Velika Srbija

БРОЈ 713.

ГОД. 3.

СОЛУН, ГРВДА 4. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТГ1ЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13 50 драхчи, годишње 54 драхми. РУКОПШ И СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: ' улица Краља Нетра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

ОПШТИ ИЗГЛЕЛИ Све говори за победу

Догађаји на западном фронту привукли су пажњу целога света и скренулије са догафаја спореднијегзначаја. Сасвим природно и разумљиво. Али • ни спореднији догађаји нису без извесне важности. И они могу имати утицаја на развој крупнијих и пресуднијих догађаја. Више ситнијих момената у појединим догађајима чине Ј'едан крупан догађај и стварају какав врло важан моменат. Ко сме тврдити, да догафаји у Русији, ПалестиАи и Месопотамији и евентуални догафаји у Маћедонији и на италијанском фронту не могу имати озбиљан утицај на догађаје на западу? Ма какви били, они су увек и остаће саставни део једне велике целине. О евентуалним догафајима на солунском и италијанском фронтз 7 аа сада се не може говоритиса поузданом одређеношку, веР у претпоставкама и са вероватноћама. Дога-ђаји у Русији сасвим су другог карактера; они се, онакви какви су, стално развијаЈу. За нас и наше Савезнике они не могу бити гори но што су били у моменту закључења мира у Брест-Литовску; могу се окренути само на шгету наших непријатеља. У вези с њима и њиховим развојем стоји и акција ЈаланаР 0 догађајима у Палестини и Месопотамији може се рачунски говорити. Енглеске трупе тамо систематски напредују и на сваком кораку туку Турке и наносе им озбиљне губитке, Оне, шта више, прете да турску војску доведу до расула. А и иначе, турска је војска прилично исцрпљена и заморена. Из оваквог стања ствари дају се извуЕи озбиљни закључци у вези са будућим развојем догафаја на западном фронту. Први немачки удар садашње офанзиве био је страховит. Други је био још страховитији. Могло би се казати да су оба извршени очајнички. Ипак Немци нису успели. А то је главно. Свако продужење само је добит нашихСавезника. Чим Немци нису могли да постигну успех са максимумом напора, још мање Ее моЕи са ослабљеним снагама.

Савезника

Овде би се могло казати, да су ослабљене и снаге наших Савезника. Сасвим оправдано, али не и без примедбе. Слабљење снага наших Савезника парира се и увек се може парирати. не еамо еопственим изворима — говор је о Француској и Енглеској, — него и једним непресушним резерваром: снагама Сједињених Америчких Држава, а делом, у крајњем случају, и снагама Јапана. Сем сопственихприлично исцрпених извора непријатељ нема никакве друге могућности за попуне проре-ђених редова својих. Турска више није ) т стању да брани ии своју сопствену кућу; њоме се Немачка не може користити, Бугарска је слаба и за терег маћедонског фронта; под њим ће се сломити, ако јој Немачка не помогне; а помогне ли Немачка Бу га рској, осла биће своје снаге на западу. ПомоћАустро-Угарске Немачкој не може бити велика, а за прву може бити и опасна; Двојна Монархија има на својим лећима целу италијанску војску и сем тога сопствену зграду у пламену. А Немачка и Аустро-Угарска имају још на леђима догађаје у Русији и незадовољство у Румунији; у сваком лучају, оне морају тамо држати извесне снаге, па ма како се догаћаји*разЕшјали,јер може бити изненаћеЕва. Кад се сумира рачун, добија се резултат много повољнији за наше Савезнике, но за непријатеље. Онда се види важност ситнијих догаћаја — да их тако назовемо — на спореднијим фронтовима. А овоме рачуну треба придружити вероватноћу јаче и интензивније акције свуда уједномодлучном моменту. Не треба сметнути с ума још једну чшвеницу: наши Савезници се боре за време, а наши непријатељи противу времена; први одлажу одлучан судар, а други нервозно журе. Досадаппни раззој велике битке на западу утврдио је, да су Французи и Енглези довољни да непријатељу осујете његове намере. А кад сефранцуско-енглеским снагама придруже снаге осталих извора, наши непријатељи ће се морати савити под аољом наших Савезника. Бакључак је мате-

матички тачан. Са поуздањем гледајмо у будућност. ШтНКЕ 8ЕСТН Берн, 4. — Упорно сс одржавају вссти о томе да 1\е кро .1 најкраке врсме одступити канцелар Хертлинг и министар спољних послова Калман. Као њихо вазаменици спомињу се кнез Билов и Хелферих. Берн, 4. — К оментаришуки зихтев Бугарске, да се турске трупе из Д обруџе упуте на македонски фронт, турска иипампа пише: да је решењс о преносу војске у рукама турске врховне команде и иста ■ће упутити трупс онамо, где стварно налажу интереси турске царевчне. Иезадовољтво Турске према Бугарској свиког дана је све веке. Лондон, 4. — Закључен је мир нзмеку Румуније и централних сила.

