Velika Srbija

БРОЈ $03 — ГОД. III.

СОЛУИ, ПОИЕДЕЛзМ 15. ОКТОБРА 1918.ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

;>• -

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 4.50 драхме, тромесечно 13.50 драхми, годиши,е 54 драхми РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ С.тан уредништва: улица краља Петра 6р. 70. Урв1,ујв О Д Б О Р

НА НАШШ ФРОНТУ Еоквнике Савезничких Еојеака , Настављајући гоњење аустроиемачких дивизија, српска војска ослободила једве вароши: Крагујевац и Јагодииу, и заузела околне висове. Пре напуштања крагујевачког арсеиала, непријатељ је у току ноћи бацио у ваздуз; многз депое муниције и спалио лвоју Ј;рану.

НА

МОРСКОЈ ПУЧИНИ П0ЈУ1ЕН ПаНОЈНИЦИМА СД В»1ДА

Јутро лепо и свежс. Азурно небо озаравало је морску пучину. Сунце се пробијаше преко еиирских брда, п посгепено, јасно црвеним зрацима позла'ћиваше узбуркане вале крфског залива. Немирни галебови, цврку•ћући, весело слећу ао оелим уздигнутим таласи■ћима и крилима својим дохватаху воду, тражећи да дограбе који комадић хлеба, цзбачен са бројних ратних крстарицо. Све, цела васиона,

много- свс

ших храорих војника,који у пуноЈ снази псЈзоше са свога огњишта, да укрсте оружје своје са непријатељима свога племена; мисли се наше и даље роје и досежу до онога момента кад ее овде, на кобном Крфу, искрцаваху уморни орлови српске армије, где један пс један остав.вашс овај свет, и умираше са осмехо;л на уснама, јер јс ‘у дужност вршио до Јкраја. I вако је од нас појмио

И мистичво море поштоваше тада ту 1 у једиог паћеничког Народа, који се на лустој морској пучинг прашташе за навек са својом децом. — Море, силно и велико! У недра твоја, остављамо гисуке наших синова. Идемо; путн нас воде у наш^Слооодну 0тацбнну, да ]е пригрлимо и на љсном матсринском крилу одмора на-ђемо, од тешког пута' и умора, који нам бића салама... И демо, да се овде никад више не вратимо .. Ти оетајеш, да вечно живиш... То благо наше што си примило у утробу своју, чувај и бди надњим, ие тражи више... Један малени народ, доста ти је дао... ч — Мир нека је душама вашим, јадни, али вслики и узвишени саплсменици наши!... Крч ВокиС,

октоора ГЛХ. Миј. М.

трепери у зсри^^^^НН тра. Све је весело. Изгле-1 даше ми некако свечано кад се наша шалупа полако крену са крфског пристаништа. Таласи плаветног, а на Крфу вазда лспог и са пуно дражи мора, тихо; запљускиваху бокове наше мале лафице. Као да и они са неком мистиком додираваху гвоздспи о клоп нашсг брода... Па ипак, све је око меие било тужно. Па и вали који потмулим треском запљуекиваху обалу, изгледади су ми као да учествују у тузи, која лреливаше нашу душу. — Данас је дан помена мртвих. Ова поворка.што ее крете па челу са ГЈоглаваром српске цркве, има да изврши један акт пијетета, верски, који нас све тзмо сакупљене до суза разнежава. Данас је дан кад треба да се окади и прелије вином гробница наших мученика који животе дадошс Отаџбини својој' Даи је кад се са њима, у име њихових породица одлазе г ћи са овога места, имамо да опростимо са њима, да их поменемо на морској пучини, где они остају да вечити санаг бораве. Шалупа сс крете. Кљун твен параше немилосрд но таласе и грабљаше у пучину. Пико од нас ни речи да проговори. Ззду бљени у своје мисли свак од иас, наслоњен на ограду брода, блудео ј погледом далеко, далеко. Премишљало се о они-м

