Velika Srbija

БРОЈ 1.

»Г. Е Л [I К А С Р Б И •! А«

СТРАНА 3.

ИЗ ЗЕМАЈБА ПЛАЧА

ти корење,

Беда у Херцеговнни Загребачки лист Обзор у броју од 11. новембра описује најцрн.им бојама прилике у Херцсговипи. 0бјављени наппс јс допис нз Мостара, V комс се нзмеКу осталога вели: »Беда н снротиња Херцсговнне не могу се описати. Гогово сви л.уди од 15 до 00 година узсти су у војску. Ни деца нису поштеђена. Сви су отпрпвљени војним возовима. Наши старци од 50 до 00 година налазе се годинама у првој борбеиој линији.Кад бн се скупили сви људи, остављени у земљи, не би се добила ни једна чста«. Несрећно стаповништво заостало у земл.и напуштеио јс евојој судбини. Паступила је зима. У свакој куКи није било ни зрна и;ита, ни мрве црна хлеба, л.уди су били без одела. Траваје била једина храна, али је на среку и она била иедовол.на. Становништво је морало пасти по пољима као стока и тражи-

Франц. коминике Париз, 1. јануара Није било важних дога•ђаја, прстпрошле ноНи. на целом фронту. Француски су пилоти оборили два нсмачка аероплана. Италиј. коминике Рим, Г јануара Наша је артиљеријабомба р до вала не п р иј ате љс кс извиднице источно од Гонале, и трупе у покрету код Адамело. Порушлисмо јнка утррфеља источно од Пиаве, у долини Стигорне и на платоу Азијаго. Паше

ПРИЈАТЕЈћСКА ПАЖЊА Српски Божић у 38. Енглеској ГенералноЈ Болници Пишу нам из 38. Киглеске Генералне Болнице: Око 10 часова пре подне шеф болнице у друшгву осталих лекара и најсгарије милосрдне сестре, пролпзе 11 И сва болссничка оделења, чесгитао је најсрдачније празннк Хрнстовог Гофеља свима болесницима на српском језику, по-

којима су некад свиње храњене. Хиљадежена и деце поболели су се отровани травом. Стотине су помрле. За кратко време ишчезле сучитавс породице. Босанска влада, која је знала ову иесреГ.у, у место да помогпе дозволила је извоз жита у вагонима великим друштвима. А да бн упропастила народ, нареди да се дуван реквирнра по цсни једна круна по килограму. Прсд оваквом пљачком становништво се реши да не обрафује дуван. Ова година је била катастрофа за Херцеговину. Суша је трајала прско шест мссеца. Свс је уништеио. Сасушилн су се чак и столетни храстови. Становништвоје морало и!јИ по више часова да тражи воду. Стока није имала шта јести Глад бссни у највеГ.ем сгепену. Ста н о в н и шт во Херце говине је дало све што јс. и.мало: своје људе и своје имања. Ми немамо владе, ни парламента. Границе еу херметичкн затворене и жалбе нашег народа нико не чује.«

су батерије ућуткаде не■п р и јатељску артиљериј ску актипност у зони Азолоне. Севсрно од брда Мелано паша су оделења нагнала на бегство непријател.ске извнднице. Игалијански авијатичари бацили су 1600 килограма експлозива на логоре коц Примолаиа. У ваздмпној борби оборепо је три непријагељска аероплаиа. Енглески кошинике Лондон,1 јануара У току претпрошле ноКи сукоби патролн југоисточно од Мантијера.

