Veliki Petar ruski car i njegovo doba, str. 36

24.

стани напади, ни отвори на зидовима градским. 5000. Руса падеи ноћ прекрати битку. Турци усклицаху: „Натраг кућама, Москови! Дуг је пут, а немате хране. Натраг“. бептембар довуче и болештине. Најпаметније беше да се враћа, а и мораде се због издаје инжинира Јакова Јансона. Тај назови Данцижанин беше добро искнутан по налогу Шајна, те из освете запуши све поверене му топове и пређе к непријатељу па нападне на на Русе заједно са Турцима и зададе страх таки, да се једва одржало, Приповедка иссторика Корба вели, да је једна мачка из града дошла у руски стан те их застрашила; мачка се, вели приповедач, чува по наредби царевој у Џреображенску.

" Петар је нерадо напуштао одпочето, али га прилике нагонише: пропаде му преко 20.000 људи, а остали неимађаху хране. Он подиже опсаду и остави страже унаоколо, смести неки део војске код Самара на зимницу, а остале поврати кућама. И сам дође 10. Окт. у Москву.

Иван га прими љубавно, али већ беше овлабио јако. Дељаше милостиње и посећиваше манастире за сретна братова повратка. Џетар га застаде у постељи. „Хвала господу те си ту“ — поздравига Иван и загрли радосно. — „Сад могу мирно зажмурити.“

И проживи још до 29. Јануара 1696. Из брака са Проскопијом Солтиковом беху три кћери: Катарина рођ. 1691., доцније удата за Херцага Карла Леополда од Мекленбурга, скончала 174; Ана, рођ. 1693., херцегиња