новог ју-]да јс грех реметити ову побожну ташину, која је сада сковитлала све нас, па члк и онс окореле мр-. наре, увск веселе и добре францускс војнике. |1аш брод застаде на широкој морској пучипи. Стпгли смо на мссто где испод нас зјапи огромна гробница наших мученика, маше крви... Ту, кспод опих чивитасто - модрих таласа, који ће сс вечито преливати, стапати један у други, разилазити и опст спајати, шаљуки покољсња у бесконачност. почивају хсроји данашњег времена... Ту су остали, на дну залива, да кроз векове причају свсту, како се воли своја Отацбина! Поколења ће се низати једно за другим, али ће успомсна на њих вечито трајати и светлети божанском светлошћу, што је богови ужегоше... — У свечаним одеждама, а са пијететом које из душе навире, седи Поглавар цркве Србинове, окружсн многобројним свештеницима, Председником Нпродне Скупштине, а са крстом и босиоком у руци, одржа помен деци нашој, крви нашој, изданцима Отаџбине наше... Никада свечанијсг, али и тужнијег момента уживоту човечјем! Стотине и стотине година минуће, али овакових часова, дај Боже, да они, који иза нас има да доћу — не дочекају, До оиога часанемирно море, стиша се у момен ту, кад се из грланаших захори тужно; Вјечнаја

ПОЛНТИЧНЕ ВЕСТН ВАШИШ 0)1, (,1. — Лмсричкп је сеиат јсд|10ду;и»н. одлучио да .4- рат 1ЧК танп СГ.С дотлс док се Нсмачка не преда па милост н иемплост. ХЛГ, 1Л. -- Па Фраикфурта јг. в.гај' да је <ерид|1,1х Карлоод Хе <ч*. поаЈ је пг. Счм: и.чаСфаи за крп.Ћа Финек<*, елјаг.ио чм неможе дати сгој пристаиак »а иабо)> прс два мессца, да ис вл био сметша аа закл.учељс мирп.

АКЦИЈА НА ЈАДРАНУ Италијани у Медуи

Често, ок ивненада почне да плаче. И овако стање делује иа љегов органивам. ()н је изгубио чак своју вољу. бн увића потребу да абдицира, да би умакао срџби Савезника. Има часова кад Виљем Ј1 у очајан.у зове смрг. Кадкад покушава да рсагира и онда говори да ће погинуги на челу свога пука, првог гардлјског пука.«

дузети да спречи нона нандалска делп Иемаца у иовлачењу. ПОВУНА У БЕЧУ Трупе се придружују маси Амстердам, 15 окт. Дознаје се из поузданогизвора да велика узрујаност влада у Бечу, где су дсмонстрације на диевпом реду. Трупе су одбиле да у Пратеру растерају масу. х лфоргателштрасе« демонстранти су разоружалц један ескадрон драгонера, који сс затим придружио светини.

ПОМКД РЕПУБЛИКА Народна независноет Рим, 15. октобра У најкраћем времепу бв-ће Пољска проглашена за републику. Из Кракова јављају да су по.љски народни посланици на једном скупЈ решили да се пољски клуб растури, и да се оснује пољско народно ве•ћс. Решено је још да послапици од сада не иду на саетанке бсчког парламента.

витешким легионима на- јПамјат!...

Рим, 15 октобра Штаб италијанске ратне мориарвце саопштава: 11 октобра једна флотиља италијанских торпиљера појавила се па улазу/у Сан Бовани ди Медуа сипају-ћи ват]>у из топова против аустриских обалских батерија и гнезда митраљеза. КапетаН Бођери смело је уIII, ло у луку са својим торпиљером и торпиљирао једини пароброд који сс налазио у пристаиишту, аатим се торпил.ср вратио без икакве штете. У исто време хидроввиони су били активии дуж албан гке обале и чипили велике услуге извештавајући о кретаи.има непријатеља у повлачен.у. Напали смо један непријатсљски сумарсн и изглсда да је потовуо. ј., 1мшј.'.т.

ПО СТАРОМ ИЛЕТОДУ Нвмцп евакуишу руску твриторију Лондон, 15. октобра Из Штокхолма јављају »Дејли Њусу«: »Немци сада свакуишу разне делове окупираие руске територвје и предају их влади Еовјета. Али пре одласка Немци пљачкају и односе све што је од иске вредности. На протесте Руса, Немци одговарају да они смаграју за ратни плеп целу имовину државе и царства.

