Velika Srbija

БРОЈ 617.

ГОД. 2.

СОЛУН, СУБОТА 30. ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечио 3 драхме, тро.чессчно 9 драхмс, годпшп.е 36 драхме.

РУКОППСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан урсдпниЈтва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

Иа честитку којуМујеНачелникШтаба Врх. Команде упутио, Нјсгово Краљевско ВисочанствоНаследник Престола Александар одгорио «е: лПачелнику ИГтаба Врховне Команде Благодапе1ш вам на поздраву који сте. ми упутилп у аме официра, чиновника, подофацира и редова оперативне војске на даиатњп највећа хриисћанскч празник Храетовог роНења, итљем Мој ердачан отноздрав целокупној оперативној војсци еа »Баиепшну се роди«, у6е1јен у нашу нијскорију крајњу иодеду по најлетиу дуду1\ност целокупног Српства и Југословенства. Александар« Честитка Начелника Штаба гласи: »Врховном Команданту Њ. Кр. Височанству Наследнику Престола Александру На данашњи дан Хриетовог Ро1)ења по здрављајуки Башс Краљевско Височанство у име официра, чиновника. иодофицира, каилара и редова оперативне војеке еа: »Христос се рода«., молим да изволите примите нааш најсрдачнија а најоданија честитања и жеље еа ерејгну будукност Вашу и целдкупног Српства и Југословенства. Начелпик Штаба, ђенерал Еојовић«

ПРОПАП МАНЕВРИ Промашена очекивања

ПРОГРАМ СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА После париске конференције Париз, 29. децембра Јављају из Вашинггона, да јс влада, резимирајући дсло америчких делегата на париској конфсрснциш, изјавила да су главне одлуке, поднетс од америчких делегата, следсће: 1. Сједињене Државе унсће савутицај да обезбеде потпуно јединство војних,поморских и економских напора; америчка влада и народ посвећује све својс напоре остварењу тога цил.а систематском примсном свих средстава у л.удима и материјалу. 2. Борбснс снаге Сјсдињених Држава послаће се у Европу, да би се што више времена уштедело за њихову обуку и опрему. Учешће Сјед. Држова у врховном ратном савету. предвифено је као средство, да се обезбсди груписање војних снага и дирекција војних операција.

ВИНОВНИЦИ РАТА Немац о немачком милитаризму

Лондонски Тајмс констатовао је, да је наЈбоље мерило за садашњу ситуацију ужурбаност, са којом централне силе покушавају да изазову преговоре о миру. Из Беча и Берлина истовремено су пуштене весги о расположењу централних сила да закључе мир. Волфова Агенција је п рбтурила телеграме, како" 1 е немачка влада решила да по сваку цену учини крај неПријатељствима и да издејствује преговоре ради зак.ћучења часиог Мира. Граф Чернин, аустро-уга рски м иниста р спољних послова, дао је извеснс изјаве, у којима 'е поновио стари маневар о миру »бсз анексија и одштета«. II е п р и ј атељска шта м п а покушала ч је, да посредством ових изјава покаже решеностцентралних сила да закључе мир и да свали одговорност за настављање рата на Силе Споразума. Међутим, та> маневар нијс постигао никакав резултат. Савезничка штампа га је разголитила и приказала у његовој правоЈ еветлоети. Томе је знатио допринео и сам ток прсговора са Лењиновом владом. Ту сс у пракси најлепше показало, како су централне силе замишљале мир »без

анексија и одштста«. Видело се наиме да ;је циљ бечке и берлинскс владе био само да нама.ме Савезнике на преговоре о миру, у уиерењу да 'ће тиме успети да поколебају њихову одлучпост за настављањс рата до крајње победе. Најречитије говори сам факаг, да је се чак и Лењинова влада тргла и да је у днанаестом часу прозрела гермаиске смерове. Политика централних разголићсна је у пупој мерн. Далеко од тога да постигне макакав резултат, она Јс претрпела' Потпун пораз. Одговор г. Лојда Џорџа, коментарисан врло живо у савезничкој штампи, паралисао 1 е сасвим дејство немачке пацифистичке пропаганде и жигосао је најновији немачки маневар за мир. Али, као највећи доказ немачке неискреиости у погледу мира може послужити говор соц и ј а л ист и ч ко г п осл а н ика Штребела у пруеком парламенту. Саретком смелошћу и без икаквог устручавања напао јс Штрсбел гсрманску политику маневара, сваљујуаи на немачку владу сву одговорност за рат као и св) г кривицу за настављање рага. Он >е тако убсдљшзо и живо осудио политику берлинске владе, да је

томе излишнододати ма какав коментар. После свстаовога пут који Савезницима остаје јасан је и одрефен. IБ с га ј с оп реде-л и о са м председник Вилсон, кад је прокламовао рат до победе, рат до уништења пруског милитаризма. ПОЛИШКЕ ВЕОТИ Париз, 28. Тан јавља да С 1 Ј посланици Велаке Бришаније, Фран цуске, Ишалнје а Велгајс почела опшпгатп са нредссднтсом португалске владе г. Сндонаем Паезом. Овај је азјавао да 1\е Португалаја одмах наставити борбу ирстиву Пемачке. Париз, 29. —. Матен сазнаје из Хавра: Г. Браквил, иредседник белгијске владе, дао је оспгавку на иоложај министра спољних послова. Г. Хјусман, шсф либералне странке и посланик из Брисла, наименован је за минастра спољних послова. Њу-Јорк, 29. — Б ивши председник Тафт изјавио јс да је Савсзницими потребно седам милиона амерачках војника. Псиаа је дужност да учинимо тај наиор како би могла ту1\и Нсмачку. Атина, 29. — Из Б ерна јављају: Кајзер 1\с кроз неколико 'дана оттутовати у Цариград. Верује се да га султан нарочито позива како би сс узрујаност турског становништва, услед пораза у Палестини, умирила. М Е Р Е ОЧАЈДЉА Између савезника Лондон, 29. дсцембра. »Фраикфуртер Ц;нтунг« жали сс у јсдном чланку нз савезнике Пемачке. којиса немачким новцем купују код меутралних луксузне предмете. Да би томе-доскочила, Немачка је одлучила да узапти добраАстријанаца и Мафара, који живс у Немачкој. Овај акг изазвао је огромно негОдовање у Аустро-Уга рској. Очевидно је, да су Аустро-Мађари у Немачкој водили оваквутрговину да би епасли штого д и з ф и н а н с и ј с к о г с л о ма, који предстоји Немачко*. Немачка је у очајном положају, кад је принуђена на овакве мере.

