наоружање. јср уовоме лежи главпи понод могуФсга рата«. Оп јс доказивао, да се држане п ри бл и жуј у кул м 11 н а Ц 11 оно 1 тачки паоружања, када неминовпо (ј)ннапсијска криза мора пзазнати рат измеТ,у народа. Да бн сс спречио рат, трсбало је дакле обуставити да.нс наоружањс и снсстп раннјс па миниму.м. Исмачка јс осујстила тај план у заблуди. да својо.м организацијом и евојим наоружањем можс лугем рата изво 1 енати хегсмонију у свету. Она је била та, која >е пре више деценија увалила свету огромнс грошковс око наоружан.а, који >с Квропу пр.створила у пространу и грозничаву радиомицу муиицмје м ратног матсријала, м која је запалила Европуу тренутку, који |с оценила као подесан. Ла њу дакле пада ствар-

но сна одговорност за рат. Појмл.ино јс, да су сни свотски иародм морали рса! ирати ма ирегеТ\с држање Иемачкс и понсканати сразмсрно снојс наоружањс. МсЈјутим познато је, да еу еадашњс силе Гпоразу.ма, а нарочмто Русија у нишс махона покушаиадс, да спровсду компро.мнс ради ограничсња наоружања. Снс оне покушаје осу'етнла јс сама Немачка, која сс нијс никако хтела одрсЈ\и својих сиона о хегсмони ј-и. Дапас иак, кад. су сс снони о пренласти расплипули као саиунски мсхуронн, п цептралие силе преко Вагикана истичу наклопосг идеји ограничења наоружања. Оно питање поетаје нрло актуслпо, и опо 1,е бел сумп.ебити прсгрсеаио као пајнажиије па будуЈ.ој крифсреннији мира. У наоружан.у лежи доиета најисЈ.а опасност по будуЈ\и мпр. Понод паоружању у гланном је исти, као и понод снентуалној обнови рата. 11аоружање проистиче битно из дна узрока. Прни )с. да ее земл.а осигура од ипназије од стране друге држане, а други јс да се обезбсди снабдевање земње намирницама и другим потрсбн н м а рти клама са стране. То важи нарочито за индустријске зсмл.с. .\’гал> у Пта.шју, памук у Француску уиозс сс поглавито са стране. Пстп јо сдучај за најнсЈш број артикала, потрсбних I.нг.тсској и Исмачкој. II.: опог другог узрока потичс и сгнарањс и.сликих флота радп обсзбедс поморског саобра1\а)а. Да бп сс огкло1 П 1 ЛИ ги глашшузроци енентуалног новог рата, мораее па будукој конферснцији мпра меЈју првима решити и овај проблем. Потребно јс даклс пропаЈ.п модус. да сс снима народима обсзбеди епабдег.ање са сгранс и да сс осигукну од занојсначких гсжн.п других марода. Ако би сс онај проблсм решио, дал.с наопжање са.мим тим посгало би бсспредметно.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Атнна. 25. Пргма сигјцшим и.тгшпшјими. г. 1 >стисгшс јс сг ;/ токц ралгоаори го г. г. Ор.ишдом и Соштом г)оишкчо нсрсшсни.с ттнчш илмгкц Пти:шјс и I 'рчкс. Поситгнчт ји сцорп.н/м. I . Гнчшгслос јс 01111141110000 ОрЛО . 101 )п 00 л>он и .1 Гимо. Женева. 25. ФранИЧ<1;и н гнглгс1;и листоои исншчч важност састанка Ч Гимј/ 1'авслнички.с нр<ч)сгдника влада и швфова г<•нвралштиои. Цирих. 25 Оставка макарског минчстра нриос)<’ Грсчика рсшсна јс. < 4<)аиш>и министар илборис рсфорМС. П< 1 . 10 н>н однсо јс побс<)ц ч бпрби проитоц Крсчака и бићс крол који <)<ш нинмсиован ла манастра ира«<)с. Иилтои !>с паднспш рај.гсратч свој нројскат о рсфтрмама. Рим, 25 Паимснаоан>ч Хсртлингооом ла канцслири нри<)иј« сс ослики <тмп 1 ост лбог н>сг<>оих т<‘>них осла <■<< Пиншкипом, т имо мкћин чнлио к<к) католика. Вашингтон, 25, <><)сл>ш; ло иимирницс ;/ < јс<). Државами лиС)/>иш 1 <> јс <)ирскттј ос.и/ илмсћц соппиосиико р>/<)ники и илвалника Европе. < ооимо 1 >с о<)сл>ак дирсктиа ошипшти. Париз. 25. II снлрвс јс имно <)и антшти јцчс влиди и иир.тмгнтирној камисијн рслцлтатс снорилцма са .7 ојдом 1Јо}ц!ом односио <'авелничкс иомоћи Итилији. Берн, 25. Псмички коминикс јанлт да јс иови царски кинцслар Хсртлинг. иосстио шаанскаг иослиника ч Псрлинч. Атина, 25. Пл Гпма јаолтјч »Патрисч«; Птш јс нримио 4 ичдијснцијч Нснилслоса ла орсмс н>сговое барављпна ;/ нрсстоници. ИЗ „БЕЈ 1 Е КМГЕ" 1>р. >>К. Телеграм Г. Д. Какламанос, отправник послова Грчкс у <1'ранц\чч;пј. I. Г|. Гкулудису. предссдпику миннстарског савста, мипистру гпол.пич иослока. Агипа. Парил. П1. маја НП(>. Утисци француско пладс' од упадћ у грчку МаЈ.сдоиију саопштсни су ми пд начслппка 11 олпшчко 1 ()дсл.сп.,‘ 1 , у дугом раагоиору који сам ( њи \1 и.чао овакб: Г. Маржсри ми рсчс да јс јавно \ш 1 ил,си.с под у-

