Veliki Petar ruski car i njegovo doba

89

Петра наљутити. Најпосле се реши да га оправи у тиролске планине потајно. И то учини тако, да ни руски посланик у Бечу Веселовски није ништа дознао. Петар беше тада у Амстердаму и захте да му предаду кнеза. Цар га посла у Неапољ, у замак Елмо, где бете сигуран као заточник. Али га брзо пронађоше. Петар писа: „Ја сам са својим сином у пријатељству и највећи судија“. Тол-. стој предаде писмо и цар га упути у Неапољ, да одведе кнеза на леп начин, Толстој предаде њему очево писмо овако: „Ти си непослушан и презиреш моје заповести пред целим светом. Побегао си и тражиш туђе заштите, а вређаш опа. Покај се и дођи, ништа ти нећу чинити. Ако ми не учиниш по жељи проклет да си, и т. д.“ Једва попусти кнез и писа оду, да признаје погрешку и предаје му се на милост: То беше 1. Феб. 1118.,

а кад дође у Москву огласи га као недостојна, а Петра, свога другог сина, за насљедника и препоручи га: народу. Проклетство баци на оне, који би Алексија подпоматали или примили за насљедника. Алексије се закле и подписа, да се одриче престола,

а Петар осуди издајника Кикина и Паклановеког. И Алексијева мати знала је за бегство, те је заједно са поверницима, владиком ростовским Доситијем, исповедником Пустинојем, и Ђенералом Глебовом доведу пред суд. И кнегиња Марија царева сестра дође под суд. Кикин, Глебов, Доситеј и многи други погибоше, а Евдоксија и Марија одоше у затвор. Али са Алексијем још не беше свр-