Velika Srbija

БРОЈ 726.

СОЛУН, УТОРАК 17. А.1РИЛА 1018. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СБАКИ ДЛН ПО Г10ДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечпо 4-ГЈО драх.че, тромесечно 13-50 д[>ах\ш, годитње 51 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

НАРОДНИ МУЧЕНИЦИ Петар Зрински и Крсто Франкопан

Данас прослављамо гужну успомену па му> >:р г-.!-п:кил иелакаиа, првих великих. народних жртава за ослобо-ђење лашег народа од крв иичке Аустрије, зачетника идејетога ослобо ')зења: хрватског бапа Петра Зринског и његовог шурака кнеза Крста Франкопана, под чијим је вођством хрватски део нашег народадигаопрвинародпи устанак у циљу збацивања тешког вековног аустријског 1 *арма. Као син свога народа, о чијем је добру увек мислио, хрватски бан Петар Зрински тешко је осећао потчињеност народну аустријској тиранији; а као добардржавник, он је још оида увидео тежње аустријске политике германизирања наших крајева 1 ; тај; о се спремао да их сузби^е и да свом народу извојује слободу И Г ВКСиОСТ. Да би у томе шго лоуздагшј 1 . спео, он 1 е своју к-ћер Јелену удао за мо-ћног угарског племи-ћа Ракоцаја. У овомеплану Петра је помагаои десна рука му био његов шурак кнез КрстоФранкопан, а врло видну улогу играла је и кћер му Јелена. Аусгриском двору иије се много допадалодржање Зринских и Франкопана, па је настојао да их уклони или онемогу'ћи. Првизнак гога нерасположења испољио се у мучком убиству Петрова брата Николс. Овим убиством аустриски двор не само што није ништа пости-

гао, него Је шта више распалио притајено незздг^ољгтво хпватског народа. А то незадовољство дос.тигло је врхунац после победе над Турцима код Св. Готарда и срамног мира у Вошвару, кад је хрватски народ, делом својим био остављен и препуштен огњу и мачу подивљалих хорди. Не могући више сно сити аустријска насиља и поступно германизирање и уништавање хрватског народа, бан Петар Зрински почео -је са Крстом Франкопаном да спрема устанак и скупља војску. У том циљу он се обратио на две стране за помаћ, а његова сестра Јслена обратила се француском краљу Лују Четрнаестом. У споразуму с Петром, Мијаки-ћ је, с друге стране, спремао устанак српског племена. .\ I еТзу ги м, аустријски двор брзо је сазнао за ове прнпремс пвчео нагло скупљати војску недалеко Чаковца, резиденције Петра Зринскога. ВидеТи Зрански да је његов план откривен, а при томе да није довољно спреман и да је остављен самоме себи, решиосе најпосле да прими понуду аустријског цара за изми рење. Нато се приволео у толико пре, шго му је загребачки бискуп Бошкови"ћ донео од Леополда Првог часну царску реч (за1уиш сопбис1ит) да им се не-ће ништа догодити. Али су Петар Зрински и Крсто Франкопан, поводе-ћисеза »цар ском речи« Хабзбурговаца, који је никада ни-

су имали, нити су је када одржали, својим животом платили веру у споразум са аустриј ским владалачким домом. Цар Леополд Први, у жељи да опљачка и нрисвоји имања ..рич и’; леоствареског и Ф ранкопина, аж,у Чп г пи народ у пркос Златне Ку-јсва гј■ * •• > води крле Андрије Четвртогјваву <Г-| оу ослобо(1222), осудиојеобојицу|1)сње и:. ... - ва Хаб тна см{)т. Пресуда 1е ив-|бургова( Тбог чега вршена, одсецањем гла- су и овл

л и ке народне мученике издижу до вКсина највећих народнчх свети ња, јер се, ог . што су Зринеки и . ‘ранкопан желели и и<: .ушали у дело прш:" ги : данас

,Аа велика

ва, у Бечком Новом Ме- на подизалм народни сту (Винернајштату) јустанак и најпосле пла30. априла 1671. године тили главом’ своју љу-

по новом календару. Ссм тога, Леополд је наредио да се Петрова жена, Катарина Зриис.ка, са кћером Зором , затвори у Једап манастир у Грацу. А да

