Velika Srbija
БРОЈ 876. — ГОД. Ш.
СОЛУН, УТОРАК 1К. СЕПТЕМБРА 1Н18. Ј оД.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
1.А беАИОЕ ЗЕВВ1Е
ЛИСТ чИЗЛАЗИ СНАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечио 150 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ПРАЋАЈУ Стал уредништиа: \ ;н 1 ца Крал.а Петра ор. 70. Уређује О Д Б О Р
КАПИТУЈШЈИЈА БУГАРСКЕ О Војна конвенција о обустави ненријатељства ВојничкаКонвенција потписана је ирекјуче 16 29. септембра између Команданта Савезничких Војсака и Представнпка Бугарске Владе. Она завршава непријагел>ства са Бугарском. Вугарски опзшомоћници примили су услове постављене од Главнокомандујућег односно евакуације земал>а српских и грчких и потпуног ставл>ања ван дејства бугарске војске. Нојна Конвенција, која регулише услове обуставе непријатељства између Савсзничкил Сила и Бугарскс. 1) . Неодложна евакуација, према уредби која ће се донети, још заузетих територија у Грчкој и Србији. Са те територије неће ее узети нп стока, ни жита, нм икаква материјална средства. Никакав квар неке се чинити при одласку. Бугарска администрација продужиће да дејствује у деловима Бугарске сада заузетим од Савезника. 2) . НеоДложна демобилизација целе бугарске војске, сем што Ие се задржути у борбеном стању јсдна група свих родова оружја, потребних за сигурност зем.це. 3) . Полагање, на тачкама којс означи Команда Савезничких Војсака, оружја, мупиције, војних возова, који припадају демобилисаним деловима, а који Се се затим сложити у магацине старањем бугарских власти, а под контролом Савезника. Коњи ће се исто тако предати Савезницима. 4) . ГГредаја Грчкој материјала 4. грчког корпуса, узетог од Грчке војскс приликом окупације Источне Маћедоиије, у колико није послато у Нсмачку. 5) . Делови бугарских трупа, сада на западу од Скопљанског' меридијана и којн пркпад ју 11. немачкој армији, положиће оружје и сматраће се до даљега наре-ђеша као ратни заробљеници; официри Ке задржати своје оружје. 6) . Савезничке воЈске употребљаваће до мира Вугаре зарббљене на истоку, без реципроцитета у погледу савезничких заробљеника, који ће бсз одлагања бити предати савезвичким властима, а депортирана графанска лица биће потпуно слободна, да се врате својим кућама. 7) . Немачка и Аустро Угарска и.чаће рок од 4 недеље да повуку из Бугарске своје трупе и своје војне органе. У истоме року мораће напустити територију Краљевине Бугарске дипломатски и конзуларни представници Централних сила као и њихови држављани. БОРБЕ НА НАШЕМ ФРОНТУ Коминике Источаих Савозничких Војсака У току ногки и пре подне наихе трупе наставпле су да напредују и да гоне непријатељске заштитнчце. Непријатељ је у току шгћи још давао окив отпор наишм патролама у области .Шпадно од Охридског Језера. Примећени су пожарн и покрети трупа према северу у ово' области. Према одредбама Конвенције, потпи-
|сане 16. септембра у 10 часова у вече, Јодносно обуставе непријатељства са Бу[гарском, ова су престала јуче у подне.
