Velika Srbija

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А СРБИЈ А|

БРОЈ 87«

комкнике, у коме Бугарска тражи од главног команданта савезничких војеака на Истоку обуставу непријатељ ства и почетак преговора за мир. Једна бугарска комисија, састављена од мини стра финансија Љапчева, ф,енерала Лукова и минкстра Радева отпутовала је прошле среде за Солун. Вести коЈе смо до сада примили не уверавају нас да ли је бугарска

'влада стварно рздила у споразуму са бугарском командом, собран>ем и краљем, или је нзвршила окај’ корак маи>е више спонтано«. Цирих. 18. — Све бугарске странке изјасниле су се у корист обуставе непријатевства, у нади да бар спаеу територију узету од Гурака, пошто ће бити приморани да врате српске и грчке области

ОДЈЕЦИ С& НШЕГА ФРОНТА Коментари савезничке штампе

Лондон, 13. —- Ђенерал Морису једном с вом дугом чланку у »ДелиКронвклу« велк »Утисак изванредног напредовања храбре српоке-војске у Маке донији постаЈе све више и више јасан. Бигна важносг да се задржи српско напредовањг на горњем Вардару је таква да не би било чудновао кад би Бугари, да би добили појачања 8а центар, повукли своЈ’е лево крило од Се реза и Демир Хисара и евакуисалионе делове Македоније који су још у њиховом поседу. Догађаји у току ова два три дана одлучаће да ли Не Бугари бити принуђени да изврше опшге повлачење на целоме фронту. У сваком случају част што су извршили потпуну промену ситуације у Македонији припада већ српској војсци. Једино горштаци по рођењу, способни да поднесу и највеће тегобе, могла би да изврше оно шго су Срби извршили тако брзо и у овакој земљи. Ду^ујемо такоће и поштовање и команданту који је омогућно ове резултате. ‘ Лондон, 13. — Морнинг П ост пише: »Офанзива на Балкану није још дала све своје резултате, али и они који су већ постигнути знатни су. Бугари су у великој опасности. Срби знају да •ће сигурност своје земље моћи обезбедити једино ако сломе

моћ свога противника, што и чинесада саодлучношћу. Пат ња Србије била је дуга и ужасна, али њена храброст није пикада ослабила,' нити њрна одлучносг икада поколебана. Она прибира сада сзоју херојску награду«. Лондон, 12. — Мантспгер Гвардиан пише: „Ма колико била велика улога Фраицуза у победи, ииак данас цео свег мисли на Србију. Чак и после страховатих губитана које су били претрпели српска војска ( и српски народ за време њиј ковог повлачења кроз Адба! нију, оно што је остало од српске војске жртвовало се | нештедимице у борби за осло1 бођење Битоља. Сви они ко !ји су видели како се Срби јборе, једнодушни су у иска[ зама о њиховој несавладљи1 вој храбрости и презирању (Смрти. Они су до сада узалуд били жргвовали своје жн! воге, али су најзад награ ђенз, јер од сада маршују у својој I сопственој земљи и гледају како њихови тирани беже ■ пред њима. Какви сретни даI ни се преживљЈ'ју овога треј нутка на Крфу, где се од по! четка њиховог изгнања налазе српски бодесни, рашени и ( конвалесценгни војници, који су очекивали овај час уморио и са кеодољивом надом«. (Извештаји Ратног Пресбироа). С к ФГОНТОВА

• вијон, Роален Монтињи :сир Иесл.Надирући север-

Франц. зкомаиикч Париз, 18. септембра У току претпрошле ноћи^ИЈе, дошли су до ивица Немци су вршили бесне про-. Верзелеј. Избројано је тив-нападе уобластиУрвилера ДО сада 1600 ВОЈНИКа. јужно од Сен Кантена. Одби-| Борба се јуче наставијени су сви покушаји Немаца,- ла нп целом фронту у Шампањи. На левом крилу Французи су потпуно одбацили Немце од Сент Мари-а Пи и прешли ово село. Северно од Сом-Пи дошли су до завијутка националног друма. Источније, заузели су Ор, као и платое и шуме северно од овог села. У центру, Франпузи су заузели Марво (?) и напредовали до испред Монтоа. На дес ном крилу проширили

да заузму коту 88. Доста јака узајамна артилеријска борба измећу Елете и Ена. Борба је јуче изјутра поново отпочела. Доцније. — Изме-ђу Елете и Ена Французи су напредовали источно од Остела. Италшанске једи нице оперишући северно од Ена заузеле су Суен. Французи су, између Ена и Весле, извршили напад и озбиљно напредовали

на фронту од 12 киломе-‘су своје добити северно тара. И поред отпора Не-" маца, они су заузели Ре-