ог.в према слободии будућ ности н а еод ној. Ј7 росл а вл, ч • ућ и туж н у успомсну на мученичку смрт Петра Зрннског и Нрста Франко пана, потомци њихови ои трагедиЈа била пот- данас. се с пушком урупуна, Петров син ^ ,'цизаклињумученичким ван Антун био је ва-ј сеН има : »Ваша мисао творен у сложбершкујпогинути Н сће!« тамницу, где ј«-, изло-ј Слава 3 оинском и жен и физичким и ду ф ранК опану! шевним мукама, умно ј оболео, а мало после и

ПРОТИВУ АУСТРИЈЕ Главни неиријатељ Италије

Рим, 17. априла Ичтервјуисан од догшсника Журнал де Деба, председник италијанске владе г. Орландо иајавио је: да је са много симпатија говорио о 1 1еси.ма и о пријатељским осеКањима које игалијански народ гаји према Југословенима. »Кадаје стваран — рекао је г. Орландо — лондонски уговор, Италија је сматрала Аус I рију као непријагеља противу које је било потребно предузети све мере обезбе•ђења. Сада је међутим искрсла могућност стварања југословенске пријатељске дрл:аве. И пошто се ситуа ција изменила, измениће се такоће и дух италигјанског народа«. Г. Орландо је наЈзад истакао заједничку борбу са \везничких војсака на за

ттп*ч тт

Верн, Г.

умро. Тако се, на наЈгроз-. нији начин, деломутврдила, као Свето Писмо ' штампа пиа.%: да је Петачна И истинита, ого ’ мична и.инр'.и..а поверење у моча Крста Ф) оп- Имп'.м 1!и х. Ј А сунцу зимском!«

"^јпадпом фронту и изразио поверење у успешан исход рага који ће оствариги све

Немачка 1 за Ј едничке «жње.

''мунске влиде

ПОУЗДАЊЕ ЕНГЛЕСКЕ Говор Лојда Џорџа

*>К1« ■ •ЧЈ.У ' рг >; | ј 1 ?ијс, 1 .. Италијаис№ \ Лопдан, '7 »прила : порламенат мвршао је род. Председник владе Велике Мученичка смрт Пе-'Све с.у се странке изјасни- Британије, г. Лојд Џорџ, тра Зрииског и Крелш ле за настављање рата до |ДР жао Ј е поново говор у Франкопана, заједно са' кра ј а: р, орландо држао' Д оњем Дому о војној сињиховим подвизима и ј е говор, изјсбвљујуки да Ле] г У аг ^ и Ј и на западном фроитежњама према чиначком држању Хаб-

жњама, као иу односу уцотребити сва средства\' 1 у иизмећу осталога рекао: >ема перфидноми зло- земље . у националној борби. ))1;| еам П У Н поуздања (пљеГНЗЧКОМ држању Хаб- Ј1ондоВ) , 7 . _ Вивиш ! сиање )- Разговарао сам са збурговаца, симболизи- јапамски посла ник Окана\ Ј ед11ИМ гене Р алом ко]И ' е ра сву доцнијуборбу и изјавио ■ даЈаиаи т1када 'д° ша0 са ФР 0Н[а - ()н ми целокупно држање пре- иеће дозаоЛ1ШШ немачки у-А с Р ек!Ш ’ да -1 е видео еене ' ма Аустрији нашегтро- ■ Сибир „ >)Немачка Р але К0 Ј И се х 1 )аб Р°- бо Р е -

- - „ тицај у Сибирц. именог народа. ЗатОЈе ■ опосност _ рекао ј е он Он јетакође пун поуздања Успомена иа оне вели- _ т 3бог тога ми , (пљескање). Ми смо изгукане хрватске света и мо шт0 пре интер Лбипи терен. али нисмо издрага исто толико Ср- [губили ништа што је ви^ 1 ^ * о (бП I I ч с / 11 /ч * * • а . , бима и Словенцима, ко-ј „ тално (пљескање). Ово не лико и Хрватима, јер је' , ерн ’ /' е ' ,,,Јил '1говоре само наши генераона заједничка целом љаЈ1Ј ' а Ј е ( Ч) с ^Ч >0 'И г, Ч х ^ 1 С‘ ли> него и генералисим нашем народу са три вла а 0(иал " а п 1 пши а ‘!ф ош , који је такође миран имена. меневазаиредставникамак- Н у Н поверења у добар Данашње времеи при- шмаА1и ти У еч1 Ј- ]исход борби. Немци теже лике успомену на ве- """ ' ,,г ' "" 1 ' " ”ј да уц И ште британске арми-

је. Они осећају да би пут ки победи био отворен, кад би успелида одстране наше армије. Али ннје успео у својој намери. Непријатељ нам је наиео доста губитака, а !И они нису ништау упоређењу са страховитим губитцима које је он поднео. Француска је војска готово нетакнута, а америчка војска је сва приспела на контииент. Могу се деси ги колебања у борби. Али ако осгаиемо чврсто и одлучно спојени, ако озбиљно вршимо узајамне концесије, ако све странке једнодушно у Великој Британији и и Ирској сачињавају један блок, ако дакле учинимо све ово, ми ћемо сигурно добити победу«. (Живо одобравање и пљескање).