здрављају ћи нх своји.ч симпатични.м: »Христос се Годи!« По том су раздељени врло лепи поклони од стра не енглеског Црвеног Крста свима болесницима, а официрима и чиновпицима још и поклони од милосрдннх сестара, са написом: »Честитамо Вам Христопо Гоћсн.е са жељом, да га дуго годшш дочскујете и проаодите у добром здравл.у и всеел.у у Иашој будуКој .Кгославији!« Трпеза ВожиМш, за све, била је обилата. Нарочито

пак она официра и чиновника, која је била и врло отмено и укусно украшена, благодареКи свесрдном старању ссстара Хелбс и Џонс. Првога дана за всчером, г. г. лекари, симпатичниг. Фулартон, лекар официра и чпновника, и г. Уајлт задужили су својим присуством официре и чиновнике, нарочито г. Фуаартон, који је, напијајуКи здравицу на српском јсзику, два пута поздравио све болеснике са жсљом за скорије оздрављење и брзи повратак у отаџбину. За ову свуколкку пажњу болссници ове болнице официри, чиновннци, подофпцирн и редови ерпеке војске — од свег срца благодарс свима лекарима и лекаркама, како за све оно што је овде наведено, гако и на свакодневни.м ур.сдним и брижљивим прегледи.ма и лекарским услуга.ма, а милосрдним сегтра ма на нежној нези п пажњи, болничарима на раду пу но.м оданости, а админисграгнвном огобљу на прсдусретљипости. ВАЖНЕ ВЕСТИ Шенева. — Из Беча јављају да је аустријска трговачка комора, којајс о|)ганизовала све транспорте измефу цснтралних сила и Балкана, у.сганоаила у том циљу три нарочига воза која носе имена »Марица«, »Македонија« и »Осман«. Од првог дсцембра 1916 године до 1. октобра 1917 године ови су возови пренели Бугарску 2000 вагона. у Турску 1400, и у Српску МаТедонију 75 вагопа разне робе веТином из нсмачких фабрика. Цирпх. Цар Карлоје одлучно да укине заједничко аустро-угарско министарсгво војно. Вашнагтон. — Оидашњи посланик Кине Вукуфу-Ко изјаниоје, да је Кина разумола ову велику борбу за правду и право и да је решена да по.могне Савезнике свима средствима. Лондон. — Горњи До.м је одобрио право гласаља шест мнлиона жена које имају извесне квалифика ције.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

ДНЕБНЕ ВЕСТИ

КОД НАСМДНИКА ПРЕСТОДА Њсгово Краљевско Височанегво Наследник Пресгола Александар примио је прекјуче Председнпка Миинсгарског Савета, Министра Иностраних Дела Господина Николу П. Пашића, у нарочиту аудијенцију. Томприликом Господин ПашиТ поднео је Његовом Крал.евском Бисочаддству детаљан извештај о свом путу у Француску и о Париекој Конференцији. СЕДНИЦА МИНИСТАРСКОГ САВЕТА Јуче је око 10 часова одржана у Министарству Унутрашњих Дела конференција, а у 17 часова седница Министарског ('авета под председииштво.м Н»еговог Кра.вевског Височанства Наследника Престола. БРАТСКИ САСТАНАК ПрексиноКјс команданг логора у Мнкри приредио вечеру официрима југословенског одреда, приспелол из 1’усије, међу којима је било Хрната, СловеиацаЈ Чеха, Пољака, Руса и Срба. Вечери су присуствовали: Мннистар ПравдеГосподин М. ЂуричиЋ. Министар Народне Привреде Господин Др. Велизар Јанковић и Министар Просвете Господин М. Трифуно вић. За време вечсре ГосподиН МаркоЂуричиН напио је здравнцу Његово.м Величанству Краљу Пегру и Његовом Нисочанств} Паследнику Прсстола Александру. После њега говорили су и Господа Др. В. Јанковић и М. ТрифуиовиК, напијајуКи офицнри ма, југословенском одреду и идеји народног јединства. Јединствено расположење и одушевљење владалојс целе вечери код свију официра, као и код осгалих присутиих гостију. П0В0ДЗМ НОВЕ ГОДИНЕ Јутрос у 1(1 часова поводом Нове I одинс, одслужено је у српској цркви Св. ( аве свечано блаГодарење са молепствије.м за побсду иашег и савезпичког оружја. Благодарењу су ирнеуствовали: Изасланик Н>егоног Краљсвског Бисочанства Паеледника Престола Александра, чланови Мннистлрског Савета: Министар