«•
ј
НТКА НА 3АПАДУ Уочи опште дефинитЕвне псбеде
На западиом фронту јразвија се лајвећа битка 'светске историје. Борбемји фронт свакоднезно Јпроширује. Сада се пројтеже од Северног Мора [све до Мозеле. На крајњем ‘левом крилу савезничком нападају Енглези и Бел гијанци, вите на југ Енјглези, до ових Французи | и даље Америчани. У глав(номе, такостоји раепоред [савсзничких снага, безоб■зира, да лј : су, колико и • на коме секгору борбеног [фронга мефусобно изме! шаке. * Стварно, распоред је споредна ствар. Имамо пред очимл савезничке јвојске и њихову акцију. Сатим војскама, уопште 'узети, треба рачунати. .Оне нападаЈу, и то стра"ховиго, а штојенајваж: није— н врло успешно. За су
Издосадашњсгтокабитке види се једна несумњи ва с.твар: да непријатељ губи и у терену и у људима и у матермјалу. То је најбољи доказ, да 'е он слабији, јер ко је слабији, тај и губи. Да је непријатељ потчињенвољи Савезника, види се по томе, што само еавезничкетрупе нападају, не дајући непријатељу да сеосвести, а још мање да се среди Под оваквим условима непријатељ ће морати ускоро подлећи, управо срушити се бесповратно. Ништа. га више не може спасти. Да је он близу своје катастрофе, доказује и то, што је и сувише исцрпљен и што је у најтежемЈмоментубио потпуно немоћан да помогне и сачува од иеизбежне дефинитивне катастрофе своје
два дага Америчаки спрежникеБугареиТурке. заробилк прпт 8.00(1 Битка, која сесада води јнепријатељских воЈника и на западном ф р0НТ у, има ' заплснили преко Њ0 го-1 сне уолпве да донссе оп . повз: Французи су ааро-} ' ф инитиваупобеду . ,били преко 10.000 во|Ника; Не] Ј ја г тељ ф е се > ^ - 1 и запленили огроман ма- ’ дуп Ј рати саве зч јтеријал; Ечглези су, ме,ђхтим, заробили преко
32.000 војника и заплекили преко 300 топова: а
!Белгијанци и Енглези ка ; белгијском сектору заробили су преко 4.000 војника. 1 Ови бројеви су довољни,
дупира трупама још врло мало, и то само у повлачењу. Ко\\а иду нагло низа страну. Неће требати још маого, па да окрену суноврат. Савезнички маљ на западу ломи главном непријатељу ЈЈебра; а кад их поломи, непртатељ ће се
да, колико толико, пред- С рушити, да се више ни-
. ставе важност оитке и ре‘ зултате њеног вјјло крат; ког развијања, ма да не могу дати потпуну слкку [о стварним успесима са, везничких трупа, као ни о огромним губицима на; ших општих непријатеља. Заузети поАожаји можда
кад не дигне. Наши погледи треба да су сада управљени на запад. су од много
ПОЛШЧНЕ ВЕСТИ ЦНРЦХ, 18. - лБерлинер То? геблат« тврди ла Херглинг не же-
веће важ- , л „ еоцијалистеу кабинету. Овоква НОСТИ, а губици У мртви- омука иаадвала је негодовање и * Ј - 1 нсповерење ве-ћине у рајхстагу. ,ма и рањеиима, као и, I Г . I ЛУЦЕРН, 18. — Принц Билов ЈматерИЈЗЛу, МОраЈу КОД је ивјавио једаом дописнику: да !непријатеља бити МНОГО Иемачка мора да прпмени правац I 11 , полптике и мора да реформише СТраШНИЈИ. ✓ * цео државни оргаћиЗ;1М.
ПАРИЗ. 18. — Дописник »Ити Паризиена« у Мадриду јавља: да су односи измефу Немачке м Шпаније и даље озбиљии и деликатни. Шпанска влада је много енергичнија у своме држан.у према Немачкој. Очекујусе важни дога-ђаји.
ДВЕ ПОБЕЛЕ
Олакшање општвх ција
опера-
Лондон, 18. септембра Свн енглески листови пишу о последицама двоструке победе на Балкану и у Палестини. Турци су свесни опасности, која им прети, јер је победа у Палестинд осујетила њихове операције у Персији, а свршетак акције Балкану сачињава највећу опасност за безбедност њихова положаја у Европи. Победа је одлучна и што се тиче ситуације у Палестиаи, и може се са поуздањем мислити, да ће се много повољиије њ дити сада ратне операције. Х40С У АУСТРО-УГАРСКСЈ Изгледа да не знају ш а хоће Цирих, 18. септембра Дописник Циргер Поспга V Будимпешти телеграфише: У политичким се круговима живо коменгарише разговорграфа Тнсе са царем Карлом. Ми.