Питањеје од судбоносног значаја по.немачки народ. Три је пуне Јодине како немачки народ води ужасан рат; три пуне године како шегови војници иду из победе у победу, па ипак краја нема овој касапници. Ратни подви.ш нсииих армија само су иовећали табор наашх непријатеља. Онда, кад прегазисмо Белгију, Јапан нам објави рат; кад смо код Горлмца пробили руски фронт Италија стаде на страну наших непријатеља; Хинденбург преплави Пољску, Макензен сломи српски отпор, а Румунија приступи савезу. Последица победе над Румунима била је та, што јс америчко јавно мњене, и иначе непријатељски расположено према нама, отворено устало против нас. Није само безобзирни подморски рат. нагнао Америку да отпочис иепријатсл.ства са пама. Она је још од самога почетка рата, са сво то већим страховањем, пратила наше победе и одмах се решила, да по сваку цену осујети победу наше војске. У осталим неугралпим државама, као што су Холандија, Норвешка,. Швајцарска, па чак и Шведска, мржња према Немачкој не испољава се тако јавно, али то не зато што нас тамо воле, век једино зато, што тс мале земље,које са нама граниче, живе у сталиом страху од иас. Свако, који је имао иолс прилике да пробави извссно преме у тим замл.ама, уверсн је, да би секод њих иемачки пораз сматрао као ослобођсње од јсдне страшне море. Од куда долази та стра-

ховита омраза, коју цео свет осећа претг немачком народф! Ми, Немци, знамо то и сувишс добро. Ми заиста нисмо рТави. У многим односима смо чак и бољи од наших непријатеља. Нисмо ^аслужили да пас зову ни Хунима ни Варварима. Сваки Пемац, па посе, исто је тако способан да чипи добра дела као и ма ко други. Немачки народ цишга није нарочито учинио чиме би на себе привукао општу мржњу. Наши управљачи нам веле; Французи нас мрзе,јер мисле сталио на освету; Енглези зато што нам завиде на трговини и индустрији; Руси зато што смо им препрека на пугу за остварање њихових свесловенских освајачких иамера; Белгијанци зато што су везапи тајпим уговором за Емглсску; Игалијани зато шго су по природи издајници, као и Румуии шго су несавесие хуље; најзад Амсриканци зато што су капиталисти без срца и осекаја. Они су савезницима дали толико пара, да су сада принуфепи да им помогиу е да им готовина пе би пропалл.Једном рсчју: Сви наиш непрчјателш мрзе нас само зато, што су нокварени и р1,ави људн. Тако наша влада! А како је мефутим у самој ствари! Понајпре како сгоји са Французима, који су иас, гобож, напали из жудње за осветом. У Француској, од извесног доба.нарочито од познате Драјфусове афере, нико и не помишља на повраћај Елзаса и Лорена. У Француској се помиш-

љало на будући раТ само са крајњом неверицом и иеприкривеним страхом. Он, чак нису били ни способни за вофен.е једног осветпичког рага, а по готову нисубили ни спремии. Када је јула 1914 године избила рагна опасност, француски социјалисти су просто приморали своју владу, да повуче трупе за 10 километара од границе. Опај који намерава да препадом изненади свога суседа, тај се не понаша тако! Кад је пак рат букнуо, видели смо, да француска војска није имала чак ни походног одела и морала је поћи на границу у црвеним стајаћим пангалонама и тако иам служила за изванредан циљ. Да је француска влада заиста помишљала на рат, сигурно је, да би се пре света постарала да своју војску снабде походпом униформом. С тога је уопште бесмислено говорити, да је Француска припремала рат против нас. Сваки онај неутралац, који је 1914 године био присутан француској мобилизацији, уверава, да о каквом ратоборпом расположењу код народа није 6ило ни помена. Цео народ је просто стрепео при самој помисли да мора у рат. — Наставиће се —

ПРВИ КОМЕНТАРИ Париз, 29. децембра Берлинер Тагеблат изјављује да се услови за мир г. Дојда Џорџа не могу примити. Болфова Агенција расту= рилаје изводе из немаЧКе штампе, у којима се представЉа, како Савезници желе распарчаВање цеИтралних сила, како Кнглеска тражи светску пренласт и уништење свих корисги задобивених од њихових противника. Пост, Кројццајтунг и Дојце Тагесцајтунг изјављују, да такве услове може намегнути само победилац побећеноме. Берзенцајтунг држи, да је то доиста понуда мира, али упућена само немачким савезницима.

ВАЖНЕ ЈЕСТИ Њујорк. Председник Вилсон и министар војни Бакер установили су један војни одбор који ће се бавити о сиабдевању. Овај одборч:ачињавају министар војни и пет генерала. Берн. — Немачка не пристаје да руска комисија