Правде г. Марко ЂуричггК, Министар Народне Привреде г. др. Иелизар Јанковић, Министар Војни Кенерал г. Божа Терзић и Министар Просвсте г. Миша '1' |) и ф у н о в и ћ, посланик Белгије, наш посланик у Атини г. Балугџић, представници Есад наше и грчке владе, иачелници свих одељења, велики број официра и графана. РАДИ СКУПД.Е ПРОДАЈЕ Прекјуче су тројица пре. дата грчко.м државном тужиоцу у Солуну, што су скупље, но шгоје утврфено„ продавали разне намирнице. ПОЗИВ Према наредби Мнтрополита Србнје Гоеподина Дим 1 прија од 12. децс.мбра АЕБр. 373. позивају се сви Српски свештсници, како они на војишту, тако и они који су по болницамау Солуну и околипи, да до 10 јануара 1918 год. поднесу списак свију цркаваи манасгира у свомс делу одиосно округу, V Србији, са назначењсм месга у комс су, као н у којој епархији. Спискове у горњем року поднеће референгу за црквене пословс при Министарству Војном. Из канцеларије референга за црквене послове при Миниетарству Војном бр. службено, 29 децемб 1917 г. КРАЂЕ У току прекју черашњег дана ухапшеио је у Солуну 11 лнца за крафу. За једним лоповом, који је украо ствари у вредности од 100 драхми, полиција грага.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ Цирих, 1. — Турски министар финансија Цанид паша, ко 1 *и је сада сада у Берлину, иајавио је, да је Турска вољна да преговара о томе да Дарданели буду отворени аа трговачки саобраФас не само аа вј)еме мира, него и за време рата. Берн, 1. Јавл.ају ил Беча: Цар Карло проучава предлог г. Иекерлеа о обрааовању ма•ђарске нл])одне војске.

Овај предлог изазвао је огром ноузбуђење у свима аустро -угарским страпкама. Берн, 1. — Мађарски мимистар исхране поднео је оставку,услед сукоба са својим аустријским колсгом односно снабдевања Аустрије из Угарске. Лондон, 1. — Дописник »Дејли Њуса« тслеграфише из Женеве: Нереди су избили у у Берлину, Дајпцигу и Дрсзди услед прекида преговора у Брест Литовску. Вашингтон, 1. Опозван је овдашњи јапански посланик. Њсч-а ђе заменити граф Исхи чија је миси|'а у Њујорку и Вашингтону постигла велики уснех. Лондон, 1. — Један немачкн еумарен иапао је две трговачке лађе. Послс кратке борбе сумарен је погођен и поТОП.ЂСН. Рим, 1. — »Идеа Национале« објавила је одломкс из баварских листова, у којима се тражи да се аустријски Тирол анектира Немачкој. Аустријски кругови због тога су врло узнемирени. Берн. 1. — Међуберлинскпм становништвом развија се јак покрет против кајзера. Амстердам, 1. Положај Килманов постаје гсжак услед критика пангермаииста, који политику рвога називају изда јником. Ма ршал Лудендорф напада отворсноКилмана због његова неснергичног држања у гштању анексија на иетоку. У Берлину кружи вест, да је. Лудендорф чак био поднео оставку, али ју је на кајзе])ово наваљивање повукао. %/ Берн, 1. — Извесни нсмачки политичкикругови тражсда се Килман смени п на његово место доведе Билов. Берн, I. — »Штрасбургер Курир« објавио је апел лиге мира, који јепотписало 290.000 чла нова. У апслу се енергично тражи мир.

