Velika Srbija

БРОЈ 15 5ЕПТА

“БРОЈ 881 — ГОД. Ш

СОЛУН, НЕДЕЉ\ 23 СЕПТЕМБРА 1918. ГОД.

1.А СВАИОЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА НЗНОСИ: Месечно 4'50 драхче, тромесечно 13410 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Сган уредништва: улица Краља Петра бр. 70. Уређује ОДБОР

НА НАШЕМ ФРОНТУ Коминике Источних Савезничких Војсака

I ВЛАДА РУСИЈЕ | Саопштење руског отправI ннна поелова Северни фронт. — Услед својих испе.га, ј •, , г ■ V Ј т ..., I Руски отправник послова, задобивених у току прекЈучерашњег дана над ау- [ г 4 рис П елекин, упггио је стриским трупама девете дивизиЈе, српске су јКраљевско Српском 'Минитрупе, после енергичног гонења, у коме је узела у- јстарству Спол пих Послова о чеихка и француска коњица, ушле у Врање, у ста- јво саопштење: рој Србији. Оне си заробиле више стотина војни- ј » р У ско Послааство хита, са г ј г ј .! г ј јнарочитим задовољством, да ка, заплениле неколико топова и митраљеза. Не- сао н пшти К ра вевском Минипријатељ се повлачи у нсреду према северу. * - ' Албански фроит. — паиш елементи нср преду/у гонеки непријатеља који се повлачи. Ваузели смо Дсбар.

ИГРА СПАСАВАЊА Поводом Фердикандове абдикације

старству Спо п>них Послова вести што их .је примило односно напора, којима се тежи васпостаал>ању реда уРусији, концентрацији здравих ! ' политичких снага и сбнови руске државе. Ј Премаједном телеграфском ?саопштен>у Г Ведениапина, јшефа Одсека =а Спољне По| слове при Одбору Чланова Уг. — На буглрски »царски« престо сео је Фердинан дов син нод именом Борис Трећи! То је први акт око сиасавања Бугар ске посл(» слома њеног срамногортаклукаеа цен•гралним силама. Ова дв.з факта у нера здвојној су вези са бившим радом.садашњим полодппеми.будућношку Бугарске. ,)ни се не могу одвојити одтога ни један од другогз. Истетенденцијеи исти г,ил>еви приморали суједнога на абдикациЈу и дове.ш другога на престо. У гоме требатражити суштиду ових догафаја. Да јс по среди самослом једне г оректне и дозвољене по.штике, абдикација Фердиаандова могла би се погратити са поздравом: !мс (гапзК д1огЈа типсШ Фердинанд, ме^утим, није изгубио своју славу. Његова слава нкје васлужева подвизима, него је стечена издајом и злочинима. Ако је Херостратово имс историја овековечила по томе, шт.) је, да 5и се прославио, запалио величанствени Дијани 4 храм у Ефесу, Фердипандово ће име овековечитипо срамној издаји и заЈсвирепијим злочинима, што их је у ортаклуку са свошм народом починио. Зашто је Фердинанд абдицирао? Не да покаје своје злочине, него да ивбегне згслужену казну иобезбеднпотомцима престо Бугарске. Он није абдицирао под притиском воље народне, јер се народ с њиме јединствено добро слагао. него под утицајем неизбежности казне, коју је он лично заслужио. и у убсћењу да се тиме може отклонити казна, на коју је и бугарски народ стекао луно право. Исти разлози довели су Бориса на престо Бугарске. На овога би се у пот-

Бугарски »цар« Ферди-јпуности могла применити ставогворне Думе, поменути нанд је абдицирао! То јејона народна: »Какав отац/.Олбор с« састош из свију о•’ А л . ( и I* V ипиипоц у«» , го питиппис прва видна последица ње говог учешћа у издаји и злочинима бугарског народа после капитулације

такав СИН«. Ун друкчИЈИ’ _Уетавотворне неће ни моћи да оуде. ј могли да сесакупе у Самари, С Фердинандом с.е бугар-јсем члансва .;оји приггадају ски народ у свему сла-,(|)ракцијама Максималисга и