БЕЗ ПРЕДРАСУДА Једно мишљење ,о догађајима у Руеијн Париз, 4. анрила Пти Паризијеи пише: Ми смо објавили да је Споразум прихкатио ноке предлоге Троцког, који се одлучио да уз припомоћ француских мисија организује отпор противу Немаца. Савезници су, дакле, склони да помогну у Русији све елементе који би хтели да се успротиве неманкој инвазији. То су једине намере које је фраицуска влада формулисала. Овај је извештај песумњиво из сиI урног изнора. Украјинци и Финланђани су такоће изнели у почетку ту намеру. Познато је, како су је остварили. У овом моменту Троцком је потребна наша помоф. С друте' стране, он се боји јапанске ј иитервенције. Он покушава да нас умири чикећи се да организује војне контроле противу немачке инпазије, а противан је иекрцавању јапанских трупа у Сибиру, наводећи да би тај актвре■ђао руски патриотизам. Он би такоће хтео да заузме савезнички ратни магеријал нагомилан у Архангелску и на другим местцма. Ако се покажемо доста наивни, ми ћем.о учинити ту подрешку и даћемо времена Немцима да врше у Сибиру исти посао као и у европској Русији. У осталом како бисмо се могли везати са једним човеком, који је цинички бацио под ноге дипломатско - финансијске, војне и економске обавезе Русије према Савезницима. Савезници морају употребити сва Средсгва, да осујете немачку експлоатацију Русије и да реорганизују цео Сибир. Кад ово

буде свршено, ми ћемо опда видети шта треба даље радити. Не трсба рачунати на нромену политичких догађаја, нити пак иа какво чудо. 'Греба еиергично приступлти послу.

АМЕРИКА У РАТУ Ужурбане припреме Вашингтои, I. аирила У Сједињеним Државама влада велика активност. Сенат стално претреса питање о убрзавању војних припрема. С.енатор г. Лоџ држао је значајан говор, у коме је истакао да је хитна потреба да се Савезницима стаки на ЈЕасположење сва америчкавојска. Он је предложио, да се установи обавезна војна служба за младиће рд 18 до 26 година, и одушевљено је гоиојжо о отпор) британ ских армија. »Наши Савезиици — рекао је он — задржавају Немце са самопрегоревањем и храброшћу која заслужује сваку похвалу«. Сенатор Тома тражиоје, да се искористе свасредства како би показали Савезниццма да Америка може издржавати гцгт милиона људи. Други сеназррп такоће су тражиди да се убрзају војне припремг.

ОБАВЕЗЕ РУСИЈЕ Декларација Француске и енглеске владе Лондон, 4. априла Владе Ф{занцуске и Енглеске објавиле су следећу декларацију: »Када је царско-руска влада правила уговоре, ггредстављала је, неоспорно, целу Русију. Влада која упј>авља и која ће упЈ)ављати Русијом не може уиишти ти обавезе, иначе би основица мс ћуна родее о г права била уздрмана, и не би било безбедноети у односима измећу држава; неби било мо 1 уће правиги уговоре на дуже време, аЕ<о ови |)ескирају да ли ће бити признати;наступила би руина кредита држава са политичког и финансијеког гледишта. У том случају једна др жава не би могла вршити зајмове под нормалним условима. Они који дају зајам тражили би Е'арантију од паЈ)ламен-

чка и комунистичка гј>упа. Петроград, 4. Претерани немачки захтеви изазвали су код украјинске 1\чде велико незадовољство. Једна депеша из Кијева јавља, да је Немачка тражила 25 од сто од жита и шећера, изузимајући ко-

су министри Голубовић и Петлура поднели оставку. Париз, 4. — Према званичним извештајима из Пстрограда, ситуација у Русши је неизвесна. Зна се само да је становништво озлојећено противу Немаца. Петроград, 4. —

личинекоје супотребне Максималистичкајевластановништву. Овај је да одбила да да Е<авказахтев изазвао енерги-'ској Езлади ратни матечан протестмногахчла-! ри1ал који је ова транова Раде. Због овога|жила.

ЕОРБЕ НА ЗАПАДУ Комевтари и појединости

Лондон, 4 — Тајмс сазнаје из Хага: Ваечжи, који п[>еносе немачке Ј>ањенике у Белгију, нису довољни да задовоље потребу. ВаЕ они су скоро херметички затворени, да становништво не сазна за ог|>оман број рањеника. Париз, 4. -— Лист Пеи јавља: »Познато је било да је велики број аустријских топова употребљен у офанзиви на западном фрон гу. Али се до сада није знало о учешћу пешадије Двојне Монархије. Без сумње ова је била у |)езерви. Овако је стварно 6еело, јер се сада зна, да аустријске па чак и бугаЈ>ске трупе уче-

