Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

186 |: ужил ПАЈО

вима чврсто стајали. Они су умели, путем стубова и лукова, да'велике и тешке кровове, одрже у равнотежи и добију доле у великим шупљим просторима; које осветљавају шарни прозори.

Па тако и ми, створимо свој песнички живот. За: темеље: узмимо“ само значајне и безпорочне песме: Агу њима "нека се, по изберу мисли и осе"кања, створе' стубови) и 'сводови. Лаганим'и стрпљивим образовањем саградимо од нашега памћења тотпуну зграду, али употребимо само најбољи „ма-теријал.“ Овде'онде, у темељу, можемо се послужити и другостепеним' материјалом, само нека се "свуда „чврстина веже са богаством детаља. |):

"Какоссмо дошли на свет после толиких поколења; ми бе можемо служити богаством не: само "помаће појезије него и песништвом свих времена и 'овега света. Омир је "писао: за нас Одисеју, трагичари- грчки су: створили Прометеја, Едипа, Антигону/ Филоктета. Највећи страни ђенији, као Данте, АЏекспир и други, наши су.

Већина људи котрља се'у животу као шљунци у валовитој реци. Као и шљунци, они губе најпре «своје углове, па онда облик, докле се не претворе у песак: Поштујмо благодети дугога и тихога размишљања помоћу којега смо само евесни своје личности и које једино омогућава силан утицај нама блиских душа. Живот душе споро се развија, јер је живот у ствари организација, а свака организација се врши у тишини и у истрајности. Површно читати то је залудица. Треба тријес“ак пута прочитати Полијекта, па да човек разуме и схвати сву дубину ве ичанствене анализе двеју узвишених душа [|Полијекш, верска драма Корнељова, оличава мучеништвој.

Исто је тако са делима великих философа, Декартовим Размишљањима, Малбраншевом Књигом 0 Моралу, Спинозином Епшком, итд.

Како може један Француз да чами или да тражи забаве у ниским уживањима, кад говори језиком са жојим може да направи у себи читаву ризницу