гнском да оио ппо сс дс(41.10 поеледп.их дана јссгс рсаултач спораахма иамсЈл Грчкс и Грсдгппн.их Гила. Нссти уосгалом иа псмачког м.шора к> потвр' 1.\ ју. Што сс (|>ранцускс кладс гнчс. онла јс расиоложсна да ирими оојапп 1 .сн.е да су раллоап одоранс наксли Пугарс да ’ лп\;;м\ стратсгиј(ч;с полшкајс као ппо су гссиаци којима домпнира уткрЈччм- Пупсл. Али надираи.с Ругарскс којскс у упутрашн.ост грчкс МаЈ.сдоније, н.спо ааулиман.с околина пароши ла којима жуди Бугарска, могукно наступап.с Бугара ка Кавали, довсшкс јс по нужди до лакл.учкча којн намску о(;о.шости. наимс да јс Грчка доопла упсравап.а која јој јсмчс покраг.ај оких крајспп, али у чију]нрсдно.ст Грчка нс трсба да подажс нн пајмаи.у паду. > спаком сдучају ситуација сс корсиито илмснила лбог бугарског падирап.а. Лаисга. својим пасиниим држаи.см п]><■ д пајслдом 1 ;оја бс могла ослабити кпјни положај Гаксдпика, Грчка иаглсда да ианушта поли1 икубдагонакмонс нсутралпостн, и прсма томе Гпорааум и'с бп могао да нс ибг.ратп ссби погрсбт слобод\ радп об(\;бс1',сп.а прсимукства својрј војсци крја дсјствујс п.а , Балкапу. 0ва слобода односи сс колико на којнс опсрацијс толико и на мсрс унутраши.с полиције, и у томе цил.у генсрал Сарај добио је нарсдбс којс му дају ширин\ акцијс веку од доеадапп&е. Мисам пропустио да у свом ралговору с г. Маржерпом учиним употребу од обаксппен.а која стс ми доставиди кашим тслсграмом. Какламанос.

ВЕНИЗЕЛОС НА ПУТУ Изјаве грчког премијера Лтипа, 25. октобра. ()вдпшњи дистови објавд.ују опширне гсдеграме о путу г. Ненизслоса, грчког премијера. Сараднику »Еклерер де Нис» изјавио је г. Венизелос, да су Аустро-Немци на италијаиеком фронту тражн.тн цолитичке побсде, али је тај цнд. промашен. јер еу сс еве италпјзнеке етранке еложилс. Дописнику »Рајгероие агенцијс» у Пашзу дао је грчки премијер изјавс о рату. По његовом мпшл.ењу рат Ј\е битм дуг и тешкоЈ.с за живот повсЈ\аке се, пли крај рата бнке

победа Савезника. Грчки иремијер јо изразио поверење, да 1\с ГГгалија надилада ги садашње пролазнс гешкокс. Грчки премијср посетиГ.еат ло (|)ранцуски фронт, и по повратку м гадијанекп. (1 о том Г.е ес задржаги нсколико дана у Риму ради веГ.ања еа италија11С1;им државницима.