НОВИ ДЕТАМ Завеса сесве вишедиже Штокхолм, 4. априла. Лист Дагенс Нчхелер об јављује писмо Ерика Јухела, упућено Швећанима, у коме овај говори о својој посети у току рата код кнеза Лихновског, бившег амбасадора Немачкеу Лон дону. Кнез се је жалио, у присуству педесет сведока, на милитаристичку немачку странку која је систематски упропашћивала иупЈ>ојпастила његов рад на одржавању пријатељских веза са РАнглеском. Копеихашки П олитикен објавио је, с друге стране, изводе из меморандума кне.за Лихнсвског. Овај признаје неиачке и аустријске интриге, које су уепеле да прцморају Бугдрску -да одбије понуду руског посред ништва после првог балканског рата. Ондашњи председник бугарсде владе, Данев, био је еасвим потчињен аустријском утицају. Аусдрија и Немачка помаЈале су Бугарску у • њеним преговорима са Румунијом. Маркиз Сан-Ђулиано спречио је интервенцију Аустрије да још онда изазове светски раг; али је Немачка била непомирљива и стално захтевала рехабилитацију аустријског престижа. Кнез Лихновски одаје част помирљивом духу рдварда Греја, приликом ликвиди()ања афере Лиман фон Сандерса између Русије и Немачке, у циљу одржавања мира.

та у чије име нлада јствују у боЈ>бама на англо-француском фронту. Лоидон, 4. — Комештфишући последње операције на западном фронту, пукоЕЈНик Ретингтон, војни критичир Морнинг Поста, пише: »После неуспеха на сектору код Амнена, Немци су мислили да је најсш-урније СЈ>едство за остварење евиховог сна заузеће Калеа ц унигцтење јаког брдема ецглеских армија. Цни су огорчено ЕЕападалц сектор Дрмантиер-Да Басе. Надали су се да ће иас приморати да повучемо наше резерве са важних положаја борбеног фронта. Али није испало онако како су хтели«. Пу 'вник Репингтон цени да ће, вероватно, и ц ( мачка флота учестовати у борбама на северном сектоЈ)у.

тражи потребан кредит. Руске обавезе постоје. Оне се намећу и наметаће се новој држави или новим Д|)Л<авама које ПЈ)едстављају или које ђе представљати Русију«, УПОТРЕБА ОСЛЕПЕЛИХ Једно предавање Женева, 8. мзрта 1918. Синоћ је удружење сјш ских трговаца у Швајцар ској у овд. хотелу »Лондону« одржало за чланове оВд. наше колоније конференцију, на којој је овд. професор г. Жан Жак Мани говорио присутнима колико и слепи могу бити корисни чланови друштва и шта се све за њих може учинити да то буду. После г. Мани-а говорио је г. Пера Кушаковић, апотекар, о установама, које за слепе у ДЈвајцарској постоје, а које је он обишао, као и о томе, које се од ових установа могу пренети у Србију као корисне, нарочиго .са обзиром на факт, да ће број одлепели^с ратника повећати знатно број слепих у опште. Присутних је било на конференцији преко стотину БУГАРСКИ - „МАЋЕДОНСКИ ПРОТЕСТ"

ДОГАБАЈИУ РУСИЈИ Штокхолм, 4. Из ПетЈ)ог|)ада јављају: Вести из Мцскве саопштава1у, да анаЈ>хистички покЈ)ет узима ши>оке Ј)азмере„У покрету учествују мное'и ин телектуалци,измећу коих се налази и цувени зуски писац А[)цибашев; а учествују и многе г{>упе, од којих су главније: синдикалисти-

XI А штада >екнемо за побугаривањеКирила Прјчинови Ка. Та његове бисе кости у грсбу преврнуле кад би сиромаход некудамогао сазна •ји у какав га тевтер уврст; ше.ЗарКирил Бугарин?! Човек, чији су подвизи за српско име на далеко чувени — и човек који јеобновио задужбину српског кц>аза Лазара, и којц се са тим именом толико дичио и по носио, да је са натписима преплавио све црквене у нутрашње и спофне зидр ве, чувеног манасгира Дешка (близу Тетова) — задужбине цара Лазара. Бугари и Тетово у 1817 години!! Страшна ствар! Кирил Пејциновић — Бугдрин — у срцу Србизма, где се никад до оснивања Егсарсије није чуло за бугарско име, па и тада је морало протећи неколико година док бугЈЈрскд процагандд није ножем и пушком преко плаћених Турака — зликоваца, наметнула своје име неким малобројним, али сдабодушцим грађанима тетовски.\|. Дрскост, која само преко бугарских усана може преЈ)И. Колико је Кирило Пеј-

чиновић био Бугарин довољно је само знати ово; да је натпис његове надгробне плоче сав длетом искварен и то сутра дан по доласку у Лешак чувеног разбојника бив. бугарског митрополита Синесија. Натпис који је и данас очуван, али длетом на много места искварен, а налази се на плочи над манастирском чесмом у авлији гласи: #Сец источник обнови се од 1854 године. Први ктитор светого обиуеда светого Атанасија књаз српсри Лазар; други ктитор Кирил Пејчиновић. трети ктитор Архимандрит Хаџи Серафим из срлр Варвара«. Има ли рвдр шуо год бугарски? Било јејоц 1 написа, али разбојничка рука бугарских пропагандиста утрла им је траг, бар ту на плочи. Надгробни 'натпис на своме гро|5у још за жирота је сам Кирил израдцо, али је он сасвим унивдтен, ер је из сваке речи провејавао њетов српски патриотизам, што се бугарској пропаганди није допадало. Кирил се је збиља нимао књижевношћу и ту видно место заузимао. Но