јама! Гледај своја посла, глупа власти: хватај лопове, лови мале провокаторс и ситнс издајицс, играј се са укидаљем смртне казис. држи у страху будале. али се не дотичи мога помазаника, не дирнј онога, на коме се налази псчат народног поверења, који даиас јашући нн магарету долази у свој Јерусалим! Сада ти видиш, како си била непажљива, глупа власти, сад си се опаметила? С.тупај мирно, победиоче! Али ја видим да није овде крај твоме Великоме Презирању. Кога још презиреш победиоче Твоја уста нрезриво се грче: За чију ’ чву спремаш твоју отровну пљувачку? Кога тражиш очнма‘.’ - овде никога нема оснм руског народа, а он те поздравља! Да ли ти њега не презиреш? Та го би било п сувише свирегго »Велики«, п грешио. Зар се није он уклонио нспред тебе? Није ли он сто.милиони руски народ, који је имао својеТолстоје и Герцење, Каљајеве и Петрове Велике, покорно сагао своје главе пред то бом и данас венчава тебе? Гледај како се ниско коси пред тобом сва народна н.ива! Ни један клас не стоји право, свп су се еагли и клањају се као Јосифу. Гледај у колико си п.ч ближе све внше губи проклетство. лаж и судска клевета, која прља гвоје светло име. Са етрахопоштовањем чекају те деца сло-. боде и свечаним Кугањем дочекују те твоји митраљези, велики оевајачу! Ти си победно руеки народ. »Јединствени« — ти си стао над милијонима. Мали и чак шупаљ ти сн остварао

оно. што ни Паполеон није могао, осзојио си Русију, нод ноге си бацио сваког непријатеља и противника. Зар ти не чујеш како одјекују поздравне трубе и грме фанфари? Зашто си незадовол.ан »Велики«. Осмехни се, милосгиво погледај твоје слуге и робове, јер ће.мо умрети од страха. — Гешко побефенима. — То ти кажеш? Тешко побеКенима! Чудновате речи и непојмљиво, о коме ти говориш. Ако о нама, које си ти по бедио, то у чему је наше зло? Зар на.ч не дајеш долазећи, хлеб и мир, а ми смо тако жељни хлеба и мира, ми ћемо ускоро децу продаги за парче хлеба и за даи ма и ерамног али слатког мира. У чему је наше зло? Али ти си с.внреп. Лсњцне, ти си чак

[страшан »Вслики« човече. Гледам у тсбе и видим како расте у ширину и висину гвоје мал.о тело. Ти си већ вишљи од старе Александровске колоне. Ево већ си изнад вароши као облак дима од ггожара. Ти ее всђ као црни облак шариш преко целог хоризонта и заклањаш сне небо. Црно је на зсмл.и, мрак је по кућама, мргва тишииа као на гробљу. ВеФ, ее губе човечје црте на тво.ме лицу; као хаос грчи се твоје дивље лице, и нешто показује у назад, грубо забачена рука. Можда ниси само ти ? Или си можда ти само претеча? Ко то још иде за тобо.м? Ко је он, толико ужасан, да чак и твоје бурно и мрачно лице бледи од страха? Мрак с.е згушњава и из мрака ја чујем глас:

Ониј, који за мном иде јачи је од мене. Он ће вас крстити ватром, покушгће пшеницу у житнице а сламу ће заналти вечии.м пламеном. Онај, који за миом иде јачи је од мене. Мрак се згушм.ава, страшни облаци гоњени ватром све се више вију и у н.иховим лаким шарама ја видим нови страшан лик : царску круну на царској огромној великој глави. Ко је тај страшни цар? Он је мршав и злобан није ли то Цар Глад? Он је сав у ватри и крви није ли то цар Виље.ч? Он је са замкомодконопца изнад круне да није то цар Никола? мрак је све црњи. Мене је страх. Мене је стра.ч . Као слеп посрћем у мраку и тражим Русију. — Где је моја Русија? Ја сс бојим. Ја не могу да жи-

вим бел Русије. Вратите ми моју Русију! Ј1а ноленима молим вас, који сте украли Русију, дајте ми моју Русију, вратитеје, вратите! 1 ражим и не налазим. Вичем и плачем у мраку. И ја се бојим, о Господе! Где је моја Русија? Срце нгће да куца, крв неће да струји, живот неће да живи. Дајте Русију. ....Да није ово са.чо привиђење, бунцање км.ижевиика који не може да спава? А на јави је еве тако обично, мирно и просто. Ено улица и црвених застава. Ено милиције. Ено ИХ министри. И СВИ у ОПшге чсиају Лењина. Иди победиоче! Ступај мирно. Децембра, Г.1/7. Превео Вл. Т. Стојадиновић.