ЧУДНО ПРАВДАЊЕ Немоћ илн унутрашња опасност

Цирих, 17. априла Војни критичар Наје Фраје Пресе говори о узроцима задоцнења аустро-угарске офанзиве на аталијанском фронту. Он сматра даје западни и ју-1

го-западни фронт једноставан. Али због саобраћајних тешкоћа писац не верује да је јединство фронта савршено. Одговарајући онима који питају зашто Аустро-Угарска није једновремено предузела офанзиву са Немцима, писац изноеи да се историјски принцип успеха једновремене акције не може применвти у овом случају. »Сем тога — вели он стрнтегијски успех А\ стрије могао би се осетити на западном фронту само кад би Италијани претрпели катастрофу, т. ј '. кад 6и се успех проширио до западних Алпи. Али, сем у нарочитим приликама, сличне се победе не могу тако лако задобијати. Италија је наш непријатељ. Она ради противу наших интереса и противу интереса наших савезиика. Наша је дужност да се боримо. Извесно је да је време почетка аустро-угарске офанзиве непознато«. Критичар се уздржава да говори о поверљивим узр,<цима који ометвју почетак акције.

Ш СВЕЧАНОСТ НА ФРОНТУ Предајч ордена ђекералу г. Ханрису

Положај, 12. априла Јављено је раније, да је Његово Краљевско Височанство Наследник Престола Александар одликовао команданта француских трупа Источне Војске, ћенерала г. Ханриса, Орденом Белог Орла са Мачевима првог реда То одликовање веома је обрадопало уваженогђенерала, и кад му је саопштено да ће се предаја ордена извршити на самом фронту, он је, ценећи херојске подвиге српске војске, изјавио нарочиту жељу, да му се Орден преда »пред херојским српским трупама«. Тако је и било.

Предаја Ордена је извршека јуче у селу Воштаранима.Церемонија предаје је истала врло свечано и у нарочитом расположењу. Томе је много допринело и ванредно лепо време. Била су постројена два српска коњичка нука: један на коњима, а други у пешачком ставу. Сем тога, биоје на окупу и цео армијски штаб. Кад је г. Ненерал сгигао пред постројену војску, поздравио је војнике српским поздравом и у српском језику: »Помози Бог,јунаци!«, на што су му војници громко одговорили са: »Бог ти помогао !«.

КАРТЕ ИЗСРБИЈЕ — Код Богдана Ђ. Росића болничка чета бр. п. 315 имају карте из Србије: Коста Костић, пекарска чета од Александра Кости•ћа из Крупња. Сретен Милинковић, редов пионир, од Даринке Станимировић из Крупња. Ива Мирковић (2) од Мир јане Јакшића из Шапца. Милан Ђурић од Светозара Чворића трг. из Лознице. Симеун Павловић од Велимира Марковића из Лознице. Исаило Јовичић од Вукосаве Мирковића из вароши Шабца. Радомир Петровић од Александре Стефановић из Београда. — Код Милисава М. Бајића обвезника при пошти бр. 315, имају карте из Србије; Јеврем Лукић од Ђурђије из Бдтадага (Уб).

Јеврем Ковачевић од своје сестре (име непознато) из Новака (Уб). — Јеврем Јевремовић и Живорад А ш к о в н ћ имају фотографију од своје сестрб Кристине (место непознато) — код Василија Угриновића, арт. п. наред. 3. пољ. батер. п. бр. 114. — Антанас Јовановић, суд. писар има карту од мајке и сестре из Враше код Ђорћа Симоновића, обућара, 3—3, п. бр. 4. — Код Косте Косница, Ваљевцо, п. бр. 16, имају фотографије из Србије: Владимир Лазаревић, од Ангелине, Олге и Лазе Лазаревића из Оглоћеновца. Војислав Благојевић од оца Ђорђа Благојевића из Жабара. — Тодор Деснић, има карта од брата Сретена Деснића (место непознато) код Михајла А. Прокопића, капетана, п, бр. 111. — Негослав Ђаја, срес.

начелник има карту од своје жене Лепосаве из Веограда — код артиљ капет. Милана Д. Станишића, п бр. 114.