Павле С. Николић за Живку по призн. 28291, 25. марта. кр. 414 59 М. Ј. Весковић — Наталији, по призн. 28303, круна 89-39. С. Шијаковвћ — Драги, по призн. 28308, кр. 40-87. В, Марковић — Милеви, ио призн. 28620, 28. фебруара, кр\ на 156 05. А. Ломић — Ангелини. по призн. 28632, 23. фебруара, кр. 156-95. — Настевиће се —

СРПСКО ТРГОВАЧКО ДРУШТВО У БИТОЉУ Српско Трговачко Друштво је отворило свој филијал у

од Сешола и у правцу Буконвила. Евглаокн коз!иаике Лондон, 18. септембра Борба сс је успепшо развијала прекјуче из јутра у близини Сен Кантена и проширује се на фронту од 30 миља (50 км.). На крајњем десном крилу девети коцпус отпочео је напад V 5 часоза на каналу Шелд од Беланглиза према северу. 46. дивизија освојила >е на јуриш главне полоиппе, ме-ђу којима се налазе се ло Беланглиз, многи ту-

Битољу. Филијал је смештен нели и утвр-ђегва. 1 рупе у вгради Солунске Банке у ове дивизије успеле су да Битољу и обавља све банкар-|заузму цео систем јаких ске, трговачке и мењачкет)-ј положа ј а< Друге енглеске слове ‘ "~Ј- 1тпупе напредовале су најза крајеве под Бугарима, а

завијутку канала јужно од Беланглиза. Северније, америчке трупе су истовремено напале Хинденбургопу линију на фронгу од Г) километара. У току три последн>а даназаробили смо више сд 32.000 војни ка и запленили 300 топова на борбеном фронтуСен КантенКамбре. Доцније. — Непршатељ је био немоћан да заустави напредовање наших трупа иа сектору Камбреа. Истакнути одреди дошли су до раскрснице друмова Арас—Камбре и Балом— Камбре и ушле су у предграђа северно од ове вароши. >' токујучерашњих операција северно од Сен Кантена сама 46. дивизија зароби ла је 4000 војника и 40 тоиова. Англо-белгијско напредовање јужно одДиксмида јшири се на фронту од 25 миља (40 км.) и у дубину [просечно 5 миља (8 км.), а највише 8 миља (13 км.).

Ово напредовање најозбиљније угрожава цео непријатељски саобраћајни сисгем у Белгији и Фландрији, нарочито на белгијскојобали. Например, Рулер Је раскрсницаза 4 железничке пруге и 8 друмова. Енглеско напредовање 4<а Менену, у Фландрији, угрожава Лил. Италиј. коииника 1*ам, 18 еептембра Многобројни непријатељски одреди, после артилеријске припреме, прешли 'су Киезе и напали наше истакнуте положаје у долиниДаоие, али су били одбијени нашом аргилеријском ватром. На о талом фронту узајамна артилеријска борба. Узајзмна извиднцчка активност. Код Тонале заробљена је цела непријатељска патрола. Оборена су два непријатељска аероплана. Америч. коминике Вашинггон, 18. септембра Између Мезе и Ене наше су трупе утврдиле но'возаузете положаје, и појред непријатељских про■тив напада и јаког бом'бардовања артиљерије.

А К Е 8 Н Е 8 Е С Т 9.

СРПСКИ ШШСКИ МУЗЕЈ Да би се прикупили и сачували сви подаци који ће бити од значаја за будуће историјско проучавање нашег просветно-културког рада од времена изласка из отаџбине ибављења ван ње, Министарство Просвете и Црквених послова приступило је прикупљању граћ) за оснивање Српског Школског Музеја. Да би се у овом погледу дошло до што бољих резулгата, Министарство је препорЈЧИло свима данашњим својим усгановама, да му за ову сврху шаљу све што буду сматрале да ће бити корисно будућем историку садањег нашег просветног периода, чији ае рад врло много послужити као основица за будуће вас питно образовање наше бмладине. Изме.ђу осталог препоручено је прикупљање свих листова, у којима се говори о нашим школама, ћацима и у опшге о нашим просветним стварима; летописа, из којих се види све што је претходило оснивању појединих на ших школа или ђачких група и све што је важније било преко године у њима; ђачких листова, који се појављују местимично аутографисани или штачгани; иредавања држана у нашим школама или у опште о нашим просветним стварима; ђачке задатке и њихова писма; фотографске снимке из данашњег школског и ћачког живога; свеће и описе Свето савске Прославе и т. д. Сви ма школама препоручено је, сем тога, да и оне саме образују своје сопстаене музеје, у којима би се огледао целокупан њен развој и рад Пздатке у овом погледу за свој муаеј Министарство ће примати врло рздо и од оста|их наших установа и појединаца. НАША ДЕЦА У ЕКГЛЕСКОЈ Јављају из Лондона: Стотину српске деце било је примљено по њиховом доласку у Лондон 11. септембра од стране пуковиика Вакфилда, благајника, и Литона, помоћни ка Управника Народног Ази ла за децу. Азил ће се бринути о деци у своме заводу Аверхаму за време трајања рата НЕИЗВРШЕНЕ ПОШИМЕ Према наређењу Господина Министра Финансија 3 бр. 1854 од 8. августа 1918. године, све новчане пошиљке уплате, које су намењене