КАЈЗЕРОВЕ КЕ80М Другог Магбета гоие Фурнје Базсл, 15 окт. Нисоке немачкс војничке личности о садашњем кајзеровом душсвмом стан.у кажу ово: »Човек, који пр^д светом носи одговорност за овај рат и по чијој јг вољи протекла толика крв, предвића да се приближујс испаштање његовог злочина. Кајзер је потпуно сломљен у физичком и у душевном погледу, услед бесирекидних пораза које трпе његове војске већ три месеца. Изгубио је и сан, као оио Магбет, гоњен грижом савесги.

РАСПАД АУСТРИЈЕ Стваран.е нових држава Париз, 15. октобра. Из Цириха јављају да пемачка штамип отворено говори о распаду старе Аустрије. Словсни, Немца и Маћари раде на образовању комисија и засебних делегација којима ће бити застуиљени на конгресу мира. Догаћаји се развијају муњевитом брзином. Већина државника која Је била раније око цара, пала је у иемилост. Сазнаје се дп је Немачка уложила одлучан иротсст против тога да Ламаш у Аустрији, а Карољи у Мађарској образују кабинсг

ОПЕРАЦИЈЕ У РУШИ Нови савезнички успеси Лондон, 15 октобра Звамичан коминике о опе* рацијлма нојскс у северној Русији каже: На мурманском фронту. Савезничке снаге, које оперишу од Кема на Белбм мору на 300 миља јужно од мурманске обале, истерале су и последн.е непријатељске пагроле из централне и јужне Нарелије и пребациле их с ону страну финске граиице. У току ових операција заплснили смо велику количнну граната, муницнје и материјала, од кога 28 чамаца, три митраљеза и 000 пушака. Архангелски фронт. — Савезничке су снеге заузеле Кадиш на рсци Јенци, на 50 мнља јјжно где се Јеица спаЈа са Двицом, и напредовалс су за пшсг миља на југ дуж железнкчке пруге. СУДБИНА МАНИФЕСТА Народи ноКе ии да чују о царевом пројекту Цирих, 15 октобра | Постаје све јасније да 116 манифест цара Карла о федераливацији Аустрвје пре убрвати него ли успорити распад монархије. Страх је диктирпо манифест, н манифест је више упућен Нилсоиу пего ли зНвнтересованим народима, јер манифест хоће да учини утисак у иностранству како се радикалпо измемио систем. Напротив и еамо оствпреп.е у манифесгу озиачених реформа, сммо [би пише озлоједило нзродности, које тежс за потпуиом независности. Према Карлоиом пројекту ЈугоСЛовени ба остали подељени, јер би једаи део остао под јармом Маћарске, за коју је Карло прогласио неприкосновеност. С истих разлога учињена би била неправда и Словацима, јер би их и даље држао подељене од Чехц. Дрзсање разпих народности према манифесту већ је поанато. Југословенски посланик Корошец, у комисијп за спољне послове у делегацијама, азјавио је у име Југословена и Чеха, да су они непоколебиви у својој одлуци да у опште и не улазе у дискусију о пројекту цара Карла. Они ће ићи право ка своме циљу.

НЕМАЧКИ ВДНДАЛИЗДИ Америчкн амбасадор.утвр ђује дела Нашингтон, 1Д. септ. Амбасадор Сједињених Др жава у Париау Шпрп посетио је области у Француској, које су Немци опустошили при свом повлачењу. Он је саку кунио доказе о нустошењу, с загаћинању извбра, о уништавању воКњака, о оскврнењу гр"обља и. т. д. Шарп јавља, да се Белгија саветује са Савезницима у погледу мера којс Ке пре-

| СУДБННД АУСТРНЈЕ Мишљење шведских консервативаца Штокхолм, 15 окт. У погледу распарчавања Аустро Угарскг, интересантно јс истакнути мишљење швсдских консервативних политичара, који су до сада бранили аустро угарску монархију. У том смисду много је симптоматичан чланак у консервативном листу вСвеискаТагблат«, који посматрајући ситуацију уцентралним силама, каже, да постаје све јаснијс, да јс аусаро угарска монархаја осуђепа ди ишчезне кроз најкраће време, и ако чини све напоре, да се одржи, и ако гледа да закључи сепаратан мир. Стара Аустрија мора Ликвидирати. Она ће се распасти на више нсзависних националних држава,