ПОШТА _ЗА СРБИЈУ — Живан М. Карић, артиљер. наредник п о ш т а 711 извештава евоју жену Вукосаву у варошици Вгасотинцу, да су живи и здрави: он, брат Светозар, пашеног Влајко побратим Луковић и зет Радомир. Новац је до сада послао десет пута. Моли за одговор. — Иван Првуловић, жандарм битољског одреда моли Танасија Савића, трг. из Књажевца да јави његовеј сесгри Ристани Радивоја Првуловића и сину Сави из Локве, да је здраво и моли да му се што скорије јаве, — Димитрије М. Параментић, 1-1, пошта 84,

извештава свога брата Јеврема М. Параментића у Ваљеву, да су живи и здрави: он, Душан, Сава, Гвозден Параментићи; Марко Драгомир и Милан Ракић, Ранко Бојв-шћ, Стојан Тодоровић, Милош Краљевић, Лука и Бранислав 0бренијевић и Димитрије Дмитрић. Моле за одговор. — Младен М. Живковић, 2 — 1 пошта 48, моли суд општине прељинске, срез љубићски округ руднички, да извести његовог оца Милисава Живановића, да су здраво: он, браћа Драгугин и Милутин Живковић, кум Драгомир, Милија, Петар Божовић, Богдан Гачевић, Милован Ђандрић, Милован Јовановић, Владимир Ђоидрић, Милан Бојовић, Павле Топаловић, Милић и Милош Топаловић, Новак Бојчић, Младен и Стеван Антонијевић и Средоје Павловић, Сви моле за одговор.

— Милисав Михајловић из Белановце (близу Влад. Аана) јавља се своме стрицу Величку Михајловићу у Б е л а и о в ц е да је са браћом Василијем и Милојком здрав и жив. Моли за извештај на бр. п. 4. — Урош Новковић, из Бачвишта (близу Владичног-Хана) јавља своме оцу Таси Новковићу да је са братом Стојаном здрав, а тако исто: Димитрије Миленковић, Ђорђе Станковић, Сенга Стојковић, Светозар Томић, Милоје Новковић, Јанча Цветковић и Љубисав Стошић — сви из Бачвишта. Извештај слати преко жандармаУрошаНовковића на бр. п. 999. — Чедомир Стевановић, 3. митраљ. оделење бр. пошга 4, моли свога кума Ђорђа Петровића, трговца из Ражња, да извести породице ниже именованих да су здраво: Светозар и Чеда Стефанонићи, Мило-

рад и Гмитар Богојевићи, Јаћим и Костадин Митићи, Коста и Живојин Стојадиновићи, Сретен Ракић.Светолик и Димитрије Карастојковићи, Милутин Јанковић, Милија Ђ. Гагић, Милија Нестор и Дина Милеиовићи, Јован Марковић, Душан Гагић, Миливој Јанковић, Живко Богојевић, Петко Карастојковић и Милорад Гагић. — Изаи А. Јовичић, поднарсдник 1. брдске батерије пошта 315 јивл.а суду општине копљарске — Копљаре, да су живи и здрави: Он, Живомир и Лесо Јовичићи, Радосав и Милорад Миловановићи, Драгомир и Сава Димитријевићи, Војиелав, Војин, Драгиша и Мијаило Гајићи, Живомир, Живко, Живота, Драгомир, Радован, Милован, М^илан и Милорад Стсвановићи, Милош Петровић, Тихомир Јоксимовић, Радввоје, Радисав и Миленко

Јаковљевићи, Света и Јоца Радпјичићи, Милорад, Велимир, Драгиша, Милош, Вељко, Љубисав и Јован Станишићи, Живота и Ћира Дамљановићи, Радоје и Павле Радивојевићи, Војии Дмитровић, Обрен Пангић, Љуба Ђорћевић, Крста Вобић, Лазар, Александар и Лука Марковићи, Милорад Милентијевић, Добривоје Неришић, Милован Преквћ, Веља Тадић, Антоније, Љуба, Чеда и Светиелав Лазаревићи, Петроније и Радојица Милошевићи, Миловоје Пантић, Жнвомир Каратошић, Пера, Милан и његов син Васиљевић, Мидиноје Кузмановић, Драгомир Милосављевић, Војин, Радомир и Никола Војиновићи, Живота, Веља, Милош и Драгутин Благојевићи, Павле и Жарко Стефановићи, Драгутин Милошевић и Крста Матијевић. — Љубодраг М. Јанковић п.наредник 2. брд. 6а-