предате овом Виро-у, обустављене су од извршења. Према овоме све оваке пошиљке, које су уплаћене код овог Биро-а почевши од 26 јула ове године, нису испослате, већ су депоноване код Извештајног Биро-а Српског Црвеног Крста у Женеви. 0 овоме се извештају интересовани. Из Обавештајног Бироа Српског Црвеног Крста у Солуну 16. сепгемора 1918. године, Бр. 3933. ПРОДАЈА ЖЕНСКИХ РАДОВА Заједница Српских Избеглах Жена извештава српске избеглиц-), да ће почев од 19. овог месеца изложити продаји све израћене предмете Заједницч, као: мушке и женске чарапе, веш, крогне и разне женске везове по најумеренијој цени. Продаја ће се вршити у згради у улици Керим ефендије бр. 3 (филијал Управе Фондоза) сваког дана од 9 до 11 пре и од 4 до 6 по подне.

ВАИИЕ ЕЕСТИ

ШТОКХОЛМ. — Из Архангелска јављају.- да су зборови и митинзи забрањени и да је савезничка команда узела целу власт у своје руке. ВАШИНГТОН. — Филипннска острва решила су дз учествују у изградњи лађа за Сједињеие Државе и век су уаела у израду две челичве ла-ђе од по 5300 тона дипласмана. НШОВИЈЕ ВЕСТИ Цирих. 18. — Краљ Фердинанд, бсиеђи се револуције, отпутовао јепре три дана из Софије. Вест о његовој абдикацији још није потврђена.

ШТОКХОЛМ, 18. Потпнсата нонвенција изме!>у Савезничке Команде у Солуву и Бугарске изазвала је у Берлину огромно узбуђење. Дошло је до великих побуна које још трају. Канцелар Хертлинг је поднео оставку. ( Рим, 18. — Према последњим извештајима о■ статак турских трупа у Палестини предао се Енглезима. Број зароб • ' љеника пење се на 70.000 војника. Лондон, 12.—1(). овог месеца за време једнога ручка, који је био приредио Лорд Нортклиф приликом народног италијанског празника, славни научењак Маркони рекао је: »Могу вас уверити, да Италија искрено жели да југословенски народи добију своју независност и створе независну државу. Италија ће сматрати ово као један од нужних услова за правичан и трајан мир; али, признајемо да док је питање једне јаке и независне југословенске нације наша жеља, ми смо једновремено решени да не пристанемо на стварање југословенске државе под аустриском владавином«. Лондон, 18. — »Тан« истиче важност изјаве коју је дала Италијатврдеђи да искрено жели да помогне југословенски народ да добије независност и да образује самосталну државу. Али 1 е Италија истовремено чврето решена да не пристаје да се образуЈе југословенска држава под аустријскомвладавином. Последњи Балфуров говор у »Мансионхузу« одобрава ова гледишта; жеље су у пуно) сагласности са жељама владе британске,доктелеграм из Вашингтона наговештава да ђе америчка влада ускоро признати Југословене као зарађену страну. Из многих разлога и могло би се желети да ово признање учини нашре Италија. Поред моралне добити коју би Италија огуда добила, ово би је помогло да смањи страховит терет аустријске војскекоји пада на њу и преко ње на Савезнике. ; Лондон, 14. — Говоређи о успесима на мађедонском фронту, Дели Телеграф вели: Српски под! визи изазва ће у свима са-

! везничким земљама ис| крену радост. После Немца непријатељ који је најјвише омрзнут јесте Бугарин чије мрско издактво своје расне балканске бра'ђе стоји пред својом до(стојном казном.

СА НАШЕГ ФРОНТА Коминвке о дејствима П. септембра 17. септембра у подне у моменту обуставе непријатељстава наше трупе држале су линију: Планина Обозна у Малешу — Црни Камен северно од Царевог Села — Бугарска граница са Царевим Врхом Страцин. Пред вече ушли су наши делови у Куманово. Бугарске трупе одлазе на бугарску територију. Одговорни уредвик: Длекса Г рданоеиА ШтампарЕја »Велака Србкја«