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА Против народног уједињења Прокламопана идеја о уједињен.у Срба, Хрвага и Словепаца у једну државу од.је 1 ;нула јс широм целога света и ИПП 1 ЛП одлива код скег нашег троименог парода. ми где се оп палалио. ВоЈјсии гом идејом \ Русији сс од кусгријских зароб.г,снш;а сткарају читаве дивизије, чијим се јунлчким подвилима дикно сак скс 1 . II.: Лмерпко нам падно приетижч кслике групе оду шсвл.ених добровол.аца, а ономад нам до1,е одабрана чега Србо-\рвата чак ил дадскт Аустралијс, |;ојн су оставилн својс лепс ларадс и удобап живот, па дошди да помогпу сг.ојој браКи 1.'.рбијапцима. доброко.нно сс жрткујуки .ла осдобоксн.е сада ксЈ, лаједпичкт отаџбинс. Ралуме се да су идеју уједии.еп.а прихгатида најодушевл.еније и роЈ\енп брака Црногорци. II »Црногорски Одбор ла народно уједињен.ем. |;о\ 1 е припадај\ најбод.п и ппјчеетигијидржаипнпи иполитичари и цриогорска омладинска органилација »Јгдипстго«. (;ао и многс друге пародпс оргапивацијс у Кпропи п Лмсрнпи, а гсЈ. и да нс гогоримо о црпогорским војпицима, крј,и сс на солупском фронту са браЈ.ом Србијаицима иск борс ла ту идеју, сги с\ оии са н а ј ве Ј\ и м оду 1 повл»он,см прихватили Крфску декмарациј\ и изјаснили се одма.х и откорепо ла ујсднњеи.е. Томе су теаш.че и цриогореке владе, али, на жалост, тој се идеји уепротивно \ скем Срппву једино крлл, Пш;ола, гоп.еп себичпим ссплрп I нг 1 мчкнм а\|би цијама, које-сс гаман покмапају са жол.ама и радом иаших пепријател.а Лсстро11емаца. Прогикпо пол.п и интересимасвога парода крал. Ннкола обара родолл бивс гладе и ла мииистрсузима иајобичпије чиноцнике и креа-

гуре крји 1.е радити пропш пародпо! уједип.ен.а. И као што мефу Црногор,цима ие можс да ппЈ\е нн четири чогекл ла мипистре веЈ> јс пррн\Т>ен улимати их са етрлио, тлко \|у гспп;о полали ла руко.м да ма н ла добре паре и;г1>елица којл Ј.о у јавности ралвијати и бранигп његове па мере. те и и.их гражи пп евету-. Јсдан од таквих н.егоких агеиата јеете \ Србијм позиати Г.ора )1тш1>. новмнар, крји му се још раније био продао и са неколико сумњивих типова из Лустро Угарске чннио на Цетињском двору једно друштво, кога су сс сви поштепн Црногорцн кмонили. Као српски подани 1 ; гај је Мипик на прекараи на чип пзбегао од којне обавеае и склонио се \ ЦЈвајцарску. гдо еа парама крал.а Николе и у друштву аустријских агената покреЈ\е лист, да се и пером као досад рсчју бори протнв иародпог уједин.рп.а. Али се вуто варају и гоеподар и едуга, ако чисде. да се иовцем н пдаЈшиим перима \ 1 о;к'е омести остпарен.с народних идеала, за којс се жипоти аалажу. Онн 1,о 1 ЛКНП.Ч радом еамо учипитн, да их народ добро позпа н по злсдули им пла I и.

ПРОМАШЕН ЦИЈБ Шта је Немачка смерала и Лметердам, 25. окт. Из гопорл. држани.х недаппо у риј.хс 'г.чгу, износн.мо елсдски пасуе гомора еоцм ја.П 1 сгичко| поеланшса I раднауера: »ДогаЈфјп у Русији, на нашу пеереЈ.у, иису ее разнијали тако попо.кно какоемо ми очекиг.алм«. Из гоиора фон Кил.мана карактеристична је еледска пзјана: »Мислио сам да могу зак.нучити да Ј\е немачка дипломација избеЈ\и да учини тако крупне грешке, какпејеу прошлоети чинила. Помукен је мир Руепји. који је учииио утиеак да ми гражимо да закл.учимо еа њом сеператан мир, какоби били елободни у акцији на фропту. Они еу предлози са.мо омели остпарење мира». Као што се ниди сами Иемци признају, да с\' у Руснји промашили цил.Ј