гло, као штосе он слагао^еводуционараих Социјалисабугарским народом. И 1 ста са левице ' 0ви последљи Ј т 1 « сматраЈУ се, према Једно) од оугарски народ и његов' Л уц И ч . 1а нова Уегавотворне »цзр« дали су о гоме не-?Думе, да су лзгубили своје бро^ено доказа. Хоће ли, мандате и да, ирема томе, не према томе, Борис мо'ћи ,мог У ВИ01С ^ >,ти ваступљени бити друкчији? — Инди- У 0дбе Р>’. ' сј I . д . I 1а се одбо 1 ) саетоји из еферен'1 ност, са којом ЈеЈ леменаха> ко ј и су остачи вербугарски народ прешао.ни Савезницима, који одбапрекоФердинандове абди- цу.ју сваку помнсао о сепа кације, и чудновата ра- 1 ,атном МИ РУ- ^ 0 ] 11 не П Р ИЗ дост. са којом је поздра-! на ЈУ 6 Р ( ' СГ -" И10НСКИ У гово Р 11 ■' Ј I који с'у регаеии да наставс вио долазак на пресчо но- борбу, ( . п -,сималистима и вог краља Бориса, пред- раг са Немачком. стављају један од ретких! Одбор чланова Уставотвор доказа о томе, да народ ! « е Д)' ме - којатежи стварању прима догаћаје са свешћу јаке и Ј едносгавне власти У ‘ . . 0 •' ' [земљи, представља сам извор 0 СВОЈОЈ одговорности И те власти у своме с.војству својој солидарности у сви- наследника Привремене Вла ма поступцима Бугарске. ‘де Целе Русије. Илије то по ереди, или! Сувереиа власт пренета је бмгапгки наппл ппепгтчп ; на 0авет °Д пет ЛИ Ч« С 1 • 1 ■ оугарски народ прсдстав- Лвксенти ј ев> генерзл-лајтнат ља глупу масу, савршено Болдирев, Астров, Волгодски незрелу за независтан и Чајковски), одговорнн пред ЖИВОТ. јрус^ом Усгавотворном ДуАл„ у данашњим при.!-Ј ; $“ а ликама ни|е гдавно пи-ј Јед ' н од ' гф „б,,ем» тање: ко ће и како ће вла- једноставне власти за цслу дати с Бугарском, него да .Русију јесте да успешно орли нроменом владаочеве ганиз УЈ е др* авни апарат у личности Бугарска и њен‘« земљи и ’ на Р 0ЧИТ0 > да наспо ' - л г ■ стави дипломатске односе. бивши »цар« могу избећ Иј ()дбор чланова Уставотвор . заслужену казну! Бу- не Думе, пошто до сада није гарска ће бити кажњена био у вези са руским предпо заслузи. То Јој је све-! ставницима у иностранству. чано загарантовано. Ако‘ ни Ј е Имао могућности да на . време преко дипломатских и ‘ ‘ п ) ' де ’ и . ’ д ‘ ' представмика обавести владе ће добити своје. Ма где се з а падне Европе, Истока и Азлочинзц сакрио, правда мерцке о своме конституиса тражида сепроиафе, ухва- њу и о развоју догаћаја у ти и суди, колико да се Русији« да пример другима.

ПОЛМТИЧКЕ ВЕСТИ ЦИРИХ, 23. — Рајхстаг Јче се састати 13. октобра.Том прилико.м говориће вови канцелар принц Макс Баденски о садашљој ситуацији, ЦИРИХ, 23. — Под председништвом кајзеровим држан је у Берлину велики ратни савет. Присуствовали су бивши н новопостављени канцелар и многе друге личности. Решено је да влада предузме све мере да се дипломатским путе.м до-ђе до мира. ЖР.НЕВА, 53. — У Бечу је одржан крунски савет. На њему је решено да се образује влада народне одбране и да се састав владе повери Хусареку

ПРОМЕВЕ У НЕМАЧКОЈ Прави смисао доласка Макса Баденског Ловдон, 23. — Дописник Дејла Меља у Хагу телеграфише: Ушли смо у треВу па цифистичку немачку офанзиву. Једва депеша из Берлина јавл>а о концентрационом кабинету, којн под хправом Макса Бадепског замењује кабннет грофа Хертлинга. Социјалистички лнстовк наговештавају под којим су условима вољни да дозволе члановима странке да учествују у кабинету кпо министри. Комедија из 1917. године поста•ла је вашарска парада. Војнички порази Немачке на свима фронтовима ивазвали су, песумљиво, незадоаољ-

ство, али је милитаризам још господар. Демократска појава није друго но маска са циљем да се обману Силе Саоразума, а не да се умири јавно немачко мишљење. Нови миннстар шарнне Цнрвх, 23. — Немачки ли стови јављају да је вицеадмирал фок Бенке наименован за министра марине. Тим поводоч Германија пише: Врло је тешко очекивати енергичну акцију од фон Бенкеа, јер није страсни партизан сумаренског рата. Ноје Ротердамише К уран констатује: да наименовање фон Бенкеа показује зиачајну промену поморске немачке политике. Лист објашњава да је фон Капеле одступпо због немачко-шпанских односа и сматра да ће ово наимековање појачатиположај свих неутралиих држава односно сумаренског питања.

