Veliki Petar ruski car i njegovo doba

90

шено, још се многоме ушло у траг, и Петар сам сазове суд. Изиђе на среду много писама, артија и сведока, које хтеде кнез да затаји. Цар у име страшнога суда захте да му изрекну праведну пресуду. Суд изрече да се царевић погуби, али царица наваљиваше на цара да га уклони у манастир. Монарх се дуго борио са очинским срцем и кад чу да је царевића ударила капља од потреса при саопштењу пресуде оде сам к њему у затвор. Алексије склопљаше руке и мољаше оца, да скине проклетево и да му опрости што је љуто згрешио. Тај тренутак цепаше сва срца. Цар благослови сина и оде. ТТоје вече царе_вић преминуо и чујаше се последња песма: „Ох, Авесаломе сине мој“.

Поред осталих окривљених беше и брат прогнане царице Латутин. А 'Толетој и други официри који кривце истраживаху добише награду.

Мир у Ништету. Примање царског достојанства. Карло ХП. једва приста по Херценову савету да створи од цара непријатеља пријатеља, а Петар краља због јунаштва јако поштоваше. Оба владара састаше се на острву Аланду и почеше преговоре о миру. Петар приста да да само Финланд, да се Август П. пољски призна за краља, да се уступи прајекоме краљу Штетин, и да Данска и Енгле-