чисгарска је криза неизбежна. Хрватски бан још није дао оставку, и ако су његови односи са аустро-угарском владом врло затегнути. Хрватски Сабор усвојио је изборну реформу. Угарска влада још није поднела изборни пројекг крал>у на одобрење. Југословенско питање озбиљно забрињује немачко и и мафарско јавно мишљен.е. Цаљ Векерлеа, да присаједини Босну и Херцеговину Угарској, изазвао је највећу опозицију. СЛОМ БУГАРСКЕ Пре конвенције о обуст&ви непријатељства Базел, 18. септембра Према радиограму из Берлина, министар спољних послова фон Хинце дао је следећу декларацију централној комисији Рајхстага односно ситуације Бугарске: »Војне вестн последњих дана обавестиле су нас да су бугарске трупе, које се налазе између Црне Реке и Вардара, у теш»ом положају. Малинов посматра сигуацију иа фронту врло песимистички. Пре три д на објављен је у Софији
САОПШТЕ&А — Анастас Благојевић, народ. поеланик извештава да је добио из Србије следећа питања и изБсштаје: Иконија Михајловнћ из села Спанце (срез прокупљански) моли за извештај; да ли је жив Живојин Михајловић, полицијски стражар у Ореховцу (срез призренски). Петко Алекскћ из села Данкова (срез куршумлијски) моли за извештај: да ли је жив његов брат Љубомир Алексић, п-наредник — коњички полицвјски стражар при штабу комбиноване дивизије. Укућани су сви живи и здрави. Ерина Ивановић из села Данкоза (срез куршумлвјски) моли аа извештај; да ли је жив и здрав Иван Ивановић, полиц. стражар у Враништу
(округ призренски). Укућани су сви живи и здрави. Стевана Вукосанознћ, из Самакова (срез куршумлајски) моли за извештај да ли је жив и здрав њен син Сава Вуксановиђ, п наредник телеграфске чете моравске дивизије и Луко Вуксановић, наредник — стражар у Свилајнцу. Укућани су сви живи и здрави. Савка Начковић из села Пуковца (срез прокупљански), моли за извештај: је ли је жив и здрав њен муж Станко Добровић — Милошевић.З—2, 20 пук. Укућани су сви живи и здрави. Перса Взспљевић, из села Мрамора моли за извештај: да ли је жчв и здрав њен муж Васиљ Нешовић, редове 1—3, 2 пешад. пук. 5’кућани су сви живи и здрави Ђока В Јадисављевић, из се-
ла Игришта (срез куршумлијска) мола за извешгај: је ли је жив и здрав његов сан Јанко Владисављеваћ, редов ‘4—4. 2 а«тив пешад. пука. Гвоздена Миладиновић, из седа Игришта, моли за извештај: да ли је зсив њзн сиа Тодосије Миладиновић, редов 1—1. 14 пешад. пука. Маринко Миладиновић, из села Дгнкова моли за извештај: је ли је жив његов зет Живота Симић из села Лукова, редов 3—1, 2 пешад. пуке 1. позива. — Владимир Ц. Гачевић, артиљ. капетам 1. класе, из Зајечара, умро је 13. јунатек. год. у енглеској болници. 15. септ. 1918. год. Позивају се рођаци покојникови, који за сада нису познати суду, да се јаве старатељском судаји батољског првостепеног суда у Солуну
(ул*цн Краљице Олге бр. 95) на]даље до краја овога месеца, да би се расправила заоставшгина пок. В.адимира. Од Битољског Првостепеног Суда (одељак старатељског и | несаорног Судије) у Солуну 12. септе.мбра 1918. год. бр. 1608. — У сеаци и мирису своја три крина, своје миле деце: Александра, Роксанде и Бра< цислава, на нсжној руци сво-
супруга, мајка и учитељица. Ожалошћена: муж, Јован Телебаховић учитељ у Крњеву (сочунски инвалид. одред пошта бр. XX] сестра Даринка Ј. Јовић, девери Драгољуб, Никола и Крста, зет Јевта Јовић, заова Митра, браћа и остала родбина. 1—2 ИЗВШТАЈ
I Обавештајног Бироа Срп. (је миле сестре Даринке, из-јЦрв. Крсга у Солуну о исплај гледајући зору слободе од Кеним пошиљкама по уплајблеска српских бајонета, оче-.тама положеним- код Бироа. кујући мужа свога после тро- ј Овај извештај је састављен ‘годишњег растанка, истро-’на основу добивених списко' шена напорима, болом и бри- ва о исплаћеним пошиљкама; Јгом; претуривша све бриге оригиналне признанице још [ за 19 година брачног срећног нису стигле чим стигну по| жлвота и тешкоће и несреће зваће се улагачи да их по' рзта — премину V јулу ове дигну: године Марија 1. Телсбаковић Ђррђе АрсениЈевић — Миучитељица у Крњеву, у 37. лаци, по призн. 28417, круна години живога, као примерна 86'69.