ИИР ТРЕБА наметнути Изјава сенатора Лоџа Парвз, 23. септембра. Дописник Матена у Взшинг тину телеграфнше: Поводом догафаја на Балкану и на западном фронту сенатор Лоц

је изЈааио новииарима: да Савезници апсолутно морају наметпули Немачкој своје услове, тако да она буде у н'е'могућности, да отпочсље рат: I »Србија, Белгија и Румунија [морају бити успостављене, Југословени, Чехословаци и Пољаци ослобоћенв и Русија спашена. Немачке колониЈе морају надокнадити губитке ј које су Савеснвци морали поднети !

ЗЕМ/оЕ ЗЛОЧИНА Крншнналитет нод централнвх снла Берн, 23. септембра Према извештпјима из поузданој извора криминалитет је узео страшне размере код Централних Сила. Варош Будимпешта односи рекурд у овоме. Најс П естер Цајтунг даје по томе питању страховите цифре. У 1916. години иавршено је 36.936 злочина, а V 1918. години 62.062. Деведесег од сто убистава и кра ђа јесте већином дело војника дезертера. Велики број тајних шгамаарија репродуковале су лажне бонове за узимање животних намерница. Сем овога било је врло много разних правера.

ПОСЛЕ КАПИТУЛАЦИЈЕ Коментари Савеззнчке штампе

Лондон. — Еајтеоова Аген оија сазпаје да је брвтански одговор на захтев прнмирја од стране Бугарске ве"ћ оличен у одговору који је дао Шеф Савезничких Војсака. Било је врло добро учињено што се војничке операције неће прекидати. У исто време што се тиче предлога о коме су опуномоћени бугарски представница преговарали са Савезницима у питању м ира добро је достављено на знање софијској влади датакав!

ставнике који ће моћи да приме ове услове. Лондон. — „Вестиминстер Газет« коментаришућа бугар. ски апел вели; »Како је тешко и немогуће да се бугарска војска реконституише када је влада већ тражила примирје. То нико боље не зна од немачког ћенералштаба. Остављајући на сграну слом немачки на западном фронту, Немци неће никад добити горих вести од оких које су добити сада. Бугарска сачи-

мчр повлачи неизбежан пре-1 њава главни Д ео У "РОЈекту

кид односа бугарске владе са Турском, а исго тако са Немачком и Аустро-Угарском. Савезничке владе умесно траже сваку гарантију коју оне сматрају за нужну ради обезбећења војнкчких операцаја и спречавања одашиљања немачких трупа у Бугарску. У дискусији бугарскога предлога не треба заборавити да Савезници немају намеру да покушају коначну територијалну распрову на Балкану, која наравно спада у питање које ће се расматрати на кон ференцвји мира. Тиче се сада закључења војничкогаспоразума који би спречио сваку даљу опасиост од стране Бугара' у погледу савезначких операција на Балкану. То повлачи де.чобнлизацију бугарске војске вли њенуупотребу другде, противу садашњих бугарских савезника. Никакве мере у погледу гериторијалних питања неће се узети нити пак могу биги узете у обзир без учешћа и кајпотпунијег пристанка савезника’Срба и Грка. Алиједан од најважнијих услова претходног споразума мора бити евакуација од стране Бугара целе територије ван праве Бугарске коју они држе од

продирања и освајања ка Истоку. Ако Бугарска папусти Савез, ко ће бити јемац за Турску и шта ће с.е догодити у Аусгрији? Бугарски полигичари треба да схвате јасно да овде није у питању њихов откуп на рачун наших пријатеља и непокољебливих савезника на Балкану, нити пак да уђе у интриге и сплетке у које је Бугарска умешана са Турском. Ми тражвмо правично решење тежњиЈразних народности ове покрајне, али го мора бити одложено до потпуног решења овог пктања. Све донде док то не буде учањено и док територија не буде потпуно очишћења, зараћене стране које се повлаче са позорнице морају се задовољити овим одлагањем тога питања. Лондон. — Лист »Опсервер« коментаришући на широко српску победу и њене резултате вели: »Бугарска истиче белу заставу али ма морамо бити опрезни јер је то могуће Фердинандово лукавство. Војнички проблем у Македонији изгледао је у сваком погледу страшан в мало је људи, који су мислили да ће се одмах моћи узети на јуриш колосални брдски бе-

почетка рата. Ако горњи у-*деми који су штитили Бугаре. слови који су били послати уј Али Срби познавали су своје Софију не буду примљени од планине и што је важније постране Малиновљеве владе, ј знавали су своју . властиту савезничке силе немају да чи-!војничку вредност и навршине никац^е друге предлоге и‘ли су оно што је изгледало не остаје ништа друго Бугар- јнемогуће. До сада није било ској, већ да на$е друге пред- већег подвига војничког и ни-